Darbo objektu pasirinkta poetės Lidijos Šimkutės kūryba. Poetinio žodžio talpumu, autentiškomis metaforomis Lidija Šimkutė išsiskiria iš dabartinės kūrybinės aplinkos, nepaklūsta laikui. Darbo tikslas – išanalizuoti L.Šimkutės kūrybą, atskleidžiant autorės asmenybės ir poezijos ryšį, nepasitenkinant tik pirmuoju kūrinių įspūdžiu, akcentuojant atskirų įvaizdžių prasmę. Siekiant šio tikslo nusakyta aptariamos autorės asmenybės ir eilėraščio subjekto santykis, atskleista poetės pasaulėjauta ir didesnę įtaką jos formavimuisi turėję veiksniai, sugrupuoti L.Šimkutės poetiniai tekstai akcentuojant eilėraščio kūrimo principus, išanalizuoti išskirtoms grupėms priklausantys eilėraščiai, ieškant esminių autorės poetikos bruožų. L.Šimkutės kūrybos pagrindas – žmogaus dvasinis gyvenimas, o išorės detalės tėra tik iliustracija, bet jos labai svarbios, padedančios atskleisti poetinio subjekto vidų. Jos poezijos, kuriai būdingos buities ir supančio pasaulio realijos, paprastas kalbėjimas, negalima pavadinti vien tikrovės vaizdu. Autorės poetinis tekstas suskirstytas į tris stambias grupes: emocijos, minties, vaizdo, besiskiriančias menamų meninių formulių specifika. Ryškiai L.Šimkutės kūryboje atsispindi ir susipina skirtingos pasaulėjautos. Šalia lietuviškosios ir daugialypės vakarietiškosios kultūrų atsiduria Rytų filosofijos ir etikos detalės. Poetei svarbus menas, muzika ir, aišku, literatūros pasaulis. Kadangi L.Šimkutė, kaip pati teigia, pasaulio žmogus, jai būdingos kelių kultūrų... [toliau žr. visą tekstą] / The object of the work deals with the creative works of Lidija Šimkutė. Lidija Šimkutė is significant due to the volume of the poetry and authentic metaphors. The aim of the work includes the analysis of the creative works of Lidija Šimkutė revealing the relationship between the author’s personality and the poetry mentioning not only the first impression of the works but emphasizing the meaning of the separate images as well. With the view to pursue the aim mentioned above, the ratio between the author’s personality and the subject of the poem was expressed; her attitude and factors having influenced the poet’s formation were revealed, poetical texts emphasizing the principals of creating the poem were grouped and the poems belonging to the different groups aiming to the basic characteristic features of the author’s poetry were analyzed. The creative works of Lidija Šimkutė are based on the spiritual life of a human whereas the external details are supposed to be just illustration; however, they are extremely important as they reveal the interior of the poetical subject. Her poetry which is characteristic by the realia of the trivial round and surrounding world and simple talking are not supposed to be nominated as a prospect of reality. The poetic text of the author is divided into three massive groups- emotional, notional and sight- different by the specification of imaginary artistic formulas. The different attitudes are dramatically reflected in the creative works of... [to full text]

<p>Ova disertacija se bavi telesnim, individualnim i dru&scaron;tvenim dimenzijama emocija u cilju razvoja integrisane sociolo&scaron;ke teorije (emocija). U uvodnom poglavlju je data podrobna analiza određenja emocija kroz istoriju i u istoriji filozofije, kako bi se analiza njihovog naučnog istraživanja ukorenila u prikladni socioistorijski i epistemolo&scaron;ki kontekst. Ovo poglavlje odlikuje i pojmovna analiza, odnosno izlaganje različitih definicija emocija u naukama, kao i razgraničenje između pojmova emocija, osećanja, afekata, raspoloženja, osećaja i emocionalnosti.<br />Drugo poglavlje posvećeno je analizi telesnih dimenzija emocija i emocionalnosti. Ono obuhvata evolucione osnove emocija, pre svega putem analize izražavanja i evolucije emocija kod čoveka i ne-ljudskih životinja. U ovom poglavlju predstavljene su i neurofiziolo&scaron;ke determinante emocija, uz lociranje emocionalnog iskustva u ljudskoj neuroanatomiji i neurohemiji. Zatim je analiziran teorijski program afektivne neuronauke kao korak ka integraciji saznanja iz neuronauka, evolucione biologije i (kognitivne) psihologije.<br />Naredno poglavlje obuhvata analizu individualnog iskustva emocija, odnosno osećanja individue, fokusirajući se na teoretisanje o elementima i sekvencama navedenog iskustva. Analiziran je međuodnos emocija i individualnog pona&scaron;anja, uključujući tu i psihofiziolo&scaron;ku i psihoneurolo&scaron;ku tradiciju, kao i psihodinamičke, bihevioralne, razvojne i motivacione aspekte osećajnosti. Drugi deo poglavlja čini analiza veze između emocija i spoznaje, odnosno kognitivnih dimenzija osećajnosti. Kao integrativni poduhvat u okviru izučavanja individualnih dimenzija emocija analizirane su psihoevoluciona tradicija i evoluciona psihologija (emocija) kao modeli za integraciju saznanja iz evolucione biologije i psihologije emocija.<br />Zatim se predstavljaju i problematizuju međuodnos (izučavanja) emocija i dru&scaron;tva, odnosno dru&scaron;tvene dimenzije emocija. Na prvom mestu prikazano je ambivalentno mesto (i implicitno prisustvo) koje su emocije i ljudska emocionalnost imali u klasičnim sociolo&scaron;kim teorijama, kao teorijskoj osnovi za potonje razmatranje veze emocija i dru&scaron;tva. Predstavljeni su i razvoj, institucionalizacija i debate u samoj sociologiji emocija kao zasebnoj sociolo&scaron;koj disciplini, uz poseban naglasak na metateoriji ove sociolo&scaron;ke discipline. Na kraju je, kao korak ka integrisanoj sociolo&scaron;koj teoriji, analiziran program neurosociologije (emocija), kao specifične integracije sociologije i neuronauka.<br />Peto poglavlje bavi se fenomenom i relevantno&scaron;ću sociologije emocija po sociolo&scaron;ku teoriju, odnosno istraživanjem emocija u sociologiji kao modelom za rekonstrukciju sociolo&scaron;ke teorije na adekvatnijim epistemolo&scaron;kim osnovama. Da bi se ovo postiglo, polje emocija prikazuje se u kontekstu nekoliko fundamentalnih koncepata klasične sociologije, odnosno sociolo&scaron;ke teorije: dru&scaron;tvene moći (i klase i statusa), rituala, identiteta i kulture. Naime, uz analizu klasičnih sociolo&scaron;kih teorija ovih fenomena, ponuđeni su modeli njihove (re)konceptualizacije u svetlu saznanja sociologije emocija, ali i drugih disciplina koje izučavaju emocije.<br />U &scaron;estom i zaključnom poglavlju detaljno se pristupa problemu nivoa ili jedinice analize u sociologiji, kao i problemu odnosa sociologije prema drugim naukama o životu (a samim tim i problemu naučnog karaktera sociologije), te načinima za njihovo re&scaron;avanje upotrebom saznanja, koncepata i modela sociologije emocija. Posebnu ulogu u tom zadatku imaju konkretni aspekti pojedinih teorija emocija koje su predstavljene kao egzemplari integrisanih teorija u metateorijskom, odnosno epistemolo&scaron;kom smislu.<br />U skladu sa tim, u zaključku je data i procena ranije predstavljenih teorija sa integri&scaron;ućim ambicijama, poput afektivne neuronauke, psihoevolucione teorije, neurosociologije i drugih. Na osnovu saznanja i zaključaka izvedenih iz prethodnih poglavlja disertacije, analiziraju se i razvijaju modeli mikro&ndash;makro i biopsihosocijalne integrisane teorije ljudskih emocija, i nude sugestije za razvoj integrisane teorije ljudske socijalnosti (i/ili ljudskog dru&scaron;tva). Dakle, telesne, individualne i dru&scaron;tvene dimenzije emocija i determinante emocionalnosti se koriste i predstavljaju u svetlu dokaza za mogućnost prevazilaženja metodolo&scaron;kih, metateorijskih i epistemolo&scaron;kih problema sociolo&scaron;ke teorije.</p>