<p>Erozija predstavlja vrlo složen fizički proces u kome pod dejstvom atmosferskih sila nastaju&nbsp;destruktivne promene na povr&scaron;inskom sloju zemlji&scaron;ta. Kada je osnovni agens pokretanja&nbsp;čestica zemlji&scaron;ta vetar, govori se o eroziji vetrom ili eolskoj eroziji. Eolska erozija je&nbsp;specifičan proces koji se odvija u izrazito složenim okolnostima uzajamnog delovanja&nbsp;brojnih prirodnih i antropogenih faktora uglavnom stohastičkog karaktera, zbog čega je&nbsp;njeno istraživanje kompleksan naučno-istraživački problem.</p><p>Osnovni cilj sprovedenih istraživanja je bio da se na izabranim lokalitetima Deliblatske&nbsp;pe&scaron;čare, najvećeg i najznačajnijeg područja takve vrste u Evropi, uspostavi praćenje stanja&nbsp;procesa eolske erozije, odnosno neposrednim, sistematskim merenjima u terenskim&nbsp;uslovima ustanove količine eolskog nanosa &ndash; pronos nanosa, odrede dominantni pravci&nbsp;njegovog kretanja, defini&scaron;e njegova unutargodi&scaron;nja raspodela i utvrdi efekat vegetacije na&nbsp;smanjenje intenziteta eolske erozije. U toku četvorogodi&scaron;njeg perioda su po prvi put na&nbsp;ovim prostorima, na istom lokalitetu, sprovedena uporedna istraživanja eolske erozije&nbsp;primenom mehaničkih hvatača nanosa i metoda zasnovanih na praćenju aktivnosti&nbsp;radionuklida ve&scaron;tačkog porekla 137Cs u zemlji&scaron;tu, čije količine služe da se posebnim&nbsp;teorijskim modelima pretvore u gubitke zemlji&scaron;ta.</p><p>Praćenje procesa eolske erozije je vr&scaron;eno od 2006. do 2009. godine na lokalitetu Cvjićev vis,&nbsp;koji je izabran kao karakterističan, jer je pored centralne pozicije na Deliblatskoj pe&scaron;čari,&nbsp;obrađivani povr&scaron;inski sloj zemlji&scaron;ta bio bez za&scaron;tite od vetra. Paralelno sa ovim merenjima,&nbsp;na lokalitetu Dragićev hat &ndash; rasadnik, praćenje procesa eolske erozije vr&scaron;eno je na dva&nbsp;merna mesta u periodu od maja 2006. godine do aprila 2007. godine u uslovima postojanja&nbsp;za&scaron;titne uloge vegetacionog pokrivača i/ili vegetacionog pojasa. Merenje intenziteta eolske&nbsp;erozije je realizovano statičnim hvatačima nanosa tipa deflametar (dimanzija ulaznog&nbsp;otvora 10 x 10 cm) orijentisanih prema određenim pravacima (N, NE, E, SE, S, SW, W, NW) da bi potpuno definisali procese eolske erozije u vektorskom smislu. Kvantifikacija eolskog nanosa statičnim hvatačima stalno usmerenim prema određenim pravcima duvanja vetrova, omogućila je da se posebno evidentiraju i razlikuju &bdquo;sumarna&rdquo; produkcija eolskog nanosa (aritmetički zbir zahvaćenih količina nanosa iz svih hvatača) i &bdquo;rezultujuća&rdquo; količina eolskog nanosa (vektorski zbir), jer te veličine određuju pored ukupno pokrenute količine eolskog nanosa (produkcija nanosa) i delove nanosa koji se transportuju van granica&nbsp;erozionog polja (gubitak zemlji&scaron;ta), generalni pravac i smer njegovog kretanja.</p><p>Merenja eolske erozije na lokalitetu Cvijićev vis za period 2006-2009. godine su ukazala na&nbsp;značajne procese eolske erozije koji su definisani srednjim godi&scaron;njim pronosom nanosa od&nbsp;4,48 kg m-1. Ustanovljeno je da su ukupno zahvaćene količine nanosa na 8 hvatača bile &Sigma; =&nbsp;25,94, 20,92, 52,98 i 43,47 kg m-1 god-1, a pronosi nanosa &Sigma;&#39; (&Sigma;/8) = 3,24, 2,61, 6,62 i 5,43 kg&nbsp;m-1 god-1 u 2006., 2007., 2008. i 2009. godini respektivno.</p><p>Pronosi nanosa za period od maja 2006. do aprila 2007. godine su pokazali da je na<br />lokalitetu Cvijićev vis koga karakteri&scaron;u neobraslost i otvorenost povr&scaron;ine zabeležen najveći&nbsp;intenzitet eolske erozije na godi&scaron;njem nivou koji je 4 puta veći u odnosu na lokalitet&nbsp;Dragićev hat &ndash; rasadnik I koga karakteri&scaron;u neobraslost i za&scaron;tićenost povr&scaron;ine i 30,2 puta veći&nbsp;u odnosu na Dragićev hat &ndash; rasadnik II koga karakteri&scaron;u obraslost i za&scaron;tićenost zemlji&scaron;ta. Na&nbsp;lokalitetu Dragićev hat &ndash; rasadnik I intenzitet eolske erozije na godi&scaron;njem nivou je 7,5 puta&nbsp;veći od onog na lokalitetu Dragićev hat &ndash; rasadnik II.</p><p>Gubici zemlji&scaron;ta izraženi preko rezultujućih mesečnih pronosa nanosa (vektorski zbir)<br />iznosili su 5,13, 2,04, 4,31 i 11,94 kg m-1 u 2006., 2007., 2008. i 2009. godini respektivno, a&nbsp;procentualni udeo godi&scaron;njih gubitaka zemlji&scaron;ta u odnosu na ukupnu produkciju nanosa&nbsp;(aritmetički zbir) se kretao od 8,1% do 27,5. Rezultujući pravac kretanja eolskog nanosa u&nbsp;toku perioda istraživanja bio je jugoistok - severozapad (SE-NW) pod uticajem dominantnog&nbsp;jugoistočng vetra &bdquo;Ko&scaron;ava&rdquo;.</p><p>Iako se najpouzdanije determinisanje eolske erozije i njenih efekata postiže na osnovu&nbsp;neposrednih sistematskih merenja u realnim terenskim uslovima, počev od kraja pro&scaron;log&nbsp;veka se sve vi&scaron;e primenuju i metode praćenja radionuklida iz radioaktivnih padavina,&nbsp;posebno 137Cs, u cilju procene gubitaka zemlji&scaron;ta i prostornog rasporeda eolskog nanosa.</p><p>Ukupan broj uzetih uzoraka za metodu praćenja količina 137Cs je iznosio 149, od kojih je bilo&nbsp;9 inicijalnih uzoraka (3 profila po 3 uzorka), 14 osnovnih uzoraka (2 profila po 7 uzoraka), 32&nbsp;ostala uzorka (8 profila po 4 uzorka), 36 referentnih uzoraka (9 profila po 4 uzorka) i 58&nbsp;uzoraka uzetih zrakasto po određenim pravcima (N, NE, E, SE, S, SW, W, NW).</p><p>Osnovni uzorak na neobrađenom zemlji&scaron;tu sa detektovanom količinom 137Cs od 10.603,57&nbsp;Bq m-2 predstavlja uporednu vrednost, tj. lokalni padavinski ulaz 137Cs za modele&nbsp;pretvaranja količina 137Cs u količine izgubljenog zemlji&scaron;ta. Ovaj uzorak odslikava sredinu na&nbsp;kojoj su sprovedena istraživanja i predstavlja uporednu vrednost koja može korektno da&nbsp;defini&scaron;e procese eolske erozije.</p><p>Za pretvaranje izmerenih količina 137Cs u količine izgubljenog zemlji&scaron;ta po modelima&nbsp;Walling-a kori&scaron;ćen je najjednostavniji proporcionalni model (PM) za obrađena zemlji&scaron;ta, a&nbsp;najprimenjeniji model profilne distribucije (PDM) za neobrađena zemlji&scaron;ta u okviru najnovije verzije PC-kompatibilnog softverskog paketa u Microsoft Excel Add-Ins varijanti. Modelom profilne distribucije (PDM) za sve uzorake uzete na eksperimentalnom području dobijeni su prosečni gubici zemlji&scaron;ta od 207,06 t ha-1 god-1 i 2,10 cm. Model Basher &amp; Webb je dao prosečne gubitke zemlji&scaron;ta od 212,18 t ha-1 god-1 i 2,09 cm. Gubici zemlji&scaron;ta dobijeni modelima pretvaranja količina 137Cs u količine izgubljenog zemlji&scaron;ta ukazuju na značajne procese eolske erozije definisane jakom i ekscesivnom eolskom erozijom.</p><p>Za 58 uzoraka zemlji&scaron;ta uzetih na tačkama raspoređenih zrakasto po određenim pravcima&nbsp;(N, NE, E, SE, S, SW, W, NW), pored koncentracija i količina 137Cs i 210Pbex, određene su&nbsp;prostorne koordinate X i Y i nadmorske visine uzetih uzoraka. Prostorne distribucije&nbsp;koncentracija 137Cs i 210Pbex izražene su izolinijama, a kreiranani su i 3D prikazi u procentima&nbsp;odstupanja 137Cs i 210Pbex od lokalnog padavinskog ulaza 137Cs i 210Pbex. U oba slučaja je&nbsp;primetan dominantan uticaj pravca jugoistok - severozapad (SE-NW), odnosno jugoistočnog&nbsp;vetra &bdquo;Ko&scaron;ava&rdquo;.</p><p>Komparativna analiza ovih metoda je ukazala na validnost u kvantifikaciji procesa eolske&nbsp;erozije i mogućnost njihove primene u budućnosti, a dobijeni rezultati produkcije eolskog&nbsp;nanosa i gubitaka zemlji&scaron;ta su dali doprinos oceni stanja degradacije zemlji&scaron;ta i ugroženosti Deliblatske pe&scaron;čare.&nbsp;</p><p>&nbsp;</p> / <p>Erosion is a very complex physical process which, under the impact of atmospheric forces,&nbsp;creates destructive changes on the soil surface layer. In case the primary agent of particle&nbsp;movement is wind, we talk about wind or aeolian erosion. Aeolian erosion is a specific&nbsp;process which occurs in extremely complex situations of mutual interaction of numerous&nbsp;natural and anthropogenic factors of mainly stochastic properties making its research a&nbsp;complex scientific-research problem.</p><p>The main goal of conducted research was to monitor the process of aeolian erosion at the&nbsp;chosen localities of Deliblato Sands, the largest and the most important area of the kind in&nbsp;Europe. In other words, the goal is to determine the quantities of aeolian sediment &ndash;&nbsp;sediment transport by direct systematic measurements in field conditions, determine&nbsp;dominant direction of sediment transport, define its annual distribution and determine the&nbsp;effect of vegetation on reducing the intensity of aeolian erosion. During a four-year period,&nbsp;for the first time in this area, i.e. at the same locality, a comparative research of aeolian&nbsp;erosion have been conducted using the mechanical sediment trap and activities based on&nbsp;137Cs radioisotope tracing technique for estimating soil losses using special theoretical&nbsp;models.</p><p>The monitoring of aeolian erosion processes was conducted during the period 2006 &ndash; 2009&nbsp;at Cvijićev vis which was chosen as a typical locality since it was, apart from the central&nbsp;position on Deliblato Sands, a cultivated surface without any wind protection. Alongside&nbsp;with these measurements, at Dragićev hat &ndash; nursery garden, the monitoring of aeolian&nbsp;erosion was conducted on two measurement points during the period May 2006 &ndash; April&nbsp;2007 in areas with the protective vegetative covers and/or vegetative belts. Aeolian erosion&nbsp;intensity measurement was performed by static sediment traps of the type &ldquo;deflametre&rdquo;&nbsp;(dimension of entry opening 10 x 10 cm) oriented on certain directions (N, NE, E, SE, S, SW,&nbsp;W, NW) in order to define the aeolian erosion processes in vector terms. The quantification&nbsp;of aeolian sediment using static traps constantly facing certain wind blowing directions enabled to log and differentiate &ldquo;summary&rdquo; yield of aeolian sediment (arithmetic sum of all sediment quantities from all traps) and &ldquo;resulting&rdquo; quantity of aeolian sediment (vector sum), since those quantities determine not only the entire amount of transported aeolian sediment (sediment yield) but also the sediment transported outside the areas of erosion field (soil loss), bur also the general direction of its transport.</p><p>Aeolian erosion measurement on Cvijićev vis for the period 2006 &ndash; 2009 indicated the<br />significant aeolian erosion processes which were defined by medium annual ediment<br />transport of 4.48 kg m-1. It has been determined that the total quantities of moved<br />sediment were 25.94, 20.92, 52.98 and 43.47 kg m-1 year-1, and sediment transport 3.24,&nbsp;2.61, 6.62 and 5.43 kg m-1 year-1 in 2006, 2007, 2008 and 2009 respectively.</p><p>Sediment transport for the period May 2006 &ndash; April 2007 showed that on Cvijićev vis which&nbsp;is characterized by bareness and openness there was the biggest aeolian erosion &ndash; four&nbsp;times bigger compared to Dragićev hat &ndash; nursery garden I characterized by bareness and&nbsp;protectiveness and 30.2 times bigger compared to Dragićev hat &ndash; nursery garden II&nbsp;characterized by overgrown condition and protectiveness of erosive field. At the locality&nbsp;Dragićev hat &ndash; nursery garden I the aeolian erosion was recorded 7.5 times bigger&nbsp;compared to the one recorded on Dragićev hat &ndash; nursery garden II.</p><p>Soil loses expressed through the resulting monthly sediment transport (vector sum)<br />equalled 5.13, 2.04, 4.31 and 11.94 kg m-1 in 2006, 2007, 2008 and 2009 respectively, and&nbsp;the percentage share of annual soil losses compared to total sediment yield (arithmetical&nbsp;sum) varied between 8.1% and 27.5%. The resulting aeolian sediment movement direction&nbsp;was SE-NW under the influence of the dominant southeast wind &ldquo;Koshava&rdquo;.</p><p>Even though the most reliable determination of aeolian erosion and its effects is based on&nbsp;direct systematic measurements in real time conditions in the field, starting from the end&nbsp;of the last century the methods of tracking radionuclide from radioactive precipitation,&nbsp;especially 137Cs, for the purposes of estimating the soil loss and spatial distribution of&nbsp;aeolian sediment, have been used increasingly.</p><p>The total number of samples taken for the method of monitoring the quantity of 137Cs was&nbsp;149, 9 of which were initial samples (3 profiles with 3 samples each), 14 main samples (2&nbsp;profiles with 7 samples each), 32 remaining samples (8 profiles with 4 samples each), 36&nbsp;reference samples (9 profiles with 4 samples each) and 58 samples taken radially on certain&nbsp;directions (N, NE, E, SE, S, SW, W, NW).</p><p>The main sample taken from the uncultivated land with the detected quantity of 137Cs of&nbsp;10,603.57 Bq m-2 represents the comparative value, i.e. local precipitation input of 137Cs for&nbsp;the models of 137Cs quantities conversion into the quantities of lost soil. This sample depicts&nbsp;the area where the research was conducted and represents the comparative value which&nbsp;can properly define the aeolian erosion processes.</p><p>For converting the measured quantities of 137Cs into the quantities of lost soil using Walling&nbsp;model the simplest proportional model (PM) for cultivated land was used and the most&nbsp;appropriate profile distribution model (PDM) for uncultivated soil with the newest version&nbsp;of PC compatible software package in Microsoft Excel Add-Ins. Using the profile distribution model (PDM) on all samples taken from the experimental area the quantities of average soil loss obtained were 207.06 t ha-1 year-1 and 2.10 cm. Basher &amp; Webb model gave the average soil loss of 212.18 t ha-1 year-1 and 2.09 cm. Soil loss calculated using the conversion of 137Cs quantities into the soil loss quantities indicate the significant aeolian processes defined by strong and excessive aeolian erosion.</p><p>For 58 soil samples taken from areas radially distributed on certain directions (N, NE, E, SE,&nbsp;S, SW, W, NW), apart from 137Cs and 210Pbex concentrations and quantities, spatial&nbsp;coordinates X and Y were determined as well as the altitude of taken samples. Spatial&nbsp;distribution of 137Cs and 210Pbex quantities are represented by isolines, and also 3D&nbsp;demonstrations were created showing the percentage of deviation of 137Cs and 210Pbex from&nbsp;the local precipitation input of 137Cs and 210Pbex. In both cases, the dominant direction SENW&nbsp;was noticeable, i.e. the southeast wind &ldquo;Koshava&rdquo;.</p><p>The comparative analysis of these methods indicated the validity in the quantification of&nbsp;aeolian erosion process and the possibility of its application in the future and the obtained&nbsp;results of aeolian sediment yield and soil loss contributed to determining the state of soil&nbsp;degradation and vulnerability of Deliblato Sands.</p>

<p>Дoлина Велике Мораве лежи у средишњем делу Балканског полуострва. Она се<br />простире у граничној зони између Родопско-шумадијске области на западу и<br />Карпатско-балканске области на истоку. На северу је широко отворена према<br />Панонском басену, а на југу се везује за долину Јужне Мораве. Оваквим положајем&nbsp;чини природни мост који повезује средњу Европу са Средоземним басеном на југу.&nbsp;&nbsp;<br />У долини Велике Мораве могу да се издвоје две морфолошке целине: горње и доње&nbsp;поморавље између којих се налази Багрданско сужење.&nbsp;Горњи део чини пространа параћинско-јагодинска котлина. На југу ова котлина,&nbsp;преко Ражањске преседлине, везује се са Алексиначком котлином док је на&nbsp;југозападу&nbsp;долина Западне Мораве спаја са Крушевачком котлином.&nbsp;Горњевеликоморавску долину са запада ограничавају планине Јухор и Црни врх, а са&nbsp;истока Буковик, Самањац Баба и западни обронци Кучајских планина.&nbsp;Багрданска клисура спаја Горњевеликоморавску долину са широком&nbsp;Доњевеликоморавском долином. Багрданско сужење одликује се стрмим странама,&nbsp;високим до 100 м.&nbsp; Најизразитији део клисуре је између села Ланиште и Багрдана.&nbsp;Ширина клисуре у најужем делу је 1,2 км, а идући ка Багрдану се постепено шири да&nbsp;би код Лапова достигла ширину од 4 км.&nbsp;Багрданска клисура је усечена у кристаластим шкрилацима. Западно од клисуре&nbsp;настављају се површи чија се просечна висина креће око 400, 500 и 600 м и чине&nbsp;саставни део крагујевачког Црног врха.&nbsp;На западној страни клисуре изражена је површ од 300 м која се простире до подножја<br />Србијанских Карпата.<br />У својим разматрањима Ј. Цвијић (1909.) означава површи око Багрданске&nbsp; клисуре&nbsp;као облике створене абразијом Панонског мора. Б. Јовановић (1969) сматра да су клисури терасе настале радом различитих сила. Терасе на странама клисуре су ерозивне, усечене у кристаласте шкрињце и терасе на дну клисуре створене су акумулацијом. Доњевеликопоморавље почиње од Багрданског сужења па до ушћа Велике Мораве у Дунав. Источни и западни обод ове простране долине, чини површ, изграђена од терцијалних седимената, чија просечна надморска висина износи око 200 м. По Цвијићу (1909) у доњем Поморављу развијена су два нивоа површи, висине око 300 м надморске висине који одговара Рипањској површи и нижи око 200 м, који би одговарао Пиносавској површи. Објашњавајући генезу ових површи Ј. Цвијић (1909) истиче да су површи абразионог порекла. Значајан допринос морфограском изучавању доњег дела долине Велике Мораве дао је Б.Ж. Милојевић (1951). На основу његових запажања издвојио је шест нивоа тераса: од 72-84; 64-60-56; 40-42-44; 20; 10-12 и 3 м релативне висине. Терасе су по Б.Ж. Милојевићу стваране флувијалном ерозијом. И каснија истраживања Б.П. Јовановића (1969) потврђују да су терасе и падови, како их он назива, створени флувијалном ерозијом, али се разликује у броју тераса и висини.</p><p>По широкој и пространој долини ток Велике Мораве непрекидно меандрира и приближава се левој и десној долинској страни. Алувијална раван богата је мртвајама, стирогама, рукавцима и сл. Ови елементи потврђују да је ушла у завршну фазу свог геоморфолошког развића.</p> / <p>Dolina Velike Morave leži u središnjem delu Balkanskog poluostrva. Ona se<br />prostire u graničnoj zoni između Rodopsko-šumadijske oblasti na zapadu i<br />Karpatsko-balkanske oblasti na istoku. Na severu je široko otvorena prema<br />Panonskom basenu, a na jugu se vezuje za dolinu Južne Morave. Ovakvim položajem&nbsp;čini prirodni most koji povezuje srednju Evropu sa Sredozemnim basenom na jugu.&nbsp;&nbsp;<br />U dolini Velike Morave mogu da se izdvoje dve morfološke celine: gornje i donje&nbsp;pomoravlje između kojih se nalazi Bagrdansko suženje.&nbsp;Gornji deo čini prostrana paraćinsko-jagodinska kotlina. Na jugu ova kotlina,&nbsp;preko Ražanjske presedline, vezuje se sa Aleksinačkom kotlinom dok je na&nbsp;jugozapadu&nbsp;dolina Zapadne Morave spaja sa Kruševačkom kotlinom.&nbsp;Gornjevelikomoravsku dolinu sa zapada ograničavaju planine Juhor i Crni vrh, a sa&nbsp;istoka Bukovik, Samanjac Baba i zapadni obronci Kučajskih planina.&nbsp;Bagrdanska klisura spaja Gornjevelikomoravsku dolinu sa širokom&nbsp;Donjevelikomoravskom dolinom. Bagrdansko suženje odlikuje se strmim stranama,&nbsp;visokim do 100 m.&nbsp; Najizrazitiji deo klisure je između sela Lanište i Bagrdana.&nbsp;Širina klisure u najužem delu je 1,2 km, a idući ka Bagrdanu se postepeno širi da&nbsp;bi kod Lapova dostigla širinu od 4 km.&nbsp;Bagrdanska klisura je usečena u kristalastim škrilacima. Zapadno od klisure&nbsp;nastavljaju se površi čija se prosečna visina kreće oko 400, 500 i 600 m i čine&nbsp;sastavni deo kragujevačkog Crnog vrha.&nbsp;Na zapadnoj strani klisure izražena je površ od 300 m koja se prostire do podnožja<br />Srbijanskih Karpata.<br />U svojim razmatranjima J. Cvijić (1909.) označava površi oko Bagrdanske&nbsp; klisure&nbsp;kao oblike stvorene abrazijom Panonskog mora. B. Jovanović (1969) smatra da su klisuri terase nastale radom različitih sila. Terase na stranama klisure su erozivne, usečene u kristalaste škrinjce i terase na dnu klisure stvorene su akumulacijom. Donjevelikopomoravlje počinje od Bagrdanskog suženja pa do ušća Velike Morave u Dunav. Istočni i zapadni obod ove prostrane doline, čini površ, izgrađena od tercijalnih sedimenata, čija prosečna nadmorska visina iznosi oko 200 m. Po Cvijiću (1909) u donjem Pomoravlju razvijena su dva nivoa površi, visine oko 300 m nadmorske visine koji odgovara Ripanjskoj površi i niži oko 200 m, koji bi odgovarao Pinosavskoj površi. Objašnjavajući genezu ovih površi J. Cvijić (1909) ističe da su površi abrazionog porekla. Značajan doprinos morfograskom izučavanju donjeg dela doline Velike Morave dao je B.Ž. Milojević (1951). Na osnovu njegovih zapažanja izdvojio je šest nivoa terasa: od 72-84; 64-60-56; 40-42-44; 20; 10-12 i 3 m relativne visine. Terase su po B.Ž. Milojeviću stvarane fluvijalnom erozijom. I kasnija istraživanja B.P. Jovanovića (1969) potvrđuju da su terase i padovi, kako ih on naziva, stvoreni fluvijalnom erozijom, ali se razlikuje u broju terasa i visini.</p><p>Po širokoj i prostranoj dolini tok Velike Morave neprekidno meandrira i približava se levoj i desnoj dolinskoj strani. Aluvijalna ravan bogata je mrtvajama, stirogama, rukavcima i sl. Ovi elementi potvrđuju da je ušla u završnu fazu svog geomorfološkog razvića.</p> / <p>The valley of Velika Morava river lies in the central part of the Balkan peninsula. It extends&nbsp;in the border area between the Rodoposko &ndash; Sumadijski region in the west and the Karpatsko&nbsp;&ndash; Balkanski region in the east. It&rsquo;s northern part is wide open toward the Pannonia Basin,&nbsp;and it&rsquo;s southern part connects with the Juzna Morava valley. And because of this position,<br />Velika Morava&rsquo;s valley makes a natural bond between Central Europe and&nbsp; Mediterranean&nbsp;Basin.&nbsp;In the Velika Morava&rsquo;s valley there are two morphological parts: Gornje (Upper) Pomoravlje&nbsp;and Donje (Lower) Pomoravlje, separated by the Bagrdan Narrow.&nbsp;Gornje Pomoravlje is composed by a vast Paracinsko &ndash; Jagodinska depression. In the south&nbsp;of this depression, through the Razanj beneath, it is connected with the depression of&nbsp;Aleksinac, and in the southwest, through the valley of Zapadna Morava, it is connected with&nbsp;the depression of Krusevac.&nbsp;Gornje Pomoravlje&rsquo;s valley is limited by the mountains Juhor and Crni Vrh in the west, and&nbsp;by Bukovnik, Samanjac Baba and the west hillside of the mountain Kucaj in the east.&nbsp;The Bagrdan Narrow connects the Gornje Pomoravlje&rsquo;s valley with the wide Donje&nbsp;Pomoravlje&rsquo;s valley. The major distinction of the Bagrdan Narrow are abrupt sides, up to&nbsp;100m high. The most peculiar part of the narrow passage is between the villages Laniste and&nbsp;Bagrdan. A minimum width of the narrow passage is 1,2 km, and as the narrow passage&nbsp;extends toward the Bagrdan village, it gets more and more wide, and near Lapovo the width<br />of the narrow passage reaches 4 km.&nbsp;The Bagrdan Narrow is cut into the crystal slates. West of the narrow passage there are&nbsp;surfaces, 400, 500 and 600m high, which are the component parts of the mountain Crni Vrh&nbsp;of Kragujevac. The most distinctive part in the west of the narrow passage is a surface of 300m, that extends up to the base of the Srbijanski Karpati mountain.</p><p>In it&rsquo;s consideration, J. Cvijic (1909) envisages that the surfaces around the Bagrdan Narrow are the forms created by the abrasion of the Pannonic Sea. B. Jovanovic (1969) considers terraces of the narrow passage result of the natural forces&rsquo; effect. Terraces on the side of the narrow passage are erosive and cut into crystal slates, and those in the bottom of it are created by the accumulation. Donjevelikopomoravlje extends from the Bagrdan Narrow to the mouth of the Velika Morava river in the Danube. The eastern and the western edge of this large valley is a surface made of tertiary sediments, whose average height above sea level is 200 m. According to Cvijic (1909) in Donje Pomoravlje exist two levels of surfaces, one 300m high, which corresponds to the surface of Ripanj, and the other, which would correspond to the surface of Pinosava. Explaining their genesis, J.Cvijic (1909) emphasizes that these surfaces have the abrasive origin. The important contribution to the morphological research of the lower part of Velika Morava&rsquo;s valley gave B.Z.Milojevic (1951). He marked six levels of terraces :72-84m high, 64-60-56m high, 40-42-44m high, 20m high, 10-12m high and 3m high (relative hight). According to B.Z.Milojevic those terraces are created by fluvial erosion. The later researches of B.P. Jovanovic (1969) conferm that terraces and declines are created by fluvial erosion, but they differ in number of terraces and in hight.</p><p>Throughout the vast valley, the course of Velika Morava meanders incessantly and gets close to both left and right valley side. Alluvium surface is rich in old riverbeds and old meanders. These elements confirm that this is the final phase of its geomorphological development.&nbsp;</p>

<p>Лес у Војводини има највећу моћност и сматра се за најкомплетнији палеоклиматски архив у Европи. На основу кореалице између две најзначајније лесно-палеоземљишне секвенце, Старог Сланкамена и Тителског брега, створен је синтетички профил коришћен у овој студији. Истраживања Марковића и сарадника (2011) показала су да лесно-палеоземљишна секвенца у Старом Сланкамену има старост од око милион година. С друге стране, високе стопе седиментације и комплетност последњих пет глацијално-интерглацијалних циклуса на Тителском брегу чине овај локалитет најдетаљнијим палеоклиматским архивом у поменутом периоду, у овом делу Европе. Временска скала војвођанског леса формирана је тунирањем резултата магнетног сусцептибилитета према астрономским параметрима, нагибу Земљине осе ротације и прецесије. Овако добијена временска скала показује да је граница између нормалне епохе магнетног поларитета Бринес и епохе реверсног поларитета Метујама значајно старија. Ова граница утврђена је палеомагнетним мерењима у лесном хоризонту V L9. Добијени резултати стоје у доброј корелацији са резултатима палеомагнетних мерења (Marković et al., 2011). &quot;Lock in&quot; ефекат утврђен за војвођански лес знатно је већи у односу на онај у кинеским лесно-палеоземљишним секвенцама, због снажно развијеног коренског система чије постојање је уврђено у V S8 и које се протеже неколико метара у дубину све до лесног хоризонта V L9. Спектрална и вејвлет анализа временске скале војвођанског леса показују присуство орбиталних параметара: ексцентрицитета земљине орбите, промена нагиба Земљине осе ротације и прецесије. Доминантне су компоненте мањих фреквенција, ексцентрицитета, док су краћи орбитални периоди промена нагиба осе ротације и прецесије слабије изражени. Овакви резултати проистичу, пре свега из чињенице да синтетички профил има старост од око милион година и да се само доњи, старији део секвенце може посматрати као део такозваног 41 ky, када доминира фреквенција промена нагиба осе ротације. Вејвлет анализа временског модела показује присуство Средње плеистоцене транзиције, што указује да обитални утицај ексцентрицитета постаје доминантан пре око 650 ky. Резултати стоје у доброј корелацији са секвенцама са Кинеског лесног платоа (Sun et al., 2006)и из Централне Азије(Ding et al., 2002), али такође и са дубокоморским седиментима (Shackleton, 1990). Захваљујући комплетности и старости лесно-палеоземљишне секвенце, омогућено је истраживање палеоклиматске еволуције и утицај орбиталних параметара на палеоклиматске прилике у овом делу Европе. Секвенца се може посматрати и као спојница између западноевропских и азијских лесних профила, значајна за изучавање континенталне и глобалне палеоклиматске еволуције.</p> / <p>Les u Vojvodini ima najveću moćnost i smatra se za najkompletniji paleoklimatski arhiv u Evropi. Na osnovu korealice između dve najznačajnije lesno-paleozemljišne sekvence, Starog Slankamena i Titelskog brega, stvoren je sintetički profil korišćen u ovoj studiji. Istraživanja Markovića i saradnika (2011) pokazala su da lesno-paleozemljišna sekvenca u Starom Slankamenu ima starost od oko milion godina. S druge strane, visoke stope sedimentacije i kompletnost poslednjih pet glacijalno-interglacijalnih ciklusa na Titelskom bregu čine ovaj lokalitet najdetaljnijim paleoklimatskim arhivom u pomenutom periodu, u ovom delu Evrope. Vremenska skala vojvođanskog lesa formirana je tuniranjem rezultata magnetnog susceptibiliteta prema astronomskim parametrima, nagibu Zemljine ose rotacije i precesije. Ovako dobijena vremenska skala pokazuje da je granica između normalne epohe magnetnog polariteta Brines i epohe reversnog polariteta Metujama značajno starija. Ova granica utvrđena je paleomagnetnim merenjima u lesnom horizontu V L9. Dobijeni rezultati stoje u dobroj korelaciji sa rezultatima paleomagnetnih merenja (Marković et al., 2011). &quot;Lock in&quot; efekat utvrđen za vojvođanski les znatno je veći u odnosu na onaj u kineskim lesno-paleozemljišnim sekvencama, zbog snažno razvijenog korenskog sistema čije postojanje je uvrđeno u V S8 i koje se proteže nekoliko metara u dubinu sve do lesnog horizonta V L9. Spektralna i vejvlet analiza vremenske skale vojvođanskog lesa pokazuju prisustvo orbitalnih parametara: ekscentriciteta zemljine orbite, promena nagiba Zemljine ose rotacije i precesije. Dominantne su komponente manjih frekvencija, ekscentriciteta, dok su kraći orbitalni periodi promena nagiba ose rotacije i precesije slabije izraženi. Ovakvi rezultati proističu, pre svega iz činjenice da sintetički profil ima starost od oko milion godina i da se samo donji, stariji deo sekvence može posmatrati kao deo takozvanog 41 ky, kada dominira frekvencija promena nagiba ose rotacije. Vejvlet analiza vremenskog modela pokazuje prisustvo Srednje pleistocene tranzicije, što ukazuje da obitalni uticaj ekscentriciteta postaje dominantan pre oko 650 ky. Rezultati stoje u dobroj korelaciji sa sekvencama sa Kineskog lesnog platoa (Sun et al., 2006)i iz Centralne Azije(Ding et al., 2002), ali takođe i sa dubokomorskim sedimentima (Shackleton, 1990). Zahvaljujući kompletnosti i starosti lesno-paleozemljišne sekvence, omogućeno je istraživanje paleoklimatske evolucije i uticaj orbitalnih parametara na paleoklimatske prilike u ovom delu Evrope. Sekvenca se može posmatrati i kao spojnica između zapadnoevropskih i azijskih lesnih profila, značajna za izučavanje kontinentalne i globalne paleoklimatske evolucije.</p> / <p>Loess in Vojvodinaregion (Northern Serbia) is some of the thickest and most complete in Europe. Synthetic profile was developed based on the interprofile correlation between the two most important loess paleosol sequences, Stari Slankamen and Titel Loess Plateau. Recent study (Marković et al., 2011) showed that loess at Stari Slankamen site spans the last million years. On the other hand, high accumulation rates and the completeness of the last five glacial cycles recorded at Titel Loess Plateau preserve detailed climate proxy archive. Magnetic susceptibility record was tuned to orbital obliquity and precession, thus yielding an improved astronomical time scale for the synthetic loess-paleosol sequence. The time scale indicates much older age for the Bruhnes Matuyama boundary, recorded in loess unit V-L9, whish is in good agreement with the recent results obtained during paleomagnetic measurements (Marković et al., 2011). The lock in effect is much grater than in Chinese loess sequences, due to the strong root channels, which penetrate several meters down through V S8 into V-L9 and probably influence the magnetic properties of the sediments. Spectral and wavelet analysis of tuned magnetic susceptibility record reveal the presence of typical orbital frequencies, corresponding to eccentricity, obliquity and precession. Eccentricity frequencies of solar irradiance are dominant, while relatively short time frame of the investigated profile, since the lower part of sequence can be assigned to the so called 41 ky world. Wavelet analysis reveals the presence of Mid Pleistocene Transition, indicating that the eccentricity parameter becomes dominant from 650 ky. The results are in good agreement with sequences from Chinese Loess Plateau (Sun et al., 2006) and Central Asia (Ding et al., 2002) but also with deep sea sediments (Schackleton, 1990). Spectral and wavlet analysis of tuned magnetic susceptibility record reveal the presence of typical orbital frequencies, corresponding to eccentricity, obliquity and precession. Eccentricity frequencies of solar irradiance are dominant, while relatively short time orbital cycles of obliquity and precession are week. This can be attributed to the time frame of the investigated profile, since the lower part of the sequence can be assigned to the so called 41 ky world.Wavlet analysis reveals the presence of Mid Pleistocene Transition, indicating that the eccentricity parameter becomes dominant from 650 ky. The results are in good agreement with sequences from Chinese Loess Plateau (Sun et al., 2006) and Central Asia (Ding et al., 2002) but also with deep sea sediments (Shackleton, 1990). Due to the completeness and the time frame of studied loess paleosol sequence, the site provides an opportunity for investigating the evolution and climate dynamics in this part of europe. The syntjetic profile can be seen as rare paleoclimate archive that enables the reconstruction of orbital influences over Pannonian Basin and can be seen as link between west European sequences and Asian loess.</p>