<p>Предмет истраживања докторске дисертације представља разматрање концепта<br />права на одговарајућу животну средину, како са универзалног и регионалних аспеката, тако и из угла решења појединих држава. Последице загађивања и угрожавања животне средине су покренуле питање односа државе према животној средини, као и право&nbsp;појединца да живи у здравом окружењу. Током последње четири деценије, заштита&nbsp;животне средине постала је предмет правне регулативе на државном, регионалном и&nbsp;међународном нивоу. Са друге стране, сфера заштите људских права константно је&nbsp;актуелна још од окончања Другог светског рата. Сагледавање односа између наведених&nbsp;правних области своју конкретизацију добија успостављањем посебног људског правa на&nbsp;одговарајућу животну средину.</p><p><br />Након уводних разматрања, почетни корак истраживања представља проучавање и&nbsp;дефинисање фундаменталних постулата у области заштите људских права. Посебна&nbsp;пажња је посвећена појмовном одређењу људских права и сагледавању универзалних и&nbsp;регионалних механизама заштите људских права. Након тога, извршена је анализа&nbsp;основних појмова у сфери заштите животне средине. Представљени су различити&nbsp;приступи детерминисања термина животне средине и посебне врсте загађивања исте, као&nbsp;и развој правне регулативе у овој материји.</p><p>У наставку рада, анализиран је однос човека и природе са антрополошког,<br />културолошког и историјског становишта, при чему је посебна пажња посвећена<br />ставовима екоцентричне и антропоцентричне теорије. Изучавања наведеног односа&nbsp;завршава се дефинисањем садржаја права на одговарајућу животну средину и&nbsp;сагледавањем судске заштите овог права. Резултати наведених разматрања презентовани&nbsp;су у оквиру хипотетичке дефиниције права на одговарајућу животну средину.</p><p><br />Наредно поглавље је посвећено истраживању извора међународног јавног права<br />који су значајни за дефинисање елемената права на одговарајућу животну средину. У&nbsp;контексту сагледавања права на одговарајућу животну средину на универзалном нивоу,&nbsp;извршeна је анализа међународних аката декларативног карактера у области заштите&nbsp;животне средине, као и извора међународног јавног права прописаних чланом 38 Статута&nbsp;Међународног суда правде. Предмет разматрања представљали су како уговори у области&nbsp;заштите људских права, тако и у сфери заштите животне средине, као и међународно&nbsp;обичајно право, општа правна начела, судска пракса и доктрина. Истражена су она људска<br />права, заштићена међународним уговорима, која се граниче или преклапају са правом на&nbsp;одговарајућу животну средину, као што су право на живот, право на здравље, право на&nbsp;одговарајући животни стандард, право на приватност и заштиту дома и породице. Посебна пажња је посвећена правима зајемченим Архуском конвенцијом, дакле праву на&nbsp;информисање о животној средини, право на учествовање у одлучивању о животној&nbsp;средини и право на доступност правосуђа у стварима животне средине.</p><p><br />Следеће поглавље представља анализу заштите права на одговарајућу животну<br />средину на регионалном плану. На регионалном европском нивоу, предметно право је&nbsp;разматрано у правним оквирима две међународне организације, Савета Европе и Европске&nbsp;уније. Постојање и заштита предметног права сагледани су и на америчком, афричком и&nbsp;азијском регионалном нивоу. Након тога, извршено је компаративно истраживање&nbsp;заштите права на одговарајућу животну средину на националном нивоу у земљама&nbsp;Европе, Америке, Азије и Африке. Посебна пажња је посвећена анализи заједничких&nbsp;елемената разматраних дефиниција предметног права, као и специфичностима овог права.</p><p><br />Резултати спроведеног истраживања сумирани су у оквиру закључних разматрања. Приказан је одговор на питање постојања права на одговарајућу животну средину као&nbsp;основног људског права, као и теденције будућег развоја овог права.</p> / <p>Predmet istraživanja doktorske disertacije predstavlja razmatranje koncepta<br />prava na odgovarajuću životnu sredinu, kako sa univerzalnog i regionalnih aspekata, tako i iz ugla rešenja pojedinih država. Posledice zagađivanja i ugrožavanja životne sredine su pokrenule pitanje odnosa države prema životnoj sredini, kao i pravo&nbsp;pojedinca da živi u zdravom okruženju. Tokom poslednje četiri decenije, zaštita&nbsp;životne sredine postala je predmet pravne regulative na državnom, regionalnom i&nbsp;međunarodnom nivou. Sa druge strane, sfera zaštite ljudskih prava konstantno je&nbsp;aktuelna još od okončanja Drugog svetskog rata. Sagledavanje odnosa između navedenih&nbsp;pravnih oblasti svoju konkretizaciju dobija uspostavljanjem posebnog ljudskog prava na&nbsp;odgovarajuću životnu sredinu.</p><p><br />Nakon uvodnih razmatranja, početni korak istraživanja predstavlja proučavanje i&nbsp;definisanje fundamentalnih postulata u oblasti zaštite ljudskih prava. Posebna&nbsp;pažnja je posvećena pojmovnom određenju ljudskih prava i sagledavanju univerzalnih i&nbsp;regionalnih mehanizama zaštite ljudskih prava. Nakon toga, izvršena je analiza&nbsp;osnovnih pojmova u sferi zaštite životne sredine. Predstavljeni su različiti&nbsp;pristupi determinisanja termina životne sredine i posebne vrste zagađivanja iste, kao&nbsp;i razvoj pravne regulative u ovoj materiji.</p><p>U nastavku rada, analiziran je odnos čoveka i prirode sa antropološkog,<br />kulturološkog i istorijskog stanovišta, pri čemu je posebna pažnja posvećena<br />stavovima ekocentrične i antropocentrične teorije. Izučavanja navedenog odnosa&nbsp;završava se definisanjem sadržaja prava na odgovarajuću životnu sredinu i&nbsp;sagledavanjem sudske zaštite ovog prava. Rezultati navedenih razmatranja prezentovani&nbsp;su u okviru hipotetičke definicije prava na odgovarajuću životnu sredinu.</p><p><br />Naredno poglavlje je posvećeno istraživanju izvora međunarodnog javnog prava<br />koji su značajni za definisanje elemenata prava na odgovarajuću životnu sredinu. U&nbsp;kontekstu sagledavanja prava na odgovarajuću životnu sredinu na univerzalnom nivou,&nbsp;izvršena je analiza međunarodnih akata deklarativnog karaktera u oblasti zaštite&nbsp;životne sredine, kao i izvora međunarodnog javnog prava propisanih članom 38 Statuta&nbsp;Međunarodnog suda pravde. Predmet razmatranja predstavljali su kako ugovori u oblasti&nbsp;zaštite ljudskih prava, tako i u sferi zaštite životne sredine, kao i međunarodno&nbsp;običajno pravo, opšta pravna načela, sudska praksa i doktrina. Istražena su ona ljudska<br />prava, zaštićena međunarodnim ugovorima, koja se graniče ili preklapaju sa pravom na&nbsp;odgovarajuću životnu sredinu, kao što su pravo na život, pravo na zdravlje, pravo na&nbsp;odgovarajući životni standard, pravo na privatnost i zaštitu doma i porodice. Posebna pažnja je posvećena pravima zajemčenim Arhuskom konvencijom, dakle pravu na&nbsp;informisanje o životnoj sredini, pravo na učestvovanje u odlučivanju o životnoj&nbsp;sredini i pravo na dostupnost pravosuđa u stvarima životne sredine.</p><p><br />Sledeće poglavlje predstavlja analizu zaštite prava na odgovarajuću životnu<br />sredinu na regionalnom planu. Na regionalnom evropskom nivou, predmetno pravo je&nbsp;razmatrano u pravnim okvirima dve međunarodne organizacije, Saveta Evrope i Evropske&nbsp;unije. Postojanje i zaštita predmetnog prava sagledani su i na američkom, afričkom i&nbsp;azijskom regionalnom nivou. Nakon toga, izvršeno je komparativno istraživanje&nbsp;zaštite prava na odgovarajuću životnu sredinu na nacionalnom nivou u zemljama&nbsp;Evrope, Amerike, Azije i Afrike. Posebna pažnja je posvećena analizi zajedničkih&nbsp;elemenata razmatranih definicija predmetnog prava, kao i specifičnostima ovog prava.</p><p><br />Rezultati sprovedenog istraživanja sumirani su u okviru zaključnih razmatranja. Prikazan je odgovor na pitanje postojanja prava na odgovarajuću životnu sredinu kao&nbsp;osnovnog ljudskog prava, kao i tedencije budućeg razvoja ovog prava.</p> / <p>The subject matter of this thesis refers to consideration of the concept concerning the right to an adequate environment from universal and regional aspects as well as from the perspective of certain states. The consequences of pollution and threats to the environment have raised the issue of country&#39;s attitude towards the environment and the individual&#39;s right to live in a healthy environment. During the last four decades, environmental protection has become the subject of law at the national, regional and international levels. On the other hand, the sphere of human rights protection is constantly topical issue since the end of Second World War. Consideration of the relationship between the above mentioned legal fields received its concretization by the establishment of a human right to an adequate environment.</p><p>After the introductory part in this thesis, the initial step of the research refers to studying and defining the fundamental postulates in the field of human rights protection. Special attention is devoted to the definition of human rights and the consideration of universal and regional human rights protection mechanisms. Furthermore, an analysis of basic concepts in the field of environmental protection was performed. Various approaches have been represented concerning the determination of the concept of the environment and a specific type of pollution as well as the development of legislation in this matter.</p><p>The next part of the thesis includes an analysis of the relationship between man and nature according to anthropological, cultural and historical point of view, with special attention to the positions of ecocentric and anthropocentric theories. Research on this relationship completes with the definition referring to the content of the right to an adequate environment and consideration of the judicial protection of this right. The results of these considerations are presented within a hypothetical definition of the right to an adequate environment.</p><p>The following chapter presents a study of sources of public international law that are significant for defining the elements of the right to an adequate environment. In the context of the consideration of the right to an adequate environment at the universal level, international declarative acts in the field of environmental protection have been analyzed as well as the sources of public international law prescribed in Article 38 of the Statute of the International Court of Justice. The subjects of discussion were treaties in the fields of human rights and environmental protection as well as customary international law, general principles of law, judicial decisions and doctrine. The research includes those human rights, protected by international treaties, which are overlapping with the right to an adequate environment, such as the right to life, the right to health, the right to adequate standard of living, the right to privacy and protection of home and family. Special attention is devoted to the rights guaranteed by the Aarhus Convention, the right to environmental information, the right to participate in environmental decision-making processes and the right to access to justice in environmental matters.</p><p>The following part of the thesis presents an analysis of the right to an adequate environment at the regional level. At the regional European level, this right is considered within the legal framework of two international organizations, the Council of Europe and the European Union. The existence and the protection of the right to an adequate environment have been also considered at the American, African and Asian regional level. Furthermore, the research included a comparative study of the right to an adequate environment at the national level in the European, American, Asian and African countries. In addition, there is an analysis of the universal elements of the considered definitions of the right to an adequate environment, and the specific characteristics of this right.</p><p>The results of the research are summarized in the conclusion. Therefore, answer to the question concerning the existence of the right to an adequate environment as a basic human right is presented as well as the tendencies of the future development of this right.</p>

<p>У дисертацији су детаљно размотрена битна обележја, правни значај и правци развоја грађанскоправне одговорности за имисије. Целокупна тематика је анализирана у ширем историјском контексту и кроз поређење системских решења која постоје у домаћем и упоредном праву.<br />Правно уређење имисија сагледано је у контексту међународног права, наднационалног права Европске уније и кроз решења која постоје у појединим националним правним системима. Посебна пажња посвећена је теоријским поставкама, нормативним решењима и правној пракси у Републици Србији.<br />У правним системима европско континенталног типа институт имисија је, по правилу, део стварноправне материје и спада у домен суседских права. Међутим, у неким земљама постоје другачија нормативна решења. Имисије не представљају засебан правни институт, али је материја на коју се оне односе обухваћена правилима о службеностима и сл. Сметања изазвана имисијама у земљама англоамеричког правног система представљају део деликтног права.<br />Традиционално поимање имисија, наслеђено из римског права, знатно је проширено, а сам правни институт у значајној мери трансформисан.<br />У раду је посебна пажња посвећена новим видовима имисионог деловања, насталим услед технолошког развоја, индустријализације и урбанизације.<br />Предмет упоредноправне анализе су била и основна мерила за утврђивање нивоа прекомерности имисија, јер у вези са тим у правној пракси постоје многобројни проблеми.<br />У Републици Србији прекорачења граница имисионог деловања подразумева, најпре, одговорност за опасност од штете, којом се широко афирмише принцип превенције, као и одговорност за проузроковану штету, у случају да је услед имисија дошло до оштећења или уништења заштићених добара. И поред низа специфичности у односу на традиционалне штете, све штетне последице настале услед имисија се отклањају класичним средствима одштетног права.<br />Посебно поглавље посвећено је осигурању од одговорности за штете проузроковане имисијама.<br />У раду су анализиране могућности за реализацију вансудске, као и судске имисионе заштите којa се остварујe путем државинске, негаторне, тзв. популарне и класичне облигационоправне тужбе. Уз то, указано је на потребу реформисања постојеће регулативе, када су у питању колективни механизми заштите интереса у овој области и увођења посебних правила која би се односила на имисионе парнице.<br />У закључним разматрањима је констатовано да институт имисија данас превазилази оквире суседског права у које се традиционално сврстава и представља важно ограничење права својине у општем интересу којим се обезбеђује и заштита животне средине. Одговорност за имисије се самим тим више не може везивати искључиво за недопуштене утицаје на суседну непокретност, него мора нужно проширити и на оне случајеве у којима неко емитује нешто штетно у околину, што угрожава ширу друштвену заједницу. Поред тога указано је и на потребу увођења мобилијарних имисија као посебне категорије. Уз то, у овој области долази и до све већег функционалног повезивања имисионе заштите са појединим гранама јавног права. Поред тога, грађанско право се постепено прилагођава савременим еколошким изазовима, уз све већи државни интервеционизам у домену својинских односа. Све ово указује на правце у којима ће већ трансформисано имисионо право наставити да се развија, пружајући значајан допринос, како заштити својинских овлашћења власника непокретности, тако и заштити животне средине.</p> / <p>U disertaciji su detaljno razmotrena bitna obeležja, pravni značaj i pravci razvoja građanskopravne odgovornosti za imisije. Celokupna tematika je analizirana u širem istorijskom kontekstu i kroz poređenje sistemskih rešenja koja postoje u domaćem i uporednom pravu.<br />Pravno uređenje imisija sagledano je u kontekstu međunarodnog prava, nadnacionalnog prava Evropske unije i kroz rešenja koja postoje u pojedinim nacionalnim pravnim sistemima. Posebna pažnja posvećena je teorijskim postavkama, normativnim rešenjima i pravnoj praksi u Republici Srbiji.<br />U pravnim sistemima evropsko kontinentalnog tipa institut imisija je, po pravilu, deo stvarnopravne materije i spada u domen susedskih prava. Međutim, u nekim zemljama postoje drugačija normativna rešenja. Imisije ne predstavljaju zaseban pravni institut, ali je materija na koju se one odnose obuhvaćena pravilima o službenostima i sl. Smetanja izazvana imisijama u zemljama angloameričkog pravnog sistema predstavljaju deo deliktnog prava.<br />Tradicionalno poimanje imisija, nasleđeno iz rimskog prava, znatno je prošireno, a sam pravni institut u značajnoj meri transformisan.<br />U radu je posebna pažnja posvećena novim vidovima imisionog delovanja, nastalim usled tehnološkog razvoja, industrijalizacije i urbanizacije.<br />Predmet uporednopravne analize su bila i osnovna merila za utvrđivanje nivoa prekomernosti imisija, jer u vezi sa tim u pravnoj praksi postoje mnogobrojni problemi.<br />U Republici Srbiji prekoračenja granica imisionog delovanja podrazumeva, najpre, odgovornost za opasnost od štete, kojom se široko afirmiše princip prevencije, kao i odgovornost za prouzrokovanu štetu, u slučaju da je usled imisija došlo do oštećenja ili uništenja zaštićenih dobara. I pored niza specifičnosti u odnosu na tradicionalne štete, sve štetne posledice nastale usled imisija se otklanjaju klasičnim sredstvima odštetnog prava.<br />Posebno poglavlje posvećeno je osiguranju od odgovornosti za štete prouzrokovane imisijama.<br />U radu su analizirane mogućnosti za realizaciju vansudske, kao i sudske imisione zaštite koja se ostvaruje putem državinske, negatorne, tzv. popularne i klasične obligacionopravne tužbe. Uz to, ukazano je na potrebu reformisanja postojeće regulative, kada su u pitanju kolektivni mehanizmi zaštite interesa u ovoj oblasti i uvođenja posebnih pravila koja bi se odnosila na imisione parnice.<br />U zaključnim razmatranjima je konstatovano da institut imisija danas prevazilazi okvire susedskog prava u koje se tradicionalno svrstava i predstavlja važno ograničenje prava svojine u opštem interesu kojim se obezbeđuje i zaštita životne sredine. Odgovornost za imisije se samim tim više ne može vezivati isključivo za nedopuštene uticaje na susednu nepokretnost, nego mora nužno proširiti i na one slučajeve u kojima neko emituje nešto štetno u okolinu, što ugrožava širu društvenu zajednicu. Pored toga ukazano je i na potrebu uvođenja mobilijarnih imisija kao posebne kategorije. Uz to, u ovoj oblasti dolazi i do sve većeg funkcionalnog povezivanja imisione zaštite sa pojedinim granama javnog prava. Pored toga, građansko pravo se postepeno prilagođava savremenim ekološkim izazovima, uz sve veći državni intervecionizam u domenu svojinskih odnosa. Sve ovo ukazuje na pravce u kojima će već transformisano imisiono pravo nastaviti da se razvija, pružajući značajan doprinos, kako zaštiti svojinskih ovlašćenja vlasnika nepokretnosti, tako i zaštiti životne sredine.</p> / <p>The dissertation provides a thorough review of significant features, legal importance and ways of development of the civil liability for immissions. The whole matter is analyzed in the wider historical context and through the comparison of international and national law sources.<br />The legal regulation of the institution of immission was scrutinized with the help of international, law sources of European Union, and national legal solutions. The special focus is on the theoretical approach, law sources and legal practice in Republic of Serbia.<br />In the continental European legal systems, the institution of immission is usually the part of property law and represents a kind of neighboring rights. However, there are some countries in which there are no special rules for the immissions, and thus they are treated as specific rules of servitutes. In the Anglo-Saxon legal systems, the institution of immission falls under the tort law.<br />The traditional determination of immission inherited from the Roman law has been considerably extended, and the legal institution itself has been significantly transformed.<br />The dissertation is also devoted to modern forms of immissions which are the consequence of technological development, industrialization and urban development.<br />Another subject of comparative analysis is the basic criteria for measuring the exceeding of the set immission limits. Many problems concerning these issues are encountered in legal practice.<br />In Republic of Serbia the exceeding of the set immission limits is primarily related to the responsibility for hazards that might lead to damage. This generally underlines the principle of prevention. If the immission causes harm or a total damage of someone&rsquo;s goods, this will also give the right to redress the damage. Compared to traditional damages, the damages caused by immissions have many specifics. However, the compensation is based on general tort law.<br />The special chapter of dissertation is devoted to the liability insurance against damages caused by immissions.<br />There is also the analysis of the protection from immissions, that can be achived out of as well as in the court, by means of the lawsuit for disturbance of possession, possessory action (action negatoria), the so-called popular action, as well as by means of the classical obligation lawsuit. Moreover, the author provides some particular suggestions for the reform of the current legislation in the field of collective lawsuits, as well as for introducing special rules for the immission litigation.<br />In the conclusion, the author points out that nowadays the institution of immission exceeds the framework of neighboring rights, where it has traditionally belonged to, and represents an important limitation to the right to property in public interest that also provides for the environmental protection. Thus, the liability for immissions cannot exclusively refer to an illegal impact on the neighboring property rights any more, but has to be extended to include those cases in which someone emits something harmful into the environment, which affects the common society. Moreover, the author points out to the need of introducing mobiliar immissions as a special category. There is also more and more functional interconnection between immission protection and other public law disciplines in this field. Civil law is adapting to meet the contemporary environmental challenges and there is a considerable and recognizable state interventionism in the proprietary rights field. All these circumstances point to the ways in which the transformed immission law is going to develop and contribute to the protection of proprietary rights of the property owners, as well as to environmental protection.</p>

<p>У докторској дисертацији је најпре анализирано теоријско утемељење корелације (интердисциплинарности) и њена заступљеност у настави природних наука, а затим заступљеност и реализација еколошких садржаја у средњим школама у Србији.<br />На основу те анализе дошло се до сазнања да је&nbsp; због&nbsp; познавања еколошких појмова у животу савременог човека и њиховог бољег разумевања и усвајања од стране ученика неопходно применити ефикасније моделе њихове реализације у средњим школама. Сходно томе&nbsp; је обављено педагошко истраживање у коме је наставна тема&nbsp; Екологија, заштита и унапређивање животне средине&nbsp; у другом<br />разреду гимназије друштвено-језичког смера, реализована током 13 часова применом различитих модела наставе у експерименталној (Е) и контролној (К) групи. Ова наставна тема је у Е групи обрађена интердисциплинарним приступом (корелацијом појмова из биологије, географије, хемије, физике и<br />математике), а у К групи традиционалном наставом. Узорак истраживања чинило је 150 ученика из две гимназије у Београду. Истраживање је реализовано школске 2011/2012. и&nbsp; 2012/2013.&nbsp; године, након чега су анализирани његови резултати.<br />Експериментална и контролна група ученика уједначене су на почетку истраживања на основу општег успеха ученика на полугодишту, оцена из биологије, географије, хемије, физике и математике и на основу резултата иницијалног теста знања из биологије. Након обраде наставне теме&nbsp; Екологија, заштита и унапређивање животне средине&nbsp; на различите начине у Е и К групи извршено је финално тестирање, а затим и ретестирање ученика обе групе. За утврђивање значајности разлика у постигнућу ученика Е и К групе на<br />сва три теста примењен је t тест. За сва три теста израчунати су статистички параметри: број ученика (N), аритметичка средина (М), стандардна девијација (SD), стандардна грешка (SЕ) и граница значајности (p). За испитивање ефекта интеракције фактора тестирање и фактора група, коришћена је комбинована анализа варијансе (Mixed-design ANOVA). За поновљена мерења у циљу испитивања значајности разлика у постигнућу ученика током различитих тестирања, у оквиру сваке групе ученика (Е и К) спроведена је<br />анализа&nbsp; варијансе за поновљена мерења (ANOVA). Поменута мерења односила су се на целину теста и&nbsp; когнитивне домене.<br />Ученици Е групе су остварили знатно бољи успех на финалном тесту (просечно 70,60 поена) и на ретесту (просечно 57,60 поена) од ученика К групе (просечно 51,80 поена на финалном тесту и 40,60 поена на ретесту) од максимално остварљивих 100 поена. Резултати финалног теста и ретеста су показали да&nbsp; је<br />применом модела интердисциплинарног учења садржаја из екологије у гимназији остварен већи ефекат на квантитет и квалитет знања ученика Е групе у односу на традиционални приступ њиховог учења у К групи.<br />Они су такође показали да су знања ученика стечена повезивањем појмова из биологије, географије, хемије, физике и математике олакшала не само разумевање нових&nbsp; појмова из екологије, већ омогућила њихову интеграцију и формирање функционалних знања.<br />Остварени резултати ученика Е групе на финалном тесту и ретесту у односу на ученике К групе&nbsp;&nbsp;&nbsp; указују на потребу&nbsp; веће заступљености интердисциплинарног модела у настави&nbsp; екологије, биологије и других природних наука у односу на традиционалну наставу. У прилог томе су и изражени поз итивни ставови ученика у Е групи према интердисциплинарном моделу учења биологије (екологије).</p> / <p>U doktorskoj disertaciji je najpre analizirano teorijsko utemeljenje korelacije (interdisciplinarnosti) i njena zastupljenost u nastavi prirodnih nauka, a zatim zastupljenost i realizacija ekoloških sadržaja u srednjim školama u Srbiji.<br />Na osnovu te analize došlo se do saznanja da je&nbsp; zbog&nbsp; poznavanja ekoloških pojmova u životu savremenog čoveka i njihovog boljeg razumevanja i usvajanja od strane učenika neophodno primeniti efikasnije modele njihove realizacije u srednjim školama. Shodno tome&nbsp; je obavljeno pedagoško istraživanje u kome je nastavna tema&nbsp; Ekologija, zaštita i unapređivanje životne sredine&nbsp; u drugom<br />razredu gimnazije društveno-jezičkog smera, realizovana tokom 13 časova primenom različitih modela nastave u eksperimentalnoj (E) i kontrolnoj (K) grupi. Ova nastavna tema je u E grupi obrađena interdisciplinarnim pristupom (korelacijom pojmova iz biologije, geografije, hemije, fizike i<br />matematike), a u K grupi tradicionalnom nastavom. Uzorak istraživanja činilo je 150 učenika iz dve gimnazije u Beogradu. Istraživanje je realizovano školske 2011/2012. i&nbsp; 2012/2013.&nbsp; godine, nakon čega su analizirani njegovi rezultati.<br />Eksperimentalna i kontrolna grupa učenika ujednačene su na početku istraživanja na osnovu opšteg uspeha učenika na polugodištu, ocena iz biologije, geografije, hemije, fizike i matematike i na osnovu rezultata inicijalnog testa znanja iz biologije. Nakon obrade nastavne teme&nbsp; Ekologija, zaštita i unapređivanje životne sredine&nbsp; na različite načine u E i K grupi izvršeno je finalno testiranje, a zatim i retestiranje učenika obe grupe. Za utvrđivanje značajnosti razlika u postignuću učenika E i K grupe na<br />sva tri testa primenjen je t test. Za sva tri testa izračunati su statistički parametri: broj učenika (N), aritmetička sredina (M), standardna devijacija (SD), standardna greška (SE) i granica značajnosti (p). Za ispitivanje efekta interakcije faktora testiranje i faktora grupa, korišćena je kombinovana analiza varijanse (Mixed-design ANOVA). Za ponovljena merenja u cilju ispitivanja značajnosti razlika u postignuću učenika tokom različitih testiranja, u okviru svake grupe učenika (E i K) sprovedena je<br />analiza&nbsp; varijanse za ponovljena merenja (ANOVA). Pomenuta merenja odnosila su se na celinu testa i&nbsp; kognitivne domene.<br />Učenici E grupe su ostvarili znatno bolji uspeh na finalnom testu (prosečno 70,60 poena) i na retestu (prosečno 57,60 poena) od učenika K grupe (prosečno 51,80 poena na finalnom testu i 40,60 poena na retestu) od maksimalno ostvarljivih 100 poena. Rezultati finalnog testa i retesta su pokazali da&nbsp; je<br />primenom modela interdisciplinarnog učenja sadržaja iz ekologije u gimnaziji ostvaren veći efekat na kvantitet i kvalitet znanja učenika E grupe u odnosu na tradicionalni pristup njihovog učenja u K grupi.<br />Oni su takođe pokazali da su znanja učenika stečena povezivanjem pojmova iz biologije, geografije, hemije, fizike i matematike olakšala ne samo razumevanje novih&nbsp; pojmova iz ekologije, već omogućila njihovu integraciju i formiranje funkcionalnih znanja.<br />Ostvareni rezultati učenika E grupe na finalnom testu i retestu u odnosu na učenike K grupe&nbsp;&nbsp;&nbsp; ukazuju na potrebu&nbsp; veće zastupljenosti interdisciplinarnog modela u nastavi&nbsp; ekologije, biologije i drugih prirodnih nauka u odnosu na tradicionalnu nastavu. U prilog tome su i izraženi poz itivni stavovi učenika u E grupi prema interdisciplinarnom modelu učenja biologije (ekologije).</p> / <p>The doctoral dissertation first analyses the theoretical foundation of correlation (interdisciplinarity) and its use in teaching natural sciences, then the use and implementation of environmental content in high schools in Serbia.</p><p>Based on this analysis, it was discovered that due to the importance of environmental concepts in the life of modern man, it is necessary to implement more efficient learning models in high schools in order to facilitate better understanding and&nbsp; acquisition by students. Therefore, pedagogical research was conducted during which the unit&nbsp;&nbsp; Ecology and Environmental Protection and Enhancement&nbsp; was taught to the second-grade students of social sciences-languages stream in 13 lessons by applying different teaching models in the Experimental (E) and Control (C)&nbsp;groups. This unit was done in the E group through an interdisciplinary approach (correlating concepts from biology, geography, chemistry, physics and mathematics), and in the C group using a traditional approach. The study sample consisted of 150 students from two high schools in Belgrade. The survey was conducted in academic&nbsp; years 2011/2012 and 2012/2013, after which the results were analysed.</p><p>At the beginning of the research the experimental and control groups were equal in terms of students general success at the end of the term, grades in biology, geography, chemistry, physics and mathematics and the results of the initial biology test. After the unit Ecology and Environmental Protection and Enh ancement was done in different ways in the E and C groups, students in both groups were given a final test and then retested. The t -test was used to determine the importance of differences in results in the E and C groups in all three tests. Statistical parameters were calculated for all three tests: number of students (N), arithmetic mean (M), standard deviation (SD), standard error (SE) and the limits of significance (p). To analyse the effect of the interaction between a testing factor and group factor,&nbsp; a combined variance analysis was used (Mixed-Design ANOVA). Repeated measures analysis of variance (ANOVA) was conducted within each group of students (E and C) to analyse the importance of differences in results of the various tests. The above measures were related to the whole test and cognitive domains.</p><p>Students from the E group achieved better results in the final test (70.60 points average) and retest (57.60 points average) than students from the C group (51.80 points average in the final test and 40.60 points in the retest) of maximum 100 points. Results of the final test and retest showed that the model of interdisciplinary learning of environmental content in high schools had a greater impact on the quantity and quality of knowledge in the E group compared to the traditional approach used in the C group. They also showed that the students&#39; knowledge acquired by linking concepts&nbsp; from biology, geography, chemistry, physics and mathematics facilitated not only the understanding of new environmental concepts, but also their integration and formation of functional knowledge.</p><p>The results achieved by the E group students in the final test and retest compared to the C group suggest that the interdisciplinary model should be used more in teaching ecology, biolo gy and other natural sciences than the traditional approach. This is supported by positive attitudes of E group students towards the interdisciplinary model&nbsp; of learning biology (ecology).</p>