<p>Предмет ове тезе је проучавање развитка становништва Нишавског округа од 1948. год. до данас. Циљ истраживања је да утврди везе између чинилаца демографског и друштвеног развоја како округа у целини, тако и унутар општина које га чине. Рад се заснива на научним методама проучавања демографског кретања, при чему је акценат стављен на прикупљену статистичку и емпириску грађу која углавном третира савремени демографски развитак Нишавског округа. Савремени демографски развитак Нишавског округа одликују крупне промене у природном и механичком кретању становништва, у структурама становништва, облику насељености, домаћинству, породици.</p> / <p>Predmet ove teze je proučavanje razvitka stanovništva Nišavskog okruga od 1948. god. do danas. Cilj istraživanja je da utvrdi veze između činilaca demografskog i društvenog razvoja kako okruga u celini, tako i unutar opština koje ga čine. Rad se zasniva na naučnim metodama proučavanja demografskog kretanja, pri čemu je akcenat stavljen na prikupljenu statističku i empirisku građu koja uglavnom tretira savremeni demografski razvitak Nišavskog okruga. Savremeni demografski razvitak Nišavskog okruga odlikuju krupne promene u prirodnom i mehaničkom kretanju stanovništva, u strukturama stanovništva, obliku naseljenosti, domaćinstvu, porodici.</p> / <p> The object of this thesis is the investigation of the development of the population of the Ni&scaron;ava County from 1948. until the present. The goal of the studz is to establish links among demographic and social development factors of the county as a whole and of the municipalities out of which it is composed. The study is based on scientific methods of demographic movement research, with special emphasis on the statistical and empirical material gathered which is mainly involved with the contemporary demograhpic development of the Ni&scaron;ava County. The contemporarz demographic development of the Ni&scaron;ava Countz is characterized by notable changes in the natural and mechanical movement of the population, population structure, form of inhabitante, household and family.</p>

<p>Основни циљ ове дисертације је истраживање утицаја температуре ваздуха на&nbsp;сезоналност морталитета становништва у Новом Саду. Однос између температуре&nbsp;ваздуха и морталитета становништва истраживан је у периоду од 1897. до 2009. године.&nbsp;Током анализе, а у циљу бољег уочавања сезоналних промена морталитета&nbsp;становништва, посматрана временска серија је подељена &nbsp;на неколико периода. Први&nbsp;период се односи на крај 19. и прву половину 20. века (1897-1952), други период&nbsp;обухвата другу половину 20. века (1953-1997), а трећи период чини 1998-2009. година.</p><p>У раду је анализиран утицај температуре ваздуха на морталитет укупног&nbsp;становништва, морталитет становништва према полу и морталитет становништва старог&nbsp;65 и више година, а у периоду 1998-2009. године, у анализу су укључени и узроци смрти&nbsp;становништва. Посебно је анализиран кардиоваскуларни морталитет и морталитет&nbsp;становништва изазван респираторним болестима, док су остали узроци смрти&nbsp;посматрани заједно.</p><p>За анализу утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета коришћене су&nbsp;различите статистичке методе као што су корелациона и регресиона анализа (графички&nbsp;приказане на дијаграму растурања), t-тест, релативни ризик и коефицијент сезоналне&nbsp;варијације морталитета. Код анализе морталитета према полу коришћен је и однос&nbsp;шанси.</p><p>Резултати добијени у овом раду показују да је морталитет становништва у Новом&nbsp;Саду већи током зимског периода године. У периоду 1897-1952. године није пронађена&nbsp;статистички значајна повезаност између температуре ваздуха и морталитета&nbsp;становништва, док је у другој половини 20. века (1953-1997) и у периоду 1998-2009.&nbsp;године уочена статистички значајна негативна корелација између температуре ваздуха и&nbsp;морталитета становништва, а регресиона анализа показује да се са растом температуре&nbsp;ваздуха морталитет становништва смањује. &nbsp;У периоду 1998-2009. године пронађена је и&nbsp;статистички значајна негативна корелација између морталитета кардиоваскуларних&nbsp;болести и температуре ваздуха, као и између морталитета респираторних болести и&nbsp;температуре ваздуха, док код осталих узрока смрти није уочена статистички значајна&nbsp;веза. Код &nbsp;анализе утицаја температуре ваздуха на морталитет становништва према полу&nbsp;нису уочене велике разлике између мушкараца и жена. За разлику од морталитета укупног становништва, код старог становништва (65+), као најугроженије категорије, статистички значајна негативна корелација јавља се од &nbsp;почетка посматране временске серије, а регресиона анализа такође показује да са растом температуре ваздуха морталитет старог становништва опада.</p><p>Анализа у раду показала је да се уочени сезонални образац морталитета постепено&nbsp;мења. Разлике између морталитета становништва у зимском пероду у односу на периоде&nbsp;пре и после зиме, се постепено смањују. Ове промене праћене су и променом просечне&nbsp;температуре ваздуха. На основу добијених резултата може се закључити да промене&nbsp;просечне температуре ваздуха утичу на промену и баланс морталитета по месецима у&nbsp;току године.</p> / <p>Osnovni cilj ove disertacije je istraživanje uticaja temperature vazduha na&nbsp;sezonalnost mortaliteta stanovništva u Novom Sadu. Odnos između temperature&nbsp;vazduha i mortaliteta stanovništva istraživan je u periodu od 1897. do 2009. godine.&nbsp;Tokom analize, a u cilju boljeg uočavanja sezonalnih promena mortaliteta&nbsp;stanovništva, posmatrana vremenska serija je podeljena &nbsp;na nekoliko perioda. Prvi&nbsp;period se odnosi na kraj 19. i prvu polovinu 20. veka (1897-1952), drugi period&nbsp;obuhvata drugu polovinu 20. veka (1953-1997), a treći period čini 1998-2009. godina.</p><p>U radu je analiziran uticaj temperature vazduha na mortalitet ukupnog&nbsp;stanovništva, mortalitet stanovništva prema polu i mortalitet stanovništva starog&nbsp;65 i više godina, a u periodu 1998-2009. godine, u analizu su uključeni i uzroci smrti&nbsp;stanovništva. Posebno je analiziran kardiovaskularni mortalitet i mortalitet&nbsp;stanovništva izazvan respiratornim bolestima, dok su ostali uzroci smrti&nbsp;posmatrani zajedno.</p><p>Za analizu uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta korišćene su&nbsp;različite statističke metode kao što su korelaciona i regresiona analiza (grafički&nbsp;prikazane na dijagramu rasturanja), t-test, relativni rizik i koeficijent sezonalne&nbsp;varijacije mortaliteta. Kod analize mortaliteta prema polu korišćen je i odnos&nbsp;šansi.</p><p>Rezultati dobijeni u ovom radu pokazuju da je mortalitet stanovništva u Novom&nbsp;Sadu veći tokom zimskog perioda godine. U periodu 1897-1952. godine nije pronađena&nbsp;statistički značajna povezanost između temperature vazduha i mortaliteta&nbsp;stanovništva, dok je u drugoj polovini 20. veka (1953-1997) i u periodu 1998-2009.&nbsp;godine uočena statistički značajna negativna korelacija između temperature vazduha i&nbsp;mortaliteta stanovništva, a regresiona analiza pokazuje da se sa rastom temperature&nbsp;vazduha mortalitet stanovništva smanjuje. &nbsp;U periodu 1998-2009. godine pronađena je i&nbsp;statistički značajna negativna korelacija između mortaliteta kardiovaskularnih&nbsp;bolesti i temperature vazduha, kao i između mortaliteta respiratornih bolesti i&nbsp;temperature vazduha, dok kod ostalih uzroka smrti nije uočena statistički značajna&nbsp;veza. Kod &nbsp;analize uticaja temperature vazduha na mortalitet stanovništva prema polu&nbsp;nisu uočene velike razlike između muškaraca i žena. Za razliku od mortaliteta ukupnog stanovništva, kod starog stanovništva (65+), kao najugroženije kategorije, statistički značajna negativna korelacija javlja se od &nbsp;početka posmatrane vremenske serije, a regresiona analiza takođe pokazuje da sa rastom temperature vazduha mortalitet starog stanovništva opada.</p><p>Analiza u radu pokazala je da se uočeni sezonalni obrazac mortaliteta postepeno&nbsp;menja. Razlike između mortaliteta stanovništva u zimskom perodu u odnosu na periode&nbsp;pre i posle zime, se postepeno smanjuju. Ove promene praćene su i promenom prosečne&nbsp;temperature vazduha. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da promene&nbsp;prosečne temperature vazduha utiču na promenu i balans mortaliteta po mesecima u&nbsp;toku godine.</p> / <p>The main aim of this dissertation is to investigate the temperature-related human&nbsp;mortality in Novi Sad, for the period from 1897 until 2009. In order to detect temporal sesonal&nbsp;changes during time, research period was split in three parts. First period is related to the end&nbsp;of 19th century and first half of 20th century (1897-1953), second period covers second half of&nbsp;20th century (1953-1997) and third period is related to 1998-2009.</p><p>In this dissertation impact of air temerature on human mortality of total population,&nbsp;than mortality by sex and mortality of old population (population aged 65 and over) is&nbsp;scrutinised. In the period 1998-2009 in analyses and causes of death are &nbsp;included. Three group&nbsp;of cause of death are investigated: cardiovascular disease, respiratory disease and all other&nbsp;causes of death are observed together.</p><p>Several different statistical methods were used for analysis of impact of air temperature&nbsp;on seasonal variation of human mortality: correlation and regression analysis (presented at&nbsp;scatter diagram), t-test, relative risk and coefficient of seasonal &nbsp;variation of mortality. The&nbsp;odds-ratio was used in the chapter related to mortality by sex.</p><p>Results for Novi Sad, show that human mortality in higher during winter period. In the&nbsp;period 1897-1952 statistical analysis does not show significant relation between air&nbsp;temperature and human mortality, while in the period of second half of 20th century &nbsp;(1953-1997) and period 1998-2009 statistical analysis indicated strong negative correlation between&nbsp;air temperature and human mortality and according to results of regression analysis increasing&nbsp;of air temperature is related with decreasing mortality. In the period from 1998 to 2009&nbsp;statistical analysis show significant and negative correlation between cardiovascular mortality&nbsp;and air temperature, as well as mortality from respiratory disease and air temperature. Analysis&nbsp;of relation between other causes of death and air temperature does not show any significant&nbsp;correlation. There is no clear difference between male and female in the temperature-related&nbsp;mortality patterns. The most vulnerable group is population aged 65 and over. From the&nbsp;beginning of the observed period, statistical analysis indicates strong negative correlation&nbsp;between mortality of old population and air temeprature and regression coefficient demonstrate&nbsp;that increasing air temperature is followed with decreasing mortality.</p><p>Analysis in this thesis shows changes of seasonal pattern of mortality. Differences&nbsp;between mortality in winter and non-winter period (preceding and following period) are&nbsp;decreasing. During the time, this changes are followed by fluctuation of air temperature.&nbsp;According to results presented in this dissertation it can &nbsp;be concluded that changes of air&nbsp;temperature are connected with changes of &nbsp;distribution of mortality by month, during the year.</p>

<p>Агротуризам&nbsp; редставља&nbsp; осебни,&nbsp; селективни&nbsp; вид&nbsp; туризма&nbsp; који&nbsp; обједињује&nbsp; скуп&nbsp; активности&nbsp; на&nbsp;сеоским&nbsp; туристичким&nbsp; домаћинствима&nbsp; и&nbsp; у&nbsp; објектима&nbsp; у&nbsp; домаћој&nbsp; радиности.&nbsp; У&nbsp; раду&nbsp; је&nbsp; дат &nbsp;преглед&nbsp; владајуће&nbsp;литературе&nbsp; о&nbsp; агротуризму&nbsp; у AП&nbsp; Војводини (Србији)&nbsp; и&nbsp; иностраним&nbsp; државама&nbsp; и&nbsp; дефинисане&nbsp; су&nbsp; основне&nbsp; карактеристике&nbsp; овог&nbsp; вида&nbsp; туризма.&nbsp; Приказане&nbsp; су&nbsp; туристичко-географске&nbsp; карактеристике&nbsp; истраживаног&nbsp;ростора,&nbsp; описана&nbsp; је&nbsp; студија&nbsp; случаја&nbsp; стања&nbsp; и&nbsp; развоја&nbsp; агротуризма&nbsp; у&nbsp; Војводини&nbsp; и&nbsp; упоређена&nbsp; са&nbsp; осталим&nbsp;деловима&nbsp; Србије&nbsp; и&nbsp; са &nbsp;примерима&nbsp; из&nbsp; иностранства.&nbsp; У&nbsp; методолошком&nbsp; делу &nbsp;приказани&nbsp; су&nbsp; инструменти, процедура&nbsp; и&nbsp; узорак&nbsp; истраживања,&nbsp; а&nbsp; остављене&nbsp; су&nbsp; и&nbsp; хипотезе&nbsp; рада.&nbsp; Кроз &nbsp;резултате&nbsp; и&nbsp; дискусију,&nbsp; хипотезе&nbsp;су &nbsp;потврђене,&nbsp; делимично &nbsp;потврђене&nbsp; или&nbsp; оповргнуте,&nbsp; уз &nbsp;помоћ&nbsp; статистичких &nbsp;прорачуна&nbsp; и&nbsp; других&nbsp; метода провере,&nbsp; док&nbsp; су&nbsp; у&nbsp; закључку&nbsp; рада &nbsp;представљени&nbsp; научни&nbsp; и &nbsp;практични&nbsp; допринос&nbsp; теоријског&nbsp; и &nbsp; теренског&nbsp;истраживања,&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; ограничења&nbsp; истраживања.&nbsp; У&nbsp; овом&nbsp; сегменту&nbsp; наведени&nbsp; су&nbsp; и&nbsp; основни &nbsp;проблеми&nbsp;администрације, &nbsp;праксе&nbsp; и&nbsp; теорије&nbsp; о &nbsp;аспектима&nbsp; квалитета&nbsp; агротуризма&nbsp; у&nbsp; Војводини.&nbsp; Такође,&nbsp; изложене&nbsp; су&nbsp;идеје&nbsp; и &nbsp;предлози&nbsp; за&nbsp; будућа&nbsp; истраживања&nbsp; и &nbsp;практични&nbsp; савети&nbsp; који&nbsp; имају&nbsp; за&nbsp; циљ&nbsp; да&nbsp; сугеришу&nbsp; и&nbsp; мотивишу&nbsp;окретање &nbsp;промена&nbsp; које&nbsp; могу&nbsp; довести&nbsp; до &nbsp;побољшања&nbsp; квалитeта&nbsp; агротуристичке &nbsp;понуде&nbsp; у&nbsp; Војводини&nbsp; и&nbsp;читавој Србији.</p> / <p>Agroturizam&nbsp; redstavlja&nbsp; osebni,&nbsp; selektivni&nbsp; vid&nbsp; turizma&nbsp; koji&nbsp; objedinjuje&nbsp; skup&nbsp; aktivnosti&nbsp; na&nbsp;seoskim&nbsp; turističkim&nbsp; domaćinstvima&nbsp; i&nbsp; u&nbsp; objektima&nbsp; u&nbsp; domaćoj&nbsp; radinosti.&nbsp; U&nbsp; radu&nbsp; je&nbsp; dat &nbsp;pregled&nbsp; vladajuće&nbsp;literature&nbsp; o&nbsp; agroturizmu&nbsp; u AP&nbsp; Vojvodini (Srbiji)&nbsp; i&nbsp; inostranim&nbsp; državama&nbsp; i&nbsp; definisane&nbsp; su&nbsp; osnovne&nbsp; karakteristike&nbsp; ovog&nbsp; vida&nbsp; turizma.&nbsp; Prikazane&nbsp; su&nbsp; turističko-geografske&nbsp; karakteristike&nbsp; istraživanog&nbsp;rostora,&nbsp; opisana&nbsp; je&nbsp; studija&nbsp; slučaja&nbsp; stanja&nbsp; i&nbsp; razvoja&nbsp; agroturizma&nbsp; u&nbsp; Vojvodini&nbsp; i&nbsp; upoređena&nbsp; sa&nbsp; ostalim&nbsp;delovima&nbsp; Srbije&nbsp; i&nbsp; sa &nbsp;primerima&nbsp; iz&nbsp; inostranstva.&nbsp; U&nbsp; metodološkom&nbsp; delu &nbsp;prikazani&nbsp; su&nbsp; instrumenti, procedura&nbsp; i&nbsp; uzorak&nbsp; istraživanja,&nbsp; a&nbsp; ostavljene&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; hipoteze&nbsp; rada.&nbsp; Kroz &nbsp;rezultate&nbsp; i&nbsp; diskusiju,&nbsp; hipoteze&nbsp;su &nbsp;potvrđene,&nbsp; delimično &nbsp;potvrđene&nbsp; ili&nbsp; opovrgnute,&nbsp; uz &nbsp;pomoć&nbsp; statističkih &nbsp;proračuna&nbsp; i&nbsp; drugih&nbsp; metoda provere,&nbsp; dok&nbsp; su&nbsp; u&nbsp; zaključku&nbsp; rada &nbsp;predstavljeni&nbsp; naučni&nbsp; i &nbsp;praktični&nbsp; doprinos&nbsp; teorijskog&nbsp; i &nbsp; terenskog&nbsp;istraživanja,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; ograničenja&nbsp; istraživanja.&nbsp; U&nbsp; ovom&nbsp; segmentu&nbsp; navedeni&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; osnovni &nbsp;problemi&nbsp;administracije, &nbsp;prakse&nbsp; i&nbsp; teorije&nbsp; o &nbsp;aspektima&nbsp; kvaliteta&nbsp; agroturizma&nbsp; u&nbsp; Vojvodini.&nbsp; Takođe,&nbsp; izložene&nbsp; su&nbsp;ideje&nbsp; i &nbsp;predlozi&nbsp; za&nbsp; buduća&nbsp; istraživanja&nbsp; i &nbsp;praktični&nbsp; saveti&nbsp; koji&nbsp; imaju&nbsp; za&nbsp; cilj&nbsp; da&nbsp; sugerišu&nbsp; i&nbsp; motivišu&nbsp;okretanje &nbsp;promena&nbsp; koje&nbsp; mogu&nbsp; dovesti&nbsp; do &nbsp;poboljšanja&nbsp; kvaliteta&nbsp; agroturističke &nbsp;ponude&nbsp; u&nbsp; Vojvodini&nbsp; i&nbsp;čitavoj Srbiji.</p> / <p>Agritourism is a specific, selective type of tourism that combines a set of activities on farms and in<br />self-service&nbsp; beds&nbsp; (accomodation&nbsp; type)&nbsp; in&nbsp; rural&nbsp; areas.&nbsp; This&nbsp; paper&nbsp; presents&nbsp; a&nbsp; literature&nbsp; review&nbsp; of&nbsp; agritourism&nbsp; in<br />Vojvodina&nbsp; Province&nbsp; (Serbia)&nbsp; and&nbsp; foreign&nbsp; countries&nbsp; and&nbsp; defines&nbsp; the&nbsp; basic&nbsp; characteristics&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; type&nbsp; of&nbsp; tourism.&nbsp; A<br />tourist-geographical&nbsp; characteristics&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; study&nbsp; area&nbsp; are&nbsp; presented,&nbsp; the&nbsp; case&nbsp; study&nbsp; situation&nbsp; and&nbsp; development&nbsp; of<br />agritourism in Vojvodina are described and comparedwith other parts of Serbia and with examples from abroad. In the<br />methodological&nbsp; part,&nbsp; the&nbsp; tools,&nbsp; procedures,&nbsp; and&nbsp; sample&nbsp; surveys,&nbsp; together&nbsp; with&nbsp; working&nbsp; hypotheses&nbsp; are&nbsp; presented.<br />Throughout the results and discussion, the hypotheses are confirmed, partially confirmed or refuted, using statistical<br />calculations and other methods of testing. On the other hand, in the conclusion of the paper, a scientific and practical<br />contribution to the theory and field studies, as well as the limitations of the research are shown. Inthis segment of<br />paper, the main problems of administration, practices, and theories on quality&rsquo; aspects of agritourismin Vojvodina are<br />listed. Together with these, the ideas and suggestions for future research and practical advices aimedto motivate the<br />initiation of changes in the quality of agritourismin Vojvodina Province and in the Republic Serbia are expressed.</p>

<p>Тема докторске дисертације је анализа квалитета воде Великог бачког канала, могућности санације и одрживо коришћење његових развојних потенцијала на каналској мрежи и њеном непосредном приобаљу. На основу расположивих података за десетогодишњи период (2000-2009) указало се на проблеме изазване одређеним загађивачима на целој дужини тока и анализиран је утицај најзначајнијих загађивача у насељима која се налазе у непосредној близини канала. Подаци који указују на квалитативну анализу воде помогли су да се направи корелација између квалитета каналске воде и ставова локалног становништва у погледу коришћења Великог бачког канала у привредне сврхе. Циљ дисертације је да дефинише квалитет каналске воде коришћењем хидролошких и статистичких метода који се тренутно широко примењују у многим истраживањима, као и да укаже који од метода дају најбоље резултате. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Serbian Water Quality Index (SWQI), применa hi-квадрат теста, дескриптивна статистичка анализа, t-тест за независне узорке, једнофакторска анализа варијансе АNOVA и израчунавања коефицијента корелације. На основу статистичке обраде података видимо да на читавом току Великог бачког канала, који је дуг свега 123 km постоје деонице (профили I, II и III) које су чисте и у потпуности погодне за експлоатацију и одрживо коришћење свих његових функција, и деоница (профил IV) која је у потпуности деградирана и неупотребљива. На каналу је карактеристично органско загађење. Најзначајнији индустријски објекти лоцирани су у централном делу Великог бачког канала, где је и евидентирано највеће загађење, у општини Врбас. Фарма свиња &bdquo;Farmakoop&ldquo;, фабрика уља &bdquo;Витал&ldquo;, и кланица &bdquo;Carnex&ldquo;, су вруће тачке које су углавном одговорне за лошу еколошку ситуацију у каналу. На простору око Великог бачког канала мали је број фабрика које примењују еколошке стандарде, а само неке од њих имају примарна или секундарна постројења за претходну обраду отпадних вода пре испуштања у реципијент. Резултати SWQI анализе показали су да су деонице на профилима I, II, III и V у потпуности погодне за привредни развој (SWQI&gt;70) а да је деоница на профилу IV (SWQI&lt;37) у потпуности деградирана. Као идеално решење за смањење загађења Великог бачког канала наводи се изградња и употреба централног постројења за прераду отпадних вода, као и коришћење отпадних индустријских и комуналних вода у пољопривреди. На основу резултата анкетног истраживања видимо да локално становништво сматра да Велики бачки канал може да поврати већи део својих ранијих функција (наводњавање, одводњавање, пловидба, узгој рибе...). Да би се то и десило неопходно је контролисати места улива отпадних вода у Канал, а саме отпадне воде третирати и довести у стање у ком неће угрозити његов квалитет воде. Одговори испитаника се разликују у зависности од њиховог места становања, где се посебно истичу становници Врбаса са изузетно негативним ставовима, што је и за очекивати с обзиром на резултате квалитета воде на овом делу Канала.[</p> / <p>Tema doktorske disertacije je analiza kvaliteta vode Velikog bačkog kanala, mogućnosti sanacije i održivo korišćenje njegovih razvojnih potencijala na kanalskoj mreži i njenom neposrednom priobalju. Na osnovu raspoloživih podataka za desetogodišnji period (2000-2009) ukazalo se na probleme izazvane određenim zagađivačima na celoj dužini toka i analiziran je uticaj najznačajnijih zagađivača u naseljima koja se nalaze u neposrednoj blizini kanala. Podaci koji ukazuju na kvalitativnu analizu vode pomogli su da se napravi korelacija između kvaliteta kanalske vode i stavova lokalnog stanovništva u pogledu korišćenja Velikog bačkog kanala u privredne svrhe. Cilj disertacije je da definiše kvalitet kanalske vode korišćenjem hidroloških i statističkih metoda koji se trenutno široko primenjuju u mnogim istraživanjima, kao i da ukaže koji od metoda daju najbolje rezultate. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Serbian Water Quality Index (SWQI), primena hi-kvadrat testa, deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke, jednofaktorska analiza varijanse ANOVA i izračunavanja koeficijenta korelacije. Na osnovu statističke obrade podataka vidimo da na čitavom toku Velikog bačkog kanala, koji je dug svega 123 km postoje deonice (profili I, II i III) koje su čiste i u potpunosti pogodne za eksploataciju i održivo korišćenje svih njegovih funkcija, i deonica (profil IV) koja je u potpunosti degradirana i neupotrebljiva. Na kanalu je karakteristično organsko zagađenje. Najznačajniji industrijski objekti locirani su u centralnom delu Velikog bačkog kanala, gde je i evidentirano najveće zagađenje, u opštini Vrbas. Farma svinja &bdquo;Farmakoop&ldquo;, fabrika ulja &bdquo;Vital&ldquo;, i klanica &bdquo;Carnex&ldquo;, su vruće tačke koje su uglavnom odgovorne za lošu ekološku situaciju u kanalu. Na prostoru oko Velikog bačkog kanala mali je broj fabrika koje primenjuju ekološke standarde, a samo neke od njih imaju primarna ili sekundarna postrojenja za prethodnu obradu otpadnih voda pre ispuštanja u recipijent. Rezultati SWQI analize pokazali su da su deonice na profilima I, II, III i V u potpunosti pogodne za privredni razvoj (SWQI&gt;70) a da je deonica na profilu IV (SWQI&lt;37) u potpunosti degradirana. Kao idealno rešenje za smanjenje zagađenja Velikog bačkog kanala navodi se izgradnja i upotreba centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i korišćenje otpadnih industrijskih i komunalnih voda u poljoprivredi. Na osnovu rezultata anketnog istraživanja vidimo da lokalno stanovništvo smatra da Veliki bački kanal može da povrati veći deo svojih ranijih funkcija (navodnjavanje, odvodnjavanje, plovidba, uzgoj ribe...). Da bi se to i desilo neophodno je kontrolisati mesta uliva otpadnih voda u Kanal, a same otpadne vode tretirati i dovesti u stanje u kom neće ugroziti njegov kvalitet vode. Odgovori ispitanika se razlikuju u zavisnosti od njihovog mesta stanovanja, gde se posebno ističu stanovnici Vrbasa sa izuzetno negativnim stavovima, što je i za očekivati s obzirom na rezultate kvaliteta vode na ovom delu Kanala.[</p> / <p>The topic of this PhD thesis is the quality analysis of the Veliki Backi Canal water, possible recovery and sustainable use of its development potential over the canal network and its immediate banks area. Based on the relevant data for a ten-year period (2000-2009) certain problems surfaced caused by various polluters throughout the entire canal and the impact of the most significant polluters on populated areas in the vicinity of the canal has been analysed. Data gathered with qualitative analyses of water helped in establishing the correlation between the quality of canal water and local population attitude towards the use of the Veliki Backi Canal for commercial purposes. The purpose of this thesis is to define the quality of canal water using hydrologic and statistic methods, currently widely used in numerous researches, as well as to pinpoint which method provides the best results. In order to obtain the necessary data various methods were used: Serbian Water Quality Index (SWQI), application of hi-square test, descriptive statistic analysis, t-test for independent samples, one-factor analyses of variance АNOVA and the correlation coefficient measurement. Based on statistical data it can be observed that there are different sections of the entire Veliki Backi Canal, only 123 km in length. There are sections (profiles I, II and III) which are clean and fully appropriate for exploitation and sustainable use of all its functions. However, there is also a section (profile IV) which is completely degraded and unusable. Another characteristic of the Canal is organic pollution. The biggest industrial facilities are based in the central part of the Veliki Backi Canal with highest pollution in the municiplaity Vrbas. There are hot spots, such as a pig farm &bdquo;Farmakoop&ldquo;,oil factory &ldquo;Vital&rdquo; and slaughterhouse &bdquo;Carnex&ldquo;, mainly responsible for poor ecological state of the Canal. An insignificant number of factories in the area of the Veliki Backi Canal apply ecology standards and only few have primary or secondary facilities for pre-treatment of waste water before discharge into the recipient. SWQI analyses results show that the Canal sections with profiles I, II, III and V are entirely appropriate for economic development (SWQI&gt;70) whereas the section with profile IV (SWQI&lt;37) is completely degraded. In order to decrease pollution of the Veliki Backi Canal, as the ideal solution is suggested to construct the central facility for pre-treatment of wastewater as well as to use industrial and utility wastewater in agriculture. According to the survey results the locals believe that the Veliki Backi Canal could recover most of its previous functions (irrigation, drainage, sailing, fish farming....). In order to ensure something like that it would be necessary to control wastewater flow spots and to treat the wastewater so that it does not endanger the water quality of the Canal. The survey responses differ according to the area of living with particularly negative attitudes of people from Vrbas and that was to be expected if we bear in mind the worst water quality results in this part of the Canal.</p>

<p>Саобраћајно-географски и стратешки положај Книнске Крајине, условљавају сталну присутност овог подручја у балканским и европским збивањима, мада значај природних потенцијала није томе адекватан. Овим простором су пролазиле многе војске и владале бројне империје. Кроз бурне догађаје неки природни елементи су деградирани (вегетација, земљиште, укупан пејсаж), а дешавале су се и потпуне смене становништва, те рушења и паљења, што се веома негативно одражавало на привредну активност. Виталност становништва дуго је успешно надокнађивала стална исељавања. Међутим, стално погоршавање укупних природно-друштвених елемената, као и савремени привредни токови, поспешили су процес исељавања, па је крајем двадесетог века број становника у многим насељима пао на ниво из средине деветнаестог века. Сточарство је вековима било доминантна активност, али су деградација природне средине, слаба улагања и стално исељавање утицали на знатно опадање значаја ове гране. Ипак за равномеран развој, осим индустријализације, мора бити добро организована и пољопривредна производња. Пољопривредна делатност, на овом простору, мора тражити своју будућност и у производњи здраве хране, како у ратарству тако и у сточарству. Концентрација индустрије у Книну није добра за равномеран развој, а пошто изградња малих погона у неколико мањих наеља показује позитивне ефекте, мора се наставити у том правцу. Територијалне и политичке промене на простору бивше СФРЈ, утичу на појачање централних функција Книна, те он постаје значајан међурегионални и републички центар. Побољшању укупног развоја треба да допринесе и туристичка привреда, али и правилно валоризовање саобраћајног положаја и неких природних богатстава. Да би што боље оживела сеоска насеља, мора се побољшати функционално-комунална опремљеност локалних центара.</p> / <p>Saobraćajno-geografski i strateški položaj Kninske Krajine, uslovljavaju stalnu prisutnost ovog područja u balkanskim i evropskim zbivanjima, mada značaj prirodnih potencijala nije tome adekvatan. Ovim prostorom su prolazile mnoge vojske i vladale brojne imperije. Kroz burne događaje neki prirodni elementi su degradirani (vegetacija, zemljište, ukupan pejsaž), a dešavale su se i potpune smene stanovništva, te rušenja i paljenja, što se veoma negativno odražavalo na privrednu aktivnost. Vitalnost stanovništva dugo je uspešno nadoknađivala stalna iseljavanja. Međutim, stalno pogoršavanje ukupnih prirodno-društvenih elemenata, kao i savremeni privredni tokovi, pospešili su proces iseljavanja, pa je krajem dvadesetog veka broj stanovnika u mnogim naseljima pao na nivo iz sredine devetnaestog veka. Stočarstvo je vekovima bilo dominantna aktivnost, ali su degradacija prirodne sredine, slaba ulaganja i stalno iseljavanje uticali na znatno opadanje značaja ove grane. Ipak za ravnomeran razvoj, osim industrijalizacije, mora biti dobro organizovana i poljoprivredna proizvodnja. Poljoprivredna delatnost, na ovom prostoru, mora tražiti svoju budućnost i u proizvodnji zdrave hrane, kako u ratarstvu tako i u stočarstvu. Koncentracija industrije u Kninu nije dobra za ravnomeran razvoj, a pošto izgradnja malih pogona u nekoliko manjih naelja pokazuje pozitivne efekte, mora se nastaviti u tom pravcu. Teritorijalne i političke promene na prostoru bivše SFRJ, utiču na pojačanje centralnih funkcija Knina, te on postaje značajan međuregionalni i republički centar. Poboljšanju ukupnog razvoja treba da doprinese i turistička privreda, ali i pravilno valorizovanje saobraćajnog položaja i nekih prirodnih bogatstava. Da bi što bolje oživela seoska naselja, mora se poboljšati funkcionalno-komunalna opremljenost lokalnih centara.</p> / <p>The regional trafffic, geographic and strategic position of Knin Krajina was the main cause for its constant presence in Balcan and European events, though the inportantce its natural resources had not been adequate. Many armies passed through this region and a number of empires ruled it. Thruogh the turmoils of these events some natural elements were degraded (vegetation, soil, the whole scenery), total changes in its population emerged, destructions and arsons which had an-extremely negative effect on public economy. Vitality of the population had for a long time been successful in substituting for the constant migrations. However, constant deteriorating of natural and social elements, as well as modem natural movements, had influenced the speed of depopulation process, so that at the end of the XX centry a number of people in many settlements had decreased to the level equal to the middle XIX century period. Forming used to be dominant for centuries but the degradation of the nature and its qualities, poor investments and constant depopulation had affested it and made it inferior. Still, in order to have a balanced growth, apart from industralisation and agricultural production also needed to be very well organised. Agriculture, in this area, had to search for its future prospects in production of healthy food, both in cattle-breeding and in farming. The concentrated industry in Knin is not sufficiently good for a balanced growth and since building of new little factories in a few of small communities has showed positive effects, this direction should be followed. Changes in territory and in politics in the area of exYugoslavia, affects the increasing growth of central functions in Knin and therefore it has become an important internacional and republic center. Tourism should also contribute to the total development, and a proper evaluation of its traffic position and some natural resources as well. To make village communities more active some functional and communal facilities in local centres have to be improved.</p>