<p>Према Светском савету за путовања и туризам, пословни туризам представља један од најрентабилнијих и најуноснијих облика туризма на међународном туристичком тржишту. У стратешким документима релевантним за развој туризма на нивоу Републике Србије, као и на нивоу АП Војводине, пословни туризам је идентификован као један од приоритетних облика туризма, који на кратак рок може допринети бољем позиционирању дестинација на међународном туристичком тржишту и промовисању туристичке понуде. Упркос својим туристичким атрактивностима, традицији и могућностима за организовање пословних догађаја, Војводина још увек тражи и гради своју позицију на европском тржишту пословних догађаја, у сенци првенствено Београда, али и других дестинација у региону. С обзиром на велику конкуренцију која влада међу дестинацијама пословних догађаја, у овом раду се, применом статистичких метода, испитивала конкурентност Војводине као дестинације пословног туризма. Модел, коришћен у истраживању, настао је на основу Crouch и Ritchie модела конкурентности туристичке дестинације, коме су додати специфични фактори релевантни за дестинације пословног туризма. Истраживање конкурентности Војводине као дестинације пословног туризма спроведено је у периоду од фебруара до јула месеца 2010. године. У истраживању су учествовали различити субјекти на страни туристичке понуде. Применом статистичких метода (дескриптивна статистичка анализа, т-тест за независне узорке и анализа варијансе ANOVA), утврђени су главни конкуренти Војводине, као и слабости и предности Војводине у односу на конкурентне дестинације. Резултати истраживања показују да примарни сет дестинација које су конкуренти пословном туризму Војводине, чине Мађарска, Хрватска и Словенија. На нивоу појединачних дестинација, поред већ три поменуте, сваки трећи испитаник види Београд као једног од три главна конкурента пословном туризму Војводине, што указује на међукластерску конкурентност у туризму Србије. Дескриптивна статистичка анализа је показала да Војводина није конкурентна дестинација пословног туризма у окружењу. &bdquo;Менаџмент дестинације&ldquo; и &bdquo;политика дестинације, планирање и развој&ldquo; су најслабије карике у моделу конкурентности Војводине као туристичке дестинације, док су атрибути дестинације: мултикултурална средина, гастрономска понуда и гостољубивост локалног становништва конкурентне предности Војводине. Непрепознатљивост дестинације на европском тржишту пословних догађаја, непостојање организованог система за развој пословног туризма (конгресни биро, кластери, јавно-приватно партнерство), недовољне промотивне активности дестинације у односу на конкуренте, непостојање специјализованих кадрова и агенција за пословни туризам су актуелни проблеми и недостаци у пословном туризму Војводине, који захтевају посебну пажњу креатора туристичке политике и носилаца развоја туризма, како на нивоу Војводине, тако и на нивоу Србије.</p> / <p>Prema Svetskom savetu za putovanja i turizam, poslovni turizam predstavlja jedan od najrentabilnijih i najunosnijih oblika turizma na međunarodnom turističkom tržištu. U strateškim dokumentima relevantnim za razvoj turizma na nivou Republike Srbije, kao i na nivou AP Vojvodine, poslovni turizam je identifikovan kao jedan od prioritetnih oblika turizma, koji na kratak rok može doprineti boljem pozicioniranju destinacija na međunarodnom turističkom tržištu i promovisanju turističke ponude. Uprkos svojim turističkim atraktivnostima, tradiciji i mogućnostima za organizovanje poslovnih događaja, Vojvodina još uvek traži i gradi svoju poziciju na evropskom tržištu poslovnih događaja, u senci prvenstveno Beograda, ali i drugih destinacija u regionu. S obzirom na veliku konkurenciju koja vlada među destinacijama poslovnih događaja, u ovom radu se, primenom statističkih metoda, ispitivala konkurentnost Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma. Model, korišćen u istraživanju, nastao je na osnovu Crouch i Ritchie modela konkurentnosti turističke destinacije, kome su dodati specifični faktori relevantni za destinacije poslovnog turizma. Istraživanje konkurentnosti Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma sprovedeno je u periodu od februara do jula meseca 2010. godine. U istraživanju su učestvovali različiti subjekti na strani turističke ponude. Primenom statističkih metoda (deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke i analiza varijanse ANOVA), utvrđeni su glavni konkurenti Vojvodine, kao i slabosti i prednosti Vojvodine u odnosu na konkurentne destinacije. Rezultati istraživanja pokazuju da primarni set destinacija koje su konkurenti poslovnom turizmu Vojvodine, čine Mađarska, Hrvatska i Slovenija. Na nivou pojedinačnih destinacija, pored već tri pomenute, svaki treći ispitanik vidi Beograd kao jednog od tri glavna konkurenta poslovnom turizmu Vojvodine, što ukazuje na međuklastersku konkurentnost u turizmu Srbije. Deskriptivna statistička analiza je pokazala da Vojvodina nije konkurentna destinacija poslovnog turizma u okruženju. &bdquo;Menadžment destinacije&ldquo; i &bdquo;politika destinacije, planiranje i razvoj&ldquo; su najslabije karike u modelu konkurentnosti Vojvodine kao turističke destinacije, dok su atributi destinacije: multikulturalna sredina, gastronomska ponuda i gostoljubivost lokalnog stanovništva konkurentne prednosti Vojvodine. Neprepoznatljivost destinacije na evropskom tržištu poslovnih događaja, nepostojanje organizovanog sistema za razvoj poslovnog turizma (kongresni biro, klasteri, javno-privatno partnerstvo), nedovoljne promotivne aktivnosti destinacije u odnosu na konkurente, nepostojanje specijalizovanih kadrova i agencija za poslovni turizam su aktuelni problemi i nedostaci u poslovnom turizmu Vojvodine, koji zahtevaju posebnu pažnju kreatora turističke politike i nosilaca razvoja turizma, kako na nivou Vojvodine, tako i na nivou Srbije.</p> / <p> According to World Travel &amp; Tourism Council, business tourism is one of the most profitable<br /> forms of tourism on the international tourism market. In tourism related strategic documents of the<br /> Republic of Serbia and of the Autonomous Province of Vojvodina, business tourism is considered<br /> as one of priorities in tourism development that could improve destination position on the<br /> international tourism market. In despite of tourist attractions, tradition in organization of business<br /> events and possibilities for business events creation, Vojvodina Province has still been in the<br /> process of searching and building its position on the European business events market, in the<br /> shadow of Belgrade and other destinations in the region. Considering great competition among<br /> destinations worldwide in holding business events, the subject of this dissertation was to examine<br /> the competitiveness of Vojvodina Province as a business tourism destination. Model, used in this<br /> research, was created based on Crouch и Ritchie model of tourist destination competitiveness,<br /> which was modified adding specific factors relevant for business tourism destination. Research was<br /> conducted in the period February - July 2010 among the representatives of tourism offer and<br /> tourism experts in Vojvodina Province. Statistical methods, used in research are descriptive<br /> statistical analysis, t-test and analysis of variance ANOVA. The results show the competitors of<br /> Vojvodina Province as a business tourism destination, as well as weaknesses (or disadvantages) and<br /> strengths of Vojvodina Province in comparison to its primary competitors. The primary competitors<br /> of Vojvodina province as a business tourism destination, identified in this research, are Hungary,<br /> Croatia and Slovenia. Also, every third participant in research mentioned Belgrade as a competitor<br /> of Vojvodina Province. The results of descriptive statistical analysis show that Vojvodina Province<br /> is not competitive business tourism destination in the region. The weakest competitiveness factors<br /> are destination management and tourism policy, planning and development, whereas the destination<br /> attributes: multicultural environment, gastronomy offer and hospitality of locals are the competitive<br /> advantages of Vojvodina Province. Absence of recognition and awareness of destination on<br /> European business events market, non existence of destination convention bureau, insufficient<br /> promotion activities, absence of human resources and agencies specialized in business events are<br /> actual problems and weaknesses of business tourism in Vojvodina Province, which should be in<br /> focus of tourism policy makers and tourism development plans.</p>

<p>Предмет проучавања докторске дисертације&nbsp;&bdquo;Примена HOLSAT модела за истраживање&nbsp;задовољства страних туриста у градским&nbsp;центрима Србије&ldquo; је туристичко задовољство као&nbsp;средство за одређивање дестинацијског квалитета.&nbsp;<br />Београд и Нови Сад су најпосећенији градски&nbsp;центри Србије и представљају главне тачке развоја&nbsp;туризма у земљи, због чега су обухваћени овим&nbsp;истраживањем. Основни циљ дисертације је био да&nbsp;се утврди стањe квалитета, могућности и&nbsp;<br />перспективе развоја туризма у Београду и Новом&nbsp;Саду на основу задовољства страних туриста. У те&nbsp;<span style="font-size: 12px;">осврхе је упослен HOLSAT модел. Резултати&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">истраживања су остварили основни циљ&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">дисертације, а HOLSAT модел је потврђен као&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">адекватно средство за утврђивање дестинацијског&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">квалитета&nbsp; што може допринети његовој широј&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">употреби у домаћој литератури и пракси.</span></p> / <p>Predmet proučavanja doktorske disertacije&nbsp;&bdquo;Primena HOLSAT modela za istraživanje&nbsp;zadovoljstva stranih turista u gradskim&nbsp;centrima Srbije&ldquo; je turističko zadovoljstvo kao&nbsp;sredstvo za određivanje destinacijskog kvaliteta.&nbsp;<br />Beograd i Novi Sad su najposećeniji gradski&nbsp;centri Srbije i predstavljaju glavne tačke razvoja&nbsp;turizma u zemlji, zbog čega su obuhvaćeni ovim&nbsp;istraživanjem. Osnovni cilj disertacije je bio da&nbsp;se utvrdi stanje kvaliteta, mogućnosti i&nbsp;<br />perspektive razvoja turizma u Beogradu i Novom&nbsp;Sadu na osnovu zadovoljstva stranih turista. U te&nbsp;<span style="font-size: 12px;">osvrhe je uposlen HOLSAT model. Rezultati&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">istraživanja su ostvarili osnovni cilj&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">disertacije, a HOLSAT model je potvrđen kao&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">adekvatno sredstvo za utvrđivanje destinacijskog&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">kvaliteta&nbsp; što može doprineti njegovoj široj&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">upotrebi u domaćoj literaturi i praksi.</span></p> / <p>The subject of the dissertation &bdquo;Application of HOLSAT model for research of foreign tourists&rsquo; satisfaction in city centers of Serbia&ldquo;is tourist satisfaction as a tool for assessing&nbsp; quality of tourist destination. Belgrade and Novi Sad are the most visited&nbsp;urban &nbsp;centers of Serbia and they are the principal stages of the tourism development in the state, because they were included in this survey. The main goal of the dissertation was to find out the quality status, opportunities and prospects of development of tourism in Belgrade and Novi Sad based on satisfaction of the tourists. For this purpose it was employed HOLSAT model. Research results achieved the main goal of the dissertation,&nbsp; and HOLSAT model was confirmed as an adequate tool for assessing destination quality which may contribute to its widespread use in our literature and practice.</p>

<p>Туризам је у многим земљама препознат као кључни фактор развоја, повећања прихода и запослености. Истовремено има важну улогу у креирању имиџа и<br />промоцији дестинације на међународном тржишту. Туристичка конкурентност је препозната као кључни фактор успеха туристичке дестинације. Због тога је<br />важан задатак дестинацијског менаџмента да разуме како да се постигне и одржи конкурентност. У докторској дисертацији детаљно је приказана ресурсна<br />основа туризма Јужнобанатске области кроз преглед туристичко-географског положаја, природног-географских карактеристика, друштвено-географских карактеристика и материјалне базе. Посебно су анализирани постојећи и потенцијални облици туризма, стратешко планирање и развојни пројекти.<br />Извршена је туристичка валоризација и SWOT анализа расположивих ресурса Јужнобанатске области. Туристичка конкурентност оцењена је на основу<br />ставова представника понуде добијених кроз анкетно истраживање. Анкетни упитник заснован је на Ричи и Кроуч моделу конкурентности. Резултати<br />истраживања указују да Јужнобанатска области није конкурентна туристичка дестинација. Постоји значајна разлика у ставовима преставника приватног и јавног сектора у погледу дестинацијског менаџмента,политике, планирања и развоја дестинације. Ипак кроз истраживање указане су дестинацијске предности које могу бити полазиште за успостављање конкурентности. У оквиру рада дате су препоруке за будућа истраживања и активности јавног и приватног сектора<br />туристичке привреде.</p> / <p>Turizam je u mnogim zemljama prepoznat kao ključni faktor razvoja, povećanja prihoda i zaposlenosti. Istovremeno ima važnu ulogu u kreiranju imidža i<br />promociji destinacije na međunarodnom tržištu. Turistička konkurentnost je prepoznata kao ključni faktor uspeha turističke destinacije. Zbog toga je<br />važan zadatak destinacijskog menadžmenta da razume kako da se postigne i održi konkurentnost. U doktorskoj disertaciji detaljno je prikazana resursna<br />osnova turizma Južnobanatske oblasti kroz pregled turističko-geografskog položaja, prirodnog-geografskih karakteristika, društveno-geografskih karakteristika i materijalne baze. Posebno su analizirani postojeći i potencijalni oblici turizma, strateško planiranje i razvojni projekti.<br />Izvršena je turistička valorizacija i SWOT analiza raspoloživih resursa Južnobanatske oblasti. Turistička konkurentnost ocenjena je na osnovu<br />stavova predstavnika ponude dobijenih kroz anketno istraživanje. Anketni upitnik zasnovan je na Riči i Krouč modelu konkurentnosti. Rezultati<br />istraživanja ukazuju da Južnobanatska oblasti nije konkurentna turistička destinacija. Postoji značajna razlika u stavovima prestavnika privatnog i javnog sektora u pogledu destinacijskog menadžmenta,politike, planiranja i razvoja destinacije. Ipak kroz istraživanje ukazane su destinacijske prednosti koje mogu biti polazište za uspostavljanje konkurentnosti. U okviru rada date su preporuke za buduća istraživanja i aktivnosti javnog i privatnog sektora<br />turističke privrede.</p> / <p>Tourism has been recognized as one of the key sectors for development in many countries and a major source of income, jobs and wealth creation. It also plays a wider role in promoting the image and international perception of a destination. Competitiveness is increasingly being seen as a critical influence on the performance of tourism destinations in world markets. Therefore, the fundamental task of destination management is to understand how tourism destination competitiveness can be enhanced and sustained. Available resources of South Banat district are being reviewed through interpretation of geographical location, natural and anthropogenic values and material base. The existing and potential forms of tourism, strategic planning and development projects were particularly analyzed. Tourist valorization and SWOT analysis of the available resources of the South Banat region&nbsp; were conducted. The assessment of tourist competitiveness is based on the survey of the stakeholders. The questionnaire was based on Ritchie and Crouch&#39;s&nbsp; competitiveness model. The results show that stakeholders believe South Banat is not&nbsp; a competitive tourism destination. A comparison of two groups of stakeholders,&nbsp; the private and public sectors, indicated significant differences in the ratings of destination management and in the destination&#39;s policy, planning and development determinants. However, the destination&#39;s advantages, which can be used as a starting point for improving the destination&#39;s competitiveness, were identified. Suggestions for future research and stakeholders activities in tourism are provided in the dissertation.</p>

Film-induced tourism, or film tourism, is in a simplified sense the phenomenon that occurs when a person visits a place selected by inspiration from a film/TV series. A prerequisite for film tourism is that within a film/TV series, features appear that inspires the viewer to visit either recording locations or other places associated with the film/TV series. In the study of film tourism, destination image plays a central role, which can be explained as an individual's collection of expectations, ideas, feelings, and impressions that have been built up over time for a destination. This study aims to help fill a knowledge gap that includes studies of how films or TV series with negative/controversial content affect the viewer's perceptions and mental images of a destination image. More specifically, the study will focus on the TV series Peaky Blinders and Birmingham, England. Through the theory section, a theoretical framework is established in which, among other things, it is being described how previous research have focused on film tourism, destination image, motivation, and commitment. Furthermore, a conceptual model is created that clarifies the basis of our study and which also forms the cornerstone of the research design. The study includes a quantitative approach where three hypotheses are put and then tested against the data collection, which is gathered through a digital survey where the sample consists of Peaky Blinders fans. The results show the cognitive, affective, and conative image of Birmingham found by spectators of Peaky Blinders and explains how the commitment to the TV series affects these aspects. Conclusions are drawn by accepting the hypotheses, which is that the commitment to Peaky Blinders affects the cognitive, affective, and conative image of Birmingham. / Film-inducerad turism, eller filmturism, är i förenklad mening det fenomen som uppstår när en människa besöker en plats som valts ut genom inspiration från en film/TV-serie. En förutsättning för filmturism är att det inom en film/TV-serie framkommer särdrag som uppmanar åskådaren till att besöka antingen inspelningsplatser eller andra platser som förknippas med filmen/TV-serien. Inom studiet av filmturism spelar destinationsimage en central roll, vilket kan förklaras som en individs samling av förväntningar, idéer, känslor och intryck som har byggts upp med tiden för en destination. Denna studie ämnar bidra till att fylla en kunskapslucka vilken innefattar undersökningar av hur filmer eller TV-serier med en negativ/kontroversiell handling påverkar åskådarnas uppfattningar och mentala bilder av en destinations image. Mer specifikt kommer studien att fokusera på TV-serien Peaky Blinders och Birmingham, England. Genom teoriavsnittet etableras ett teoretiskt ramverk där det bland annat redogörs för hur tidigare forskning fokuserat på filmturism, destinationsimage, motivation samt engagemang. Vidare skapas en konceptuell modell som tydliggör grunden för vår studie och som även utgör grundstenen i utformandet av forskningsdesignen. Studien innefattar ett kvantitativt angreppssätt där tre hypoteser ställs för att sedan testas mot datainsamlingen, som sker genom en digital enkätundersökning där urvalet består av fans till Peaky Blinders. Resultaten visar den kognitiva, affektiva och konativa image av Birmingham som finns hos åskådare av Peaky Blinders samt redogör även för hur engagemanget för TV-serien påverkar dessa aspekter. Slutsatser dras genom ett accepterande av de ställda hypoteserna, vilket innebär att engagemanget för Peaky Blinders påverkar den kognitiva, affektiva samt konativa imagen av Birmingham. / <p>2020-06-08</p>

<p>Паметни&nbsp; туризам&nbsp; је&nbsp; постао&nbsp; образац&nbsp; примене&nbsp; ИКТ&nbsp; у&nbsp; туризму.&nbsp; Као&nbsp; посебна&nbsp; агенда&nbsp; у оквиру&nbsp; дискурса&nbsp; Е-туризма,&nbsp; паметни&nbsp; туризам&nbsp; показује&nbsp; већи&nbsp; степен&nbsp; деловања, остварујући&nbsp; утицај&nbsp; у&nbsp; свим&nbsp; фазама&nbsp; туристичког&nbsp; путовања,&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; готово&nbsp; све&nbsp; чиниоце везано за хетерогену туристичку понуду и тражњу. Поједине дестинације су препознале значај&nbsp; паметног&nbsp; туризма&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; принципима&nbsp; развоја&nbsp; које&nbsp; подржава&nbsp; овај&nbsp; концепт, унапредиле&nbsp; своју&nbsp; конкурентску&nbsp; позицију.&nbsp; Ту&nbsp; се&nbsp; подједнако&nbsp; мисли&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; побољшање туристичког&nbsp; искуства,&nbsp; али&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; добробит&nbsp; коју&nbsp; остварује&nbsp; сама&nbsp; дестинација&nbsp; и&nbsp; њени становници.&nbsp; У&nbsp; том&nbsp; контексту,&nbsp; ова&nbsp; докторска&nbsp; дисертација&nbsp; је&nbsp; испитивала&nbsp; могућности примене концепта паметног туризма на простору Републике Србије и начине на које он може&nbsp; утицати&nbsp; на&nbsp; туристичку&nbsp; конкурентност&nbsp; земље.Анализирана&nbsp; је&nbsp; конкурентност Србије&nbsp; као&nbsp; дестинације&nbsp; паметног&nbsp; туризма&nbsp; и&nbsp; то&nbsp; са&nbsp; аспекта&nbsp; запослених&nbsp; у&nbsp; туристичком сектору, као и са аспекта туриста у две одабране дестинације, Нови Сад и Врњачка бања.Да би Србија могла у будућности да се профилише као дестинација паметног туризма и да се развија на могућностима овог концепта, неопходно је, између осталог, анализирати ту&nbsp; проблематику&nbsp; са&nbsp; аспекта&nbsp; људских&nbsp; ресурса.&nbsp; С&nbsp; обзиром&nbsp; да&nbsp; се&nbsp; паметни&nbsp; туризам&nbsp; као најновији&nbsp; тренд&nbsp; у&nbsp; туризму,&nbsp; заснива&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; информационо-комуникационим&nbsp; технологија, ова&nbsp; два&nbsp; аспекта&nbsp; су&nbsp; узета&nbsp; као&nbsp; кључна&nbsp; у&nbsp; анализи&nbsp; конкурентности.&nbsp; Разумевање&nbsp; ових фактора&nbsp; може&nbsp; бити&nbsp; значајно&nbsp; у&nbsp; утврђивању&nbsp; слабих&nbsp; тачки&nbsp; и&nbsp; предности,&nbsp; као&nbsp; неопходних услова&nbsp; за&nbsp; развој&nbsp; паметног&nbsp; туризма,&nbsp; односно&nbsp; утврђивање&nbsp; потенцијала&nbsp; Србије&nbsp; за&nbsp; развој паметног туризма. Добијена сазнања такође могу да покрену питање да ли су запослени у&nbsp; туристичком&nbsp; сектору&nbsp; спремни&nbsp; да&nbsp; развијају&nbsp; паметни&nbsp; туризам&nbsp; тако&nbsp; што&nbsp; ће&nbsp; показати спремност и прихватити имплементацију нових технологија, било да се ради о усвајању новог информационог система на радном месту, или ће се нагласак ставити на системе услуга намењене туристима.</p> / <p>Pametni&nbsp; turizam&nbsp; je&nbsp; postao&nbsp; obrazac&nbsp; primene&nbsp; IKT&nbsp; u&nbsp; turizmu.&nbsp; Kao&nbsp; posebna&nbsp; agenda&nbsp; u okviru&nbsp; diskursa&nbsp; E-turizma,&nbsp; pametni&nbsp; turizam&nbsp; pokazuje&nbsp; veći&nbsp; stepen&nbsp; delovanja, ostvarujući&nbsp; uticaj&nbsp; u&nbsp; svim&nbsp; fazama&nbsp; turističkog&nbsp; putovanja,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; gotovo&nbsp; sve&nbsp; činioce vezano za heterogenu turističku ponudu i tražnju. Pojedine destinacije su prepoznale značaj&nbsp; pametnog&nbsp; turizma&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; principima&nbsp; razvoja&nbsp; koje&nbsp; podržava&nbsp; ovaj&nbsp; koncept, unapredile&nbsp; svoju&nbsp; konkurentsku&nbsp; poziciju.&nbsp; Tu&nbsp; se&nbsp; podjednako&nbsp; misli&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; poboljšanje turističkog&nbsp; iskustva,&nbsp; ali&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; dobrobit&nbsp; koju&nbsp; ostvaruje&nbsp; sama&nbsp; destinacija&nbsp; i&nbsp; njeni stanovnici.&nbsp; U&nbsp; tom&nbsp; kontekstu,&nbsp; ova&nbsp; doktorska&nbsp; disertacija&nbsp; je&nbsp; ispitivala&nbsp; mogućnosti primene koncepta pametnog turizma na prostoru Republike Srbije i načine na koje on može&nbsp; uticati&nbsp; na&nbsp; turističku&nbsp; konkurentnost&nbsp; zemlje.Analizirana&nbsp; je&nbsp; konkurentnost Srbije&nbsp; kao&nbsp; destinacije&nbsp; pametnog&nbsp; turizma&nbsp; i&nbsp; to&nbsp; sa&nbsp; aspekta&nbsp; zaposlenih&nbsp; u&nbsp; turističkom sektoru, kao i sa aspekta turista u dve odabrane destinacije, Novi Sad i Vrnjačka banja.Da bi Srbija mogla u budućnosti da se profiliše kao destinacija pametnog turizma i da se razvija na mogućnostima ovog koncepta, neophodno je, između ostalog, analizirati tu&nbsp; problematiku&nbsp; sa&nbsp; aspekta&nbsp; ljudskih&nbsp; resursa.&nbsp; S&nbsp; obzirom&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; pametni&nbsp; turizam&nbsp; kao najnoviji&nbsp; trend&nbsp; u&nbsp; turizmu,&nbsp; zasniva&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; informaciono-komunikacionim&nbsp; tehnologija, ova&nbsp; dva&nbsp; aspekta&nbsp; su&nbsp; uzeta&nbsp; kao&nbsp; ključna&nbsp; u&nbsp; analizi&nbsp; konkurentnosti.&nbsp; Razumevanje&nbsp; ovih faktora&nbsp; može&nbsp; biti&nbsp; značajno&nbsp; u&nbsp; utvrđivanju&nbsp; slabih&nbsp; tački&nbsp; i&nbsp; prednosti,&nbsp; kao&nbsp; neophodnih uslova&nbsp; za&nbsp; razvoj&nbsp; pametnog&nbsp; turizma,&nbsp; odnosno&nbsp; utvrđivanje&nbsp; potencijala&nbsp; Srbije&nbsp; za&nbsp; razvoj pametnog turizma. Dobijena saznanja takođe mogu da pokrenu pitanje da li su zaposleni u&nbsp; turističkom&nbsp; sektoru&nbsp; spremni&nbsp; da&nbsp; razvijaju&nbsp; pametni&nbsp; turizam&nbsp; tako&nbsp; što&nbsp; će&nbsp; pokazati spremnost i prihvatiti implementaciju novih tehnologija, bilo da se radi o usvajanju novog informacionog sistema na radnom mestu, ili će se naglasak staviti na sisteme usluga namenjene turistima.</p> / <p>Smart tourism has become a form of ICT application in tourism. As a special agenda within the e-tourism&nbsp; discourse,&nbsp; smart&nbsp; tourism&nbsp; shows&nbsp; a&nbsp; higher&nbsp; degree&nbsp; of&nbsp; action,&nbsp; having&nbsp; an&nbsp; impact&nbsp; in&nbsp; all stages of travel, as well as on almost all factors related to the heterogeneous tourist offer&nbsp; and demand.&nbsp; Certain&nbsp; destinations&nbsp; have&nbsp; recognized&nbsp; the&nbsp; importance&nbsp; of&nbsp; smart&nbsp; tourism&nbsp; and&nbsp; on&nbsp; the principles of development&nbsp; supported by this concept, have improved their competitive position. This&nbsp; refers&nbsp; on&nbsp; improving&nbsp; the&nbsp; tourist&nbsp; experience,&nbsp; but&nbsp; also&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; benefits&nbsp; for &nbsp; the&nbsp; destination itself and its inhabitants. In that context, this PhD theseis examined the possibilities of applying the smart tourism concept in the Republic of Serbia and the ways in which it can influence the tourism competitiveness. The competitiveness of Serbia as a destination of smart tourism was analyzed from the aspect of the employees in the tourist sector, as well as from the aspect of tourists in two selected destinations, Novi Sad and Vrnjacka banja.&nbsp;&nbsp; In order to profiled Serbia as&nbsp; a&nbsp; smart&nbsp; tourism&nbsp; destination&nbsp; and&nbsp; to&nbsp; develop&nbsp; it&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; possibilities&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; concept,&nbsp; it&nbsp; is necessary,&nbsp; among&nbsp; other&nbsp; things,&nbsp; to&nbsp; analyze&nbsp; this&nbsp; issue&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; aspect&nbsp; of&nbsp; human&nbsp; resources. Considering&nbsp; that&nbsp; smart&nbsp; tourism,&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; latest&nbsp; trend&nbsp; in&nbsp; tourism,&nbsp; is&nbsp; based&nbsp; on&nbsp; information&nbsp; and communication technologies, these two aspects&nbsp; have been taken as crucial in the analysis of tourism&nbsp; competitiveness.&nbsp; Understanding&nbsp; of&nbsp; these&nbsp; factors&nbsp; can&nbsp; be&nbsp; important&nbsp; in&nbsp; identifying weaknesses&nbsp; and&nbsp; advantages,&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; necessary&nbsp; issue&nbsp; for&nbsp; the&nbsp; smart&nbsp; tourism&nbsp; development,&nbsp; i.e.,determining&nbsp; the&nbsp; potential&nbsp; of&nbsp; Serbia&nbsp; for&nbsp; the&nbsp; development&nbsp; of&nbsp; smart&nbsp; tourism.&nbsp; The&nbsp; gained knowledge&nbsp; can&nbsp; also&nbsp; raise&nbsp; the&nbsp; question&nbsp; of&nbsp; whether&nbsp; tourism&nbsp; sector&nbsp; employees&nbsp; are&nbsp; ready&nbsp; to develop&nbsp; smart&nbsp; tourism&nbsp; by&nbsp; showing&nbsp; willingness&nbsp; and&nbsp; accepting&nbsp; the&nbsp; implementation&nbsp; of&nbsp; new technologies, whether it is the adoption of a new information system at the workplace, or it is about service systems for tourists.</p>

Holiday air travel behaviors are nowadays a significant issue in relation to climate change and sustainable tourism. Indeed, transportation, and especially air transportation, have a significant role in climate change. Hence, it is important that the tourism industry includes the transportation sector when developing solutions for sustainable tourism. As students are the future main target group of this industry, it is important to understand the reasons behind their choices. Until now, travel behaviors have been explained using single and specific theories, which did not include many factors explaining holiday air travel decisions. In this study, this concern is addressed by combining two theories in relation to behavior formation - the theory of planned behavior and the value-belief-norm theory - in order to understand all motivations and barriers behind students’ holiday air travel behaviors. The analysis of the findings shows that many internal and external factors affect students decisions in regards to flying during holidays, including values, beliefs, social and personal norms, as well as accessibility, country of origin, price, time, distance, and social influence. However, the analysis of the results also demonstrates two gaps between attitudes and behaviors within the student community, which link to the cognitive dissonance theory: an awareness-attitude behavior gap and a contextual gap. The paper argues that while the theory of planned behavior and the value-belief-norm theory can be used simultaneously in order to analyze decisions regarding holiday air transportation, they are not sufficient as these two gaps emerged. The study concludes suggesting destination developers and national governments to take into account the present factors behind students’ decisions in order to develop sustainable destinations.

Remote communities stay vulnerable in the face of major socioeconomic challenges. Tourism is often seen as a way to stimulate local economies and increase attractiveness of peripheral destinations, while events are considered to be one of the tools to promote tourism. In this regard, local collaboration is deemed to be crucial for facilitating development in spatially remote areas, where social context plays an important role in formation of entrepreneurial networks. By using the case of a local community festival Aldrei fór ég suður (AFS) in Ísafjörður, Iceland, I investigate relationship between the festival and local tourism entrepreneurs and define opportunities that the festival might provide for sustainable development of the area. Based on data collected from 24 interviews, findings suggest that the impact of AFS on local businesses varies depending on the category of business, its location, seasonality and target group, whereas the festival also contributes to enhancement of destination image, extension of tourist season and attraction of new categories of visitors. Following theoretical framework of social capital and social embeddedness, the main role of the festival is found to be related to enhancement of community pride and contribution to social change within community. On the other hand, results demonstrate general lack of willingness to collaborate and suggest an increased risk of overembeddedness given the self-reliant nature of the festival and its reluctance to commercialization. Discussed suggestions for sustainable destination development include co-branding, packaging for extended stay, transportation options and usage of empty housing for temporary accommodation.

No description available.

In 1840, apostle missionaries for the Church of Jesus Christ of Latter-day Saints compiled, printed, and began distributing a hymnbook that eventually would become the basis for all subsequent LDS hymnbooks published in English in the nineteenth and twentieth centuries. This thesis, as a contribution to the literature of communication, book history, and hymnology, as well as the intellectual and cultural history of the early years of the LDS Church, focuses on analyzing the poetry of the 1840 Mormon Manchester hymnbook. Using qualitative root-metaphor analysis, the author identified and analyzed expressions, supporting an emergent journey root-metaphor. He then divided the expressions into eight categories, each describing important and distinct aspects of the Journey. These categories include the following: 1) the travelers, 2) the activities on the journey, 3) the way, 4) the destination, 5) the guide, 6) the invitation to come, 7) the motivations, and 8) the lost wanderers. This thesis is based on the assumption that cultures and religions can be understood through the stories they tell. The story of the journey as told through the poetry of the 1840 Manchester hymnbook illuminates one aspect of the religious experience of early members of the Church of Jesus Christ of Latter-day Saints. Taken together, the eight aspects of the journey root-metaphor identified in this thesis tell a story about LDS members as travelers on a journey home, who walk on a straight and narrow path, away from a dark and fallen world, through snares, darkness, and other dangers, toward a glorious destination where rest, joy, and other rewards await them. Ultimately the travelers must rise above this world and follow Christ to a place where they may live with God to serve and praise him ever more.

Le dynamisme du secteur aérien canadien amène Transports Canada à réviser régulièrement ses techniques de modélisation du trafic de passagers afin d’améliorer la performance prédictive de ses modèles. Ce travail explore différentes versions d’un modèle PODM (Passanger Origin-Destination Model) que Transports Canada utilise pour prévoir le trafic de passagers entre une origine et une destination à l’intérieur du Canada avec des données de panel (i.e. longitudinales et transversales). Deux formes paramétriques (log-linéaire et Box-Cox) sont estimées dans leurs versions empilées, avec des effets fixes/aléatoires et avec des coefficients individuels variables (fixes/aléatoires). Nous proposons également des estimations non paramétriques à noyaux pour explorer les non-linéarités qui caractérisent la relation entre le nombre de passagers par couple origine-destination et le prix du billet, le PIB des zones d’origine et de destination, la durée en voiture du trajet et la fréquence des vols. L’hypothèse d’empilement des données et les formes fonctionnelles postulées se révèlent statistiquement inadéquates. La prise en compte de l’hétérogénéité des trajets et des effets temporels par l’inclusion d’effets fixes/aléatoires dans les modèles paramétriques est également rejetée par nos tests. Les modèles à coefficients variables individuels et les estimations non paramétriques se révèlent les méthodes les plus pertinentes pour capturer l’hétérogénéité entre trajets, les chocs temporels ou les non-linéarités présentes dans les relations d’intérêt. Mots clés : Box-Cox, transport aérien, trafic de passagers, origine-destination, Transports Canada, non paramétrique, panels.