<p>Korisni mikroorganizmi ili mikroorganizmi promotori biljnog rasta (PGPM) ispoljavaju efekat na rast i razviće biljaka azotofiksacijom, mobilizacijom hraniva (N, P, Fe) u zemlji&scaron;tu i produkcijom fitohormona te na taj način stimuli&scaron;u rast biljaka, povećavaju prinos i &scaron;tite biljke od patogena. Cilj ovih istraživanja bio je da se izvr&scaron;i karakterizacija bakterija izolovanih iz rizosfere kukuruza, inokulacija semena kukuruza odabranim izolatima, ispitivanje efektivnosti primene pojedinačnih i združenih kultura izolata na mikrobiolo&scaron;ku aktivnost u rizosfernom zemlji&scaron;tu, kao i na početni rast i razvoj biljke, sadržaj pojedinih hranljivih elemenata u biljnom materijalu i prinos kukuruza. Kori&scaron;ćeno je 50 izolata iz rizosfernog zemlji&scaron;ta hibrida kukuruza NS 6010 gajenog na zemlji&scaron;tu tipa karbonatni černozem (13 izolata roda Azotobacter, 16 izolata roda Bacillus, 15 izolata roda Pseudomonas, 6 izolata roda Streptomyces). Karakterizacija izolata obuhvatila je određivanje morfolo&scaron;kih, fiziolo&scaron;kih, biohemijskih i PGP osobina. Inokulacija semena kukuruza izvr&scaron;ena je s osam odabranih izolata primenjenih pojedinačno i u sme&scaron;i i to s tri izolata azotobaktera (Azb5, Azb8, Azb13), s dva izolata bacilusa (Bac9, Bac15 ), s dva izolata pseudomonasa (Pse1, Pse5) i s jednim izolatom aktinomiceta (Act6). U ogledima su kori&scaron;ćeni hibridi kukuruza NS 6010 i NS 6030 selekcionisani u Odeljenju za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, a efektivnost primene odabranih izolata na mikrobiolo&scaron;ku aktivnost u rizosfernom zemlji&scaron;tu, kao i na biljku kukuruza, ispitana je u polukontrolisanim i poljskim uslovima. Brojnost mikroorganizama određena je metodom agarnih ploča, a dehidrogenazna aktivnost spektrofotometrijskom metodom. Uticaj izolata na klijanje semena ispitan je u laboratorijskim uslovima. Uticaj izolata na početni rast<br />biljaka ispitan je u fazama 3. i 5-7. lista merenjem visine i suve mase nadzemnog dela<br />biljke. Sadržaj azota, fosfora, bakra i cinka u biljnom materijalu (nadzemni deo/list)<br />određen je u fazi 5-7. lista kukuruza za ogled u polukontrolisanim uslovima i u fazi svilanja<br />za ogled u polju. Ukupan prinos zrna kukuruza po jedinici povr&scaron;ine određen je<br />preračunavanjem prinosa po svakoj elementarnoj parceli. Najbolji efekat na brojnost<br />mikroorganizama dobijen je primenom izolata A zb5, B ac15, P se1, A ct6 i sme&scaron;e i zolata.Na povećanje dehidrogenazne aktivnosti najvi&scaron;e je uticala primena izolata Azb5, Azb8,<br />Bac15 i Act6. Inokulacija je imala pozitivan uticaj na klijavost, visinu i suvu masu<br />nadzemnog dela biljke, sadržaj N, P, Zn i Cu u biljnom materijalu, kao i prinos kukuruza.<br />Najbolji efekat na visinu i masu nadzemnog dela biljke u polukontrolisanim uslovima<br />utvrđen je sa izolatima azotobaktera, Bac15 i Pse1, dok je u poljskim uslovima najveće<br />povećanje ovih parametara dobijeno primenom izolata Pse5 i Act6. U proseku, najbolji<br />efekat na prinos dobijen je primenom sme&scaron;e izolata. Rezultati ovih istraživanja treba da<br />posluže kao osnova za dalja istraživanja koja će omogućiti odabir visoko kompatibilne<br />zajednice ispitivanih hibrida kukuruza i najefektivnijih vrsta PGPM u cilju proizvodnje<br />mikrobiolo&scaron;kog preparata kojim bi se ostvario veći prinos i omogućilo održavanje i<br />povećanje plodnosti zemlji&scaron;ta.<br />&nbsp;</p> / <p>Beneficial or plant growth promoting microorganisms (PGPM) exert effect on plant growth and development through nitrogen fixation, mobilization of nutrients (N, P, Fe) in soil and production of phytohormones and thereby stimulate plant growth, increase yield and reduce pathogen infection. The aim of this study was to perform characterization of bacteria isolated from maize rhizosphere, inoculation of maize seeds with selected isolates, testing the effectiveness of single and co-inoculation on microbial activity in rhizosphere, as well as on initial growth and development of plants, content of some nutrients in plant material and yield of maize. 50 isolates from rhizosphere of maize hybrid NS 6010 grown on calcareous chernozem soil (13 isolates of the genus Azotobacter, 16 isolates of Bacillus, 15 isolates of Pseudomonas, 6 isolates of Streptomyces) were used. Characterization of isolates included determination of morphological, physiological, biochemical and PGP traits. Inoculation of maize seeds was carried out with eight selected strains applied individually and in mixture, and that with three isolates of Azotobacter (Azb5, Azb8, Azb13), two isolates of Bacillus (Bac9, Bac15), two isolates of Pseudomonas (Pse1, Pse5) and one isolate of Streptomyces (Act6). The experimental objects were maize hybrids NS 6010 and NS 6030 developed at Maize Department, Institute of Field and Vegetable Crops, and the effectiveness of selected isolates on microbial activity in rhizosphere, as well as on maize plant, was tested in semi-controlled and field conditions. The number of microorganisms was determined by agar plates method, and dehydrogenase activity by spectrophotometric method. Effect of isolates on maize seed germination was tested in the laboratory. The effect of isolates on initial plant growth was tested at 3 and 5-7 leaf stages by measuring height and dry weight of above ground plant parts. The contents of nitrogen, phosphorus, copper and zinc in plant material (above ground part/leaf) were determined at 5-7 leaf stage for experiment in semi-controlled conditions and at silking stage for field trial. Thetotal grain yield per unit area is determined by recalculating yield for each elementary</p><p>plot. The best effect on the number of microorganisms was obtained by applying Azb5,<br />Bac15, Pse1, Act6 and mixtures of isolates. The largest increase in dehydrogenase activity<br />was achieved with isolates Azb5, Azb8, Bac15 and Act6. Inoculation had a positive impact<br />on germination, height and dry weight of above ground part of the plant, the content of<br />N, P , Z n and C u i n p lant material, as well as the yield of maize. The best effect on the<br />height and weight of above ground part of the plant in semi-controlled conditions was<br />achieved with isolates of azotobacters, Bac15 and Pse1, while in field conditions the<br />largest increase in these parameters was obtained with isolates Pse5 and Act6. On average,<br />the best effect on yield was obtained by using a mixture of isolates. The results of this<br />study should be the basis for further research which would allow the selection of highly<br />compatible community of maize hybrids and the most effective strains of PGPM and be<br />used in the production of microbial preparations in order to achieve higher yields and<br />facilitate the maintenance and increase fertility of soil.<br />&nbsp;</p>

<p>Млеко магарице је тек последњих година доспело у фокус научних истраживања, иако су његова благотоворна терапеутска и козметичка својства позната још од античких времена. Упркос томе што знање о функционалности млека магарице константно расте, његов антимикробни потенцијал остаје најмање истражен. Литературни подаци о микробиологији и евентуалној антимикробној активности млека магарице балканске расе која егзистира на подручју Србије и околних балканских земаља су јако лимитирани. Ово млеко се традиционално конзумира без претходне топлотне обраде, што покреће низ питања која се односе на здравствену безбедност конзумирања млека у сировом стању. Предмети истраживања ове докторске дисертације били су утврђивање микробиолошког квалитета сировог млека магарице балканске расе, као и испитивање његове антибактеријске активности према одабраним сојевима Escherichia coli, Salmonella Enteritidis, Salmonella Typhimurium, Staphylococcus aureus, Listeria monocytogenes и Klebsiella pneumoniae. У циљу утврђивања главних носилаца антибактеријског дејства, као и самог модела антибактеријског деловања, у одабраним узорцима овог млека намењеним извођењу антибактеријских испитивања, извршено је одређивање садржаја антимикробних протеина - лизозима и лактоферина, као и садржаја калцијума. У узорцима млека магарице предвиђеним за испитивање антибактеријске активности према S. aureus и L. monocytogenes, одређен је садржај масних киселина са документованом антибактеријском активношћу према Грам<br />позитивним бактеријама. Присуство L. monocytogenes и Salmonella spp. није утврђено ни у једном од 137 испитаних узорака сировог млека магарице, док је број E. coli, колиформних бактерија, Enterobacteriaceae, квасаца и плесни и суспектног B. cereus био испод границе детекције методе. Према резултатима добијеним у овој докторској дисертацији сви испитани узорци сировог млека магарице балканске расе су задовољавали захтеве европских регулатива 92/46/ЕЕC и EC 853/2004 и са микробиолошког аспекта су у потпуности били безбедни за директно конзумирање без претходне топлотне обраде. Сирово млеко магарице балканске расе је показало различиту антибактеријску активност према Грам позитивним и Грам негативним бактеријским сојевима тестираним у оквиру ове докторске дисертације, чији интензитет је зависио од нивоа контаминације узорака млека тестираним патогеном и температуре инкубирања. Температура инкубирања од +15 &deg;C је у односу на +9 &deg;C била генерално повољнија за активност антибактеријских супстанци у млеку магарице према свим тестираним патогенима, али је антибактеријски потенцијал узорака млека магарице на +15 &deg;C био лимитиран бржим умножавањем испитаних бактерија на овој температури. То је посебно важило за узорке са већим нивоима контаминације (103 и 104 cfu/ml). Антибактеријска активност сировог млека магарице према L. monocytogenes и S. aureus се нa свим радним температурама састојала од продужeња лаг фазе и инхибирања бактеријског раста, док се у случају S. Enteritidis, S. Typhimurium, E. coli АTCC 8739, E. coli АTCC 10536 и K. pneumoniae она огледала у редукцији њиховог почетног броја и/или продужењу лаг фазе. Резултати ове докторске дисертације су указали на калцијум зависну природу антибактеријске активности сировог млека магарице према S. Enteritidis, S. Typhimurium и оба тестирана соја E. coli. Најснажнију антибактеријску активност према K. pneumoniae показали су узорци млека магарице, који су поред великог садржаја лизозима имали и велики садржај лактоферина, па би у овом случају основни механизам антибактеријског деловања млека магарице могао бити синергизам лизозима и лактоферина. Лизозим је највероватније главни носилац антибактеријске активности млека магарице балканске расе, обзиром да је у односу на други антимикробни агенс &ndash; лактоферин у тестираним узорцима млека магарице детектован у вишеструко већој концентрацији. Известан допринос антибактеријској активности млека<br />магарице балканске расе према L. monocytogenes и S. aureus могле би да дају и масне киселине са документованим антибактеријским дејством према Грам позитивним бактеријама (линолна, лауринска и олеинска киселина), које су у анализираним узорцима млека магарице у збиру чиниле од 40,3 до 54,7% од укупних масних киселина.</p> / <p>Mleko magarice je tek poslednjih godina dospelo u fokus naučnih istraživanja, iako su njegova blagotovorna terapeutska i kozmetička svojstva poznata još od antičkih vremena. Uprkos tome što znanje o funkcionalnosti mleka magarice konstantno raste, njegov antimikrobni potencijal ostaje najmanje istražen. Literaturni podaci o mikrobiologiji i eventualnoj antimikrobnoj aktivnosti mleka magarice balkanske rase koja egzistira na području Srbije i okolnih balkanskih zemalja su jako limitirani. Ovo mleko se tradicionalno konzumira bez prethodne toplotne obrade, što pokreće niz pitanja koja se odnose na zdravstvenu bezbednost konzumiranja mleka u sirovom stanju. Predmeti istraživanja ove doktorske disertacije bili su utvrđivanje mikrobiološkog kvaliteta sirovog mleka magarice balkanske rase, kao i ispitivanje njegove antibakterijske aktivnosti prema odabranim sojevima Escherichia coli, Salmonella Enteritidis, Salmonella Typhimurium, Staphylococcus aureus, Listeria monocytogenes i Klebsiella pneumoniae. U cilju utvrđivanja glavnih nosilaca antibakterijskog dejstva, kao i samog modela antibakterijskog delovanja, u odabranim uzorcima ovog mleka namenjenim izvođenju antibakterijskih ispitivanja, izvršeno je određivanje sadržaja antimikrobnih proteina - lizozima i laktoferina, kao i sadržaja kalcijuma. U uzorcima mleka magarice predviđenim za ispitivanje antibakterijske aktivnosti prema S. aureus i L. monocytogenes, određen je sadržaj masnih kiselina sa dokumentovanom antibakterijskom aktivnošću prema Gram<br />pozitivnim bakterijama. Prisustvo L. monocytogenes i Salmonella spp. nije utvrđeno ni u jednom od 137 ispitanih uzoraka sirovog mleka magarice, dok je broj E. coli, koliformnih bakterija, Enterobacteriaceae, kvasaca i plesni i suspektnog B. cereus bio ispod granice detekcije metode. Prema rezultatima dobijenim u ovoj doktorskoj disertaciji svi ispitani uzorci sirovog mleka magarice balkanske rase su zadovoljavali zahteve evropskih regulativa 92/46/EEC i EC 853/2004 i sa mikrobiološkog aspekta su u potpunosti bili bezbedni za direktno konzumiranje bez prethodne toplotne obrade. Sirovo mleko magarice balkanske rase je pokazalo različitu antibakterijsku aktivnost prema Gram pozitivnim i Gram negativnim bakterijskim sojevima testiranim u okviru ove doktorske disertacije, čiji intenzitet je zavisio od nivoa kontaminacije uzoraka mleka testiranim patogenom i temperature inkubiranja. Temperatura inkubiranja od +15 &deg;C je u odnosu na +9 &deg;C bila generalno povoljnija za aktivnost antibakterijskih supstanci u mleku magarice prema svim testiranim patogenima, ali je antibakterijski potencijal uzoraka mleka magarice na +15 &deg;C bio limitiran bržim umnožavanjem ispitanih bakterija na ovoj temperaturi. To je posebno važilo za uzorke sa većim nivoima kontaminacije (103 i 104 cfu/ml). Antibakterijska aktivnost sirovog mleka magarice prema L. monocytogenes i S. aureus se na svim radnim temperaturama sastojala od produženja lag faze i inhibiranja bakterijskog rasta, dok se u slučaju S. Enteritidis, S. Typhimurium, E. coli ATCC 8739, E. coli ATCC 10536 i K. pneumoniae ona ogledala u redukciji njihovog početnog broja i/ili produženju lag faze. Rezultati ove doktorske disertacije su ukazali na kalcijum zavisnu prirodu antibakterijske aktivnosti sirovog mleka magarice prema S. Enteritidis, S. Typhimurium i oba testirana soja E. coli. Najsnažniju antibakterijsku aktivnost prema K. pneumoniae pokazali su uzorci mleka magarice, koji su pored velikog sadržaja lizozima imali i veliki sadržaj laktoferina, pa bi u ovom slučaju osnovni mehanizam antibakterijskog delovanja mleka magarice mogao biti sinergizam lizozima i laktoferina. Lizozim je najverovatnije glavni nosilac antibakterijske aktivnosti mleka magarice balkanske rase, obzirom da je u odnosu na drugi antimikrobni agens &ndash; laktoferin u testiranim uzorcima mleka magarice detektovan u višestruko većoj koncentraciji. Izvestan doprinos antibakterijskoj aktivnosti mleka<br />magarice balkanske rase prema L. monocytogenes i S. aureus mogle bi da daju i masne kiseline sa dokumentovanim antibakterijskim dejstvom prema Gram pozitivnim bakterijama (linolna, laurinska i oleinska kiselina), koje su u analiziranim uzorcima mleka magarice u zbiru činile od 40,3 do 54,7% od ukupnih masnih kiselina.</p> / <p>Donkey&#39;s milk has recently become a very popular topic among scientific community although it has been used for therapeutic and cosmetic purposes since ancient times. Even though the number of investigations concerning donkey&#39;s milk functionality has increased, the studies on its antimicrobial potential are limited. Especially, there is a lack in literature data on microbiological quality and antibacterial activity of donkey&#39;s milk obtained from Domestic Balkan breed originated in Serbia and other countries in Balkan region. The fact that this milk is traditionally consumed without heat treatment launches a series of issues concerning its safety.<br />The aim of this thesis was to determine microbiological quality of Domestic Balkan donkey&#39;s milk, as well as to investigate its antibacterial activity against the selected strains of Escherichia coli, Salmonella Enteritidis, Salmonella Typhimurium, Staphylococcus aureus, Listeria monocytogenes and Klebsiella pneumonia. In order to determine the major antibacterial substances, as well as the model of antibacterial activity, the content of antimicrobial proteins (lysozyme and lactoferrin) and calcium was determined. The amount of fatty acids which are known to be effective against Gram-positive bacteria was determined in milk samples tested for antibacterial activity against S. aureus и L. monocytogenes. The presence of L. monocytogenes and Salmonella spp. was not detected in any of the 137 raw donkey&#39;s milk samples, while the levels of E. coli, coliform bacteria, Enterobacteriaceae, yeast and molds and suspect Bacillus cereus were below the limit of detection of the assays. According to obtained results, all examined Domestic Balkan donkeys&#39; raw milk samples were<br />in accordance with the EU regulations 92/46/ЕЕC and EC 853/2004 in terms of their<br />microbiological quality, thus being completely safe for direct consumptions, without thermal treatment. Raw Domestic Balkan donkey&#39;s milk has expressed different antibacterial activities against Gram-positive and Gram-negative bacteria strains tested in this thesis, with the intensities which depended on contamination level and incubation temperature. In comparison to temperature of +9 &deg;C, the incubation temperature of +15 &deg;C was more favourable for activity of antibacterial substances in donkey&#39;s milk against all tested pathogens. However, the antibacterial potential of donkey&#39;s milk samples at +15 &deg;C was limited with rapid multiplication of bacteria at this temperature. This was especially pronounced in samples characterized with higher contamination levels (103 and 104 cfu/ml). Antibacterial activity of raw donkey&#39;s milk against L. monocytogenes and S. aureus at all tested temperatures reflected in prolonged lag phase and inhibition of bacterial growth, while the activity against S. Enteritidis, S. Typhimurium, E. coli АTCC 8739, E. coli АTCC 10536 and K. pneumonia comprised reduction of initial bacterial numbers and/or prolongation of lag phase.<br />Results obtained in this thesis have indicated on calcium dependent antibacterial activity of raw donkey&#39;s milk against S. Enteritidis, S. Typhimurium and both E. coli strains. The most pronounced antibacterial activity against K. pneumonia was found in donkey&#39;s milk samples which besides high content of lysozyme had high content of lactoferrin, thus indicating that the basic antibacterial mechanism of donkey&#39;s milk might be the synergism between lysozyme and lactoferrin. Lysozyme was probably the substance with the highest antimicrobial activity in Domestic Balkan donkey&#39;s milk, since it was detected in significantly higher concentrations than lactoferrin. The fatty acids which are known to be effective against Gram-positive bacteria (linoleic, lauric and oleic) and which comprised from 40.3 to 54.7% of total fatty acids in tested samples, may also contribute to antimicrobial activity of Domestic Balkan donkey&#39;s milk against L. monocytogenes and S. aureus.</p>

<p>Cilj rada je bio ispitivanje funkcionalnih karakteristika kombuha napitka<br />od melise (<em>Melissa officinalis</em> L.). Antibakterijska aktivnost kombuha<br />napitaka optimalne konzumne i većih kiselosti ispitana je prema<br />bakterijama izolovanim iz hrane i vode za piće. Nosilac antimikrobne<br />aktivnosti je sirćetna kiselina, a na ostale nosioce ukazuje delovanje<br />neutralisane kombuhe i čajnog napitka prema nekim test bakterijama.<br />Spektrofotometrijskom metodom određen je sadržaj ukupnih fenolnih<br />jedinjenja, a HPLC analizom određen je kvalitativni i kvantitativni sastav<br />fenolnih jedinjenja u fermentacionim tečnostima, čajnim i kombuha<br />napicima od melise i crnog čaja. Antioksidativna aktivnost istih uzoraka<br />ispitana je na DPPH i OH radikale ESR spektralnom metodom. Uzorci<br />fermentacione tečnosti i kombuha napitka od melise imali su veću<br />antioksidativnu aktivnost prema oba radikala u odnosu na uzorke sa<br />crnim čajem. Konzumna kombuha od melise imala je veću<br />antioksidativnu aktivnost od čajnog napitka. Aktivne komponente<br />kombuha napitka od melise su verovatno ruzmarinska kiselina i<br />kvercetin. U ispitivanju antiproliferativne aktivnosti konzumnog<br />kombuha napitka i čajnog napitka od melise na tri ćelijske linije humanih<br />karcinoma: HeLa (epitelni karcinom grlića materice), MCF-7<br />(adenokarcinom dojke) i HT-29 (adenokarcinom debelog creva) utvrđeno<br />je da nije do&scaron;lo do stimulacije proliferacije ispitanih ćelijskih linija pri<br />koncentracijama većim od 100 &mu;g/ml. Pored istraživanja biolo&scaron;ke<br />aktivnosti ispitana je mogućnost simultane mlečno-kiselinske i kombuha<br />fermentacije. Dodatkom starter kultura i <em>Lactobacillus spp</em>. izolata u<br />fermentacionu tečnost dolazi do povećanja sadržaja L- i D- mlečne<br />kiseline, iako su ćelije bakterija mlečne kiseline, osim izolata iz kiselog<br />testa (<em>L. hilgardii</em>), pokazale malu otpornost na uslove tokom<br />fermentacije i čuvanja pripremljenih napitaka. Izvr&scaron;ena je i identifikacija<br />bakterija sirćetnog vrenja izolovanih iz lokalnih čajnih gljiva PCR<br />metodom. Dva izolata verovatno pripadaju vrsti <em>Gluconobacter oxydans</em>,<br />a treći vrsti <em>Gluconacetobacter hansenii</em>.</p> / <p>The aim of this study was to investigate functional characteristics of akombucha beverage from lemon balm (<em>Melissa officinalis</em> L.) tea. Antibacterial activity of kombucha beverages with optimum and higheracidities was tested against bacteria isolated from food and drinking water. The main active component of antibacterial activity was acetic acid, while slight activity of neutralized kombucha and unfermented tea against some test bacteria indicated presence of other antibacterial components. Total phenol concentration in unfermented tea samples, fermentation broths and kombucha beverages from lemon balm and black tea was determined spectrophotometrically whereas qualitative and quantitative concentration of polyphenolic compounds was determined by HPLC method. Antioxidant activity on DPPH and hydroxyl radical in the same samples was determined on an ESR spectrometer. Fermentation broth and kombucha beverage from lemon balm had higher antioxidant activity against both radicals than the samples from black tea. Kombucha beverage from lemon balm with optimum acidity had higher antioxidant activity than unfermented lemon balm tea. The main active components of antioxidant activity were probably rosmarinic acid and quercetin. Antiproliferative activity of lemon balm tea and kombucha was measured by sulforhodamine B colorimetric assay on HeLa (cervix epitheloid carcinoma), HT-29 (colon adenocarcinoma), and MCF-7 (breast adenocarcinoma) cell lines. By applying concentrations higher than 100 &mu;g/ml, tested samples did not stimulate proliferation of cell lines. The possibility of simultaneous lactic acid and kombucha fermentation was tested as well. When starter cultures and Lactobacillus spp. isolates were applied, the content of Land D- lactic acid increased during fermentation, although lactic acid bacteria (except <em>L. hilgardii</em> isolated from sour dough) showed low resistance to the conditions during fermentation and beverages storage. Acetic acid bacteria isolated from local tea fungus were identified by PCR method. Two isolates might be <em>Gluconobacter oxydans</em> and one - <em>Gluconacetobacter hansenii.</em></p>

<p>Uvod: Infekcija krvi izazvana multirezistentnim bakterijama roda Acinetobacter (MDRA) je praćena značajnim letalitetom i visokim tro&scaron;kovima bolničkog lečenja. Ciljevi istraživanja: Ustanoviti uče&scaron;će izolata Acinetobacter spp. u strukturi pozitivnih hemokultura i kretanje procenta rezistencije na antibiotike u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa na teritoriji AP Vojvodine u periodu 2013-2015. godina; Utvrditi kod kojih pacijenata se najče&scaron;će javljaju infekcije krvi izazvane MDRA; Utvrditi faktore rizika za nastanak bolničke infekcije (BI) krvi izazvane MDRA i uticaj BI krvi izazvane ovim uzročnicima na dužinu trajanja hospitalizacije i na ishod lečenja pacijenata hospitalizovanih u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa u AP Vojvodini. Materijal i metode: Podaci iz protokola mikrobiolo&scaron;ke laboratorije Centra za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine su kori&scaron;teni za retrospektivnu analizu učestalosti izolata Acinetobacter spp. u strukturi hemokultura i za praćenje kretanja procenta rezistentnih izolata Acinetobacter spp. na posmatrane vrste antibiotika u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa u AP Vojvodini u periodu od 01.01.2013. do 31.12.2015. godine. Utvrđivanje faktora rizika za nastanak infekcije krvi izazvane MDRA je sprovedeno kao prospektivna kohortna studija u jedinicama intenzivnih nega (JIN) u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini u periodu od 01.01.2013. do 31.03.2016. godine. Grupu 1 (n=164), studijsku grupu kohortne studije su činili ispitanici sa BI krvi izazvanom MDRA. Grupu 2 (n=328), kontrolnu grupu kohortne studije, sačinjavali su pacijenti JIN bez izolata Acinetobacter spp. u hemokulturi. Kontrole su bile uključene u istraživanje samo ako je dužina njihovog boravka u JIN (dužina trajanja hospitalizacije do otpusta) bila ista ili duža od dužine boravka para iz studijske grupe do izolacije MDRA iz hemokulture. Kontrole su bile uparene sa slučajem iz studijske grupe u odnosu (1:2) prema: uzrastu (+/-5 godine), vrsti JIN i vremenu (isti kalendarski mesec u kojem je kod para iz studijske grupe izolovana pozitivna hemokultura). U cilju utvrđivanja predisponirajućih faktora za letalni ishod (14-dnevni letalitet) pacijenata u JIN sa infekcijom krvi izazvanom MDRA sprovedena je anamnestička studija. Rezultati: Uče&scaron;će izolata Acinetobacter spp. u strukturi hemokultura pacijenata uzrasta 18 i vi&scaron;e godina hospitalizovanih u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini u periodu 2013-2015. godina iznosilo je 13,9%. Primoizolati Acinetobacter spp. iz uzoraka hemokultura pacijenata su u 96,1% (198/204) bili multirezistentni. Analizom kretanja rezistencije izolata Acinetobacter spp. na ispitivane antibiotike jedino je na cefepim ustanovljeno statistički značajno smanjenje uče&scaron;ća rezistentnih izolata (od 98,5% u 2014. godini do 83,3% u 2015. godini), (p=0,025). Izolati Acinetobacter spp. su najče&scaron;će registrovani kod pacijenata hospitalizovanih u JIN (71,1% (145/204)). Multivarijantnom analizom izdvojili su se nezavisni prediktori za nastanak infekcije krvi izazvane MDRA: prijem iz drugog odeljenja/bolnice, prijemne dijagnoze politrauma i opekotina, prethodna kolonizacija gornjeg respiratornog trakta MDRA, prisustvo dva i vi&scaron;e komorbiditeta, prethodna primena mehaničke ventilacije, vi&scaron;i indeks invazivnih procedura, prethodna primena derivata imidazola i prethodna primena četiri i vi&scaron;e klasa antibiotika. Pacijenti sa infekcijom krvi izazvanom MDRA su statistički značajno duže boravili u JIN (24.5&plusmn;17,5) u odnosu na neinficirane kontrole (19,7&plusmn;12,6), (p=0,001) i statistički značajno če&scaron;će su imali letalan ishod (51,2% (84/164) u odnosu na pacijente bez infekcije krvi izazvane ovim mikroorganizmom (25,0% (82/328), (p&lt;0,0001). Multivarijantnom analizom, kao nezavisni prediktori letalnog ishoda pacijenata, izdvojili su se: starija životna dob, prijemnom dijagnoza akutne respiratorne insuficijencije i primena neadekvatne antimikrobne terapije nakon izolacije uzročnika iz hemokulture. Zaključak: Učestalost i struktura faktora rizika je ukazala da je snižavanje prevalencije i snižavanje letaliteta moguće ostvariti kombinovanom primenom mera koje obuhvataju racionalnu upotrebu antibiotika &scaron;irokog spektra u empirijskoj antimikrobnoj terapiji i striktno po&scaron;tovanje procedura vezanih za primenu invazivnih nastavaka.</p> / <p>Aim: Establish the participation of Acinetobacter spp. isolates in the structure of positive hemocultures and the percentage range of resistance to antibiotics in the health institutions of secondary and tertiary level on the territory of AP of Vojvodina in the period from 2013 to 2015; determine which patients most commonly get BSI caused by MDRA; determine risk factors for the occurrence of healthcare-associated infection (HAI) of blood caused by MDRA and the impact of HAI of blood caused by these pathogens to the duration of hospitalization, and the treatment outcome of patients admitted to the health care institutions of secondary and tertiary levels in the AP of Vojvodina. Material and Methods: Data from the protocol of the microbiological laboratory of the Center for Microbiology, Institute of Public Health of Vojvodina were used for retrospective analysis of the frequency of isolates of Acinetobacter spp. in the structure of positive hemocultures and for monitoring the percentage isolates of Acinetobacter spp. resistant to the observed type of antibiotics in health institutions of secondary and tertiary levels in AP of Vojvodina in the period from January 1, 2013 to December 31, 2015. Determining the risk factor for the occurrence of BSI induced by MDRA was conducted as a prospective cohort study in intensive care units (ICU) in the health institutions in AP of Vojvodina in the period from January 1, 2013 to March 31, 2016. Group 1 (n=164), study group of the cohort study included the patients with HAI of blood induced by MDRA. Group 2 (n=328), control group of the cohort study consisted of ICU patients without isolates of Acinetobacter spp. in the hemoculture. Controls were included in the study only if the length of their stay in the ICU (duration of hospitalization until discharge) was the same or longer than the length of the stay of their study group counterparts until the isolation of MDRA from blood culture. Controls were matched with the cases of the study group in the ratio (1: 2) according to: age (+/- 5 years), type of ICU and time (the same calendar month in which positive hemoculture was isolated in the the study group pair). In order to determine the predisposing factors of lethal outcome (14-day lethality) of patients in the ICU with the BSI caused by MDRA, anamnestic study was conducted. Results: Participation of Acinetobacter spp. isolates in the structure of hemocultures of patients, aged 18 and older, hospitalized in medical institutions in AP of Vojvodina in the period from 2013 to 2015 amounted to 13.9%. Acinetobacter spp. primoisolates from the patients&#39; hemoculture samples were in 96.1% (198/204) multi-drug resistant. Analysing the Acinetobacter spp. isolates resistance to the tested antibiotics, Cefepime was the only to prove to cause statistically significant decrease in the share of resistant isolates (from 98.5% in the year 2014 to 83.3% in 2015), (p=0.025). Isolates of Acinetobacter spp. are most frequently registered in patients hospitalized in ICU (71.1% (145/204)). Multivariate analyses separated independent predictors for the occurrence of blood infection caused by the MDRA: patient transfers from another ward/hospital, admission diagnoses of polytrauma and burns, previous colonization of the upper respiratory tract MDRA, the presence of two or more co-morbidity, previous use of mechanical ventilation, higher index of invasive procedures, previous use of Imidazole derivates and the previous use of four or more classes of antibiotics. Patients with BSI caused by MDRA stayed statistically much longer in the ICU (24.5&plusmn;17.5) as compared to uninfected controls (19.7&plusmn;12.6), (p=0.001) and significantly more likely to have the lethal outcome (51.2% (84/164)) compared to patients without bloodsteram infections caused by this micro-organism (25.0% (82/328) (p&lt;0.0001). Using multivariate analysis, independent predictors of death of patients, were found to be: advanced age, admission diagnosis of acute respiratory insufficiency and the application of inadequate antibiotic therapy after the isolation of pathogens from the hemoculture. Conclusion: The frequency and the structure of the risk factors suggested that the reduction of the prevalence and lowering of lethality can be achieved by combined administration of measures that include the rational use of broad spectrum antibiotics in the empirical antimicrobial treatment and strict compliance with the procedures related to the use of invasive follow-ups.</p>

<p>Opisane&nbsp; su&nbsp; sinteze&nbsp; novih&nbsp; liganada&nbsp; bis(ftalazin-1hidrazon)-2,6-diacetilpiridna&nbsp; (Hz₂DAP&middot;2HCl),&nbsp; bis(3-hlorpiridazin-6-hidrazon)-2,6-diacetilpiridina (Hp₂DAP),&nbsp; 3-hlorpiridazin-6-hidrazon&nbsp; di(2-piridil) ketona&nbsp; (HpDPK),&nbsp; ftalazin-1-hidrazon&nbsp; di(2-piridil)<br />ketona&nbsp; (HzDPK)&nbsp; i&nbsp; ftalazin-1-hidrazon&nbsp; piridin-2-karbaldehida&nbsp; (HzPY).&nbsp; Zajedničko&nbsp; svojstvo&nbsp; dobijenih liganada&nbsp; je&nbsp; &scaron;to&nbsp; sadrže&nbsp; piridinski&nbsp; i&nbsp; diazinski&nbsp; prsten&nbsp; i sadrže&nbsp; samo&nbsp; donorne&nbsp; atome&nbsp; azota.&nbsp; Tokom&nbsp; nastajanja kompleksa dolazi do deprotonacije liganada. Svi ligandi su&nbsp; okarakterisani&nbsp; elementalnom&nbsp; analizom, termoanalitičkim&nbsp; metodama&nbsp; i&nbsp; metodom&nbsp; IR spektroskopije,&nbsp; dok&nbsp; neki&nbsp; i&nbsp; metodom&nbsp; NMR spektroskopije&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; rendgenskom&nbsp; strukturnom analizom.Za&nbsp; sintezu&nbsp; koordinacionih&nbsp; jedinjenja&nbsp; primenjeni&nbsp; soli Co(II),&nbsp; Ni(II),&nbsp; Cu(II)&nbsp; i&nbsp; Zn(II).&nbsp; Dobijeni&nbsp; kompleksi su okarakterisani&nbsp; elementalnom&nbsp; analizom, konduktomerijskim&nbsp; i&nbsp; magnetnim&nbsp; merenjima,&nbsp; IR spektroskopijom i termoanalitičkim metodama. Barem jedan&nbsp; kompleks&nbsp; iz&nbsp; svake&nbsp; serije&nbsp; je&nbsp; okarakterisan&nbsp; i rendgenskom strukturnom analizom. Urađena&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; ispitivanja&nbsp; antimikrobne&nbsp; aktivnosti odabranih&nbsp; jedinjenja&nbsp; prema&nbsp; predstavnicima&nbsp; grampozitivnih i gram-negativnih bakterija i kulturu kvasca. Pored&nbsp; toga,&nbsp; urađena&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; ispitivanja&nbsp; citotoksične,antiproliferativne&nbsp; i&nbsp; inhibitorne&nbsp; aktivnosti&nbsp; jedinjenja prema&nbsp; roditeljskim&nbsp; i&nbsp; multirezistentnim&nbsp; T-limfomnim ćelijama&nbsp; kancera.&nbsp; Utvrđeno&nbsp; je&nbsp; da&nbsp; neka&nbsp; jedinjenja pokazuju&nbsp; izrazito&nbsp; mikrobicidno,&nbsp; citotoksično, antiproliferativno i inhibitorno dejstvo.</p> / <p>The synthesis of new ligands dihydrochloride salt of 2,6-diacetylpyridne&nbsp;&nbsp; bis(phthalazine-1hydrazone) (Hz₂DAP&bull;2HCl),&nbsp; 2,6-diacetylpiridine&nbsp; bis(3- chloropyridazine-6-hydrazone)&nbsp; (Hp₂DAP),&nbsp; di(2-pyridyl)ketone&nbsp; 3-chloropyridazine- 6-hydrazone (HpDPK),&nbsp; di(2-pyridyl)ketone&nbsp; phthalazine-1-hydrazone&nbsp; (HzDPK)&nbsp; and&nbsp; &nbsp; pyridine-2-carbaldehide phthalazine-1-hydrazone&nbsp; (HzPY)&nbsp; have&nbsp; been described. All the ligands contain pyridine and diazine core and all of them have only nitrogen donor atoms. During the complex formation the deprotonation of ligands takes&nbsp; places.&nbsp; All&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; ligands&nbsp; have&nbsp; been characterized&nbsp; by&nbsp; elemental&nbsp; analysis,thermoanalytical&nbsp; methods&nbsp; and&nbsp; IR&nbsp; spectroscopy.&nbsp; In some&nbsp; cases&nbsp; also&nbsp; by&nbsp; NMR&nbsp; spectroscopy&nbsp; and&nbsp; X-ray structural analysis.Co(II), Ni(II), Cu(II) and Zn(II) salts were&nbsp; used for the synthesis&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; coordinational&nbsp; compounds.&nbsp; The obtained complexes were characterized by elemental analysis,&nbsp; molar&nbsp; conductivity&nbsp; and&nbsp; magnetic measurements,&nbsp; IR&nbsp; spectroscopy&nbsp; and thermoanalytical&nbsp; methods.&nbsp; At&nbsp; least&nbsp; one complex&nbsp; of each&nbsp; series&nbsp; were&nbsp; characterized&nbsp; by&nbsp; X-ray&nbsp; structural analysis.The antimicrobial activity of some of the compounds toward&nbsp; Gram-positive/Gram- negative&nbsp; bacteria furthermore,&nbsp; the&nbsp; cytotoxic,&nbsp; antiproliferative&nbsp; and inhibitory&nbsp; activity&nbsp; toward&nbsp; sensitive&nbsp; parental&nbsp; andmultiresistant&nbsp; T-lymphoma&nbsp; cancer&nbsp; cells&nbsp; have&nbsp; also been carried out. It&nbsp; can&nbsp; be&nbsp; concluded&nbsp; that&nbsp; some&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; compounds exhibit&nbsp; outstanding&nbsp; antimicrobial,&nbsp; cytotoxic, antiproliferative, and inhibitory activity.</p>