<p>Uvod-Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti i radne nesposobnosti u Evropi, predstavljaju<br />veliko socijalno i ekonomsko opterećenje. Bolesti periferne arterijske cirkulacije se mogu podeliti u<br />dve celine i to na okluzivne i neokluzivne bolesti, odnosno funkcionalne smetnje. Učestalost<br />arterijske bolesti donjih ekstremiteta snažno je povezana sa godinama starosti. Faktori rizika za<br />perifernu arterijsku bolest su slični onima koji su važni u etiologiji koronarne arterijske bolesti:<br />gojaznost, pu&scaron;enje, dislipidemija, &scaron;ećerna bolest, hipertenzija. Najtipičnija prezentacija periferne<br />arterijske bolesti je intermitentna klaudikacija koja se karakteri&scaron;e bolom u listovima koji se<br />pojačava pri hodanju; bol obično nestaje u miru. Svi gojazni pacijenti sa perifernom arterijskom<br />bole&scaron;ću donjih ekstremiteta imaju povećan rizik od budućih kardiovaskularnih događaja, te je kod<br />njih obavezna op&scaron;ta sekundarna prevencija u cilju pobolj&scaron;anja prognoze. Fizičko vežbanje<br />predstavlja metodu izbora kod obolelih od periferne arterijske bolesti donjih ekstremiteta.<br />Cilj istraživanja: Uporediti efekte programirane fizičke aktivnosti i medikamentozne terapije na<br />hemodinamiku i riziko faktore za kardiovaskularna obolenja kod gojaznih osoba obolelih od<br />periferne arterijske bolesti donjih ekstremiteta.<br />Ispitanici i metode istraživanja: Obavila se retrospektivna-prospektivna, klinički deskriptivna,<br />kontrolisana studija, na ispitanicima Javne Ustanove Domovi Zdravlja Kantona Sarajevo -<br />Specijalističko konsultativna delatnost. OJ Specijalističko konsultativna delatnost predstavlja<br />sekundarni vanbolnički nivo zdravstvene za&scaron;tite. Ovom studijom se evaluirao period od 20 nedelja<br />(140 dana). U studiju je uključeno 75 ispitanika. Na početku istraživanja, na osnovu nalaza kolor<br />Doppler sonografije pedalnih arterija, nalaza ejekcione frakcije leve komore, spirometrijskog<br />nalaza, vrednosti pulsnog aortalnog pritiska te utvrđivanja preterane uhranjosti &ndash; gojaznosti<br />ispitanici su uključeni u istraživanje. Osim ultrazvučnog nalaza i nalaza spirometrije, pacijenti su<br />dali i iscrpnu anamnezu o prethodnim obolenjima. Uradilo se merenje indeksa telesne težine, obim<br />struka i klaudikacione distance. Lipidogram kao i jutarnji &scaron;ećer su bili urađeni za svakog pacijenta.<br />Pacijentima je prepisana ili produžena medikamentozna terapija, te data detaljna upustva za<br />svakodnevni program vazoaktivne &scaron;etnje.<br />Rezultati istraživanja: Na početku istraživanja prosečna vrednost obima struka ispitanika je<br />iznosila 87,94&plusmn;3,07cm, nakon dve sedmice prosečan obim struka je iznosio 87,10&plusmn;2,0 cm, a na<br />kraju istraživanja 84,96&plusmn;1,98cm. Na početku istraživanja ispitanici ispitivane grupe su imali indeks<br />telesne mase od 28,93&plusmn;2,10 kg/m2. Nakon dve sedmice istraživanja i provedene terapije indeks<br />telesne mase se smanjio i iznosio 28,36&plusmn;1,99 kg/m2, da bi na kraju istraživanja prosečna vrednost<br />indeksa telesne mase u ispitivanoj grupi iznosio 27,26&plusmn;1,87 kg/m2. Prosečna vrednost glukoze u<br />krvi na početku istraživanja je iznosila 5,77&plusmn;0,96 mmol/L, tokom istraživanja ta vrednost je bila<br />5,42&plusmn;0,88 mmol/L, a na kraju istraživanja 5,30&plusmn;0,92 mmol/L. Postprandijalna vrednost glukoze u<br />krvi je na početku istraživanja iznosila7,48&plusmn;0,85 mmol/L, tokom istraživanja ta vrednost je bila<br />6,82&plusmn;0,62 mmol/L, a na kraju istraživanja 6,44&plusmn;0,64 mmol/L. Na početku istraživanja vrednost<br />HbA1c je iznosila 5,52&plusmn;0,91%, tokom istraživanja 5,32&plusmn;0,97%, a na kraju istraživanja<br />5,09&plusmn;0,73%.Prosečna vrednost CRP-a na početku istraživanja je iznosila 3,77&plusmn;1,12mg/L, tokom<br />istraživanja vrednost je iznosila 3,66&plusmn;1,36mg/L, da bi na kraju istraživanja ta vrednost iznosila<br />3,61&plusmn;1,21mg/L. Uparenim t-testom nije ustanovljeno statistički značajno smanjenje ili povečanje<br />CRP-a tokom istraživanja. Prosečna vrednost holestarola u krvi ispitanika na početku istraživanja<br />je bila iznad referentnih vrednosti i iznosila 6,58&plusmn;0,90 mmol/L. Nakon dve sedmice istraživanja i<br />provedene terapije vrednost je iznosila 4,96&plusmn;0,46 mmol/L, da bi na kraju istraživanja vrednost<br />iznosila 4,15&plusmn;0,54 mmol/L. Prosečne vrednosti triglicerida na početku i tokom istraživanja su bile<br />povi&scaron;ene, da bi na kraju istraživanja bile u okvirima referentnih vrednosti. Razlika između<br />VI<br />vrednosti leptina kod mu&scaron;karaca na početku i kraju istraživanja je iznosila 2,66&plusmn;1,52 ng/ml<br />(t=3,024; p=0,094) dok kod ispitanica ženskog pola nije do&scaron;lo do statistički značajne razlike.<br />Prosečne vrednosti viskoznosti plazme su na početku i tokom istraživanja bile iznad referentnih<br />vrednosti da bi na kraju istraživanja ta vrednost bila u granicama fiziolo&scaron;kih vrednosti. Prosečne<br />vrednosti PSV na početku i tokom istraživanja su bile u granicama patolo&scaron;kih vrednosti da bi na<br />kraju istraživanja vrednost bila u granicma fiziolo&scaron;kih vrednosti. Na početku istraživanja prosečna<br />vrednost PSV-a je bila 25,64&plusmn;5,38 cm/s, tokom istraživanja 26,94&plusmn;5,31 cm/s, da bi na kraju<br />istraživanja iznosila 35,84&plusmn;5,73 cm/s. Tokom sva tri merenja do&scaron;lo je do statistički značajnog<br />pobolj&scaron;anja. Na početku i tokom istraživanja ispitanici ispitivane grupe su imali patolo&scaron;ke<br />vrednosti klaudikacione distance, da bi na kraju istraživanja ta vrednost bila u fiziolo&scaron;kim<br />granicama. Ustanovljeno je statistički značajno smanjenje pulsa tokom istraživanja i to u<br />fiziolo&scaron;kim okvirima. Iako je do&scaron;lo do statistički značajnog pobolj&scaron;anja EFLV ipak su vrednosti na<br />kraju istraživanja bile na donjim granicama fiziolo&scaron;kih vrednosti. U toku istraživanja dobilo se i<br />statistički značajno pobolj&scaron;anje vrednosti pulsnog aortalnog pritiska. Iako je do&scaron;lo do statistički<br />značajnog pobolj&scaron;anja FEV1 ipak su vrednosti na kraju istraživanja bile na donjim granicama<br />fiziolo&scaron;kih vrednosti.<br />Zaključak - Vrednosti indeksa telesne mase ispitanika na kraju istraživanja su se statistički<br />značajno smanjile. Prosečna vrednost holesterola i triglicerida, kao i prosečna vrednost PSV-a,<br />BMI, EFLV, FEV1, kao i svih ostali poređenih parametara značajno se smanjila nakon oba<br />tretmana. Na osnovu dobijenih rezultata ustanovljeno je da je klaudikaciona distanca statistički<br />značajno manja u odnosu na početne vrednosti. Poredeći efekte medikamentoznog tretmana sa<br />efektima kombinovanog terapijskog pristupa dolazi se do zaključka da su svi poređeni parametri,<br />izuzev C-reaktivnog proteina u krvi, statistički značajno pobolj&scaron;ani na kraju kombinovanog<br />tretmana u odnosu na vrednosti na kraju medikamentoznog tretmana.</p> / <p>they represent a large social and economic burden. Diseases of peripheral arterial circulation can be<br />divided into two groups - the occlusive and non-occlusive disease, or functional impairment.<br />Incidence of arterial disease of the lower extremities is strongly associated with age. Risk factors<br />for peripheral arterial disease are similar to those that are important in the etiology of coronary<br />artery disease: obesity, smoking, dyslipidaemia, diabetes and hypertension. The most typical<br />presentation of peripheral arterial disease is intermittent claudication, which is characterized with<br />pain in the leaves, which increases during walking; the pain usually goes away in peace. All obese<br />patients with peripheral arterial disease of the lower extremities have an increased risk of future<br />cardiovascular incidents, and they require general secondary prevention in order to improve their<br />health forecasts. Physical activity represents the method of choice in patients with peripheral<br />arterial disease of the lower extremities.<br />Aim of the research: Compare the effects of programmed physical activity and medical therapy on<br />hemodynamic and risk factors for cardiovascular diseases in patients with peripheral arterial<br />diseases of the lower extremities.<br />Subjects and methods of research: A retrospective-prospective, clinically descriptive, controlled<br />study was conducted on subjects of the Public Institution Health Care Centre of Sarajevo Canton&ndash;<br />Specialist-consultative unit. Specialist-consultative unit represents secondary outpatient level of<br />health care. This study evaluated a period of 20 weeks (140 days). The study involved 75 subjects.<br />At the beginning of the study, based on the findings of colour Doppler sonography of the pedal<br />arteries, the findings of ejection fraction of the left ventricle, spirometry findings, values of<br />pulmonary aortic pressure and the determination of overweight - obesity subjects were included in<br />the research. In addition to ultrasound findings and spirometry findings, patients provided an<br />exhaustive history of previous illnesses. Measurement of the body weight index, waist<br />circumference and claudication distance were performed. Lipid status and morning blood glucose<br />level were performed for each patient. Prescribed or prolonged medicinal therapy was performed<br />for patients, and detailed instructions for everyday vasoactive walking program were given.<br />Research resultsAt the beginning of the study, the average volume of the subjects&#39; waist<br />circumference was 87.94 &plusmn; 3.07cm, after two weeks the average volume of the waist was 87.10 &plusmn;<br />2.0 cm, and at the end of the study 84.96 &plusmn; 1.98cm. At the beginning of the study, subjects of the<br />tested group had a body mass index of 28.93 &plusmn; 2.10 kg / m2. After two weeks of research and<br />performed therapy, the body mass index decreased and amounted to 28.36 &plusmn; 1.99 kg / m2, so that at<br />the end of the study, the average body mass index in the tested group was 27.26 &plusmn; 1.87 kg / m2.<br />The mean blood glucose level at the beginning of the study was 5.77 &plusmn; 0.96 mmol / L, during the<br />study this value was 5.42 &plusmn; 0.88 mmol / L, and at the end of the study, 5.30 &plusmn; 0.92 mmol / L. The<br />postprandial blood glucose level at the beginning of the study was 7,48 &plusmn; 0,85 mmol / L, during the<br />study, this value was 6.82 &plusmn; 0.62 mmol / L, and at the end of the study, 6.44 &plusmn; 0.64 mmol / L. At<br />the beginning of the study, the HbA1c value was 5.52 &plusmn; 0.91%, during the study 5.32 &plusmn; 0.97%, and<br />at the end of the study, 5.09 &plusmn; 0.73%. The C-reactive protein (CRP) mean at the beginning of the<br />study was 3.77 &plusmn; 1.12mg / L, during the study, the value was 3.66 &plusmn; 1.36mg / L, and at the end of<br />the study, this value was 3.61 &plusmn; 1.21mg / L. Paired t-test did not show a statistically significant<br />reduction or an increase in CRP during the study. The average blood cholesterol of the subjects at<br />the beginning of the study was above the reference values and amounted to 6.58 &plusmn; 0.90 mmol / L.<br />After two weeks of research and therapy, the value was 4.96 &plusmn; 0.46 mmol / L, and at the end of the<br />study the value was 4.15 &plusmn; 0.54 mmol / L. The average triglyceride values at the beginning and<br />during the study were elevated so that at the end of the study they were within the reference values.<br />VIII<br />The difference between the values of leptin in male subjects at the beginning and at the end of the<br />study were 2.66 &plusmn; 1.52 ng / ml (t = 3.024; p = 0.094) while there was no statistically significant<br />difference in female subjects. The average values of plasma viscosity were initially and during the<br />study above the reference values, and at the end of the study this value was within the limits of<br />physiological values. The mean values of PSV at the beginning and during the study were within<br />the limits of pathological values, and at the end of the study the value was within the physiological<br />limits. At the beginning of the study, the mean PSV value was 25.64 &plusmn; 5.38 cm / s, during the study<br />26.94 &plusmn; 5.31 cm / s, and at the end of the study it was 35.84 &plusmn; 5.73 cm / s. During all three<br />measurements statistically significant improvement was observed. At the beginning and during the<br />study, the subjects of the tested group had pathological values of claudication distance, and at the<br />end of the study this value was within the physiological limits. A statistically significant reduction<br />in pulse was observed during the study, in physiological frameworks. Although there was<br />statistically significant improvement in EFLV, however, the values at the end of the study were at<br />the lower limits of physiological values. During the study, statistically significant improvement in<br />the value of pulmonary aortic pressure was obtained. Although there was statistically significant<br />improvement in FEV1, the values at the end of the study were at the lower limits of physiological<br />values.<br />Conclusion - The values of the body mass index of subjects involved at the end of the study were<br />statistically significantly reduced. The average value of cholesterol and triglycerides, as well as the<br />average value of PSV, BMI, EFLV, FEV1 as well as all other comparable parameters, decreased<br />significantly after both treatments. Based on the obtained results it was found that the claudication<br />distance was statistically significantly lower than the baseline values. Comparing the effects of<br />medicinal treatment with the effects of the combined therapeutic approach, it is concluded that all<br />the compared parameters, other than C-reactive protein in the blood, were statistically significantly<br />improved at the end of the combined treatment compared to the values at the end of the medicinal<br />treatment.</p>

<p><strong><em>Uvod:</em></strong>&nbsp; U novije vreme sve veći broj studija sugeri&scaron;e da se genotipske varijante humanih papiloma virusa (HPV),&nbsp; uprkos filogentskoj srodnosti, mogu razlikovati u patogenosti i&nbsp; različito doprineti razvoju cervikalnih neoplazija.&nbsp; Cilj ovog rada je bio da se defini&scaron;e zastupljenost različitih onkogenih tipova HPV kod ispitanica sa područja Južnobačkog okruga (AP&nbsp; Vojvodina) i&nbsp; odredi genotipska varijabilnost najprevalentnijih genotipova HPV, analizom DNK sekvenci i RFLP metodom.</p><p><strong><em>Materijal i metode:</em></strong>&nbsp; Istraživanje je sprovedeno u periodu od januara 2014. do novembra 2015.&nbsp;godine. Studija je obuhvatila 564 osobe ženskog pola, starosti od 18 do 69 godina. Genotipizacija 12 visokorizičnih tipova HPV izvr&scaron;ena je upotrebom komercijalnog kita&nbsp; HPV High Risk Typing Real-TM (Sacace Biotechnologies, Italy, CE, IVD). Automatsko&nbsp;sekvenciranje amplifikovanih fragmenata L1 gena HPV rađeno je na automatskom sekvenatoru ABI Prism BigDye 3.1 (PE Applied Biosystems, Foster, CA, SAD).&nbsp; Bioinformatičkom analizom utvrđene su genetičke distance i filogenetski odnosi HPV izolata dobijenih u AP Vojvodini u odnosu na izolate iz drugih geografskih područja za tipove: 16, 18, 31 i 33.&nbsp; PCR-RFLP metodom ispitivana je heterogenost unutar HPV tipa 51, na nivou E1, L1 i L2 gena 11 odabranih HPV DNK pozitivnih izolata, primenom restrikcionih enima DraI, TaqI i PstI.</p><p><em><strong>Rezultati</strong></em>:&nbsp; Prevalencija HPV infekcije kod&nbsp; testiranih žena je iznosila 51,8%. Učestalost različitih tipova vema je varirala, pri čemu su&nbsp; najprevalentniji bili: HPV16 (34,5%); HPV 31 (20,5%); HPV 51 (13%); HPV33 (11,6%); HPV52 (11%) i HPV18&nbsp; (11%). HPV tipovi&nbsp; 16&nbsp;&nbsp;&nbsp; i 33 su&nbsp; najče&scaron;će dijagnostikovani u starosnoj grupi od 31-40 godina&nbsp; (25,5%&nbsp; i&nbsp; 6,21%), dok su&nbsp; HPV18 (8,16%), HPV31 (7,04%&nbsp; )&nbsp; i HPV51 (12,3%) &nbsp;najče&scaron;će dokazani kod žena mlađih od 30 godina.&nbsp; Određene&nbsp; su&nbsp; genetičke distance&nbsp; i filogenetski&nbsp; odnosi&nbsp; u&nbsp; okviru&nbsp; populacije&nbsp; izolata&nbsp; iz Južnobačkog&nbsp; okruga,&nbsp; AP Vojvodine,&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na druge&nbsp; izolate&nbsp; čije&nbsp; su&nbsp; genomske&nbsp; sekvence dostupne&nbsp;u&nbsp; GenBank&nbsp; bazi&nbsp; podataka.&nbsp; Filogenetska analiza nukleotidnih sekvenci HPV tipa 16 je potvrdila da se najveći broj izolata iz područja AP Vojvodine grupi&scaron;e u liniju A, (podlinije A3 i A4 ) dok se jedan izolat izdvojio u liniju D (podlinija D1). Tri izolata HPV tipa 18 su grupisana&nbsp; u liniju A, a dva izolata kao posebna grupa. Utvrđeno&nbsp; je&nbsp; da genotipske varijante&nbsp; HPV 31 iz na&scaron;eg područja&nbsp;&nbsp;&nbsp; pripadaju linijama A, B i C. Izolati HPV tipa 33 pripadali su liniji A (podlinije&nbsp; A1 i A2). Dobijene nukleotidne distance su pokazale da je razlika između analiziranih i referentnih sekvenci manja od 2%, &scaron;to&nbsp;potvrđuje sličnost na nivou varijante.&nbsp; Na osnovu PCR-RFLP analize u odabranim&nbsp; DNK pozitivnim na HPV tip 51, restrikcionom analizom PCR produkata na nivou&nbsp; L1, L2 i E1 gena, utvrđeno je da su prisutni samo genotipovi &nbsp;koji odgovaraju liniji A sa podlinijom A1.</p><p><strong><em>Zaključak</em></strong>:&nbsp; Rezultati studije predstavljaju prve dostupne&nbsp; podatke o rasprostranjenosti 12 visokorizičnih tipova HPV, kao i podatke o genomskoj&nbsp; arijabilnosti i filogenetskoj srodnosti najprevalentnijih HPV tipova kod žena sa&nbsp; područja Južnobačkog okruga.&nbsp; Najprevalentniji&nbsp; HPV&nbsp; tipovi na&scaron;eg regiona su&nbsp; pokazali usklađenost sa evropskim izolatima, ali su nađene i ne-evropske varijante.&nbsp;Nizak procenat genetičkih distanci u okviru istog HPV tipa je u skladu sa niskom stopom mutacija kod ovih virusa.&nbsp; Iako se u dana&scaron;nje vreme RFLP metoda primenjuje u manjoj meri zbog uspona tehnologija sekvenciranja DNK, ova tehnika se može koristiti kao brza i jeftinija metoda&nbsp; za određivanje pojedinih linija ovih virusa.&nbsp; S obzirom da je&nbsp; u&nbsp; većini kliničkih laboratorija sekvenciranje DNK nedostupno,razvijena metoda se može koristiti za diferenciranje dve glavne linije HPV tipa 51, koje imaju različit onkogeni potencijal. Rezultati predstavljaju izuzetan doprinos epidemiolo&scaron;koj proceni realnih potreba uvođenja rutinske&nbsp; imunizacije protiv &nbsp;visokoprevalentnih genotipova prisutnih u prekanceroznim promena na grliću materice inficiranih žena sa na&scaron;eg područja. Tipizacija&nbsp; HPV virusa primenjenim metodama može biti od velike koristi u ranom otkrivanju maligne transformacije&nbsp;inficiranih ćelija i prevenciji karcinoma grlića materice.</p> / <p><strong><em>Introduction:</em></strong>&nbsp;In recent times increasing number of researches suggests that&nbsp; genotypic variants of human papillomavirus (HPV), in spite of phylogenic relations, could differ in virulence and contribute the development of cervical neoplasia. The aim of this work was to define the partition of different oncogenic HPV types in examined women from the area of Juznobacka&nbsp; district (AP Vojvodina) and to determine genotypic variability of the most prevalent HPV genotypes, by DNA sequences&rsquo; analysis and RFLP method.</p><p><strong><em>Material and methods:</em></strong>&nbsp;The research was&nbsp;conducted in period from January 2014 till November 2015. Study included 564 female persons, age from 18 to 69. The genotypization of 12 high-risk HPV types was performed with use of commercial kit HPV High Risk Typing Real-TM (Sacace Biotechnologies, Italy, CE, IVD). The automatic sequencing of amplified fragments of L1 HPV gene was performed on automatic sequencer ABI Prism BigDye 3.1&nbsp; (PE Applied Biosystems,Foster, CA, USA). By bioinformatic analysis genetic distances, as well as phylogenic relations of HPV isolates in AP&nbsp; Vojvodina were determined in relation with isolates from other regions for types 16,18, 31 and 33. By PCR-RFLP, the&nbsp; heterogeneity within HPV type 51, at the level of E1, L1 and L2 genes 11 selected HPV DNA positive isolates, by use of restriction enzymes DraI, TaqI and PstI.</p><p><strong><em>Results:</em></strong>&nbsp;The prevalence of HPV infection in tested women was 51,8%. The&nbsp; frequency of different types varied considerably, where the most prevalent types were: HPV16 (34,5%); HPV 31 (20,5%); HPV 51 (13%); HPV33 (11,6%); HPV52 (11%) and&nbsp; HPV18 (11%). The HPV types 16 and 33 are diagnosed the most in age group from 31-40 (25,5% and 6,21%), while HPV 18 (8,16%), HPV31 (7,04% ) and HPV51 (12,3%) are the most diagnosed in women younger than 30. The genetic distances and phylogenic relations within samples from population of Južnobacka region, AP Vojvodina,&nbsp; are determined in relation to other samples whose genomic sequences are available in&nbsp; GenBank&nbsp; data base. Phylogenetic analysis of nucleotide sequences&nbsp; of HPV 16 confirmed that the most of isolates from the area of AP Vojvodina are grouped in line A (sublines A3 and A4), while one isolate separated to the line D (subline D1). Three isolates of HPV type 18 are grouped in line A, and two&nbsp; isolates grouped as separate&nbsp; group. It was confirmed that genotypic variants of HPV&nbsp; 31 from our region belong to lines A, B and C. Isolates of HPV type 33 belonged to line A&nbsp; (sublines A1 and A2). Gained nucleotide distances showed that difference between analyzed and referent sequences is lower than 2%, which confirme the similarity at the level of variant.&nbsp; Based on PCR-RFLP analysis in selected DNA of persons positive on HPV type 51, by restriction analysis of PCR products on the level of L1, L2&nbsp; and E1 genes, it is confirmed that only genotypes that correspond to line A, subline&nbsp; A1 are present .</p><p><strong><em>Conclusions:</em></strong>&nbsp; The results of study present the first available data on abundance of 12 &nbsp;high-risk types, as well as data on genomic variability and phylogenic relations of the most prevalent HPV types in females from the Juznobacka region.&nbsp; The most prevalent HPV types of our region showed concordance with European isolates, but non-european variants were also found. Low percentage of genetic distances within the same HPV type is in concordance with low mutation rate of these viruses.&nbsp; Although today RFLP method is applied at lower scale because of rise of DNA&nbsp; technologies,this technique could be used as fast and efficient method for determination of particular lines of these viruses. Regarding that DNA sequencing is unavailable&nbsp; to the most of clinical laboratories,developed technique could be used for discrimination of two main lines of HPV type 51 that have different oncogenic &nbsp;potential. The results present considerable contribution to the epidemiological assessment of real needs for implementation of routine immunization against the high prevalent genotypes, present in precancerous alterations on the cervix of infected women from our area. Typization of HPV viruses by applied methods could be of great&nbsp; benefit in early detection&nbsp; of malignant transformations of infected cells and prevention of cancer of cervix.</p>

<p>Упркос значајном напретку који је остварен на пољу разумевања природе епилепсије и њеног лечења, већина људи са епилепсијом је и даље изложена стигматизацији. Спроведене студије у различитим земљама показују да стигма има снажан утицај на економски статус, социјалне интеракције и свеукупно здравље. Стигма може ометати благовремено обраћање здравственој служби и придржавање препоручене терапије, те оболели приступају алтернативним начинима лечења. Уз претходно наведено, стигма је повезана са широким спектром психосоцијалних последица, укључујући губитак самопоштовања, социјално повлачење и изолацију. Значајан проблем представља и стигма од стране здравствених радника која може негативно утицати на начин пружања услуге лечења и здравствену негу оболелих од епилепсије. Поред улоге у пружању здравствене заштите, здравствени радници су важни друштвени субјекти у одређивању понашања шире друштвене заједнице. Знање и ставови о епилепсији здравствених радника и оболелих од епилепсије су важни фактори за редукцију последица напада, потенцијално штетних поступака за самопомоћ и емоционалних последица болести. Основни циљеви овог истраживања били су анализа стигматизације особа оболелих од епилепсије, како из њиховог сопственог угла, тако и из угла здравствених радника, као и анализа знања о самој болести. Истраживање је спроведено у свим објектима Дома здравља &bdquo;Нови Сад&ldquo;, анкетирањем здравствених радника и особа са постављеном дијагнозом епилепсије. За процену знања о епилепсији, за обе групе је кориштен Упитник о познавању епилепсије, а за испитивање степена стигме и стамостигме је кориштена стандардизована Скала стигме за епилепсију, посебно прилагођена за обе испитиване групе. Резултати овог истраживања показују да више од половине здравствених радника примарне здравствене заштите има низак степен стигматизације према особама оболелим од епилепсије. Такође, наши резултати указују да постоји статистички значајна негативна корелације између степена самостигматизације и нивоа знања о епилепсији код особа оболелих од епилепсије, али и да не постоји статистички значајна корелације између степена стигматизације здравствених радника примарних здравственох установа према особама оболелим од епилепсије и нивоа знања о епилепсији. Степен стигме здравствених радника, према нашем истраживању статистички је нижи од степена самостигме испитаника оболелих од епилепсије, док је ниво знања о епилепсији здравствених радника статистички виши од нивоа знања о епилепсији испитаника оболелих од поменуте болести. На основу резултата овог рада могу се донети препоруке засноване на доказима, а које представљају реалне и оствариве циљеве смањивања стигматизације особа оболелих од епилепсије, које су свакако неопходне. Резултати овог рада указују и на неопходност имплементације образовних програма које би спроводили здравствени радници са позитивним порукама о болести, чиме би се подигао ниво знања о епилепсији, смањила постојећа стигматизација и самостигматизација оболелих од епилепсије те би се омогућило комплетно укључивање особа оболелих од епилепсије у ширу друштвену заједницу и осигурало поштовање основних људских права.</p> / <p>Uprkos značajnom napretku koji je ostvaren na polju razumevanja prirode epilepsije i njenog lečenja, većina ljudi sa epilepsijom je i dalje izložena stigmatizaciji. Sprovedene studije u različitim zemljama pokazuju da stigma ima snažan uticaj na ekonomski status, socijalne interakcije i sveukupno zdravlje. Stigma može ometati blagovremeno obraćanje zdravstvenoj službi i pridržavanje preporučene terapije, te oboleli pristupaju alternativnim načinima lečenja. Uz prethodno navedeno, stigma je povezana sa širokim spektrom psihosocijalnih posledica, uključujući gubitak samopoštovanja, socijalno povlačenje i izolaciju. Značajan problem predstavlja i stigma od strane zdravstvenih radnika koja može negativno uticati na način pružanja usluge lečenja i zdravstvenu negu obolelih od epilepsije. Pored uloge u pružanju zdravstvene zaštite, zdravstveni radnici su važni društveni subjekti u određivanju ponašanja šire društvene zajednice. Znanje i stavovi o epilepsiji zdravstvenih radnika i obolelih od epilepsije su važni faktori za redukciju posledica napada, potencijalno štetnih postupaka za samopomoć i emocionalnih posledica bolesti. Osnovni ciljevi ovog istraživanja bili su analiza stigmatizacije osoba obolelih od epilepsije, kako iz njihovog sopstvenog ugla, tako i iz ugla zdravstvenih radnika, kao i analiza znanja o samoj bolesti. Istraživanje je sprovedeno u svim objektima Doma zdravlja &bdquo;Novi Sad&ldquo;, anketiranjem zdravstvenih radnika i osoba sa postavljenom dijagnozom epilepsije. Za procenu znanja o epilepsiji, za obe grupe je korišten Upitnik o poznavanju epilepsije, a za ispitivanje stepena stigme i stamostigme je korištena standardizovana Skala stigme za epilepsiju, posebno prilagođena za obe ispitivane grupe. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da više od polovine zdravstvenih radnika primarne zdravstvene zaštite ima nizak stepen stigmatizacije prema osobama obolelim od epilepsije. Takođe, naši rezultati ukazuju da postoji statistički značajna negativna korelacije između stepena samostigmatizacije i nivoa znanja o epilepsiji kod osoba obolelih od epilepsije, ali i da ne postoji statistički značajna korelacije između stepena stigmatizacije zdravstvenih radnika primarnih zdravstvenoh ustanova prema osobama obolelim od epilepsije i nivoa znanja o epilepsiji. Stepen stigme zdravstvenih radnika, prema našem istraživanju statistički je niži od stepena samostigme ispitanika obolelih od epilepsije, dok je nivo znanja o epilepsiji zdravstvenih radnika statistički viši od nivoa znanja o epilepsiji ispitanika obolelih od pomenute bolesti. Na osnovu rezultata ovog rada mogu se doneti preporuke zasnovane na dokazima, a koje predstavljaju realne i ostvarive ciljeve smanjivanja stigmatizacije osoba obolelih od epilepsije, koje su svakako neophodne. Rezultati ovog rada ukazuju i na neophodnost implementacije obrazovnih programa koje bi sprovodili zdravstveni radnici sa pozitivnim porukama o bolesti, čime bi se podigao nivo znanja o epilepsiji, smanjila postojeća stigmatizacija i samostigmatizacija obolelih od epilepsije te bi se omogućilo kompletno uključivanje osoba obolelih od epilepsije u širu društvenu zajednicu i osiguralo poštovanje osnovnih ljudskih prava.</p> / <p>Despite the significant progress made in understanding the nature of epilepsy and its treatment, most people with epilepsy remain exposed to stigmatization. Studies conducted in different countries shows that stigma has a strong impact on economic status, social interactions and overall health. Stigma can interfere with timely addressing the health service and adhering to the recommended therapy, and patients approach alternative treatments. In addition to the above, the stigma is associated with a wide range of psychosocial consequences, including loss of self-esteem, social retreat and isolation. A significant problem is the stigma of health workers, which can negatively affect the way in which the treatment service and the care of epilepsy sufferers are provided. In addition to the role in providing health care, health workers are important social factor in determining the behavior of the wider community. Knowledge and attitudes about the epilepsy of health workers and epilepsy sufferers are important factors in reducing the consequences of epilepsy attacks, potentially harmful self-help and emotional impacts. The main objectives of this study were the analysis of the stigmatization of epilepsy patients both from their own perspective and from the perspective of health professionals, as well as analysis of knowledge about the disease itself. The research was carried out in all facilities &quot;Dom zdravlja Novi Sad&quot; in the form of a cross section study, interviewing health workers and persons with diagnosed epilepsy. For the assessment of epilepsy knowledge, the Epilepsy Questionnaire was used for both groups, and a standardized Scala stigma of epilepsy was used to test the degree of stigma and self stigma, specifically designed for both examined groups. The results of this study show that more than half of health care workers in primary health care have low stigmatization rates for people with epilepsy. Also, our results indicate that there are statistically significant negative correlations between the degree of self stigma and knowledge about epilepsy, in epilepsy patients, but also that there are no statistically significant correlations between the degree of stigmatization of health workers in primary health care institutions against people with epilepsy and knowledge about epilepsy. The degree of stigma of health workers, according to our research, is statistically lower than the degree of self stigma of respondents suffering from epilepsy, while the level of knowledge about the epilepsy of health workers is statistically higher than the level of knowledge about the epilepsy of respondents with epilepsy. Based on the results of this paper, recommendations based on evidence can be made, which represent real and achievable goals of reducing stigmatization of people with epilepsy, which are certainly necessary. The results of this paper also point to the necessity to implement educational programs that would be carried out by healthcare workers with positive messages about the disease, which would increase the knowledge about epilepsy, reduce the existing stigmatization and self stigma of people with epilepsy, and enable complete inclusion of persons suffering from epilepsy in the wider social community and ensure respect for basic human rights.</p>