<p>Торонталска жупанија (лат. Comitatus Torontaliensis, мађ. Toront&aacute;l v&aacute;rmegye, нем. Torontaler Comitat) је назив за политичко-административну област некадашње Угарске краљевине, која је, уз дуже или краће прекиде и повремене промене свог територијалног обима, постојала на подручју западног Баната од Средњег века па до 1918. године и распада Аустроугарске монархије. Њен највећи део је након Првог светског рата ушао у састав новоформиране југословенске државе, а њени рецидиви могу се пратити не само у периоду међуратне, већ и послератне, социјалистичке Југославије. Током средњег века њено седиште био је Турски Бечеј (данашњи Нови Бечеј), а касније Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин).<br />Упркос свом дугом постојању, Торонталска жупанија је данас &ndash; изузимајући уске академске кругове &ndash; махом непозната широј јавности, чак и на самом подручју где је деценијама, па и вековима, представљала историјску реалност и свакодневницу. Простор Баната је од њеног силаска са историјске сцене па до данас доживео велике политичкe, административне и демографске промене, али и радикалне преображаје у схватању сопствене прошлости; они су у великој мери утицали на то да се Торонталска жупанија, некада важан политички чинилац и незаобилазни фактор у креирању историје Баната нађе на маргинама завичајне историографије. Добар део кривице за такво стање сносе и локалне и регионалне установе културе које се нису у довољној мери и на адекватан начин бавиле овом проблематиком.<br />Полазећи од ових претпоставки, главни циљ и тежиште дисертације чини општи историјски преглед Торонталске жупаније у периоду од 1860. до 1918. године, при чему су неминовно морале бити обрађене и раније епохе њеног развоја. Назначено раздобље представља заокружену и јасно омеђену целину, током које је овај део Баната пролазио кроз период динамичног политичког, привредног, друштвеног и културног напретка, укључујући се у модерне цивилизацијске и европске токове. Овај сегмент прошлости Баната, данас недовољно истражен у оквиру српске историографије, обиловао је значајним, данас заборављеним догађајима, који су својевремено обликовали свакодневницу банатског поднебља и постали интегрални део његове културно-историјске баштине.<br />Осврт на политичку историју Жупаније од 1860. до 1918. постављен је у прецизно дефинисане просторне оквире и пропраћен сажетим приказом привредних и културних прилика у датом периоду. Осим тога, у тези је дат и опширан преглед историјских извора и литературе о Торонталској жупанији, који су пронађени и консултовани током вишегодишњег истраживања архивске и библиотечке грађе Историјског архива Зрењанин, али и збирки Народног музеја Зрењанин и Музеја &bdquo;Атила Јожеф&rdquo; у Макоу (Мађарска). Осим архивских докумената, у писању су обилато коришћене званичне жупанијске публикације (поджупански извештаји,<br />пописи становништва, шематизми, статути, беседе великих жупана) и штампа мађарске и немачке провенијенције, односно новински листови који су фигурирали као званична жупанијска гласила &ndash; немачки Gross-Becskereker Wochenblatt и мађарски Toront&aacute;l). Будући да је за сво време свог постојања Торонталска жупанија представљала израз мађарске националне и државотворне идеје, сасвим је разумљиво да је у мађарској историографији она чешће обрађивана и оставила више трага него што је то био случај у српској научној литератури и продукцији. У томе би, између осталог, ваљало и тражити најјаче мотиве за настанак докторске тезе.</p> / <p>Torontalska županija (lat. Comitatus Torontaliensis, mađ. Toront&aacute;l v&aacute;rmegye, nem. Torontaler Comitat) je naziv za političko-administrativnu oblast nekadašnje Ugarske kraljevine, koja je, uz duže ili kraće prekide i povremene promene svog teritorijalnog obima, postojala na području zapadnog Banata od Srednjeg veka pa do 1918. godine i raspada Austrougarske monarhije. NJen najveći deo je nakon Prvog svetskog rata ušao u sastav novoformirane jugoslovenske države, a njeni recidivi mogu se pratiti ne samo u periodu međuratne, već i posleratne, socijalističke Jugoslavije. Tokom srednjeg veka njeno sedište bio je Turski Bečej (današnji Novi Bečej), a kasnije Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin).<br />Uprkos svom dugom postojanju, Torontalska županija je danas &ndash; izuzimajući uske akademske krugove &ndash; mahom nepoznata široj javnosti, čak i na samom području gde je decenijama, pa i vekovima, predstavljala istorijsku realnost i svakodnevnicu. Prostor Banata je od njenog silaska sa istorijske scene pa do danas doživeo velike političke, administrativne i demografske promene, ali i radikalne preobražaje u shvatanju sopstvene prošlosti; oni su u velikoj meri uticali na to da se Torontalska županija, nekada važan politički činilac i nezaobilazni faktor u kreiranju istorije Banata nađe na marginama zavičajne istoriografije. Dobar deo krivice za takvo stanje snose i lokalne i regionalne ustanove kulture koje se nisu u dovoljnoj meri i na adekvatan način bavile ovom problematikom.<br />Polazeći od ovih pretpostavki, glavni cilj i težište disertacije čini opšti istorijski pregled Torontalske županije u periodu od 1860. do 1918. godine, pri čemu su neminovno morale biti obrađene i ranije epohe njenog razvoja. Naznačeno razdoblje predstavlja zaokruženu i jasno omeđenu celinu, tokom koje je ovaj deo Banata prolazio kroz period dinamičnog političkog, privrednog, društvenog i kulturnog napretka, uključujući se u moderne civilizacijske i evropske tokove. Ovaj segment prošlosti Banata, danas nedovoljno istražen u okviru srpske istoriografije, obilovao je značajnim, danas zaboravljenim događajima, koji su svojevremeno oblikovali svakodnevnicu banatskog podneblja i postali integralni deo njegove kulturno-istorijske baštine.<br />Osvrt na političku istoriju Županije od 1860. do 1918. postavljen je u precizno definisane prostorne okvire i propraćen sažetim prikazom privrednih i kulturnih prilika u datom periodu. Osim toga, u tezi je dat i opširan pregled istorijskih izvora i literature o Torontalskoj županiji, koji su pronađeni i konsultovani tokom višegodišnjeg istraživanja arhivske i bibliotečke građe Istorijskog arhiva Zrenjanin, ali i zbirki Narodnog muzeja Zrenjanin i Muzeja &bdquo;Atila Jožef&rdquo; u Makou (Mađarska). Osim arhivskih dokumenata, u pisanju su obilato korišćene zvanične županijske publikacije (podžupanski izveštaji,<br />popisi stanovništva, šematizmi, statuti, besede velikih župana) i štampa mađarske i nemačke provenijencije, odnosno novinski listovi koji su figurirali kao zvanična županijska glasila &ndash; nemački Gross-Becskereker Wochenblatt i mađarski Toront&aacute;l). Budući da je za svo vreme svog postojanja Torontalska županija predstavljala izraz mađarske nacionalne i državotvorne ideje, sasvim je razumljivo da je u mađarskoj istoriografiji ona češće obrađivana i ostavila više traga nego što je to bio slučaj u srpskoj naučnoj literaturi i produkciji. U tome bi, između ostalog, valjalo i tražiti najjače motive za nastanak doktorske teze.</p>

<p>U radu se razmatraju demografski problemi regije Hercegovine s posebnim osvrtom na Zapadnohercegovačku županiju te njihov uticaj na morfolo&scaron;ko-funkcionalne promene naselja (gradova s pripadajućim naseljenim mestima) u pedesetogodi&scaron;njem &nbsp; vremenskom periodu,&nbsp; s naglaskom za vremenski period od&nbsp; 1961.&nbsp; do 2011. godine. &nbsp;Područje koje se analizira u ovome radu odnosi se na područje koje je funkcionalno vezano za Zapadnohercegovačku županiju, jednu od deset kantona/županija u FBiH. &nbsp;Proučavani prostor obuhvata 100 naseljenih mesta (četiri gradska naselja). U radu se analizira demografski razvitak, te međusobna povezanost demografskog i socio-ekonomskog razvitka naselja na području&nbsp;Zapadnohercegovačke županije te funkcionalno-morfolo&scaron;ke promene naselja. Zapadnohercegovačka županija tradicionalno je emigracijsko područje koje&nbsp;je već decenijama zahvaćeno procesom depopulacije. &Scaron;ire je područje značajnije počelo&nbsp;&nbsp; izumirati nakon Drugog svetskog rata, dok su&nbsp; gradski prostor i njegova okolina, inače centri imigracija, stvarali područja i žari&scaron;ta ekonomskog i op&scaron;teg razvitka Zapadnohercegovačke županije.&nbsp;Depopulaciju je u &nbsp;naseljenim mestima planinskog&nbsp; dela Županije (brdski prostori) pratilo napu&scaron;tanje tradicionalnih privrednih aktivnosti (u prvom redu zemljoradnje&nbsp; i stočarstva), do&scaron;lo je do pojave socijalnog pusto&scaron;enja, promena u krajoliku te&nbsp;izumiranja pojedinih naselja. Najznačajniji uticaj imali su znatno iseljavanje&nbsp; stanovni&scaron;tva u drugoj polovini 20. veka, direktne i indirektne posledice dvaju svetskih ratova, zatim različite epidemije, agrarna reforma, ekonomske krize koje su se u&nbsp;nekoliko navrata javljale tokom 20. veka. Tome su&nbsp;&nbsp;&nbsp; pridoneli i ostali faktori, kao &scaron;to su ekonomska emigracija od sredine &scaron;ezdesetih godina 20. veka, urbanizacija, industrijalizacija te snažan razvitak sredi&scaron;njih i prigradskih &nbsp;naselja. Deagrarizacija i&nbsp;deruralizacija, tranzicija nataliteta, rat na području Bosne i Hercegovine u prvoj polovini devedesetih godina 20. veka, te neprimerena populaciona politika,&nbsp; ostavile su traga na ovim područjima.&nbsp; S obzirom na dominantne demografske trendove u&nbsp;Županiji može se pretpostaviti da će reprodukcija, odnosno obnavljanje radne snage u budućnosti biti smanjeno. Naime, na navedenu će činjenicu uticati smanjenje stope prirodnog kretanja stanovni&scaron;tva prisutno na području &nbsp;Zapadnohercegovačke županije&nbsp; već nekoliko decenija, &scaron;to znači da će se smanjenje broja mladih stanovnika negativno odraziti na obim radne snage.&nbsp;</p><p>Depopulacija ima negativne posledice na funkcije naselja te na morfologiju naselja. U pojedinim naseljima je do&scaron;lo do promene u njihovoj strukturi i obliku osnove naselja, a gotovo sva naselja u Županiji imaju promene u fizionomiji.</p> / <p>This paper discusses the demographic problems of the region Herzegovina with special reference to the West Herzegovina County and their impact on the morphological and functional changes of settlements (cities with the belonging populated areas) in fifty years time, with particular emphasis on the period&nbsp;from 1961 to 2011. The area that is analyzed in this paper refers to the area that is functionally related to the West Herzegovina County, one of ten cantons/counties in the Federation of Bosnia and Herzegovina. The studied area covers 100 settlements (four &nbsp;urban settlements). The paper analyzes the demographic development andinterconnection of demographic and socio&nbsp; -economic development of settlements &nbsp;in theWest&nbsp; Herzegovina&nbsp; County and functional and morphological changes of settlements.</p><p>West Herzegovina County&nbsp; is a traditional&nbsp; emigration area that has been affected by the process of depopulation for decades. Wider area&nbsp;began depopulating after World &nbsp;War II, while the urban area and its surroundings,&nbsp; which arein fact&nbsp; immigration centers, were creating areas and foci of economic and general development of West Herzegovina County. Depopulation in settled places of mountainous part of the County (mountain areas)&nbsp; was followed by the abandonment of traditional economic activities (primarily agriculture and animal husbandry).&nbsp;There&nbsp; was&nbsp; considerable social fallow as well as changes in the landscape and the extinction of some settlements. The emigration in the second half of the 20th century, the direct and indirect consequences of the two world wars, then various epidemics, agrarian reform, &nbsp;economic crises that have occurred on several occasions during the 20th century had &nbsp;the most significant influence on the depopulation in this area. Some &nbsp;other factors, such as the economic emigration from the mid-sixties of the 20th century, urbanization, industrialization and a strong development of central and suburban areas, contributed to this as well. Deagrarization and deruralization, fertility transition, the war in Bosnia and Herzegovina in the first half of the nineties of the 20th &nbsp;century and inadequate population policy made their mark in this area.&nbsp;Concerning the dominant demographic trends in the County it can be assumed that the &nbsp;reproduction or recovery of the&nbsp; labor force in the future will be reduced. Namely, this fact will be&nbsp; affected by&nbsp; reduction in the rate of natural population&nbsp; growth that has been&nbsp; present in the area of&nbsp; West County for several decades, which&nbsp;means that the reduction in the &nbsp;number of young&nbsp;&nbsp; people has&nbsp; a negative impact on the volume of the &nbsp;labor force.</p><p>Depopulation has negative effects on the function of the village and the morphology of&nbsp;settlements. In some villages there is a change in their structure and form of the basics of the village, and almost all the villages in the County have a change in the &nbsp;physiognomy. The concentration of population and economic activities in urban and suburban area had also influence on the&nbsp; landscape change.&nbsp;Demographic processes, that have occurred in West County, affected the socio&nbsp; -&nbsp; economic,physiognomic and functional transformation of urban neighborhoods and some parts of the County.</p>