<p>Шајкашка&nbsp; је географски&nbsp; субрегион у&nbsp;Србији. То је југоисточни део Бачке, лоциран&nbsp;у средишњем делу Аутономне Покрајине&nbsp;Војводине.&nbsp; Анализом природних и&nbsp;друштвених атрактивности, материјалне базе&nbsp;неопходне за развој туризма и садашњег&nbsp;стања развоја селективних облика туризма&nbsp;дошло се до закључка да Шајкашка, поред&nbsp;свих потенцијала, није афирмисана&nbsp;туристичка дестинација, чиме је потврђена&nbsp;основна хипотеза рада.</p><p>У раду су&nbsp;дефинисани кључни туристички ресурси&nbsp; и&nbsp;приоритетни облици&nbsp; туризма&nbsp; и&nbsp; са&nbsp;сигурношћу се може констатовати да&nbsp;Шајкашка&nbsp; може одмах или релативно&nbsp; брзо&nbsp;оформити конкурентно задовољавајући ниво&nbsp;у вези са&nbsp; следећим&nbsp; туристичким&nbsp;производима:&nbsp; наутички, излетнички, ловни и&nbsp;риболовни, сеоски, салашарски и спортско-рекреативни туризам, који би требало да&nbsp;представљају окосницу развоја туризма на&nbsp;овом простору.&nbsp; Услов је да се&nbsp; на новим, научно утемељеним и у&nbsp; пракси доказаним сазнањима, постави такав модел развоја, који ће да осигура&nbsp; да се&nbsp; Шајкашка&nbsp; позиционира као препознатљива и привлачна туристичка дестинација,&nbsp; са прецизно&nbsp; одређеном структуром&nbsp; туристичког производа&nbsp; и дефинисаним маркетинг планом развoja. У раду&nbsp; су дефинисани планови даљег развоја и предлози за унапређење туризма Шајкашке, базирани на резултатима анкетног истраживања туристичког тржишта. Испитивање туристичке тражње спроведено је на испитаницима из Новог Сада и Зрењанина, док је за потребе истраживања на страни туристичке понуде спроведено истраживање ставова локалног становништва Шајкашке о стању и перспективама развоја туризма у њиховим насељима. Резултати истраживања указују на чињеницу на Шајкашка није препознатљива туристичка дестинација, да нема изграђен имиџ, и да више од половине испитаника није посетило природне и друштвене атрактивности које се налазе на овом простору. Најбоље оцењени елементи Шајкашке, као туристичке дестинације су гастрономија, атрактивност вода и мултикултуралност, док је најслабије оцењен елеменат материјална основа.&nbsp; У&nbsp; резултатима истраживања ставова локалног становништва дошло се до закључка да&nbsp;&nbsp;&nbsp; становништво има позитиван став према развоју туризма, али да није свесно локалних туристичких вредности, ни природних нити културних, те да је неопходно спровести програме туристичке едукације и подизања самосвести.&nbsp; Велики удео локалног становништва има магловите представе о туризму и не познаје кораке и поступке који могу од ове делатности направити сигуран &nbsp;извор допунске зараде.&nbsp; Из анализе резултата анкетног истраживања донети су важни и конкретни закључци који би могли бити од велике помоћи за даље планирање развоја туризма у Шајкашкој.&nbsp; У резултатима истраживања&nbsp; нагласак&nbsp; се ставља&nbsp; на&nbsp; циљне тржишне сегменте на &nbsp;које треба усмерити маркетинг активности, стратегије које би требало применити и предуслове&nbsp; које&nbsp; треба испунити&nbsp; да&nbsp; би&nbsp; туризам заиста&nbsp; постао&nbsp; један од&nbsp; водећих&nbsp; елемената&nbsp; свеукупног&nbsp; развоја овог простора,&nbsp; а&nbsp; Шајкашка постала препознатљива туристичка&nbsp; дестинација&nbsp; у Србији.</p> / <p>Šajkaška&nbsp; je geografski&nbsp; subregion u&nbsp;Srbiji. To je jugoistočni deo Bačke, lociran&nbsp;u središnjem delu Autonomne Pokrajine&nbsp;Vojvodine.&nbsp; Analizom prirodnih i&nbsp;društvenih atraktivnosti, materijalne baze&nbsp;neophodne za razvoj turizma i sadašnjeg&nbsp;stanja razvoja selektivnih oblika turizma&nbsp;došlo se do zaključka da Šajkaška, pored&nbsp;svih potencijala, nije afirmisana&nbsp;turistička destinacija, čime je potvrđena&nbsp;osnovna hipoteza rada.</p><p>U radu su&nbsp;definisani ključni turistički resursi&nbsp; i&nbsp;prioritetni oblici&nbsp; turizma&nbsp; i&nbsp; sa&nbsp;sigurnošću se može konstatovati da&nbsp;Šajkaška&nbsp; može odmah ili relativno&nbsp; brzo&nbsp;oformiti konkurentno zadovoljavajući nivo&nbsp;u vezi sa&nbsp; sledećim&nbsp; turističkim&nbsp;proizvodima:&nbsp; nautički, izletnički, lovni i&nbsp;ribolovni, seoski, salašarski i sportsko-rekreativni turizam, koji bi trebalo da&nbsp;predstavljaju okosnicu razvoja turizma na&nbsp;ovom prostoru.&nbsp; Uslov je da se&nbsp; na novim, naučno utemeljenim i u&nbsp; praksi dokazanim saznanjima, postavi takav model razvoja, koji će da osigura&nbsp; da se&nbsp; Šajkaška&nbsp; pozicionira kao prepoznatljiva i privlačna turistička destinacija,&nbsp; sa precizno&nbsp; određenom strukturom&nbsp; turističkog proizvoda&nbsp; i definisanim marketing planom razvoja. U radu&nbsp; su definisani planovi daljeg razvoja i predlozi za unapređenje turizma Šajkaške, bazirani na rezultatima anketnog istraživanja turističkog tržišta. Ispitivanje turističke tražnje sprovedeno je na ispitanicima iz Novog Sada i Zrenjanina, dok je za potrebe istraživanja na strani turističke ponude sprovedeno istraživanje stavova lokalnog stanovništva Šajkaške o stanju i perspektivama razvoja turizma u njihovim naseljima. Rezultati istraživanja ukazuju na činjenicu na Šajkaška nije prepoznatljiva turistička destinacija, da nema izgrađen imidž, i da više od polovine ispitanika nije posetilo prirodne i društvene atraktivnosti koje se nalaze na ovom prostoru. Najbolje ocenjeni elementi Šajkaške, kao turističke destinacije su gastronomija, atraktivnost voda i multikulturalnost, dok je najslabije ocenjen elemenat materijalna osnova.&nbsp; U&nbsp; rezultatima istraživanja stavova lokalnog stanovništva došlo se do zaključka da&nbsp;&nbsp;&nbsp; stanovništvo ima pozitivan stav prema razvoju turizma, ali da nije svesno lokalnih turističkih vrednosti, ni prirodnih niti kulturnih, te da je neophodno sprovesti programe turističke edukacije i podizanja samosvesti.&nbsp; Veliki udeo lokalnog stanovništva ima maglovite predstave o turizmu i ne poznaje korake i postupke koji mogu od ove delatnosti napraviti siguran &nbsp;izvor dopunske zarade.&nbsp; Iz analize rezultata anketnog istraživanja doneti su važni i konkretni zaključci koji bi mogli biti od velike pomoći za dalje planiranje razvoja turizma u Šajkaškoj.&nbsp; U rezultatima istraživanja&nbsp; naglasak&nbsp; se stavlja&nbsp; na&nbsp; ciljne tržišne segmente na &nbsp;koje treba usmeriti marketing aktivnosti, strategije koje bi trebalo primeniti i preduslove&nbsp; koje&nbsp; treba ispuniti&nbsp; da&nbsp; bi&nbsp; turizam zaista&nbsp; postao&nbsp; jedan od&nbsp; vodećih&nbsp; elemenata&nbsp; sveukupnog&nbsp; razvoja ovog prostora,&nbsp; a&nbsp; Šajkaška postala prepoznatljiva turistička&nbsp; destinacija&nbsp; u Srbiji.</p> / <p>&Scaron;ajka&scaron;ka is geographical subregion in Serbia. It is located in southeastern part of Bačka, in middle part of Autonomous Province of Vojvodina. Through&nbsp;analyzes of natural and social attractiveness, material base essential for development of tourism and present condition of development of selective forms of&nbsp;tourism, it is concluded that &Scaron;ajka&scaron;ka, regardless of all its potential, is not an affirmed tourist destination, which&nbsp; confirms the basic hypothesis&nbsp; of the&nbsp;dissertation.</p><p>Dissertation defines key tourist resources and priority forms of tourism, and it can be ascertain that &Scaron;ajka&scaron;ka may now, or relatively soon form competitive satisfying level in relation with following tourist products:&nbsp; nautical tourism,&nbsp; excursion and&nbsp;sightseeing,&nbsp; hunting and fishing, rural and&nbsp; farm tourism,&nbsp; and&nbsp; sports-recreational &nbsp;tourism, which supposed to be framework for future development of tourism in this area. It is required&nbsp; that, on the grounds of&nbsp; new,&nbsp; scientifically&nbsp; based&nbsp; and in practice&nbsp; proven facts, a&nbsp; model&nbsp; of development should be created, which will&nbsp; ensure&nbsp; &Scaron;ajka&scaron;ka&nbsp; position&nbsp; as a recognizable and&nbsp; attractive&nbsp; tourist destination,&nbsp; with&nbsp; a precise structure of tourism product and the defined marketing plan development.</p><p>Dissertation defines plans for further development and suggestions on improving tourism of &Scaron;ajka&scaron;ka, based on results of survey of tourist market. Survey was conducted on respondents from Novi Sad and Zrenjanin,&nbsp; and&nbsp; for the purpose of research&nbsp; on&nbsp; the tourist&nbsp; offer,&nbsp; a survey&nbsp; of attitudes&nbsp; of local people from &Scaron;ajka&scaron;ka,&nbsp; on the status and&nbsp; perspectives&nbsp; of tourism development in their neighborhoods was conducted.</p><p>Results of survey indicates that &Scaron;ajka&scaron;ka is not recognizable tourist destination, it is without defined image, and more than half of respondents didn&#39;t visit natural and social attractiveness that are found in this area. Best graded elements of &Scaron;ajka&scaron;ka, as &nbsp;tourist destination is gastronomy, attractiveness of&nbsp; water and multiculturalism, and lowest grade was given to the material base.</p><p>Based on survey results of attitudes of local people it is concluded that they have positive attitude towards development of tourism, but unaware of local tourist&nbsp;<br />values, neither&nbsp; natural nor cultural, and that is necessary to implement a program of tourism education and raising&nbsp; awareness. Majority of population has wage idea of tourism and it is not familiar with procedures and steps which can make this activity secure source of additional earnings.</p><p>Based on survey findings analyze important and concrete conclusions were drawn, &nbsp;which could be of great assistance for further planning of development tourism in &Scaron;ajka&scaron;ka. Dissertation emphasizes survey findings, target&nbsp; market segments on which &nbsp;marketing activities should be focused, strategies that should be applied and preconditions that should be required in order to make tourism as one of the leading elements of entire development of this area, and &Scaron;ajka&scaron;ka to become recognizable tourist destination in Serbia.</p>

<p>Према Светском савету за путовања и туризам, пословни туризам представља један од најрентабилнијих и најуноснијих облика туризма на међународном туристичком тржишту. У стратешким документима релевантним за развој туризма на нивоу Републике Србије, као и на нивоу АП Војводине, пословни туризам је идентификован као један од приоритетних облика туризма, који на кратак рок може допринети бољем позиционирању дестинација на међународном туристичком тржишту и промовисању туристичке понуде. Упркос својим туристичким атрактивностима, традицији и могућностима за организовање пословних догађаја, Војводина још увек тражи и гради своју позицију на европском тржишту пословних догађаја, у сенци првенствено Београда, али и других дестинација у региону. С обзиром на велику конкуренцију која влада међу дестинацијама пословних догађаја, у овом раду се, применом статистичких метода, испитивала конкурентност Војводине као дестинације пословног туризма. Модел, коришћен у истраживању, настао је на основу Crouch и Ritchie модела конкурентности туристичке дестинације, коме су додати специфични фактори релевантни за дестинације пословног туризма. Истраживање конкурентности Војводине као дестинације пословног туризма спроведено је у периоду од фебруара до јула месеца 2010. године. У истраживању су учествовали различити субјекти на страни туристичке понуде. Применом статистичких метода (дескриптивна статистичка анализа, т-тест за независне узорке и анализа варијансе ANOVA), утврђени су главни конкуренти Војводине, као и слабости и предности Војводине у односу на конкурентне дестинације. Резултати истраживања показују да примарни сет дестинација које су конкуренти пословном туризму Војводине, чине Мађарска, Хрватска и Словенија. На нивоу појединачних дестинација, поред већ три поменуте, сваки трећи испитаник види Београд као једног од три главна конкурента пословном туризму Војводине, што указује на међукластерску конкурентност у туризму Србије. Дескриптивна статистичка анализа је показала да Војводина није конкурентна дестинација пословног туризма у окружењу. &bdquo;Менаџмент дестинације&ldquo; и &bdquo;политика дестинације, планирање и развој&ldquo; су најслабије карике у моделу конкурентности Војводине као туристичке дестинације, док су атрибути дестинације: мултикултурална средина, гастрономска понуда и гостољубивост локалног становништва конкурентне предности Војводине. Непрепознатљивост дестинације на европском тржишту пословних догађаја, непостојање организованог система за развој пословног туризма (конгресни биро, кластери, јавно-приватно партнерство), недовољне промотивне активности дестинације у односу на конкуренте, непостојање специјализованих кадрова и агенција за пословни туризам су актуелни проблеми и недостаци у пословном туризму Војводине, који захтевају посебну пажњу креатора туристичке политике и носилаца развоја туризма, како на нивоу Војводине, тако и на нивоу Србије.</p> / <p>Prema Svetskom savetu za putovanja i turizam, poslovni turizam predstavlja jedan od najrentabilnijih i najunosnijih oblika turizma na međunarodnom turističkom tržištu. U strateškim dokumentima relevantnim za razvoj turizma na nivou Republike Srbije, kao i na nivou AP Vojvodine, poslovni turizam je identifikovan kao jedan od prioritetnih oblika turizma, koji na kratak rok može doprineti boljem pozicioniranju destinacija na međunarodnom turističkom tržištu i promovisanju turističke ponude. Uprkos svojim turističkim atraktivnostima, tradiciji i mogućnostima za organizovanje poslovnih događaja, Vojvodina još uvek traži i gradi svoju poziciju na evropskom tržištu poslovnih događaja, u senci prvenstveno Beograda, ali i drugih destinacija u regionu. S obzirom na veliku konkurenciju koja vlada među destinacijama poslovnih događaja, u ovom radu se, primenom statističkih metoda, ispitivala konkurentnost Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma. Model, korišćen u istraživanju, nastao je na osnovu Crouch i Ritchie modela konkurentnosti turističke destinacije, kome su dodati specifični faktori relevantni za destinacije poslovnog turizma. Istraživanje konkurentnosti Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma sprovedeno je u periodu od februara do jula meseca 2010. godine. U istraživanju su učestvovali različiti subjekti na strani turističke ponude. Primenom statističkih metoda (deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke i analiza varijanse ANOVA), utvrđeni su glavni konkurenti Vojvodine, kao i slabosti i prednosti Vojvodine u odnosu na konkurentne destinacije. Rezultati istraživanja pokazuju da primarni set destinacija koje su konkurenti poslovnom turizmu Vojvodine, čine Mađarska, Hrvatska i Slovenija. Na nivou pojedinačnih destinacija, pored već tri pomenute, svaki treći ispitanik vidi Beograd kao jednog od tri glavna konkurenta poslovnom turizmu Vojvodine, što ukazuje na međuklastersku konkurentnost u turizmu Srbije. Deskriptivna statistička analiza je pokazala da Vojvodina nije konkurentna destinacija poslovnog turizma u okruženju. &bdquo;Menadžment destinacije&ldquo; i &bdquo;politika destinacije, planiranje i razvoj&ldquo; su najslabije karike u modelu konkurentnosti Vojvodine kao turističke destinacije, dok su atributi destinacije: multikulturalna sredina, gastronomska ponuda i gostoljubivost lokalnog stanovništva konkurentne prednosti Vojvodine. Neprepoznatljivost destinacije na evropskom tržištu poslovnih događaja, nepostojanje organizovanog sistema za razvoj poslovnog turizma (kongresni biro, klasteri, javno-privatno partnerstvo), nedovoljne promotivne aktivnosti destinacije u odnosu na konkurente, nepostojanje specijalizovanih kadrova i agencija za poslovni turizam su aktuelni problemi i nedostaci u poslovnom turizmu Vojvodine, koji zahtevaju posebnu pažnju kreatora turističke politike i nosilaca razvoja turizma, kako na nivou Vojvodine, tako i na nivou Srbije.</p> / <p> According to World Travel &amp; Tourism Council, business tourism is one of the most profitable<br /> forms of tourism on the international tourism market. In tourism related strategic documents of the<br /> Republic of Serbia and of the Autonomous Province of Vojvodina, business tourism is considered<br /> as one of priorities in tourism development that could improve destination position on the<br /> international tourism market. In despite of tourist attractions, tradition in organization of business<br /> events and possibilities for business events creation, Vojvodina Province has still been in the<br /> process of searching and building its position on the European business events market, in the<br /> shadow of Belgrade and other destinations in the region. Considering great competition among<br /> destinations worldwide in holding business events, the subject of this dissertation was to examine<br /> the competitiveness of Vojvodina Province as a business tourism destination. Model, used in this<br /> research, was created based on Crouch и Ritchie model of tourist destination competitiveness,<br /> which was modified adding specific factors relevant for business tourism destination. Research was<br /> conducted in the period February - July 2010 among the representatives of tourism offer and<br /> tourism experts in Vojvodina Province. Statistical methods, used in research are descriptive<br /> statistical analysis, t-test and analysis of variance ANOVA. The results show the competitors of<br /> Vojvodina Province as a business tourism destination, as well as weaknesses (or disadvantages) and<br /> strengths of Vojvodina Province in comparison to its primary competitors. The primary competitors<br /> of Vojvodina province as a business tourism destination, identified in this research, are Hungary,<br /> Croatia and Slovenia. Also, every third participant in research mentioned Belgrade as a competitor<br /> of Vojvodina Province. The results of descriptive statistical analysis show that Vojvodina Province<br /> is not competitive business tourism destination in the region. The weakest competitiveness factors<br /> are destination management and tourism policy, planning and development, whereas the destination<br /> attributes: multicultural environment, gastronomy offer and hospitality of locals are the competitive<br /> advantages of Vojvodina Province. Absence of recognition and awareness of destination on<br /> European business events market, non existence of destination convention bureau, insufficient<br /> promotion activities, absence of human resources and agencies specialized in business events are<br /> actual problems and weaknesses of business tourism in Vojvodina Province, which should be in<br /> focus of tourism policy makers and tourism development plans.</p>

<p>Тема докторске дисертације је анализа екстремених температура ваздуха на подручју Војводине (северни део Србије), која се простире на површини од 21.506 km2. У анализи су коришћене временске серије са десет метеоролошких станица за временски период од 1951. до 2000. године. Укупно је анализирано осам параметара екстремних температура, и то: средње максималне и минималне, апсолутне максималне и минималне и дани са екстремним температурама (ледени, мразни, летњи и тропски). Истовремено, у истраживање су укључене и временске серије распона средњих максимума и минимума, као и распон средњих апсолутних максимума и минимума. Током рада анализирани су годишњи, сезонски и месечни низови претходно наведених параметара екстрема. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Александерсонов тест, проста линеарна регресија, t-тест, Мен-Кендалов тест, коефицијент корелације, кластер анализа, анализа ројева тачака, хистограм и вишеструка линеарна регресија. Резултати хомогености месечних и сезонских временских серија, који су добијени коришћењем Александерсоновог теста, представљају прве резултате за простор Војводине и показују да је 26% испитиваних низова нехомогено, од којих је 11% подешено, односно хомогенизовано. Анализе параметара екстремних температура ваздуха показују тенденције пораста у последњих педесет година XX века. Посматрајући годишње низове, јављају се позитивни трендови код свих параметара (осим за ледене и мразне дане, где су трендови опадајући), међутим, једино се за средње минималне температуре може потврдити да имају сигнификантан пораст током испитиваног периода. Истовремено, зимски и пролећни трендови имају највишу тенденцију пораста, док су са друге стране јесењи трендови генерално опадајући. Анализом распона максималних и минималних температура, увидело се да максималне температуре генерално имају нешто већи пораст од минималних, а карактеристике оваквих флуктуација делимично су објашњене корелационом анализом са другим климатским елементима, који могу имати утицај на екстреме. Резултати су показали да високу корелациону повезаност (углавном преко 0,7), односно утицај на екстремне температуре имају инсолација, облачност, падавине и релативна влажност ваздуха. Интересантно је напоменути, да у већини радова који анализирају распоне максималних и минималних температура у појединим регионима, на нивоу континента или глобалном нивоу, указују на негативне трендове распона екстрема, међутим на простору Војводине годишњи распони имају благи позитиван тренд. Коришћењем вишеструке линеарне регресије, уочено је да показатељи атмосферске циркулације, односно NAO и AO индекси, објашњавају прилично висок проценат варијанси средњих и апсолутних максималних и минималних температура, током зимског, пролећног и летњег периода. Истовремено, узрок рапиднијег тренда пораста екстрема током последње декаде XX века, указује како на промене у осцилацијама других климатских елемената, тако и на промене доминације, односно учесталости појаве одређених типова атмосферске циркулације. Резултати у докторској дисертацији показују да деведесете године представљају најтоплију декаду на простору Војводине у оквиру испитиваног периода, што је највероватније повезано и са високим позитивним вредностима NAO индекса током исте декаде, које имају утицај на пораст зимских и пролећних вредности екстремних температура.</p> / <p>Tema doktorske disertacije je analiza ekstremenih temperatura vazduha na području Vojvodine (severni deo Srbije), koja se prostire na površini od 21.506 km2. U analizi su korišćene vremenske serije sa deset meteoroloških stanica za vremenski period od 1951. do 2000. godine. Ukupno je analizirano osam parametara ekstremnih temperatura, i to: srednje maksimalne i minimalne, apsolutne maksimalne i minimalne i dani sa ekstremnim temperaturama (ledeni, mrazni, letnji i tropski). Istovremeno, u istraživanje su uključene i vremenske serije raspona srednjih maksimuma i minimuma, kao i raspon srednjih apsolutnih maksimuma i minimuma. Tokom rada analizirani su godišnji, sezonski i mesečni nizovi prethodno navedenih parametara ekstrema. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Aleksandersonov test, prosta linearna regresija, t-test, Men-Kendalov test, koeficijent korelacije, klaster analiza, analiza rojeva tačaka, histogram i višestruka linearna regresija. Rezultati homogenosti mesečnih i sezonskih vremenskih serija, koji su dobijeni korišćenjem Aleksandersonovog testa, predstavljaju prve rezultate za prostor Vojvodine i pokazuju da je 26% ispitivanih nizova nehomogeno, od kojih je 11% podešeno, odnosno homogenizovano. Analize parametara ekstremnih temperatura vazduha pokazuju tendencije porasta u poslednjih pedeset godina XX veka. Posmatrajući godišnje nizove, javljaju se pozitivni trendovi kod svih parametara (osim za ledene i mrazne dane, gde su trendovi opadajući), međutim, jedino se za srednje minimalne temperature može potvrditi da imaju signifikantan porast tokom ispitivanog perioda. Istovremeno, zimski i prolećni trendovi imaju najvišu tendenciju porasta, dok su sa druge strane jesenji trendovi generalno opadajući. Analizom raspona maksimalnih i minimalnih temperatura, uvidelo se da maksimalne temperature generalno imaju nešto veći porast od minimalnih, a karakteristike ovakvih fluktuacija delimično su objašnjene korelacionom analizom sa drugim klimatskim elementima, koji mogu imati uticaj na ekstreme. Rezultati su pokazali da visoku korelacionu povezanost (uglavnom preko 0,7), odnosno uticaj na ekstremne temperature imaju insolacija, oblačnost, padavine i relativna vlažnost vazduha. Interesantno je napomenuti, da u većini radova koji analiziraju raspone maksimalnih i minimalnih temperatura u pojedinim regionima, na nivou kontinenta ili globalnom nivou, ukazuju na negativne trendove raspona ekstrema, međutim na prostoru Vojvodine godišnji rasponi imaju blagi pozitivan trend. Korišćenjem višestruke linearne regresije, uočeno je da pokazatelji atmosferske cirkulacije, odnosno NAO i AO indeksi, objašnjavaju prilično visok procenat varijansi srednjih i apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura, tokom zimskog, prolećnog i letnjeg perioda. Istovremeno, uzrok rapidnijeg trenda porasta ekstrema tokom poslednje dekade XX veka, ukazuje kako na promene u oscilacijama drugih klimatskih elemenata, tako i na promene dominacije, odnosno učestalosti pojave određenih tipova atmosferske cirkulacije. Rezultati u doktorskoj disertaciji pokazuju da devedesete godine predstavljaju najtopliju dekadu na prostoru Vojvodine u okviru ispitivanog perioda, što je najverovatnije povezano i sa visokim pozitivnim vrednostima NAO indeksa tokom iste dekade, koje imaju uticaj na porast zimskih i prolećnih vrednosti ekstremnih temperatura.</p> / <p>This doctoral thesis deals with extreme air temperatures in Vojvodina (northern part of Serbia), which covers the area of 21,506 km2. Data series at ten meteorological stations for the period 1951- 2000 were used in the analysis. The following eight parameters of extreme temperatures were analysed: mean maximum and minimum; absolute maximum and minimum; and extreme temperature days (freezing, frosty, summer and tropical). Concurrently, the temporal series of mean maximum and minimum range were included into the research, as well as the range of mean absolute maximum and minimum. Annual, seasonal and monthly ranges of the aforementioned extreme parameters were included in the analysis. Towards obtaining important results, several methods were employed, such as Alexandersson test, simple linear regression, T-test, Mann-Kendall test, cluster analysis, scatterplot, histogram and multiple linear regressions. The results of homogenous monthly and seasonal temporal series obtained by employing Alexandersson test, being the first of the kind for Vojvodina highlighted that there were 26% non-homogenous, out of which 11% adjusted, i.e. homogenised within the analysed series. The analyses of extreme air temperature parameters trends showed increase in the last fifty years of the 20th century. Observation of annual series indicated positive trends for all parameters (except for freezing and frosty days, when the trends decreased). However, only mean minimal temperatures confirmed significant increase in the analysed period. Concurrently, winter and spring trends showed the highest increase, whereas autumn trend showed general decrease. In the course of the analysis of maximum and minimum temperature ranges, it was perceived that maximum temperatures generally showed higher increase compared to minimum, whereas the fluctuation features were partially explained by correlation analysis with other climatic elements, which might have influenced extremes. The results approved that high correlation coefficient (mainly above 0.7), i.e. the impact on extremes was perceived with insolation, cloudiness, precipitation and relative air humidity. Interestingly enough, most of the papers researching the series of maximum and minimum temperatures in certain regions, either continental or global, indicate negative trends in ranges of extremes. On the other hand, in Vojvodina the annual ranges show a moderately positive trend. The multiple linear regression technique brought to the perception that atmospheric circulation indicators, i.e. NAO and AO indices, explained the distinctly high percentage of variances in mean and absolute maximum and minimum temperatures during winter, spring and summer period. Concurrently, the cause of rapid increase in extremes during the 1990s indicated both the changes in oscillations of other climatic elements and changes in domination, i.e. frequency of certain types of atmospheric circulation. The results obtained for the doctoral dissertation indicated that the 1990s were the warmest decade in Vojvodina for the analysed period. Most probably, it was associated with high positive values of NAO index for the period, which affected winter and spring values of extreme temperatures.</p>

<p>Захтев за бољим квалитетом производа и услуга, један је од најважнијих стратешких приоритета с којим се суочавају хотелска предузећа. Хотели који се определе за примену концепта квалитета као кључног фактора успеха требало би да постигну пораст задовољства корисника (гостију), односно, да се успешно позиционирају на тржишту и тако остваре већи профит. У раду се испитује концепт и мерење квалитета услуге у хотелском сектору. Приказани су резултати анкетног истраживања који се односе на очекивања и перцепције корисника о квалитету услуге у бањским хотелима. Истраживање је спроведено у пет бања Западноморавске зоне, у току августа и септембра 2008. Модел за мерење квалитета услуга развијен је на основу SERVQUAL модела. Коришћени су статистички методи дескриптивна статистичка анализа, Т тест за независне узорке и анализа варијансе ANOVA, помоћу које је испитано да ли између зависних варијабли (питања из домена очекивања и перцепције) и независних варијабли (старосне и образовне структуре испитаника) постоји статистички сигнификантна веза. Добијени резултати могу бити значајни за пружаоце хотелских услуга и допринети унапређењу пословања кроз прилагођавање хотелског производа потребама госта. Резултати спроведеног итраживања показали су да гости генерално нису задовољни хотелским услугама. Њихова очекивања била су већа од доживљеног квалитета услуге код свих детерминанти, изузев детерминанте &bdquo;саосећање&ldquo;, где је позитивна вредност јаза резултат ниских очекивања. Укупни SERVQUAL јаз је негативан и износи &ndash; 0,21. Горући проблем у пружању квалитетне услуге у бањским хотелима, представља неадекватна уређеност и опремљеност објеката и недостатак додатних хотелских садржаја (садржаја за забаву и рекреацију гостију као и wellness &amp; spa програма). Превазилажење овог проблема треба тражити у изградњи стратегије развоја са краткорочним и дугорочним плановима и стимулацији инвестирања у развој бањског туризма. Уређење и изградња објеката који су у складу са захтевима савременог госта, довели би до продужетка туристичке сезоне и привлачења платежнијих туриста. Понуда услуга високог квалитета представља најбољи начин за постизање конкурентске предности хотелског предузећа и изградње добрих односа са гостом, стога, у управљачким одлукама хотелских менаџера, концепти као што су очекивана и перципирана вредност треба да имају пресудну улогу.</p> / <p>Zahtev za boljim kvalitetom proizvoda i usluga, jedan je od najvažnijih strateških prioriteta s kojim se suočavaju hotelska preduzeća. Hoteli koji se opredele za primenu koncepta kvaliteta kao ključnog faktora uspeha trebalo bi da postignu porast zadovoljstva korisnika (gostiju), odnosno, da se uspešno pozicioniraju na tržištu i tako ostvare veći profit. U radu se ispituje koncept i merenje kvaliteta usluge u hotelskom sektoru. Prikazani su rezultati anketnog istraživanja koji se odnose na očekivanja i percepcije korisnika o kvalitetu usluge u banjskim hotelima. Istraživanje je sprovedeno u pet banja Zapadnomoravske zone, u toku avgusta i septembra 2008. Model za merenje kvaliteta usluga razvijen je na osnovu SERVQUAL modela. Korišćeni su statistički metodi deskriptivna statistička analiza, T test za nezavisne uzorke i analiza varijanse ANOVA, pomoću koje je ispitano da li između zavisnih varijabli (pitanja iz domena očekivanja i percepcije) i nezavisnih varijabli (starosne i obrazovne strukture ispitanika) postoji statistički signifikantna veza. Dobijeni rezultati mogu biti značajni za pružaoce hotelskih usluga i doprineti unapređenju poslovanja kroz prilagođavanje hotelskog proizvoda potrebama gosta. Rezultati sprovedenog itraživanja pokazali su da gosti generalno nisu zadovoljni hotelskim uslugama. NJihova očekivanja bila su veća od doživljenog kvaliteta usluge kod svih determinanti, izuzev determinante &bdquo;saosećanje&ldquo;, gde je pozitivna vrednost jaza rezultat niskih očekivanja. Ukupni SERVQUAL jaz je negativan i iznosi &ndash; 0,21. Gorući problem u pružanju kvalitetne usluge u banjskim hotelima, predstavlja neadekvatna uređenost i opremljenost objekata i nedostatak dodatnih hotelskih sadržaja (sadržaja za zabavu i rekreaciju gostiju kao i wellness &amp; spa programa). Prevazilaženje ovog problema treba tražiti u izgradnji strategije razvoja sa kratkoročnim i dugoročnim planovima i stimulaciji investiranja u razvoj banjskog turizma. Uređenje i izgradnja objekata koji su u skladu sa zahtevima savremenog gosta, doveli bi do produžetka turističke sezone i privlačenja platežnijih turista. Ponuda usluga visokog kvaliteta predstavlja najbolji način za postizanje konkurentske prednosti hotelskog preduzeća i izgradnje dobrih odnosa sa gostom, stoga, u upravljačkim odlukama hotelskih menadžera, koncepti kao što su očekivana i percipirana vrednost treba da imaju presudnu ulogu.</p> / <p>Demand for better quality of products and service is one of the most important strategic priorities that hotel companies have to manage with. Hotels that choose to implement the concept of quality as the key success factor needed to achieve increased customer satisfaction, respectively, to be successfully positioned in the market and thus achieve higher profits.The paper examines the concept and measurement of quality of service in the hotel sector. The results of research survey that relate to the expectations and perceptions of consumers about the quality of services in the spa hotels are represented here. The survey was conducted in five Serbian spas (West Morava region) in August and September 2008. A model for measuring the quality of services is developed based on the SERVQUAL model. Statistical methods used here are descriptive statistical analysis, t-test and analysis of variance ANOVA, which is used for analyzing whether there is a statistically significant link between the dependent variables (questions in the domain of expectations and perceptions) and the independent variables (age structure of respondents). The results may be important to the providers of hotel services and contribute to the advancement of business through the adjustment of the product to the needs of the guest. Results of the research showed that guests are not generally satisfied with hotel services. Their expectations were higher than their perceptions of quality services in all determinants, except the determinants of &quot;empathy&quot;, where the positive value of gap is the result of low expectations. Total SERVQUAL gap is negative and amounts to - 0.21. The burning issue in the provision of quality services in the spa hotels, is inadequate organization and infrastructure facilities and lack of additional hotel content (content for entertainment and recreation and spa &amp; wellness contents). Overcoming of this problem should be sought in construction of development strategies with short-term and long-term plans and cultural stimulation of investment in development of spa tourism. Planning and construction of facilities that are in accordance with the requirements of the guest, would lead to the extention of the tourist season and that would attract wealthier tourists. Offering high quality service is the best way to achieve competitive advantage of hotel companies and building good relations with the guests, therefore, in the management decisions of the hotel manager, concepts such as expected value and the perceived need have a crucial rolе.</p>