<p>УВОД: Diabetes mellitus (DM) је водећа глобална епидемија 21. века, сложена болест коју карактерише поремећај метаболизма и хронична хипергликемија, која доводи до развоја микроваскуларних и макроваскуларних компликација. Повишене вредности гликемије у ДМT2 доводе до поремећаја ћелија крви и њихових параметара. Истраживања су показала да хема-толошки параметри имају допринос у настанку оштећења васкуларног ендотела и учествују у развоју дегенеративних промена и путем других механизама код пацијената са дијабетесом. Циљ истраживања је да се утврде могуће промене параметара комплетне крвне слике (ККС) у зависности од гликорегулације, дужине трајања болести и њихова повезаност са микро и макро ангиопатским комликацијама код пацијената са шећерном болести тип 2 (ДМT2). МЕТОДЕ: Студија је била проспективна у трајању од једне године, од 2016. до 2017. године. Истраживањем је обухваћено укупно 137 испитаника, од којих 90 болује од ДМТ2, а 47 је здравих, оба пола, старијих од 40 година, спроведена у Дому здравља &ldquo;Др Милорад Мика Павловић&rdquo;, Инђија, Србија. Да би се утврдила могућа корелација између параметара ККС, гликорегулације у ДМT2 и дегенеративних компликација, испитаници су подељени на више начина: на групу оболелих од ДМT2 и групу здравих; групе оболелих са вредностима HbA1c&le;7% и оне са вредностима HbA1c &gt;7%, као и на групе са и без дегенеративних компликација. Коришћењем стандардних биохемијских поступака анализирани су параметри ККС, параметри гликорегулације, липидни статус, а вршена су и антропометријска мерења. Подаци од пацијената прикупљени су путем упитника и електронског картона пацијента. РЕЗУЛТАТИ: Утврђена је статистички значајна разлика између група са и без шећерне болести за WBC, еозинофилне гранулоците, хемоглобин, MCH, MCHC, SE у 2016. год, неутрофилне гранулоците, моноците, RDW, PDW, SE у 2017. год. У групи чија је дужина трајања ДМT2 већа од 6 година утврђене су повишене вредности MCHC и PDW. У односу на гликорегулацију уочене су значајне разлике у PMDW, великим тромбоцитима и RDW у групи са HbA1c&gt;7%. У односу на дегенеративне микроваскуларне компликације постоје значајне разлике у броју лимфоцита и неутрофилних гранулоцита, а за макроваскуларне компликације у вредностима PDW-а. ЗАКЉУЧАК: На основу добијених резултата нашег истраживања може се закључити да постоји повезаност између појединих хематолошких параметара и гликорегулације, обољевања од шећерне болести као и повезаност са компликацијама код пацијената са ДМТ2.</p> / <p>UVOD: Diabetes mellitus (DM) je vodeća globalna epidemija 21. veka, složena bolest koju karakteriše poremećaj metabolizma i hronična hiperglikemija, koja dovodi do razvoja mikrovaskularnih i makrovaskularnih komplikacija. Povišene vrednosti glikemije u DMT2 dovode do poremećaja ćelija krvi i njihovih parametara. Istraživanja su pokazala da hema-tološki parametri imaju doprinos u nastanku oštećenja vaskularnog endotela i učestvuju u razvoju degenerativnih promena i putem drugih mehanizama kod pacijenata sa dijabetesom. Cilj istraživanja je da se utvrde moguće promene parametara kompletne krvne slike (KKS) u zavisnosti od glikoregulacije, dužine trajanja bolesti i njihova povezanost sa mikro i makro angiopatskim komlikacijama kod pacijenata sa šećernom bolesti tip 2 (DMT2). METODE: Studija je bila prospektivna u trajanju od jedne godine, od 2016. do 2017. godine. Istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 137 ispitanika, od kojih 90 boluje od DMT2, a 47 je zdravih, oba pola, starijih od 40 godina, sprovedena u Domu zdravlja &ldquo;Dr Milorad Mika Pavlović&rdquo;, Inđija, Srbija. Da bi se utvrdila moguća korelacija između parametara KKS, glikoregulacije u DMT2 i degenerativnih komplikacija, ispitanici su podeljeni na više načina: na grupu obolelih od DMT2 i grupu zdravih; grupe obolelih sa vrednostima HbA1c&le;7% i one sa vrednostima HbA1c &gt;7%, kao i na grupe sa i bez degenerativnih komplikacija. Korišćenjem standardnih biohemijskih postupaka analizirani su parametri KKS, parametri glikoregulacije, lipidni status, a vršena su i antropometrijska merenja. Podaci od pacijenata prikupljeni su putem upitnika i elektronskog kartona pacijenta. REZULTATI: Utvrđena je statistički značajna razlika između grupa sa i bez šećerne bolesti za WBC, eozinofilne granulocite, hemoglobin, MCH, MCHC, SE u 2016. god, neutrofilne granulocite, monocite, RDW, PDW, SE u 2017. god. U grupi čija je dužina trajanja DMT2 veća od 6 godina utvrđene su povišene vrednosti MCHC i PDW. U odnosu na glikoregulaciju uočene su značajne razlike u PMDW, velikim trombocitima i RDW u grupi sa HbA1c&gt;7%. U odnosu na degenerativne mikrovaskularne komplikacije postoje značajne razlike u broju limfocita i neutrofilnih granulocita, a za makrovaskularne komplikacije u vrednostima PDW-a. ZAKLJUČAK: Na osnovu dobijenih rezultata našeg istraživanja može se zaključiti da postoji povezanost između pojedinih hematoloških parametara i glikoregulacije, oboljevanja od šećerne bolesti kao i povezanost sa komplikacijama kod pacijenata sa DMT2.</p> / <p>BACKGROUND: Diabetes mellitus (DM) is the leading global epidemic of the 21st century,a complex disease characterized by metabolism disorders and chronic hyperglycaemia, that leads to the development of microvascular and macrovascular complications. Elevated blood glucose level in T2DM lead to disturbance of blood cells and its parameters. Previous studies have reported that haematological parameters have contributed to the development of vascular endothelial damage and are involved in the development of degenerative changes through other mechanisms in patients with diabetes. The aim of the research is to determine possible changes in the complete blood count (CBC) parameters depending on glycemic control, the duration of the disease and their association with micro and macroangiopathic complications in patients with Type 2 diabetes mellitus (T2DM). METHODS: The study was prospective from 2016. to 2017. year. The study included a total of 137 subjects, 90 with T2DM and 47 healthy, of both gender over the age of 40 years, from the Health Care Center &quot;Dr Milorad Mika Pavlović&quot; Indjija, Serbia. The subjects were divided into several ways, in order to notice the possible correlation between the CBC parameters and glucose control in T2DM, with and without T2DM, two groups with HbA1c&le;7% and with HbA1c&gt;7%, and with and without complications. We analysed CBC parameters, parameters of glycoregulation, lipid status using standard biochemical methods, performed anthropometric measurements and collected patients data by questionnaire and electronic patient card. RESULTS: There were statistical difference between group with T2DM and healthy subjects for WBC, eos, Hgb, MCH, MCHC, ESR in 2016. and neutro, mono, RDW, PDW, ESR in 2017. In the group of T2DM patients with duration of disease longer than 6 years we found elevated value of MCHC, PDW. In relationship to glycoregulation, significant differences in PMDW, large platelets and RDW were found in the group HbA1c&gt;7%. According to degenerative complications significant differences were revealed in lympho, neutro in the group with microvascular complication, and PDW in the group with macrovascular complications. CONCLUSION: Based on the resuluts of our research, it can be concluded that there is an association between particular haematological parameters and glycoregulation, diabetes mellitus, as well as relationship with degenerative complications in patients with T2DM.</p>

<p>Dijabetes melitus je metaboliĉki poremećaj koji karakteri&scaron;e hroniĉna hiperglikemija i predstavlja veoma ozbiljan javno-zdravstveni problem u celom svetu. Najveći potencijal za pobolj&scaron;anje zdravlja obolelih leţi u postizanju i odrţavanju optimalne glikoregulacije. Podaci iz literature pokazuju da se sprovođenjem strukturiranih edukativnih programa o tipu 2 dijabetesa postiţu pozitivni efekti na zdravstveno pona&scaron;anje i glikoregulaciju kod obolelih koji su pohađali edukaciju. Cilj ovog istraţivanja bio je da se proceni efekat strukturirane edukacije o tipu 2 dijabetesa u primarnoj zdravstvenoj za&scaron;titi na promenu nivoa znanja, zdravstveno pona&scaron;anje, antropometrijske i biohemijske parametre glikoregulacije pacijenata. Istraživanje je sprovedeno u vidu prospektivne studije od februara do avgusta 2018. godine u Savetovali&scaron;tu za dijabetes Doma zdravlja Subotica. Ispitivanje je obuhvatilo 91 pacijenta sa dijagnostikovanim tipom 2 dijabetesa. Ispitanici su pohađali strukturirani &scaron;estonedeljni grupni edukativni program, kreiran za potrebe ovog istraţivanja. U cilju procene efekata edukativnog programa, na poĉetku i ĉetiri meseca nakon edukacije, prikupljeni su podaci o: zdravstvenom pona&scaron;anju, nivou znanja o dijabetesu (Diabetes Knowledge Test), o aktivnostima samonege u prethodnih sedam dana (The Summary of Diabetes Self-Care Activities) i o aktivnostima samonege prethodnih osam nedelja (The Diabetes Self-Management Questionnaire), određeni su antropometrijski (telesna teţina, indeks telesne mase, obim struka i nivo arterijskog krvnog pritiska) i biohemijski parametri glikoregulacije (nivo &scaron;ećera u krvi na&scaron;te, dva sata nakon jela, nivo HbA1c) i lipidni status pacijenata. Na početku strukturirane edukacije 79% pacijenata imalo je nizak nivo znanja o dijabetesu, prosečna vrednost na DKT bila je 46,4%. Nivo samonege pacijenatna bio je nizak i prethodnih 7 dana (SDSCA 45,8%) i prethodnih 8 nedelja (DSMQ 6,75). Trećina (35%) pacijenata imala je prekomernu telesnu masu, a njih 45% bilo je gojazno (BMI 29,85&plusmn;5,47). Povi&scaron;ene vrednosti sistolnog krvnog pritiska imalo je 43%, a dijastolnog 54% pacijenata. Polovina (54,9%) pacijenata imala je idealnu glikoregulaciju (HbA1c 6,56&plusmn;0,96%). Trećina (35%) pacijenata imala je visokorizičan nivo holesterola, a 26% visokoriziĉan nivo triglicerida u krvi. Ispitivanja sprovedena ĉetiri meseca nakon strukturirane edukacije pokazuju značajno povi&scaron;en nivo znanja pacijenata o dijabetesu, tj. visok nivo sa prosečnom vredno&scaron;ću DKT 81,5%. Nivo aktivnosti samonege prethodnih 7 dana i prethodnih 8 nedelja dostigao je umeren nivo (SDSCA 57,7%; DSMQ 7,9). Utvrđeno je značajno smanjenje telesne mase pacijenata za 1,5 kg i indeksa telesne mase, BMI, za 0,58 kg/m2. Procenat gojaznih pacijenata smanjen je na 40%. Povi&scaron;ene vrednosti sistolnog krvnog pritiska imalo je 26,4% (uz proseĉno smanjenje od 4 mmHg), a dijastolnog krvnog pritiska kod 44% pacijenata (uz prosečno smanjenje od 3 mmHg). Utvrđeno je znaĉajno smanjenje nivoa HbA1c za 0,36%, idealnu glikoregulaciju postiglo je 68% pacijenata. Zabeleţeno je smanjenje nivoa ukupnog holesterola za 0,3 mmol/L i nivoa triglicerida u krvi pacijenata za 0,23 mmol/L. Broj pacijenata sa visokorizičnim nivoom holesterola smanjen je za 19,6%, a u visokoriziĉnoj kategoriji triglicerida za 12%. Rezultati studije ukazuju da su efekti strukturiranog edukativnog programa o tipu 2 dijabetesa u primarnoj zdravstvenoj za&scaron;titi značajni, povećani su nivoi znanja i aktivnosti samonege, znaĉajno je smanjena telesna masa, vrednosti arterijskog krvnog pritiska su smanjene a pobolj&scaron;ane su vrednosti pokazatelja glikoregulacije i lipidnog statusa pacijenata.</p> / <p>Diabetes Mellitus is a metabolic disorder characterised by chronic hyperglycaemia and is a very serious public health issue worldwide. Achieving and maintaining optimal glucoregulation represents major potential for the improvement of affected persons&rsquo; health. According to information available in relative literature, the implementation of restructured Type 2 diabetes education programmes, positive results on health behaviour and glucoregulation in persons who took part in the education. The objective of the research was to assess the effect of structured education on Type 2 diabetes in primary health care, on changes in the level of knowledge, health behaviour and the anthropometric and biochemical parameters of patients&rsquo; glucoregulation. The research was conducted in the form of a prospective study between February and August 2018 in the Diabetes Support Group of the Subotica Health Centre. The research included 91 patients who were diagnosed with Type 2 diabetes. Research subjects attended a structured six-week group educational programme, which was specifically developed for the purpose of this research. In order to assess the effects of this educational programme from its outset and four months following the education, data concerning the following were gathered: health behaviour, level of knowledge on diabetes (Diabetes Knowledge Test - DKT), self care activities in the past seven days (The Summary of Diabetes Self-Care Activities - SDSCA) and self care activities in the past eight weeks (The Diabetes Self-Management Questionnaire - DSMQ). These data were anthropomorphic measurements (weight, height, waist circumference and the level of arterial blood pressure) and biochemical glucoregulation parameters (blood sugar levels on an empty stomach, two hours after a meal, HbA1c levels) and patient lipid status. When the structured education first started, 79% patients had a low level of knowledge on diabetes, and the average score at the DKT was 46.4%. The level of patient self care was also low in the past seven days (SDSCA 45.8%) and past eight weeks (DSMQ 6.75%). One third (35%) of patients had excess body mass, of whom 45% were obese (Body Mass Index &ndash; BMI 29.85&plusmn;5.47). 43% of patients had higher systolic blood pressure values while 54% had higher diastolic blood pressure values. In one half of patients (54.9%), glucoregulation was ideal (HbA1c 6.56&plusmn;0.96%). One third of patients (35%) had highly elevated cholesterol levels, with 26% who had highly elevated triglyceride blood levels. Research conducted during the four-month structured education show a significantly higher level of patient knowledge of diabetes, i.e. high level with the average DKT score of 81.5%. The level of self care activities in the past seven days and eight weeks reached a moderate level (SDCA 57.7%; DSMQ 7.9). A significant reduction in body mass by 1.5 kg as well as Body Mass Index, BMI by 0.58 kg/m2 was determined. The percentage of obese patients was reduced to 40%. 26.4% of patients had increased values of systolic blood pressure (with an average reduction of 4 mmHg), diastolic blood pressure 44% of patients (with an average reduction of 3 mmHg). A significant reduction in HbA1c level by 36% was determined, while 68% of patients achieved ideal glucoregulation. The reduction of total cholesterol level by 0.3% mmol/L as well as triglycerides level by 0.23% mmol/L was recorded. The number of patients with a high-risk cholesterol level was reduced by 19.6%, and the number of patients in high-risk category of triglycerides by 12%. The results of the study indicate that the effects of a structured educational programme on Type 2 diabetes in primary health care are significant. Knowledge levels were increased along with self care activities, body mass was significantly reduced, arterial blood pressure values were reduced and glucoregulation and lipid status values improved.</p>