<p>Korpus književnih tekstova, književna<br />produkcija štampe u periodu od šest godina, njen<br />prikaz u celini, iziskivao je jedan širi<br />istorijski i kulturnoistorijski osvrt na<br />prethodni period. S jedne strane, u velikim crtama<br />su predočeni počeci manjinske mađarske štampe na<br />ovim prostorima u međuratnom razdoblju ,a s druge<br />strane prikazano je osnivanje listova i časopisa u<br />novoj socijalisti-čkoj državi. Predmet proučavanja<br />su činili sledeći listovi: subotički H&iacute;d,<br />pokrenut maja 1934. kao društve-ni, književni i<br />kritički časopis, koji je ponovo pokrenut 1.<br />novembra 1945. Po ugledu na Slobodnu Vojvodinu,<br />24. decembra 1944. pokrenut je prvi mađarski<br />dnevni list Szabad Vajdas&aacute;g, koji se od 27.<br />septembra 1945, objavljuje pod naslovom Magyar Sz&oacute;.<br />Omladinski list Ifjus&aacute;g Szava pojavio se 7. marta<br />1945, a od 17. marta 1951. objavljivan je kao Ifjus&aacute;g.<br />Oktobra 1946. pokrenut je list za žene Vajdas&aacute;gi Dolgoz&oacute; Nő koji posle šest brojeva menja naziv u</p><p>Dolgoz&oacute; Nő. Pored ovih izlazila su još dva<br />nedeljnika: 5. aprila 1946. pokrenut je 7 Nap, a 13.<br />novembra 1947. radnički list Dolgoz&oacute;k.<br />Prva vojvođanska mađarska knjiga iz oblasti<br />književnosti , antologija T&eacute;gl&aacute;k &eacute;s bar&aacute;zd&aacute;k (Cigle<br />i brazde), pojavila se 1947. godine. Mada su knjige<br />na mađarskom jeziku izlazile već od 1945, one su<br />bile mahom društveno-političke brošure u<br />službi aktualne politike i vladajuće ideologije.<br />U vrlo važna izdanja posle 1945. spadaju narodni<br />kalendari koji su štampani uvek krajem godine za<br />narednu godinu, a donosili su obilje književnih<br />priloga: pesme, novele, pripovetke i to u vreme<br />kada jedva da je bilo objavljenih mađarskih<br />književnih tekstova vojvođanskih pisaca. Ove<br />periodične publikacije su objavljivane u vrlo<br />velikom tiražu, (npr. Narodni kalendar za 1948. u<br />75000 primeraka), a često su imale i drugo izdanje,<br />što znači da su dospeli do širokih slojeva<br />čitalačke publike. U korpus tekstova uključeni su<br />i svi književni tekstovi iz kalendara do 1952.<br />godine.<br />U vidu priloga, sastavni deo disertacije<br />čine Bibliografija književnih priloga u<br />periodici i Bibliografija posebnih izdanja. Pored<br />toga, urađen je i Biografski leksikon pisaca koji se<br />spominju u radu.<br />Rezultali istraživanja i proučavanja ukazuju<br />na to da je u periodu 1947-1952 najvažnija<br />pokretačka snaga bila politika i propaganda, i da<br />je od njih zavisila uređivačka koncepcija listova i<br />časopisa. Naime, što je bilo više problema u<br />politici i spoljnoj politici, sve je bilo manje<br />književnih priloga u listovima. Politička<br />propaganda je bila skoro najvažnija, jer je<br />određivala tematiku književnog teksta, da li ona<br />odgovara očekivanoj ili preporučenoj temi. Od<br />stranih pisaca najviše su se objavljivani ruski, i<br />skoro u svakom članku ili kritičkom osvrtu preporučivala se ruska literatura kao uzor koji treba slediti. Znakovi promene modu se primetiti tokom 1951-1952. godine.U poslednje dve godine proučavanog perioda mnogo</p><p>je više književnih priloga u listovaima, teme su<br />raznovrsnije i čini se da je književnost manje<br />izložena dnevnoj politici, ali ona još uvek deluje<br />iz pozadine kao i ranije, a mnogi pisci još uvek su<br />zatočeni na Golom otoku.</p>