1 |
Quitter les siens? : une analyse des trajectoires de sortie chez les juifs hassidiquesMalarde, Sandrine 06 1900 (has links)
Ce mémoire analyse les trajectoires de sortie de communautés juives ultraorthodoxes.
Plus précisément, il cherche à mettre en lumière le processus par lequel certains juifs hassidiques parviennent à s’affranchir de leur communauté d’origine. Dans une recherche alliant entrevues, notes de terrain et observation,notre étude montre comment malgré la présence d’un fort contrôle social au sein de ces communautés ultra-religieuses certains de leurs membres le déjouent. Ce mémoire vise à repérer et à analyser les stratégies d’adaptation et les ruses mises en place par les hassidim pour échapper au contrôle et ainsi enclencher le
processus de sortie. À la lumière de la théorie goffmanienne nous montrons
comment dans un environnement contrôlant,les individus réussissent à s’aménager des marges de manoeuvre. C’est en se créant des espaces de liberté durant le processus de sortie qu’ils parviennent à avoir les coudées franches pour s’en affranchir définitivement. / This master’s thesis analyses the paths taken by individuals who exit ultraorthodox
Jewish communities. More precisely, it illuminates the process by which certain Hasidim take it upon themselves to leave behind the lifestyle and the community in which they were born and raised. My research primarily uses interviews and field notes to show how certain individuals manage to exit such ultra-religious communities despite the presence of strong social controls to prevent leaving. This study examines adjustment strategies and ruses used by
Hasidim to avoid religious control and prompt their departure process. Drawing
from Goffman’s theory, I will show how in a controlled environment individuals are still able to succeed in creating some marges de manoeuvre. These particular spaces of liberty shaped by each individual allow for the ultimate success of completely leaving the community.
|
2 |
Quitter les siens? : une analyse des trajectoires de sortie chez les juifs hassidiquesMalarde, Sandrine 06 1900 (has links)
Ce mémoire analyse les trajectoires de sortie de communautés juives ultraorthodoxes.
Plus précisément, il cherche à mettre en lumière le processus par lequel certains juifs hassidiques parviennent à s’affranchir de leur communauté d’origine. Dans une recherche alliant entrevues, notes de terrain et observation,notre étude montre comment malgré la présence d’un fort contrôle social au sein de ces communautés ultra-religieuses certains de leurs membres le déjouent. Ce mémoire vise à repérer et à analyser les stratégies d’adaptation et les ruses mises en place par les hassidim pour échapper au contrôle et ainsi enclencher le
processus de sortie. À la lumière de la théorie goffmanienne nous montrons
comment dans un environnement contrôlant,les individus réussissent à s’aménager des marges de manoeuvre. C’est en se créant des espaces de liberté durant le processus de sortie qu’ils parviennent à avoir les coudées franches pour s’en affranchir définitivement. / This master’s thesis analyses the paths taken by individuals who exit ultraorthodox
Jewish communities. More precisely, it illuminates the process by which certain Hasidim take it upon themselves to leave behind the lifestyle and the community in which they were born and raised. My research primarily uses interviews and field notes to show how certain individuals manage to exit such ultra-religious communities despite the presence of strong social controls to prevent leaving. This study examines adjustment strategies and ruses used by
Hasidim to avoid religious control and prompt their departure process. Drawing
from Goffman’s theory, I will show how in a controlled environment individuals are still able to succeed in creating some marges de manoeuvre. These particular spaces of liberty shaped by each individual allow for the ultimate success of completely leaving the community.
|
3 |
Компаративни ефекти музичких фестивала на локалну заједницу и туризам EXIT versus SZIGET / Komparativni efekti muzičkih festivala na lokalnu zajednicu i turizam EXIT versus SZIGET / Comparative impacts of music festivals on local communities and tourism - EXIT versus SZIGETProdanović Stamenović Aleksandra 29 September 2015 (has links)
<p>По истраживању Туристичке организације Србије (ТОС) догађаји су први на листи туристичких мотива за долазак страних туриста у нашу земљу. Манифестациони туризам је због тога истакнут у „Стратегији развоја туризма Србије“ као веома значајан сегмент развоја туризма у Србији, али и као компаративна предност домаћег туризма. Према подацима Туристичке организације Војводине, у Војводини се годишње одржи 1382 манифестације. Једна од најважнијих манифестација је EXIT фестивал који се већ 15 година одржава у Новом Саду. Овај фестивал је уврштен у 10 најбољих европских фестивала. Маркетинг стратегија Војводине предлаже да се у развоју туризма следи пример Мађарске. У Мађарској се у току године одржи више<br />од 3000 фестивала који привлаче 18-20 милиона посетилаца из Мађарске и<br />иностранства, што говори о значају који туризам догађаја има на туризам Мађарске. Будимпешта је главни град Републике Мађарске. Налази се на 300 km од Новог Сада и изузетно је посећена туристичка дестинација. Један од значајнијих туристичких догађаја у Будимпешти је музички фестивал SZIGET, који окупља велики број извођача и посетиоце из преко 70 различитих земаља, чиме доприноси позитивном имиџу Будимпеште на туристичкој мапи Европе.</p><p>Локално становништво је битан стејкхолдер у развоју туристиче дестинације. У вези са одређеним подручјем и животном средином, има много бољи осећај за то шт а су реалне потребе тог подручја, као и јаснију визију будућег развоја, него централна управа. Због наведеног је потребно укључити визије, жеље и потребе, потенцијале и ентузијазам локалне заједнице у планове за будући развој</p><p> С обзиром да је врло мало истраживања о ефектима музичких фестивала на локалну заједницу наших простора, анкетирани су становници Новог Сада и Будимпеште, о ефектима које EXIT и SZIGET фестивали остварују, применом модификоване FSIAS скале. Сакупљено је укупно 505 валидних упитника који су даље коришћени у статистичким анализама. Применом експлоративне факторске анализе утврђена је двофакторска структура модификоване FSIAS скале, а фактори су именовани на следећи начин: Ф1 позитивни ефекти - друштвене користи и Ф2 негативни ефекти -друштвени трошкови фестивала.<br />Истраживањем се дошло до сазнања да локално становништво Новог Сада и<br />Будимпеште више перципира позитивне него негативне ефекте фестивала на локалну заједницу, при чему испитаници из Новог Сада обе групе ефеката оцењују вишим просечним оценама у односу на испитанике из Будимпеште. Такође, истраживањем је потврђено да фестивали доприносе развоју туризма, промоцији и имиџу дестинације. Утврђено је које су и јаке тачке оба фестивала, а на које ставке би менаџмет требао више утицати како би се позитивни ефекти мултипликовали, као и који ефекти могу бити занемарени по мишљењу локалног становништва, а да фестивал не губи на квалитету.</p><p>Социјални утицаји на локалну заједницу нису универзални, оно што има важан утицај у једној заједници може имати занемарљив утицај у другој заједници.</p> / <p>Po istraživanju Turističke organizacije Srbije (TOS) događaji su prvi na listi turističkih motiva za dolazak stranih turista u našu zemlju. Manifestacioni turizam je zbog toga istaknut u „Strategiji razvoja turizma Srbije“ kao veoma značajan segment razvoja turizma u Srbiji, ali i kao komparativna prednost domaćeg turizma. Prema podacima Turističke organizacije Vojvodine, u Vojvodini se godišnje održi 1382 manifestacije. Jedna od najvažnijih manifestacija je EXIT festival koji se već 15 godina održava u Novom Sadu. Ovaj festival je uvršten u 10 najboljih evropskih festivala. Marketing strategija Vojvodine predlaže da se u razvoju turizma sledi primer Mađarske. U Mađarskoj se u toku godine održi više<br />od 3000 festivala koji privlače 18-20 miliona posetilaca iz Mađarske i<br />inostranstva, što govori o značaju koji turizam događaja ima na turizam Mađarske. Budimpešta je glavni grad Republike Mađarske. Nalazi se na 300 km od Novog Sada i izuzetno je posećena turistička destinacija. Jedan od značajnijih turističkih događaja u Budimpešti je muzički festival SZIGET, koji okuplja veliki broj izvođača i posetioce iz preko 70 različitih zemalja, čime doprinosi pozitivnom imidžu Budimpešte na turističkoj mapi Evrope.</p><p>Lokalno stanovništvo je bitan stejkholder u razvoju turističe destinacije. U vezi sa određenim područjem i životnom sredinom, ima mnogo bolji osećaj za to št a su realne potrebe tog područja, kao i jasniju viziju budućeg razvoja, nego centralna uprava. Zbog navedenog je potrebno uključiti vizije, želje i potrebe, potencijale i entuzijazam lokalne zajednice u planove za budući razvoj</p><p> S obzirom da je vrlo malo istraživanja o efektima muzičkih festivala na lokalnu zajednicu naših prostora, anketirani su stanovnici Novog Sada i Budimpešte, o efektima koje EXIT i SZIGET festivali ostvaruju, primenom modifikovane FSIAS skale. Sakupljeno je ukupno 505 validnih upitnika koji su dalje korišćeni u statističkim analizama. Primenom eksplorativne faktorske analize utvrđena je dvofaktorska struktura modifikovane FSIAS skale, a faktori su imenovani na sledeći način: F1 pozitivni efekti - društvene koristi i F2 negativni efekti -društveni troškovi festivala.<br />Istraživanjem se došlo do saznanja da lokalno stanovništvo Novog Sada i<br />Budimpešte više percipira pozitivne nego negativne efekte festivala na lokalnu zajednicu, pri čemu ispitanici iz Novog Sada obe grupe efekata ocenjuju višim prosečnim ocenama u odnosu na ispitanike iz Budimpešte. Takođe, istraživanjem je potvrđeno da festivali doprinose razvoju turizma, promociji i imidžu destinacije. Utvrđeno je koje su i jake tačke oba festivala, a na koje stavke bi menadžmet trebao više uticati kako bi se pozitivni efekti multiplikovali, kao i koji efekti mogu biti zanemareni po mišljenju lokalnog stanovništva, a da festival ne gubi na kvalitetu.</p><p>Socijalni uticaji na lokalnu zajednicu nisu univerzalni, ono što ima važan uticaj u jednoj zajednici može imati zanemarljiv uticaj u drugoj zajednici.</p> / <p>According to Tourist Organization of Serbia (TOS) research events are the first motive for<br />arrival of foreign tourists in our country. Event tourism is therefore one of the pillars in<br />„Tourism Development Strategy of Serbia" as a very important segment, as a comparative<br />advantage of domestic tourism. According to Tourist Organization of Vojvodina, 1382 <br />events are annually held in Vojvodina. One of the most important manifestations is the<br />EXIT festival, held in Novi Sad for 15 years. This festival has been listed as one of the top<br />10 European festivals. In development of tourism Marketing Strategy of Vojvodina suggests<br />following the example of Hungary. In period of one year more than 3000 festivals are held<br />in Hungary which are attracting 18-20 million of visitors from Hungary and abroad, that fact<br />indicates importance of events in Hungarian tourism. Budapest is the capital of Republic of<br />Hungary. It is 300 km away from Novi Sad and it is highly visited tourist destination. One<br />of the most important tourism events in Budapest is Sziget music festival, which gathers a<br />large number of performers and visitors from more than 70 different countries. Therefore<br />Sziget festival is contributing to the positive image of Budapest on European tourist map.<br />Local population is an important stakeholder in development of tourist destinations. In<br />relation to specific area and environment local population can have better sense of what are<br />real needs, what is more sustainable and can gain more benefit in future development, than<br />the central government. As result it is necessary to include vision, desires and needs,<br />potentials and enthusiasm of local community in plans for future development.<br />As there are no studies on effects of music festivals on local community in our area, this<br />scientific research investigated local population perception on effects of music festivals. The<br />survey about effects of Exit and Sziget festival sampled residents from Novi Sad and<br />Budapest. Appropriate sampling collected total of 505 valid surveys that are used in<br />statistical analysis. Modified FSIAS scale showed positive and negative effects of festival<br />and what significance these effects have on local community.<br />The results of the study show that local population from Novi Sad and Budapest perceives<br />more positive effects from festivals than negative effects. Respondents from Novi Sad gave<br />higher average grades for both groups of effects. Also, the results confirmed that festivals<br />contibute to tourism development, promotion and image of destination.<br />Strong points or strengths of both festivals were determined as well as areas that should be<br />more influenced by management so positive effects could be multiplied. Also low priority<br />or possible overkill points are defined and can be ignored, as they are not influencing<br />quality of festival.<br />Social impacts on local community are not universal, those that have important impact on<br />one community may have a negligible effect on the other.</p>
|
Page generated in 0.0784 seconds