<p>Докторска дисертација Moтив oтуђeнoсти у рoмaну српскe мoдeрнe: крaj 19. и пoчeтaк 20. вeкa кoмпaрaтивнoм и интeрпрeтaтивнoм анализом идејних и структурно-формалних карактеристика романа Светолика Ранковића, Светозара Ћоровића, Иве Ћипика, Вељка Милићевића, Милутина Ускоковића и Борисава Станковића, указује на њихову модерност и доказује да је епоха модерне почела у пoслeдњoj дeцeниjи 19. вeкa. Нoвo читaњe oвих дeлa прeдстaвљa истрaживaњe кoje сaжимa, рeинтeрпрeтирa, рeвaлoризуje, пoнoвo oткривa и пoтврђуje врeднoсти рoмaнa српскe мoдeрнe и прати континуирани развој српског романа. Преко анализе константног осећања отуђености код романескних јунака приказуje се главни проблем епохе: сукоб појединца и друштва, што указуje да је модерна прва права индивидуалистичка епоха у српској књижевности и култури. Разапетост између патријархалности и модерности код отуђеног појединца изразила је све облике друштвене, културне и психолошко-етничке трансформације сеоске и варошке културе. Добијени рeзултaти мoгу бити примeњeни у сaврeмeним истoриoгрaфским, пoлитикoлoшким и сoциoлoшким истрaживaњимa цeлoкупнe српскe културe jeр пружajу оригиналан приступ зaчетку српског модерног друштва.</p> / <p>Doktorska disertacija Motiv otuđenosti u romanu srpske moderne: kraj 19. i početak 20. veka komparativnom i interpretativnom analizom idejnih i strukturno-formalnih karakteristika romana Svetolika Rankovića, Svetozara Ćorovića, Ive Ćipika, Veljka Milićevića, Milutina Uskokovića i Borisava Stankovića, ukazuje na njihovu modernost i dokazuje da je epoha moderne počela u poslednjoj deceniji 19. veka. Novo čitanje ovih dela predstavlja istraživanje koje sažima, reinterpretira, revalorizuje, ponovo otkriva i potvrđuje vrednosti romana srpske moderne i prati kontinuirani razvoj srpskog romana. Preko analize konstantnog osećanja otuđenosti kod romanesknih junaka prikazuje se glavni problem epohe: sukob pojedinca i društva, što ukazuje da je moderna prva prava individualistička epoha u srpskoj književnosti i kulturi. Razapetost između patrijarhalnosti i modernosti kod otuđenog pojedinca izrazila je sve oblike društvene, kulturne i psihološko-etničke transformacije seoske i varoške kulture. Dobijeni rezultati mogu biti primenjeni u savremenim istoriografskim, politikološkim i sociološkim istraživanjima celokupne srpske kulture jer pružaju originalan pristup začetku srpskog modernog društva.</p>

<p>У дисертацији Иновације у настави на<br />примерима песника модерне у српској<br />књижевности с почетка двадесетог века<br />бавимо се методичким приступом<br />песницима српске модерне у средњој школи.<br />Наш задатак је био да истражимо, теоријски<br />заснујемо и емпиријски проверимо како нове<br />моделе тако и устаљене моделе методичких<br />приступа песницима српске модерне.<br />Трудили смо се да наше проучавање има<br />научни, али пре свега и практични значај.<br />Имајући у виду устаљени модел по коме се<br />епоха модерне обрађује у средњој школи,<br />понудили смо нове алтернативне моделе<br />чије ће се иновације односити на различите<br />методолошке и методичке аспекте од којих<br />се полази у изучавању појединих песничких<br />дела, а чија ће делотворност бити истражена<br />праћењем и провером рада експерименталне<br />групе како би резултати, до којих се<br />истраживањем дошло, били поткрепљени и<br />наставном праксом. Основна полазишта у<br />интерпретацији песама биће тематске речи,<br />мотивска структура, доминантна осећања,<br />песничке слике, наративни ток. У сваком<br />појединачном моделу тежили смо<br />методолошком плурализму и интегралном<br />методичком приступу.</p> / <p>U disertaciji Inovacije u nastavi na<br />primerima pesnika moderne u srpskoj<br />književnosti s početka dvadesetog veka<br />bavimo se metodičkim pristupom<br />pesnicima srpske moderne u srednjoj školi.<br />Naš zadatak je bio da istražimo, teorijski<br />zasnujemo i empirijski proverimo kako nove<br />modele tako i ustaljene modele metodičkih<br />pristupa pesnicima srpske moderne.<br />Trudili smo se da naše proučavanje ima<br />naučni, ali pre svega i praktični značaj.<br />Imajući u vidu ustaljeni model po kome se<br />epoha moderne obrađuje u srednjoj školi,<br />ponudili smo nove alternativne modele<br />čije će se inovacije odnositi na različite<br />metodološke i metodičke aspekte od kojih<br />se polazi u izučavanju pojedinih pesničkih<br />dela, a čija će delotvornost biti istražena<br />praćenjem i proverom rada eksperimentalne<br />grupe kako bi rezultati, do kojih se<br />istraživanjem došlo, bili potkrepljeni i<br />nastavnom praksom. Osnovna polazišta u<br />interpretaciji pesama biće tematske reči,<br />motivska struktura, dominantna osećanja,<br />pesničke slike, narativni tok. U svakom<br />pojedinačnom modelu težili smo<br />metodološkom pluralizmu i integralnom<br />metodičkom pristupu.</p> / <p>The dissertation Innovations in teaching<br />through the examples of poets of modernism in<br />Serbian literature at the beginning of the<br />twentieth century deals with methodological<br />approach to poets of Serbian Modernism in high<br />school. At first our task was to base and then to<br />establish theoretically, and finally to check out<br />empirically both the new and the established<br />models of methodological approach to the poets<br />of Serbian Modernism. The aim of our study is<br />not only to achieve scientific but primarily<br />practical significance. Bearing in mind that the<br />established model by which the epoch of<br />Modernism is taught in high school, we offered<br />a new alternative models whose innovations<br />relate to various methodological and methodical<br />aspects which are the starting point in the study<br />of certain poetic deeds, and whose effectiveness<br />will be examined by monitoring and testing<br />experimental groups in order to corroborate the<br />results of the research by teaching practice as<br />well. The basic starting point in interpreting<br />poems will be themed words, motif structure,<br />dominant feelings, poetic images, narrative<br />stream. In each model, we searched for integral<br />methodological pluralism and methodical<br />approach.</p>