<p>U ovom istraţivanju bavimo se kategorijom koncesivnosti u francuskom, italijanskom i srpskom jeziku. Ovoj kategoriji pristupamo sa stanovi&scaron;ta sintakse i semantike: utvrĊujemo inventar formalnih sredstava i sintakstiĉkih postupaka kojima se koncesivnost formalizuje u posmatranim jezicima, a pritom analiziramo i semantiĉki sadrţaj tih struktura. Cilj ove studije jeste da se najpre ustanove razliĉiti postupci izraţavanja koncesivnosti na svim sintaksiĉkim nivoima, a zatim, u skladu sa kontrastivnim pristupom, da se utvrde i sistematizuju strukturne podudarnosti i nepodudarnosti u francuskom, italijanskom i srpskom jeziku, kao i da se utvrdi stemen semantiĉke ekvivalencije izmeĊu njih. Na teorijskom planu, rezultati ovog istraţivanja objedinjuju postojeća lingvistiĉka saznanja o ovoj problematici, a na praktiĉnom planu moguća je njihova primena u nastavi francuskog i italijanskog jezika kao stranih jezika, kao i u prevodilaĉkoj praksi.<br />GraĊa za ovo istraţivanje ekscerpirana je iz dela napisanih na francuskom jeziku, i njihovih objavljenih prevoda na italijanski i srpski jezik.<br />U prvom delu rada daje se pregled teorijskih stavova francuskih, italijanskih i srpskih lingvista o kategoriji koncesivnosti, kao i o njenom odnosu sa drugim semantiĉkim kategorijama, pre svega sa kategorijom kauzalnosti. U drugom delu rada navodi se inventar konstrukcija i leksiĉkih sredstava kojima se koncesivnost iskazuje u tri posmatrana jezika. Pri tom se pravi poseban osvrt na upotrebu glagolskih naĉina u zavisnim koncesivnim reĉenicama. Centralni deo rada predstavlja deo u kome se ustanovljeni inventar analizira na primerima iz korpusa. Pri tom se posebna paţnja posvećuje onim sredstvima za koja korpus beleţi upotrebe koje do sada nisu zabeleţene u literaturi. Zakljuĉna razmatranja sistematizuju dobijene rezultate, i ukazuju na mogućnosti daljih istraţivanja u ovom domenu.</p> / <p>This research deals with the category of concessionality in French, Italian and Serbian. This category is approached from the point of view of syntax and semantics: the research establishes the inventory of formal means and syntactic procedures by which concessionality is formalized in the languages being analyzed, while the semantic content of these structures is also analyzed in the process. The goal of this study is to first identify various procedures for expressing concessionality at all syntactic levels and then, in accordance with the contrastive approach, to determine and systematize the structural congruences and incongruences in French, Italian and Serbian, as well as to determine the level of semantic equivalence among them. At the theoretical level, the results of this study merge the existing linguistic knowledge on this issue, while at a practical level they enable its application in teaching French and Italian as foreign languages, as well as in doing professional translation.<br />The corpus for this research was complied from literary titles written in French, as well as from their published translations into Italian and Serbian.<br />The first part of the thesis provides an overview of theoretical approaches to the category of concessionality by various French, Italian and Serbian linguistcs, as well as of its relationship with other semantic categories, in particular with the category of causality. The second part enumerates the inventory of constructions and lexical means by which concessionality is being expressed in the three languages being analyzed. In doing so, a particular focus is placed on the use of the verbal category of mood in subordinate clauses of concession. The central part of the thesis is the one in which the identified inventory is analyzed on the examples from the corpus. In this part, a special attention is given to the means found in the corpus the use of which has so far not been mentioned in reference titles. Concluding remarks systematize the results and point at possible directions for further research in this field.</p>

<p>U našem radu reč je o elementima frankofone civilizacije u nastavi francuskog jezika. Tokom rada sa učenicima i studentima nivoa znanja A1-B2 francuskog, primetili smo da su manje senzibilizovani za frankofonu kulturu, i da su više upoznati sa elementima francuske kulture, u ovom slučaju mislimo na teritoriju današnje Francuske. To nas je navelo da uradimo analizu frankofonih elemenata u udžbenicima francuskog kao stranog jezika, korišćenim na prostoru Srbije. Naš korpus ekscerpiran je iz sto dvadeset čitanki i metoda francuskog jezika, od Drugog svetskog rata do 2013. g., reč je o metodama koje su objavljene na teritoriji bivše Jugoslavije, današnje Srbije i Francuske.<br />U prvom delu rada objašnjeni su razlozi izbora teme, ciljevi rada kao i sama njegova struktura. Takođe je prikazano mesto koje zauzima učenje francuskog kao stranog jezika u obrazovnom sistemu aktuelne Srbije.<br />Nakon toga izložen je teorijski pregled stavova kada su u pitanju pojmovi civilizacija, kultura i jezik, neodvojivi u učenju stranog jezika, kao i pojam interkulturalnosti, koja je jedna od nezaobilaznih kompetencija u nastavi stranih jezika danas. Potom je dato viđenje francuske i frankofone civilizacije u nastavi francuskog iz perspektive bivše i sadašnje teritorije naše države.<br />U trećem delu rada objašnjen je pojam Frankofonije, razlozi zašto je značajna u nastavi francuskog, koja je njena uloga i šta ona zapravo danas predstavlja. Takođe je definisan pojam frankofonog elementa i dat opis udžbenika francuskog jezika, korišćenih od Drugog svetskog rata na prostoru današnje Srbije, kao i tematske kategorije prema kojima su klasifikovani frankofoni elementi.<br />Četvrto poglavlje posvećeno je analizi korpusa koji je prethodno podeljen u sledeće tematske kategorije: &bdquo;jezički varijeteti&ldquo;, &bdquo;geografija&ldquo;, &bdquo;slavne ličnosti, kulturni spomenici, istorija&ldquo;, &bdquo;grafičke umetnosti, skulptura i arhitektura&ldquo;, &bdquo;književnost&ldquo;, &bdquo;muzika&ldquo;, &bdquo;film&ldquo;, &bdquo;štampa i dokumentarni tekstovi&ldquo; i &bdquo;stripovi&ldquo;. U ovom delu rada prikazani su frankofoni elementi kroz osnovni pedagoški materijal, njihova upotreba, kao i jezičke kompetencije za koje su predviđeni.<br />U poslednjoj fazi rada predložen je dodatni pedagoški materijal, nekoliko autentičnih frankofonih dokumenata, kao i njihova primena u nastavi francuskog kao stranog jezika, sve u cilju njihove bolje iskorišćenosti.<br />VIII<br />Na osnovu urađene analize izvodi se zaključak da frankofoni elementi nisu dovoljno zastupljeni u nastavi francuskog jezika i da bi trebalo da budu više prisutni, kroz različit i raznovrstan pedagoški materijal, pogotovo s obzirom na to da ih je moguće uklopiti u već postojeće udžbenike, za šta dajemo primere na samom kraju rada.<br />U našem svetu višejezičnosti, mulitkulturalnosti i interkulturalnosti, budućnost francuskog jezika jeste u prihvatanju svih njegovih raznovrsnosti i različitosti.</p> / <p>Our dissertation deals with elements of the Francophone civilization in teaching the French language. While teaching students with the French language knowledge (level A1-B2), we noticed that they are less familiar with elements of Francophone culture, and more familiar with elements of French culture, meaning the culture of the territory of present-day France. That led us to perform an analysis of Francophone elements in textbooks used for teaching French as a foreign language which are used on the territory of Serbia. Our corpus was extracted from a hundred and twenty textbooks and methods used for teaching the French language, starting from the period of World War Two up to 2013. These methods were published on the territory of former Yugoslavia, present-day Serbia, and present-day France.<br />The first part of the dissertation explains the reasons behind the choice of the topic, the aims of dissertation and its structure. This part also indicates the position of learning French as a foreign language in the current educational system of Serbia.<br />This is followed by a theoretical overview of perspectives on the notions of civilization, culture, and language which are inseparable in learning a foreign language, including the notion of interculturality which is one of the mandatory competencies in teaching foreign languages today. After that, a look at the French and Francophone civilization in teaching the French language from the perspectives of the former and present-day territory of our country is provided.<br />The third part of the dissertation explains the notion of Francophony, provides the reasons why it is significant in teaching the French language, what its role is and what it represents today. The notion of a Francophone element is also defined with a description of French language textbooks used from the period of World War Two on the territory of present-day Serbia, including thematic categories according to which the Francophone elements are classified.<br />The fourth chapter is dedicated to analyzing the corpus which has previously been divided into the following thematic categories: &ldquo;language varieties&rdquo;, &ldquo;geography&rdquo;, &ldquo;famous persons, cultural monuments, history&rdquo;, &ldquo;graphic arts, sculpting, and architecture&rdquo;, &ldquo;literature&rdquo;, &ldquo;music&rdquo;, &ldquo;film&rdquo;, &ldquo;press and documentary texts&rdquo;, and &ldquo;comic books&rdquo;. This part of the dissertation displays Francophone elements through basic pedagogical material, their use, as well as language competencies they are prescribed for.<br />The last phase of the dissertation suggests additional pedagogical material, several authentic Francophone documents, as well as their application in teaching French as a foreign language, all with the aim of maximizing their use.<br />X<br />Based on the performed analysis, a conclusion can be made that the Francophone elements are underrepresented in teaching the French language and that their presence should be increased through various and diverse pedagogical material, especially when it is taken into consideration that they can be fitted into already existing textbooks which is displayed by examples at the very end of the dissertation.</p>

<p>У овој дисертацији се бавимо семантичком категоријом<br />каузалности у француском и српском језику<br />превасходно са становишта синтаксе и семантике,<br />односно утврђивањем инвентара и описом различитих<br />синтаксичких поступака и лексичких средстава којима<br />се ова категорија формализује у два посматрана језика.<br />Циљ ове контрастивне студије је да се установе начини<br />за изражавање каузалности, те да се систематизују<br />структурне подударности, односно неподударности у<br />француском и у српском језику, да се утврди степен<br />семантичке еквиваленције између њих, као и да се<br />укаже на најбоље могуће начине транспозиције<br />семантичког односа експлицитне или имплицитне<br />каузалности из једног посматраног језика у други. На<br />теоријском плану, резултати истраживања требало би<br />да употпуне постојећа лингвистичка сазнања везана за<br />каузалне односе уопште, а посебно у француском и<br />српском језику, док би се практичне импликације<br />добијених резултата огледале како у области<br />примењене лингвистике и у настави француског као<br />страног језика, тако и у непосредној преводилачкој<br />пракси.</p> / <p>U ovoj disertaciji se bavimo semantičkom kategorijom<br />kauzalnosti u francuskom i srpskom jeziku<br />prevashodno sa stanovišta sintakse i semantike,<br />odnosno utvrđivanjem inventara i opisom različitih<br />sintaksičkih postupaka i leksičkih sredstava kojima<br />se ova kategorija formalizuje u dva posmatrana jezika.<br />Cilj ove kontrastivne studije je da se ustanove načini<br />za izražavanje kauzalnosti, te da se sistematizuju<br />strukturne podudarnosti, odnosno nepodudarnosti u<br />francuskom i u srpskom jeziku, da se utvrdi stepen<br />semantičke ekvivalencije između njih, kao i da se<br />ukaže na najbolje moguće načine transpozicije<br />semantičkog odnosa eksplicitne ili implicitne<br />kauzalnosti iz jednog posmatranog jezika u drugi. Na<br />teorijskom planu, rezultati istraživanja trebalo bi<br />da upotpune postojeća lingvistička saznanja vezana za<br />kauzalne odnose uopšte, a posebno u francuskom i<br />srpskom jeziku, dok bi se praktične implikacije<br />dobijenih rezultata ogledale kako u oblasti<br />primenjene lingvistike i u nastavi francuskog kao<br />stranog jezika, tako i u neposrednoj prevodilačkoj<br />praksi.</p> / <p>This thesis examines the semantic category of causality in<br />French and Serbian, primarily from the point of view of<br />syntax and semantics, i.e. it provides an inventory and a<br />description of different syntactic and lexical means by<br />which this category is formalized in the two observed<br />languages. The purpose of this contrastive study is to<br />establish the ways of expressing causality, to systematize<br />structural congruence, or rather incongruence in French and<br />Serbian, to determine the degree of semantic equivalence<br />between them, as well as to point to the best possible means<br />of transposition of the semantic relation of explicit or<br />implicit causality from one observed language into the<br />other. At a theoretical level, the results of the research<br />should contribute to the existing linguistic knowledge of<br />causal relations in general, and particularly in French and<br />Serbian. The results obtained should have considerable<br />practical implications not only for applied linguistics, but<br />also for teaching French as a foreign language, and for<br />translation.</p>

<p>Предмет нашег истраживања су француски,<br />италијански и српски фраземи који садрже<br />кулинарску терминологију (лексеме које<br />означавају различите намирнице (нпр.<br />јабука, јаје), поједине врсте једноставнијих<br />јела (нпр. кајгана, каша), месне прерађевине<br />(нпр. кобасица, салама) итд.). Циљ<br />истраживања је да компаративно-<br />контрастивном анализом установимо<br />лексичка и семантичка (не)подударања<br />одабраних фразема француског,<br />италијанског и српског језика. Поред тога,<br />циљ је да фраземе тематски групишемо<br />према концептима које изражавају и да<br />утврдимо на који начин је кулинарска<br />терминологија учествовала у изградњи<br />фразеолошког значења.<br />Први део рада представља теоријски оквир<br />истраживања, док други део рада садржи<br />анализу корпуса и обухвата две целине &ndash;<br />анализу мотивације фразема и концептуалну<br />анализу фразема. У делу рада у којем<br />анализирамо мотивацију фразема грађу ћемо<br />разврстати по компонентама које су носиоци<br />значења, док ћемо у оквиру концептуалне<br />анализе фраземе тематски груписати и<br />придружити им одговарајуће дескрипторе<br />који их прецизније описују и представљају<br />односе сличности међу њима.</p> / <p>Predmet našeg istraživanja su francuski,<br />italijanski i srpski frazemi koji sadrže<br />kulinarsku terminologiju (lekseme koje<br />označavaju različite namirnice (npr.<br />jabuka, jaje), pojedine vrste jednostavnijih<br />jela (npr. kajgana, kaša), mesne prerađevine<br />(npr. kobasica, salama) itd.). Cilj<br />istraživanja je da komparativno-<br />kontrastivnom analizom ustanovimo<br />leksička i semantička (ne)podudaranja<br />odabranih frazema francuskog,<br />italijanskog i srpskog jezika. Pored toga,<br />cilj je da frazeme tematski grupišemo<br />prema konceptima koje izražavaju i da<br />utvrdimo na koji način je kulinarska<br />terminologija učestvovala u izgradnji<br />frazeološkog značenja.<br />Prvi deo rada predstavlja teorijski okvir<br />istraživanja, dok drugi deo rada sadrži<br />analizu korpusa i obuhvata dve celine &ndash;<br />analizu motivacije frazema i konceptualnu<br />analizu frazema. U delu rada u kojem<br />analiziramo motivaciju frazema građu ćemo<br />razvrstati po komponentama koje su nosioci<br />značenja, dok ćemo u okviru konceptualne<br />analize frazeme tematski grupisati i<br />pridružiti im odgovarajuće deskriptore<br />koji ih preciznije opisuju i predstavljaju<br />odnose sličnosti među njima.</p> / <p>The subject of this research are French, Italian<br />and Serbian idioms comprising the culinary<br />terminology (lexemes that denote groceries (e.g.<br />apple, egg), certain types of simple meals (e.g.<br />omelette, porridge), meat products (e.g.<br />sausage, salami), etc.). The aim of this study is<br />to determine the lexical and semantic<br />similarities and differences of the chosen idioms<br />by using comparative-contrastive analysis.<br />Furthermore, our objective is to classify the<br />idioms into groups based on the concepts which<br />they express and to determine the way in which<br />the culinary terminology motivates the<br />phraseological meaning.<br />The first part of this work presents the<br />theoretical frame of the research, while the<br />second part contains the analysis of the corpus<br />and consists of two parts &ndash; analysis of the<br />motivation of the idioms and conceptual<br />analysis of the idioms. In the part where we<br />analyse the motivation of the idioms, the corpus<br />is classified according to components which are<br />the carriers of meaning, while in the conceptual<br />analysis we will classify the idioms into<br />thematic groups and we will associate the<br />idioms with appropriate descriptors which<br />describe them more precisely and represent the<br />relations of similarity between them.</p>

<p>Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације.<br />Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози &agrave; и jusque (+&agrave;/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers &ndash; ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer &agrave; &ndash; стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/&eacute;crire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/&eacute;crire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати &ndash; прочитати &ndash; *прочитавати / писати &ndash; написати &ndash; *написавати / трошити &ndash; потрошити &ndash; *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати &ndash; уписати &ndash; уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине.</p> / <p>Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije.<br />Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi &agrave; i jusque (+&agrave;/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers &ndash; hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer &agrave; &ndash; stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/&eacute;crire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/&eacute;crire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati &ndash; pročitati &ndash; *pročitavati / pisati &ndash; napisati &ndash; *napisavati / trošiti &ndash; potrošiti &ndash; *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati &ndash; upisati &ndash; upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine.</p> / <p>This thesis analyzes the semantic category of telicity as a distinctive feature of aspectual meaning in French and Serbian. Telicity is one of the semantic, or inherent aspectual features of the verb or phrase and indicates the existence of endpoints of a verbal action. In The theory of conceptual semantics (Jackendoff 1996) telicity is defined as boundedness of the Path, one of the basic conceptual categories, which together with the categories of Event and Time, constitute the structure of verb situations.<br />The aim of the thesis is to analyze the ways in which telicity affects the creation of aspectual meaning in French and Serbian. The analysis was applied to the semantic class of verbs of motion, as well as the class of verbs of performance, creation and consumption for which the direct object plays an important role in expressing telicity. The applied method of contrastive analysis reveals that the greatest similarity between French and Serbian exists in the ways of expressing telicity with verbs of motion. In French, boundedness of the path is indicated by the prepositions &agrave; and jusque (+ &agrave; / en), while the preposition vers indicates boundlessness. In Serbian, boundedness of the path and reaching the goal during movement is expressed by preposition-case constructions with the accusative, while preposition-case constructions with the dative indicate that the goal is not reached during movement, and that the trajectory is unlimited. In both languages semantic consistency between the type of verb situation and preposition in French, or the preposition-case construction and verb aspect in Serbian can be observed. Syntagmatically foreseen prepositions occur with atelic verb situations in French, or durative verbs in Serbian and preposition-case constructions which also indicate the boundlessness of the path in the process of movement (marcher/nager/courir vers &ndash; hоdati/plivati/trčati prema ka); verbs that denote punctual actions in French, i.e. telic verb situations, and in Serbian, verbs in the perfect aspect occur with the syntagmatically foreseen preposition, or preposition-case constructions which indicate that the trajectory during movement is limited (arriver/venir/entrer &agrave; &ndash; stići/dоći/ući u). In the semantic class of verbs of performance, creation and consumption in French and Serbian, however, we can see certain differences in terms of expressing telicity. In French, conceptualization of the object as limited or unlimited participates in expressing telicity, verb situations in which the object is expressed as an unlimited are interpreted as atelic (lire des romans/&eacute;crire des lettres/manger des oranges) while verb situations which imply the existence of the object as a limited, unique concept, are regarded as telic (lire les romans/&eacute;crire les lettres/manger les oranges). In Serbian, the role of the direct object in relation to telicity can also be observed, but it is related to derivational processes. With the semantic classes of Serbian verbs of performance, creation and consumption the telic character of the verb situation is marked by the absence of the third member of the aspectual opposition in those cases where the perfective form of the verb indicates that the action completely passed through the object, or when the object is completely created or consumed during the verbal action (čitati &ndash; prоčitati &ndash; *prоčitavati / pisati &ndash; napisati &ndash; *napisavati / trо&scaron;iti &ndash; pоtrо&scaron;iti &ndash; *pоtrо&scaron;ivati). If the object has been modified or transformed, the verb action can be prolonged and the aspectual opposition admits the third form (pisati &ndash; upisati &ndash; upisivati). In both languages the conceptual level, therefore, reveals identical conceptual categories that in the structural-linguistic plan are formalized in different ways.</p>

<p>Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације.<br />Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози &agrave; и jusque (+&agrave;/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers &ndash; ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer &agrave; &ndash; стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/&eacute;crire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/&eacute;crire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати &ndash; прочитати &ndash; *прочитавати / писати &ndash; написати &ndash; *написавати / трошити &ndash; потрошити &ndash; *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати &ndash; уписати &ndash; уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине.</p> / <p>Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije.<br />Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi &agrave; i jusque (+&agrave;/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers &ndash; hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer &agrave; &ndash; stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/&eacute;crire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/&eacute;crire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati &ndash; pročitati &ndash; *pročitavati / pisati &ndash; napisati &ndash; *napisavati / trošiti &ndash; potrošiti &ndash; *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati &ndash; upisati &ndash; upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine.</p> / <p>The subject of this dissertation is the presence,<br />position and role of literary texts in the<br />textbooks of French as a foreign language.<br />Though in the last few years a lot has been<br />written about the importance of using literary<br />texts in foreign language teaching and its<br />advantages in comparison to other types of<br />teaching material, French glotodidacticians<br />point to the fact that literary texts are used in<br />contemporary communication-oriented<br />textbooks as any other texts, with the primary<br />purpose of developing language skills. In order<br />to prove this hypothesis, the textbooks of<br />national and French authors in use in<br />elementary and high schools in Serbia are<br />analysed. As reading, that is, understanding a<br />text is a prerequisite to any further work on the<br />text, special attention is given to reading<br />strategies and models which facilitate students&rsquo;<br />access to literary texts used in textbooks. The<br />comparative approach allows us to gain insight<br />into similarities and differences in choosing<br />French authors and their work represented in<br />textbooks, the position of literary texts in<br />teaching unit, the ways they are presented and<br />the accompanying activities. These criteria are<br />used in the analysis of all textbooks: the ones by<br />our and French authors both for elementary<br />schools, and for high schools.</p>

<p>У дисертацији је приказана рецепција велике француске књижевности у српским књижевним новинама и часописима до почетка Другог светског рата, у Летопису Матице српске, Српском књижевном гласнику, Мисли, Страном прегледу, Бранковом колу, Босанској вили, Зори, Звезди, Зениту, Данасу и др.<br />Рад се бави културно - књижевним везама између Србије и Француске преко српске књижевне периодике, па је примењен компаративни и књижевно - историјски приступ.<br />Уредници часописа, као и преводиоци и критичари окупљени око часописа, дали су вредан допринос осветљавању појединих француских писаца и њихових дела, као и књижевних праваца у француској књижевности. То су углавном били људи из културног и јавног живота Србије: Јован Јовановић Змај, Ђорђе Поповић Даничар, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Миодраг Ибровац, Светислав Петровић. Они су упућивали на поједине француске писце или дела из француске књижевности процењујући потребу и могућности наше средине да та дела прихвати и могућности тих дела да позитивно утичу на нашу књижевност или чак на развој наше друштвене средине. Рад разматра како је наша читалачка публика<br />5<br />прихватала француску књижевност и како је француска књижевност утицала на формирање укуса читалаца.<br />Дошло се до закључка да су у овом периоду у нашим новинама и часописима најзаступљенији били француски писци XIX века: Виктор Иго, Ги де Мопасан и Алфонс Доде. Најмања пажња је посвећивана француској књижевности средњег века и ренесансе.<br />Очигледно је да су се многа значајна француска књижевна дела у Србији појављивала најпре у часописима. Заступљеност француске књижевности зависила је од периода излажења часописа, од програма самих часописа, као и од уредника часописа.<br />Досадашња истраживања на ову тему фокусирала су се углавном на поједине часописе, а овај рад доводи до првих систематизација у овом домену, тј. приказује присуство француске књижевности у великом броју српских новина и часописа. Резултати истраживања дају јасну слику заступљености француске књижевности у нашој књижевној периодици од XIX века до почетка Другог светског рата.<br />Кључне речи: Француска књижевност, српске књижевне новине и часописи, француски писци, преводиоци, читалачка публика, рецепција, интеркултуралност</p> / <p>U disertaciji je prikazana recepcija velike francuske književnosti u srpskim književnim novinama i časopisima do početka Drugog svetskog rata, u Letopisu Matice srpske, Srpskom književnom glasniku, Misli, Stranom pregledu, Brankovom kolu, Bosanskoj vili, Zori, Zvezdi, Zenitu, Danasu i dr.<br />Rad se bavi kulturno - književnim vezama između Srbije i Francuske preko srpske književne periodike, pa je primenjen komparativni i književno - istorijski pristup.<br />Urednici časopisa, kao i prevodioci i kritičari okupljeni oko časopisa, dali su vredan doprinos osvetljavanju pojedinih francuskih pisaca i njihovih dela, kao i književnih pravaca u francuskoj književnosti. To su uglavnom bili ljudi iz kulturnog i javnog života Srbije: Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Popović Daničar, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović. Oni su upućivali na pojedine francuske pisce ili dela iz francuske književnosti procenjujući potrebu i mogućnosti naše sredine da ta dela prihvati i mogućnosti tih dela da pozitivno utiču na našu književnost ili čak na razvoj naše društvene sredine. Rad razmatra kako je naša čitalačka publika<br />5<br />prihvatala francusku književnost i kako je francuska književnost uticala na formiranje ukusa čitalaca.<br />Došlo se do zaključka da su u ovom periodu u našim novinama i časopisima najzastupljeniji bili francuski pisci XIX veka: Viktor Igo, Gi de Mopasan i Alfons Dode. Najmanja pažnja je posvećivana francuskoj književnosti srednjeg veka i renesanse.<br />Očigledno je da su se mnoga značajna francuska književna dela u Srbiji pojavljivala najpre u časopisima. Zastupljenost francuske književnosti zavisila je od perioda izlaženja časopisa, od programa samih časopisa, kao i od urednika časopisa.<br />Dosadašnja istraživanja na ovu temu fokusirala su se uglavnom na pojedine časopise, a ovaj rad dovodi do prvih sistematizacija u ovom domenu, tj. prikazuje prisustvo francuske književnosti u velikom broju srpskih novina i časopisa. Rezultati istraživanja daju jasnu sliku zastupljenosti francuske književnosti u našoj književnoj periodici od XIX veka do početka Drugog svetskog rata.<br />Ključne reči: Francuska književnost, srpske književne novine i časopisi, francuski pisci, prevodioci, čitalačka publika, recepcija, interkulturalnost</p> / <p>In this PhD thesis it is shown the reception of the great French literature in Serbian literary newspapers and magazines until the beginning of the Worl War II, in the &ldquo;Letopis Matice srpske&ldquo;, &ldquo;Srpski književni glasnik&ldquo;, &ldquo;Misli&ldquo;, &ldquo;Strani pregled&ldquo;, &ldquo;Brankovo kolo&ldquo;, &ldquo;Bosanksa vila&ldquo;, &ldquo;Zora&ldquo;,&ldquo;Zvezda&ldquo;, &ldquo;Zenit&ldquo;, &ldquo;Danas&ldquo; etc.<br />The work deals with cultural-literary connections between Serbia and France across Serbian literary periodicals, so that the comparative and literary-historical approaches are applied. The editors of magazines, as well as translators and critics gathered around the magazines, contributed greatly to the illuminating of some French writers and their works, as well as the literary trends in the French literature. They were mostly people from the cultural and public life of Serbia: Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Popović Daničar, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović. They pointed to certain French writers or works from the French literature estimating the needs and possibilities of our environment to accept those works and the possibilities of those works to influence our literature positively or even the development of our social environment.<br />The work examines how our readership accepted the French literature and how the French literature influenced the forming of readers&rsquo; taste.<br />It was concluded that in our newspapers and magazines of that period the most common were the French writers of the nineteenth century: Victor Hugo, Guy de Maupassant and Alphonse Daudet. The least attention was paid to the French literature of the Middle Ages and Renaissance. It is obvious that numerous significant French literary works in Serbia appeared in magazines first. Presence of the French literature depended on the periods of issuing magazines, on the programmes of the magazines themselves, as well as on the editors of magazines.</p><p>All previous researches on this topic focused mostly on certain magazines, and this work brings to the first sistematizations in this domain, i.e. it shows the presence of the French literature in a great number of Serbian newspapers and magazines.The results of the research should give a clear picture of the presence of the French literature in our literary peiodicals from 19th century to the beginning of the Second World War.<br />Key words: French literature, Serbian literary newspapers and magazines, French writers, translators, readership, reception, interculturalism.</p>