<p>Личност дестинације као и њена веза са личношћу туристе још увек је релативно<br />неистражена област којом се бавио мали број аутора. Такође, у литератури се не&nbsp; проналазе радови који повезују личност туристе и његову перцепцију&nbsp; имиџа дестинације. Слично је и са утицајем личности туристе на понашање и одабир<br />понуде активности на дестинацији. Ово је прво истраживање које проучава везу између личности туристе мерене моделом Великих пет и избора односно занимљивости активности на дестинацији. Важан теоријски допринос ове тезе<br />је и у креирању нове скале личности дестинације, која је у потпуности&nbsp;&nbsp; прилагођена туристичкој дестинацији као производу, и садржи ајтеме који<br />се односе искључиво на личност, у овом случају приписану туристичкој дестинацији.&nbsp; Нова скала базирана је на 5 основних димензија оригиналног<br />модела личности бренда (Искреност, Узбудљивост, Компетентност, &nbsp; Софистицираности и Сировост), али су ставке сваке димензије сада прилагођене специфичности туристичке дестинације као производа.&nbsp; У&nbsp; тези је истражено такође и&nbsp; како одабир активности на дестинацији, као и занимљивост активности повратно утичу на перцепцију личности бренда и имиџа туристичке<br />дестинације. Такође, један од циљева био је и утврдити да ли се перцепција имиџа и личности дестинације од стране туриста разликује од перцепције туристичких стејкхолдра.</p><p>Истраживање је спроведено на 502 посетиоца&nbsp;различитих локалитета културне руте &bdquo;Пут римских царева&ldquo;. У истраживању су тестирана 3 структурална модела&nbsp; -структурални модел одабира активности (модел 1), структурални модел занимљивости потенцијалних (модел 2) и&nbsp;структурални модел занимљивости постојећих активности (модел 3). Такође, тестиран је један мерни модел (нове скале BPS). Сви модели су на крају показали прихватљиве индикаторе фита (CFI, NNFI&gt;0.9 и RMSEA, SRMR&lt;0.08).</p><p>Истраживање је показало да постоји утицај личности и соцеиодемографских&nbsp; карактеристика испитаника на перцепцију имиџа и личности бренда. Такође, потврђен је утицај социодемографских карактеристика на избор активности, док су резултати указали на то да личност туристе не утиче на избор активности на<br />дестинацији. За разлику од тога, на занимљивост активности утичу и личност туристе и социодемографске карактеристике. Личност дестинације не утиче на&nbsp; избор активности на дестинацији, а такође ни да избор активности не утиче на перцепцију личности дестинације. Међутим,&nbsp; начин на који видимо дестинацију као особу може утицати на то које ће нам активности бити занимљиве, али исто тако и да занимљивост активности на дестинацији може утицати на то да ми доживимо дестинацију на одређени начин. Имиџ дестинације утиче на избор активности, док избор активности не утиче на перцепцију имиџа.За разлику од тога, постоји обостран утицај занимљивости активности и перцепције имиџа&nbsp; дестинације. Истраживање је показало и имиџ утиче на перцепцију личности&nbsp; бренда, као и да туристички радници имају позитивнију перцепцију&nbsp; имиџа и личности бренда у односу на туристе.&nbsp; Сазнања до којих се дошло&nbsp; кроз овај рад<br />ће омогућити маркетинг стручњацима али и осталим запосленима у туристичкој индустрији јасне смернице шта све утиче на перцепцију личности и имиџа дестинације, чиме ће се олакшати формирање конкурентске предности дате дестинације као и њено позиционирање на туристичком тржишту.</p> / <p>Ličnost destinacije kao i njena veza sa ličnošću turiste još uvek je relativno<br />neistražena oblast kojom se bavio mali broj autora. Takođe, u literaturi se ne&nbsp; pronalaze radovi koji povezuju ličnost turiste i njegovu percepciju&nbsp; imidža destinacije. Slično je i sa uticajem ličnosti turiste na ponašanje i odabir<br />ponude aktivnosti na destinaciji. Ovo je prvo istraživanje koje proučava vezu između ličnosti turiste merene modelom Velikih pet i izbora odnosno zanimljivosti aktivnosti na destinaciji. Važan teorijski doprinos ove teze<br />je i u kreiranju nove skale ličnosti destinacije, koja je u potpunosti&nbsp;&nbsp; prilagođena turističkoj destinaciji kao proizvodu, i sadrži ajteme koji<br />se odnose isključivo na ličnost, u ovom slučaju pripisanu turističkoj destinaciji.&nbsp; Nova skala bazirana je na 5 osnovnih dimenzija originalnog<br />modela ličnosti brenda (Iskrenost, Uzbudljivost, Kompetentnost, &nbsp; Sofisticiranosti i Sirovost), ali su stavke svake dimenzije sada prilagođene specifičnosti turističke destinacije kao proizvoda.&nbsp; U&nbsp; tezi je istraženo takođe i&nbsp; kako odabir aktivnosti na destinaciji, kao i zanimljivost aktivnosti povratno utiču na percepciju ličnosti brenda i imidža turističke<br />destinacije. Takođe, jedan od ciljeva bio je i utvrditi da li se percepcija imidža i ličnosti destinacije od strane turista razlikuje od percepcije turističkih stejkholdra.</p><p>Istraživanje je sprovedeno na 502 posetioca&nbsp;različitih lokaliteta kulturne rute &bdquo;Put rimskih careva&ldquo;. U istraživanju su testirana 3 strukturalna modela&nbsp; -strukturalni model odabira aktivnosti (model 1), strukturalni model zanimljivosti potencijalnih (model 2) i&nbsp;strukturalni model zanimljivosti postojećih aktivnosti (model 3). Takođe, testiran je jedan merni model (nove skale BPS). Svi modeli su na kraju pokazali prihvatljive indikatore fita (CFI, NNFI&gt;0.9 i RMSEA, SRMR&lt;0.08).</p><p>Istraživanje je pokazalo da postoji uticaj ličnosti i soceiodemografskih&nbsp; karakteristika ispitanika na percepciju imidža i ličnosti brenda. Takođe, potvrđen je uticaj sociodemografskih karakteristika na izbor aktivnosti, dok su rezultati ukazali na to da ličnost turiste ne utiče na izbor aktivnosti na<br />destinaciji. Za razliku od toga, na zanimljivost aktivnosti utiču i ličnost turiste i sociodemografske karakteristike. Ličnost destinacije ne utiče na&nbsp; izbor aktivnosti na destinaciji, a takođe ni da izbor aktivnosti ne utiče na percepciju ličnosti destinacije. Međutim,&nbsp; način na koji vidimo destinaciju kao osobu može uticati na to koje će nam aktivnosti biti zanimljive, ali isto tako i da zanimljivost aktivnosti na destinaciji može uticati na to da mi doživimo destinaciju na određeni način. Imidž destinacije utiče na izbor aktivnosti, dok izbor aktivnosti ne utiče na percepciju imidža.Za razliku od toga, postoji obostran uticaj zanimljivosti aktivnosti i percepcije imidža&nbsp; destinacije. Istraživanje je pokazalo i imidž utiče na percepciju ličnosti&nbsp; brenda, kao i da turistički radnici imaju pozitivniju percepciju&nbsp; imidža i ličnosti brenda u odnosu na turiste.&nbsp; Saznanja do kojih se došlo&nbsp; kroz ovaj rad<br />će omogućiti marketing stručnjacima ali i ostalim zaposlenima u turističkoj industriji jasne smernice šta sve utiče na percepciju ličnosti i imidža destinacije, čime će se olakšati formiranje konkurentske prednosti date destinacije kao i njeno pozicioniranje na turističkom tržištu.</p> / <p>Destination personality and its&nbsp; relationship with tourist personality is still unexplored area which hasn&#39;t been a subject of many scientific publications untill now. Moreover, in the existing body of literature, there are no scientific papers connecting tourist personality and its destination image perception. The similar case is also with the impact of tourist personality on tourist behaviour, especially its choice of tourist activities on destination.Thus, this is the first study to examine the relationship among tourist personality, measured by Big Five Traint model, and the choice and&nbsp;preference of activities on destination. The important theoretical contribution od this thesis is in creation of a new scale of destination personality, which is completely adapted to tourist destination, as a specific tourist product. This scale contains items which refer only to personality traits, in this case personality traits of tourist destination. The new scale is based on five dimensions of original Brend Personality Scale (Sincerity, Excitement, Competetivness, Sofistication and Rugidness), but each&nbsp; of these dimensions contains items adapted to tourist destination. In this thesis, it is also explored how can choice and preference of tourist activities on destination affect tourist image and brend personality perception. In addition, the aim was to determine whether there is a difference in image and destination personality&nbsp; perception among tourist and tourism stakeholders. The research was carried out on a sample of 502 tourists who have visited different sites on the cultural route &ldquo;The trail of Roman Emperors&rdquo;. In this research, the three structural model have been tested &ndash; Structural model of choice of tourist activities (Model 1), Structural model&nbsp; of preference of potential activities (Model 2), and Structural model of preference of existing activities (Model 3). Moreover, model of a new scale of destination personality has also been tested. All tested model have showen satisfactory fit indexes (CFI, NNFI&gt;0.9 и RMSEA, SRMR&lt;0.08).</p><p>The research has shown that there is an impact of tourist personality and its sociodemografic features on image and destination perosnality percepction. In addition, It is confirmed that sociodemografic features affect a choice of tourist activities on destination. On contrary, tourist preference of activities is affected by both tourist personality and sociodemografic features. Destination personality does not affect tourist choice of activities, and tourist choice of activites does not affect tourust perception of destination personality. However, the way we pereceive tourist destionation can affect our preference of activities, and vice verca. The study have shown that destination image affects choice of activities on destination, which choice of activities doesn&rsquo;t affect tourist image perception. On contrary, there is a mutual influence between preference of tourist activities and image perception. The study has &nbsp; also shown that image affects destination personality, as well as that tourist stakeholders have more positive perception of image and brend personality than tourist. The results obtained through this thesis could provide marketers and other employees in tourism with detailed information about what affects image and destination personality perception. This could positively influence the positioning of this cultural route and obtaining of the competetive position on tourism market.</p>

<p>Успех у пословању зависи од способности предузећа да створи лојалне потрошаче, док у контексту&nbsp;туризма успех дестинације зависи од способности менаџмента и маркетинга дестинације да задовољи&nbsp;потребе туриста и на тој основу креира&nbsp; лојалне&nbsp; потрошаче&nbsp; који&nbsp; ће се поново вратити у дестинацију&nbsp;<br />или је усмено препоручити другим потенцијалним туристима. Истраживање у &nbsp;докторској дисертацији&nbsp;има неколико задатака. Први задатак је провера модела лојалности на примеру Србије.&nbsp; Применом&nbsp;модела лојалности анализиран је каузални однос између перцепције афективног и когнитивног имиџа&nbsp;дестинације, атрибутивног задовољства, укупног задовољства и дат је увид у предикторску моћ&nbsp;поменутих конструката у процени намере туриста да поново посете дестинацију или да је усмено&nbsp;промовишу. Други задатак рада је да &nbsp;се утврди да ли постоји разлика између намере туриста да&nbsp;поново посете дестинацију или да је усмено промовишу у односу на њихове социо демографске&nbsp;карактеристике (пол, старост, ниво образовања и ниво примања) и претходног &nbsp;искуства са&nbsp; дестинацијом. Трећи задатак рада је испитивање нивоа задовољства туриста перформансама&nbsp;туристичких производа и услуга у дестинацији применом анализе перформансе и важности.&nbsp; Анкетно&nbsp;истраживање је спроведено у Србији током шест истраживачки месеци од маја до октобра 2009.&nbsp;године. Циљну узорачку популацију чинили су инострани туристи који су у истраживачком периоду&nbsp; боравили у Србији. Пригодним узорковањем сакупљено је укупно 360 валидних анкета које су даље&nbsp;коришћене у статистичким анализама. За статистичку обраду коришћено је неколико статистичких&nbsp;техника и статистичких софтвера. Моделовање структуралних једначина (SEM), мултиваријантна&nbsp;анализа и анализа перформанси и&nbsp; важности су статистичке технике коришћене за истраживање.&nbsp;<br />Статистички софтвери SPSS 17.0, AMOS 18 и EQS 6.1 су коришћени за обраду &nbsp;података.&nbsp;Резултати су показали да перцепција имиџа Србије као туристиче дестинације не утиче директно на&nbsp;оцену укупног задовољства искуством у дестинацији.&nbsp; Према резултатима налаза Србија је на&nbsp;испитиваном узорку перципирана као јефтина дестинација, занимљивих природних и културних&nbsp; атрактивности међу којима су активности и догађаји оцењени са највећим оценама. Даље,&nbsp; између&nbsp;задовољства на нивоу појединачних атрибута у дестинацији и укупног задовољства искуством у&nbsp;дестинацији постоји јака директна позитивна веза.&nbsp; Укупно задовољство није показало директни&nbsp;позитиван утицај на дестинацијску лојалност.&nbsp; Иако у првобитном хипотетичком моделу није била&nbsp; претпостављена директна веза између имиџа и атрибутивног задовољства на дестинацијску лојалност&nbsp;у финалном моделу се показало да је имиџ дестинације директан позитиван предиктор намере&nbsp;испитаника да усмено препоруче Србију као туристичку дестинацију, док&nbsp; је атрибутивно&nbsp;задовољство најбољи предиктор намере туриста да поново посете Србију и да је усмено препоруче&nbsp;другим потенцијалним туристима. Овај однос може бити теоријски оправдан, јер Србија нема&nbsp;изграђен јасан, јак и препознатљив имиџ&nbsp; на међународном туристичком тржишту&nbsp; те задовољство&nbsp;туриста личним туристичким искуством у дестинацији игра најзначајнију улогу у креирању&nbsp;дестинацијске лојалности.&nbsp; Резултати су такође&nbsp; показали да је на испитиваном узорку старост&nbsp;директно негативно повезана са намером туриста да поново посете дестинацију и позитивно&nbsp;директно повезана са задовољством перформансама атрибута у дестинацији.&nbsp; На основу тестираног&nbsp;модела може се закључити да је на примеру Србије у тестираном узорку имиџ дестинације основно&nbsp;средство за привлачење туриста док је задовољство квалитетом производа, услуга, активностима у&nbsp;дестинацији алат за успостављање дугорочнијих&nbsp; односа са туристима. Кључ успеха у подизању&nbsp; дестинацијске лојалности је синхронизација деловања свих појединачних субјеката који су посредно&nbsp;и/или непосредно укључени у креирање аутентичног туристичког доживљаја.</p> / <p>Uspeh u poslovanju zavisi od sposobnosti preduzeća da stvori lojalne potrošače, dok u kontekstu&nbsp;turizma uspeh destinacije zavisi od sposobnosti menadžmenta i marketinga destinacije da zadovolji&nbsp;potrebe turista i na toj osnovu kreira&nbsp; lojalne&nbsp; potrošače&nbsp; koji&nbsp; će se ponovo vratiti u destinaciju&nbsp;<br />ili je usmeno preporučiti drugim potencijalnim turistima. Istraživanje u &nbsp;doktorskoj disertaciji&nbsp;ima nekoliko zadataka. Prvi zadatak je provera modela lojalnosti na primeru Srbije.&nbsp; Primenom&nbsp;modela lojalnosti analiziran je kauzalni odnos između percepcije afektivnog i kognitivnog imidža&nbsp;destinacije, atributivnog zadovoljstva, ukupnog zadovoljstva i dat je uvid u prediktorsku moć&nbsp;pomenutih konstrukata u proceni namere turista da ponovo posete destinaciju ili da je usmeno&nbsp;promovišu. Drugi zadatak rada je da &nbsp;se utvrdi da li postoji razlika između namere turista da&nbsp;ponovo posete destinaciju ili da je usmeno promovišu u odnosu na njihove socio demografske&nbsp;karakteristike (pol, starost, nivo obrazovanja i nivo primanja) i prethodnog &nbsp;iskustva sa&nbsp; destinacijom. Treći zadatak rada je ispitivanje nivoa zadovoljstva turista performansama&nbsp;turističkih proizvoda i usluga u destinaciji primenom analize performanse i važnosti.&nbsp; Anketno&nbsp;istraživanje je sprovedeno u Srbiji tokom šest istraživački meseci od maja do oktobra 2009.&nbsp;godine. Ciljnu uzoračku populaciju činili su inostrani turisti koji su u istraživačkom periodu&nbsp; boravili u Srbiji. Prigodnim uzorkovanjem sakupljeno je ukupno 360 validnih anketa koje su dalje&nbsp;korišćene u statističkim analizama. Za statističku obradu korišćeno je nekoliko statističkih&nbsp;tehnika i statističkih softvera. Modelovanje strukturalnih jednačina (SEM), multivarijantna&nbsp;analiza i analiza performansi i&nbsp; važnosti su statističke tehnike korišćene za istraživanje.&nbsp;<br />Statistički softveri SPSS 17.0, AMOS 18 i EQS 6.1 su korišćeni za obradu &nbsp;podataka.&nbsp;Rezultati su pokazali da percepcija imidža Srbije kao turističe destinacije ne utiče direktno na&nbsp;ocenu ukupnog zadovoljstva iskustvom u destinaciji.&nbsp; Prema rezultatima nalaza Srbija je na&nbsp;ispitivanom uzorku percipirana kao jeftina destinacija, zanimljivih prirodnih i kulturnih&nbsp; atraktivnosti među kojima su aktivnosti i događaji ocenjeni sa najvećim ocenama. Dalje,&nbsp; između&nbsp;zadovoljstva na nivou pojedinačnih atributa u destinaciji i ukupnog zadovoljstva iskustvom u&nbsp;destinaciji postoji jaka direktna pozitivna veza.&nbsp; Ukupno zadovoljstvo nije pokazalo direktni&nbsp;pozitivan uticaj na destinacijsku lojalnost.&nbsp; Iako u prvobitnom hipotetičkom modelu nije bila&nbsp; pretpostavljena direktna veza između imidža i atributivnog zadovoljstva na destinacijsku lojalnost&nbsp;u finalnom modelu se pokazalo da je imidž destinacije direktan pozitivan prediktor namere&nbsp;ispitanika da usmeno preporuče Srbiju kao turističku destinaciju, dok&nbsp; je atributivno&nbsp;zadovoljstvo najbolji prediktor namere turista da ponovo posete Srbiju i da je usmeno preporuče&nbsp;drugim potencijalnim turistima. Ovaj odnos može biti teorijski opravdan, jer Srbija nema&nbsp;izgrađen jasan, jak i prepoznatljiv imidž&nbsp; na međunarodnom turističkom tržištu&nbsp; te zadovoljstvo&nbsp;turista ličnim turističkim iskustvom u destinaciji igra najznačajniju ulogu u kreiranju&nbsp;destinacijske lojalnosti.&nbsp; Rezultati su takođe&nbsp; pokazali da je na ispitivanom uzorku starost&nbsp;direktno negativno povezana sa namerom turista da ponovo posete destinaciju i pozitivno&nbsp;direktno povezana sa zadovoljstvom performansama atributa u destinaciji.&nbsp; Na osnovu testiranog&nbsp;modela može se zaključiti da je na primeru Srbije u testiranom uzorku imidž destinacije osnovno&nbsp;sredstvo za privlačenje turista dok je zadovoljstvo kvalitetom proizvoda, usluga, aktivnostima u&nbsp;destinaciji alat za uspostavljanje dugoročnijih&nbsp; odnosa sa turistima. Ključ uspeha u podizanju&nbsp; destinacijske lojalnosti je sinhronizacija delovanja svih pojedinačnih subjekata koji su posredno&nbsp;i/ili neposredno uključeni u kreiranje autentičnog turističkog doživljaja.</p> / <p>Business success depends on the company&rsquo;s ability to create loyal customers, and in the context of tourism destination success depends on the ability of destination management and marketing to meet the needs of tourists and on this basis to create loyal customers who will return to the destination or recommend destination to other potential tourists. Doctoral thesis has three research goals. The first task is to test theoretical model of destination loyalty by analyzing the interrelationships among destination image, tourist satisfaction and destination loyalty on Serbia as a travel destination. Proposed hypothetical loyalty model analyze the causal relationship between affective and cognitive destination image, satisfaction on attributive level and&nbsp; overall satisfaction on destination loyalty. Additionally in model author analyzed predictive power of individual constructs mentioned above in the assessment of tourists intention to revisit tourist destination or spread positive word of mouth. The second goal is to analyze if the destination loyalty model varied among different tourist groups based on their socio demographic characteristics (age, gender, education and income level) and previous traveling experiences. The third goal of the thesis is to examine the level of tourist&rsquo;s satisfaction with tourism products and services provided by the hospitality and tourism industry in Serbia by&nbsp; applying Importance Performance analysis (IPA). The survey was conducted in Serbia during six research months from May to October 2009. The target population was all foreign visitors who visited Serbia during research months. A one stage convenient sampling&nbsp; approach was applied. Total number of 360 valid questionnaires was used in&nbsp; statistical analysis. Statistical techniques structural equation modeling (SEM),&nbsp;multivariate analysis and Importance performance analysis were used in the study. Statistical software SPSS 17.0, AMOS 18 and EQS 6.1 were used for data processing.</p><p>The results showed that perception of Serbian image as a tourist destination does not directly affect the assessment of overall satisfaction with the experience. According to the findings&nbsp; Serbia was perceived as a cheap tourism destination with interesting natural and cultural attractions. Among all attractions responded show the&nbsp; highest satisfaction with activities and events. Further results shows there is a strong direct positive relationship between attribute satisfaction and overall satisfaction. Overall satisfaction did not show a direct positive impact on destination loyalty. Although the initial hypothetical model was not assumed the direct relationship between image and attribute satisfaction on destination loyalty, final model shows that the destination image is a direct positive predictor of the respondents&#39; intention to recommend Serbia as a tourist destination, while the attributive satisfaction is the best predictor of tourists&nbsp; intention to revisit Serbia and to recommend Serbia to other potential tourists. This relationship can be theoretically&nbsp; justified because Serbia does not have clear, strong and recognizable image on the international tourism market so satisfaction with personal travel experience plays the most important role in the creation of destination loyalty. The results also showed that&nbsp; age is directly negatively associated with intention to revisit tourist destination and directly positively associated with satisfaction with performances of tourism products and services in the destination. Based on the tested loyalty model it can be concluded that destination image of Serbia is the primary mean for attracting tourists while satisfaction with products/services and activities in the destination is the tool for establishing long-term relationships with tourists. Therefore the key to succeed in establishing tourists loyalty to Serbia is synchronization of all activities of individual entities who are directly and/or indir ectly involved in creating the authentic tourism experience.</p>

<p>Дестинацијска конкурентност&nbsp; има&nbsp; све&nbsp; значајнију&nbsp; улогу&nbsp; у&nbsp; локалном економском развоју, док су&nbsp; перспективе&nbsp; њеног унапређења, посебно значајне за неразвијене регионе попут Јабланичког округа.&nbsp; У докторској дисертацији је извршен преглед владајућих ставова из литературе о конкурентности туристичких дестинација, и дата су тумачења водећих модела дестинацијске конкурентности,&nbsp; индекса конкурентности&nbsp; &ndash;&nbsp; TTCI, модела&nbsp; Ritchie &amp; Crouch као и модела Dwyer &amp; Kim.&nbsp; Детаљно је приказана ресурсна основа туризма Јабланичког округа, кроз преглед и тумачење географског положаја, природно-географских карактеристика, друштвено-географских карактеристика као и материјалне базе посматраног подручја. Кроз методолошки део, извршен је приказ инструмената, процедура и узорачког оквира истраживања. Резултати истраживања су потврдили, делимично потврдили или оповргнули постављене истраживачке хипотезе што је пропраћено одговарајућом дискусијом. На крају дисертације су дати предлози будућих истраживања, и изнете идеје за мотивисање интерних стејкхолдера за покретањем промена ради повећања конкурентности туристичке дестинације Јабланички округ.</p> / <p>Destinacijska konkurentnost&nbsp; ima&nbsp; sve&nbsp; značajniju&nbsp; ulogu&nbsp; u&nbsp; lokalnom ekonomskom razvoju, dok su&nbsp; perspektive&nbsp; njenog unapređenja, posebno značajne za nerazvijene regione poput Jablaničkog okruga.&nbsp; U doktorskoj disertaciji je izvršen pregled vladajućih stavova iz literature o konkurentnosti turističkih destinacija, i data su tumačenja vodećih modela destinacijske konkurentnosti,&nbsp; indeksa konkurentnosti&nbsp; &ndash;&nbsp; TTCI, modela&nbsp; Ritchie &amp; Crouch kao i modela Dwyer &amp; Kim.&nbsp; Detaljno je prikazana resursna osnova turizma Jablaničkog okruga, kroz pregled i tumačenje geografskog položaja, prirodno-geografskih karakteristika, društveno-geografskih karakteristika kao i materijalne baze posmatranog područja. Kroz metodološki deo, izvršen je prikaz instrumenata, procedura i uzoračkog okvira istraživanja. Rezultati istraživanja su potvrdili, delimično potvrdili ili opovrgnuli postavljene istraživačke hipoteze što je propraćeno odgovarajućom diskusijom. Na kraju disertacije su dati predlozi budućih istraživanja, i iznete ideje za motivisanje internih stejkholdera za pokretanjem promena radi povećanja konkurentnosti turističke destinacije Jablanički okrug.</p> / <p>Destination competitiveness plays an increasingly important role in local economic development, and the prospects of its&nbsp; improvement are&nbsp; particularly significant for the underdeveloped regions like the Jablanica District. Doctoral dissertation&nbsp; inspected the ruling positions&nbsp; from&nbsp;&nbsp; the literature on the&nbsp; competitiveness of tourist destinations, and&nbsp; gave&nbsp; interpretation&nbsp; of leading&nbsp; models&nbsp; of destination competitiveness, like index of&nbsp;&nbsp; competitiveness&nbsp; -&nbsp; TTCI, model&nbsp;&nbsp; Ritchie &amp; Crouch and model Dwyer &amp; Kim.&nbsp; Detailed&nbsp; display of Jablanica district&nbsp; tourism resource&nbsp; base was given, through review and interpretation of&nbsp; geographical location, natural and geographical characteristics, socio-geographical characteristics as the material base of the observed area. Through methodological part, presentation of the instruments, procedures and sampling research frame, was given. Research results have confirmed, partially confirmed or denied the proposed research hypotheses&nbsp; as&nbsp; accompanied by a corresponding discussion. At the end&nbsp; of the dissertation,&nbsp; suggestions for future research, and set out ideas for&nbsp; motivating the&nbsp; internal stakeholders to initiate changes&nbsp; in order to increase&nbsp; the competitiveness of tourist&nbsp; destination of Jablanica district are provided.</p>

<p>Према Светском савету за путовања и туризам, пословни туризам представља један од најрентабилнијих и најуноснијих облика туризма на међународном туристичком тржишту. У стратешким документима релевантним за развој туризма на нивоу Републике Србије, као и на нивоу АП Војводине, пословни туризам је идентификован као један од приоритетних облика туризма, који на кратак рок може допринети бољем позиционирању дестинација на међународном туристичком тржишту и промовисању туристичке понуде. Упркос својим туристичким атрактивностима, традицији и могућностима за организовање пословних догађаја, Војводина још увек тражи и гради своју позицију на европском тржишту пословних догађаја, у сенци првенствено Београда, али и других дестинација у региону. С обзиром на велику конкуренцију која влада међу дестинацијама пословних догађаја, у овом раду се, применом статистичких метода, испитивала конкурентност Војводине као дестинације пословног туризма. Модел, коришћен у истраживању, настао је на основу Crouch и Ritchie модела конкурентности туристичке дестинације, коме су додати специфични фактори релевантни за дестинације пословног туризма. Истраживање конкурентности Војводине као дестинације пословног туризма спроведено је у периоду од фебруара до јула месеца 2010. године. У истраживању су учествовали различити субјекти на страни туристичке понуде. Применом статистичких метода (дескриптивна статистичка анализа, т-тест за независне узорке и анализа варијансе ANOVA), утврђени су главни конкуренти Војводине, као и слабости и предности Војводине у односу на конкурентне дестинације. Резултати истраживања показују да примарни сет дестинација које су конкуренти пословном туризму Војводине, чине Мађарска, Хрватска и Словенија. На нивоу појединачних дестинација, поред већ три поменуте, сваки трећи испитаник види Београд као једног од три главна конкурента пословном туризму Војводине, што указује на међукластерску конкурентност у туризму Србије. Дескриптивна статистичка анализа је показала да Војводина није конкурентна дестинација пословног туризма у окружењу. &bdquo;Менаџмент дестинације&ldquo; и &bdquo;политика дестинације, планирање и развој&ldquo; су најслабије карике у моделу конкурентности Војводине као туристичке дестинације, док су атрибути дестинације: мултикултурална средина, гастрономска понуда и гостољубивост локалног становништва конкурентне предности Војводине. Непрепознатљивост дестинације на европском тржишту пословних догађаја, непостојање организованог система за развој пословног туризма (конгресни биро, кластери, јавно-приватно партнерство), недовољне промотивне активности дестинације у односу на конкуренте, непостојање специјализованих кадрова и агенција за пословни туризам су актуелни проблеми и недостаци у пословном туризму Војводине, који захтевају посебну пажњу креатора туристичке политике и носилаца развоја туризма, како на нивоу Војводине, тако и на нивоу Србије.</p> / <p>Prema Svetskom savetu za putovanja i turizam, poslovni turizam predstavlja jedan od najrentabilnijih i najunosnijih oblika turizma na međunarodnom turističkom tržištu. U strateškim dokumentima relevantnim za razvoj turizma na nivou Republike Srbije, kao i na nivou AP Vojvodine, poslovni turizam je identifikovan kao jedan od prioritetnih oblika turizma, koji na kratak rok može doprineti boljem pozicioniranju destinacija na međunarodnom turističkom tržištu i promovisanju turističke ponude. Uprkos svojim turističkim atraktivnostima, tradiciji i mogućnostima za organizovanje poslovnih događaja, Vojvodina još uvek traži i gradi svoju poziciju na evropskom tržištu poslovnih događaja, u senci prvenstveno Beograda, ali i drugih destinacija u regionu. S obzirom na veliku konkurenciju koja vlada među destinacijama poslovnih događaja, u ovom radu se, primenom statističkih metoda, ispitivala konkurentnost Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma. Model, korišćen u istraživanju, nastao je na osnovu Crouch i Ritchie modela konkurentnosti turističke destinacije, kome su dodati specifični faktori relevantni za destinacije poslovnog turizma. Istraživanje konkurentnosti Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma sprovedeno je u periodu od februara do jula meseca 2010. godine. U istraživanju su učestvovali različiti subjekti na strani turističke ponude. Primenom statističkih metoda (deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke i analiza varijanse ANOVA), utvrđeni su glavni konkurenti Vojvodine, kao i slabosti i prednosti Vojvodine u odnosu na konkurentne destinacije. Rezultati istraživanja pokazuju da primarni set destinacija koje su konkurenti poslovnom turizmu Vojvodine, čine Mađarska, Hrvatska i Slovenija. Na nivou pojedinačnih destinacija, pored već tri pomenute, svaki treći ispitanik vidi Beograd kao jednog od tri glavna konkurenta poslovnom turizmu Vojvodine, što ukazuje na međuklastersku konkurentnost u turizmu Srbije. Deskriptivna statistička analiza je pokazala da Vojvodina nije konkurentna destinacija poslovnog turizma u okruženju. &bdquo;Menadžment destinacije&ldquo; i &bdquo;politika destinacije, planiranje i razvoj&ldquo; su najslabije karike u modelu konkurentnosti Vojvodine kao turističke destinacije, dok su atributi destinacije: multikulturalna sredina, gastronomska ponuda i gostoljubivost lokalnog stanovništva konkurentne prednosti Vojvodine. Neprepoznatljivost destinacije na evropskom tržištu poslovnih događaja, nepostojanje organizovanog sistema za razvoj poslovnog turizma (kongresni biro, klasteri, javno-privatno partnerstvo), nedovoljne promotivne aktivnosti destinacije u odnosu na konkurente, nepostojanje specijalizovanih kadrova i agencija za poslovni turizam su aktuelni problemi i nedostaci u poslovnom turizmu Vojvodine, koji zahtevaju posebnu pažnju kreatora turističke politike i nosilaca razvoja turizma, kako na nivou Vojvodine, tako i na nivou Srbije.</p> / <p> According to World Travel &amp; Tourism Council, business tourism is one of the most profitable<br /> forms of tourism on the international tourism market. In tourism related strategic documents of the<br /> Republic of Serbia and of the Autonomous Province of Vojvodina, business tourism is considered<br /> as one of priorities in tourism development that could improve destination position on the<br /> international tourism market. In despite of tourist attractions, tradition in organization of business<br /> events and possibilities for business events creation, Vojvodina Province has still been in the<br /> process of searching and building its position on the European business events market, in the<br /> shadow of Belgrade and other destinations in the region. Considering great competition among<br /> destinations worldwide in holding business events, the subject of this dissertation was to examine<br /> the competitiveness of Vojvodina Province as a business tourism destination. Model, used in this<br /> research, was created based on Crouch и Ritchie model of tourist destination competitiveness,<br /> which was modified adding specific factors relevant for business tourism destination. Research was<br /> conducted in the period February - July 2010 among the representatives of tourism offer and<br /> tourism experts in Vojvodina Province. Statistical methods, used in research are descriptive<br /> statistical analysis, t-test and analysis of variance ANOVA. The results show the competitors of<br /> Vojvodina Province as a business tourism destination, as well as weaknesses (or disadvantages) and<br /> strengths of Vojvodina Province in comparison to its primary competitors. The primary competitors<br /> of Vojvodina province as a business tourism destination, identified in this research, are Hungary,<br /> Croatia and Slovenia. Also, every third participant in research mentioned Belgrade as a competitor<br /> of Vojvodina Province. The results of descriptive statistical analysis show that Vojvodina Province<br /> is not competitive business tourism destination in the region. The weakest competitiveness factors<br /> are destination management and tourism policy, planning and development, whereas the destination<br /> attributes: multicultural environment, gastronomy offer and hospitality of locals are the competitive<br /> advantages of Vojvodina Province. Absence of recognition and awareness of destination on<br /> European business events market, non existence of destination convention bureau, insufficient<br /> promotion activities, absence of human resources and agencies specialized in business events are<br /> actual problems and weaknesses of business tourism in Vojvodina Province, which should be in<br /> focus of tourism policy makers and tourism development plans.</p>

<p>Предмет проучавања докторске дисертације&nbsp;&bdquo;Примена HOLSAT модела за истраживање&nbsp;задовољства страних туриста у градским&nbsp;центрима Србије&ldquo; је туристичко задовољство као&nbsp;средство за одређивање дестинацијског квалитета.&nbsp;<br />Београд и Нови Сад су најпосећенији градски&nbsp;центри Србије и представљају главне тачке развоја&nbsp;туризма у земљи, због чега су обухваћени овим&nbsp;истраживањем. Основни циљ дисертације је био да&nbsp;се утврди стањe квалитета, могућности и&nbsp;<br />перспективе развоја туризма у Београду и Новом&nbsp;Саду на основу задовољства страних туриста. У те&nbsp;<span style="font-size: 12px;">осврхе је упослен HOLSAT модел. Резултати&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">истраживања су остварили основни циљ&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">дисертације, а HOLSAT модел је потврђен као&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">адекватно средство за утврђивање дестинацијског&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">квалитета&nbsp; што може допринети његовој широј&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">употреби у домаћој литератури и пракси.</span></p> / <p>Predmet proučavanja doktorske disertacije&nbsp;&bdquo;Primena HOLSAT modela za istraživanje&nbsp;zadovoljstva stranih turista u gradskim&nbsp;centrima Srbije&ldquo; je turističko zadovoljstvo kao&nbsp;sredstvo za određivanje destinacijskog kvaliteta.&nbsp;<br />Beograd i Novi Sad su najposećeniji gradski&nbsp;centri Srbije i predstavljaju glavne tačke razvoja&nbsp;turizma u zemlji, zbog čega su obuhvaćeni ovim&nbsp;istraživanjem. Osnovni cilj disertacije je bio da&nbsp;se utvrdi stanje kvaliteta, mogućnosti i&nbsp;<br />perspektive razvoja turizma u Beogradu i Novom&nbsp;Sadu na osnovu zadovoljstva stranih turista. U te&nbsp;<span style="font-size: 12px;">osvrhe je uposlen HOLSAT model. Rezultati&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">istraživanja su ostvarili osnovni cilj&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">disertacije, a HOLSAT model je potvrđen kao&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">adekvatno sredstvo za utvrđivanje destinacijskog&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">kvaliteta&nbsp; što može doprineti njegovoj široj&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">upotrebi u domaćoj literaturi i praksi.</span></p> / <p>The subject of the dissertation &bdquo;Application of HOLSAT model for research of foreign tourists&rsquo; satisfaction in city centers of Serbia&ldquo;is tourist satisfaction as a tool for assessing&nbsp; quality of tourist destination. Belgrade and Novi Sad are the most visited&nbsp;urban &nbsp;centers of Serbia and they are the principal stages of the tourism development in the state, because they were included in this survey. The main goal of the dissertation was to find out the quality status, opportunities and prospects of development of tourism in Belgrade and Novi Sad based on satisfaction of the tourists. For this purpose it was employed HOLSAT model. Research results achieved the main goal of the dissertation,&nbsp; and HOLSAT model was confirmed as an adequate tool for assessing destination quality which may contribute to its widespread use in our literature and practice.</p>