Spelling suggestions: "subject:"indikator""
1 |
Model ključnih indikatora performansi institucija visokog obrazovanja / Model of Key Performance Indicators of Higher Education InstitutionsTasić Nemanja 20 October 2017 (has links)
<p>Osnovni istraživački problem ove disertacije predstavlja selekcija indikatora performansi u postupku razvoja modela ključnih indikatora performansi za potrebe upravljanja i transparentnosti institucija visokog obrazovanja, uzimajući u obzir pre svega različite potrebe zainteresovanih strana u sistemu visokog obrazovanja. Konstatovano je da postoje razlike u oceni relevantnosi indikatora performansi između zainteresovanih strana, što je predstavljalo osnovu za razvoj modela ključnih indikatora performansi institucija visokog obrazovanja i definisanje klasa relevantnih indikatora prema uočenim razlikama. Doprinos istraživanja ogleda se pre svega kroz nove informacije za naučnu i stručnu javnost koje mogu predstavljati kvalitetne podloge daljem razvoju u oblasti ključnih indikatora performansi institucija visokog obrazovanja, odnosno daljem unapređenju upravljačkih mehanizama ovih institucija.</p> / <p>The basic research problem of this dissertation is the selection of performance indicators in the process of developing a model of key performance indicators for the needs of governance and transparency of higher education institutions, taking into account the different needs of stakeholders in the higher education system. It was found that there are differences in the assessment of the relevance of the performance indicators among stakeholders, which provided the basis for the development of a model of key performance indicators of higher education institutions and the definition of classes of relevant indicators according to the observed differences. The contribution of the research is primarily reflected in new information for the scientific and professional public, which can be a good basis for further development in the area of key performance indicators of higher education institutions, or further improvement of the management mechanisms of these institutions.</p>
|
2 |
Model vrednovanja indikatora razvoja sistema upravljanja otpadom zasnovan na višekriterijumskoj analizi / An evaluation model of development indicators of waste management system based on multicriteria analysisTot Bojana 29 June 2020 (has links)
<p>Osnovni cilj teze bio je razvoj modela za vrednovanje indikatora razvoja sistema upravljanja otpadom zasnovanog na višekriterijumskoj analizi.Svrha ovog istraživanja bila je da se identifikuju ključni indikatori koji imaju najveći uticaj na razvoj sistema upravljanja otpadom i koji predstavljaju glavne prepreke prilikom kreiranja uspešnih strategija upravljanja otpadom u Republici Srbiji i drugim zemljama u razvoju. Za ovo istraživanje bilo je potrebno pribaviti stručna mišljenja donosilaca odluka iz različitih zemalja koji imaju iskustva u sektoru upravljanja otpadom u zemljama u razvoju. Primenjena metodologija zasniva se na kombinovanoj primeni analitičkog hijerarhijskog procesa, metodi višekriterijumske analize, i preferencijalnoj glasačkoj metodi poznatoj kao Borda metod, koja pripada teoriji društvenog izbora.</p> / <p>The main aim of the thesis was to develop an evaluation model of development indicators of waste management system based on multicriteria analysis. The objective of this research was to identify key indicators and sub-indicators that have the highest influence on the development of a waste management system and that represent the main obstacles when creating successful waste management strategies in Serbia and other developing contries. For this researches, it was necessary to obtain the qualified opinions of decision makers from different countries who have experience in the sector of waste management in developing countries. The applied methodology is based on a combined use of the analytic hierarchy process, from the multi-criteria decision-making set of tools, and the preferential voting method known as Borda Count, which belongs to social choice theory.</p>
|
3 |
Razvoj metodologije za procenu indikatora u cilju unapređenja klimatološke suše / Development of methodology for indicator assessment in aim to improveforecast of climatological droughtFrank Ana 15 September 2016 (has links)
<p>U ovoj doktorskoj disertaciji dat je predlog dizajna algoritma i metodologije za procenu indikatora suše – MEPIS. Istraživanje metoda praćenja suše obuhvatilo je tri tradicionalna indikatora i jedan novo formirani. Sve ukupno analizirano je 16 varijacija četiri odabrana indeksa suše period istraživanja obuhvatio je 62 godine, 1951-2012. Analize indikatora ukazale su na opravdanost menjanja pristupa pristupa problematici suše i odstupanja od stohastičkog razmatranja njene pojave i pristupanja termodinamičkim osnovama suše. Modelovanje suše po analogiji sa procesom sušenja vazduhom pokazalo je zadovoljavajuće rezultate i kao agregat ovog pristupa dobijen je IDEA indeks za praćenje uslova koji pogoduju suši. Kao indeks suše koji se striktno bazira na simulaciji fizičkih procesa ukazuje na mogućnost definisanja fizičkog stanja atmosfere koji odgovara stanju suše i korak je ka uniformnoj fizičkoj definiciji suše na osnovu uslova koji je uzrokuju. MEPIS u svojoj punoj formi bi dao dovoljno argumenata da se određeni indeksi koriste operativno i mogao bi opravdati neophodne investicije u tehničke i ljudske resurse.</p> / <p>In this doctoral dissertation have been proposed the designs of the algorithm and<br />methodology for drought indicator assessment –MEPIS. Methods of drought<br />monitoring were assessed. Three traditional drought indicators and one newly<br />developed were investigated. In total 16 variations of four selected drought indicators<br />were analyzed. Research covered period of 62 years, from 1951-2012. Analyses have<br />resulted with justification that approach to the drought problem should be changed<br />from stochastic to the one based on thermodynamics of drought. Modelling of drought<br />in analogy with air drying has shown satisfactory results and as an aggregate of this<br />approach was obtained IDEA drought indicator. Developed indicator showed<br />significant progress in identifying meteorological conditions that favor the development<br />of drought. It proves it is possible to define physical conditions that correspond to the<br />state of drought. It is step forward to uniform definition of drought phenomena. MEPIS<br />in its full form would give enough arguments to make decision about usage of tested<br />drought indicators and could justify the necessary investments in the technical and<br />human resources.</p>
|
4 |
Istraživanje uslova za smanjenje rizika prilikom osiguranja motornih vozila / Research of the Conditions for reducing Risks pertaining to motor vehicleinsuranceŠobot Matić Zorana 21 September 2016 (has links)
<p>Prevencija u osiguranju motornih vozila postaje permanentan proces, koji se usavršava i nadograđuje. Povećan rizik prevara u osiguranju zahteva automatizaciju procesa osiguranja i procene šteta na motornim vozilima, kao i modelovanje samog procesa uz određen nivo razmene podataka. Funkcionisanje celokupnog sistema zavisi od definisanja elemenata koji dovode do povećanog rizika prevara u osiguranju motornih vozila. Uspostavljanje procesa automatizacije će takve rizike umanjiti i ublažiti a ujedno povećati i obim osiguranja. Na bazi dobijenih podataka će biti omogućeno filtriranje i blagovremena automatska selekcija a sistem primenjiv u osiguranju.</p> / <p>Prevention in motor insurance becomes a permanent process, which is<br />improved and upgraded. Increased risk of fraud in insurance claims process<br />automation and security assessments of damage to motor vehicles, as well<br />as the modeling of the process with a certain level of data exchange. The<br />functioning of the entire system depends on the definition of the elements<br />that lead to an increased risk of fraud in motor insurance. Establishment of<br />process automation will reduce such risks and also increase insurance<br />coverage. Based on the obtained data will be able to filter and timely<br />automatic selection and the system will be able to be effective in insurance.</p>
|
5 |
Modeli upravljanja ruralnim razvojem u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana u uslovima evropskih integracija / The models of management in rural development in Serbia and the countries of the Western Balkans in the conditions of European integrationsVujičić Milan 11 June 2015 (has links)
<p>Beginning with the theoretical survey of social, economic, ecological and institutional<br />relevancy of rural development, the work explores vital potentials, priorities and<br />challenges of rural development, together with basic reasons for contrivance of the<br />model of rural development in the Republic of Serbia and the countries of the Western<br />Balkans in the conditions of Euro integrations. After the insight into the related<br />literature, the necessity of solving problems of rural development as integrated and<br />compatible with specificity of particular region in contemporary conditions is<br />emphasized, since no generally accepted universal model of sustainable rural<br />development exists, but depends on rural developmental potentials and social and<br />economic surroundings. Although the policy of sustainable rural development of<br />European Union is not perfect per se, it still provides the best and strongest support to<br />social and territorial cohesion of rural regions and is significant primarily as a reference<br />base for the outline of further strategy and policy of rural development of the Republic<br />of Serbia and the countries of the Western Balkans from the viewpoint of their more<br />effective endogenic development and EU integration. The countries of the Western<br />Balkans have suitable preconditions for successful application of the concept of integral<br />rural development; however, there are numerous limitations in the development of these<br />regions in the process of European integrations. These countries are faced with<br />significant structural changes in the economic, organizational and management<br />structure in terms of new EU rural policy. Therefore, all countries conduct reforms<br />aimed at harmonization and strengthening connections with major priorities of EU rural<br />development; hence a suitable model of rural development is still being shaped in<br />practice. The ultimate effect of these changes is related to strengthening of local<br />entrepreneuring and organizational activities and initiatives, the network of local<br />organizations of civic society and local action groups in the function of improvement of<br />competitive abilities of rural economy. Defining clear and realizable strategic aims and<br />priorities, as well as their implementation will be of decisive importance for<br />contrivance of the model of rural development in the Republic of Serbia and other<br />countries of the Western Balkans in the future. Significant unsolved issued were<br />identified together with the courses of regulatory reforms of development of rural<br />regions in these countries.<br />Intersectoral and interregional connection, decentralization and strengthening the role<br />of local factors in the creation and realization of strategies in policy, model and practice<br />of rural development have a strong effect on more efficient activation of localresources, increase of attractiveness for investment in rural regions and more rational</p><p>utilization of finance for the development of rural communities. Demographic<br />revitalization of rural regions, promotion of rural economy and entrepreneurial<br />stimulation of the programs of development of small and medium enterprises, as well as<br />environmental protection and facilitation are of vital significance</p>
|
6 |
MODEL UPRAVLJANJA PERFORMANSAMA PROCESA SOCIJALNE ZAŠTITE I TRANZICIJE MODULA E-UPRAVE U PAMETNU UPRAVUKlipa Đuro 10 April 2018 (has links)
<p>Osnovni problem ovog istraživanja je identifikacija indikatora performansi sistema socijalne zaštite i razvoj modela koji omogućuju monitoring i upravljanje određenim segmentima sistema socijalne zaštite, kao konceptualno i metodološki novog pristupa koji će omogućiti unapređenje performansi, detekciju eventualnih neželjenih efekata i anomalija u sistemu prilokom uvođenja i tako obezbediti da se spreče sistemske zloupotrebe i umanje neželjeni efekti primene. Ovo istraživanje se zasniva na činjenici da određene regionalno zavisne fluktuacije parametara sistema indukuju odstupanje od matematičkih modela, što jasno pokazuje gde su propusti koje treba rešiti odgovarajućim promenama zakonske regulative i podzakonskih akata na osnovu kojih se sprovodi odgovarajući sistem socijalne zaštite.Predloženi model i koncept transformacije e-uprave u pametnu upravu biti će testiran u okviru programa dečijeg dodatka, kao studije slučaja i jednog od najvećih segmenata sistema socijalne zaštite, a dobijeni rezultati će moći da se iskoriste za kontrolu i unapređenje sličnih složenih podsistema u okviru celokupnog sistema socijalne zaštite.</p> / <p>The main problem of this research is the identification of indicators of the performance of the social protection system and the development of models that enable monitoring and management of certain segments of the social protection system, as a conceptual and methodologically new approach that will enable improvement of performance, detection of possible adverse effects and anomalies in the system during the introduction. to prevent systemic abuse and reduce adverse effects of administration. This research is based on the fact that certain regionally dependent fluctuations in the system parameters induce deviation from mathematical models, which clearly shows where the flaws to be solved by appropriate changes in the legislation and bylaws on the basis of which the corresponding social protection system is implemented. The proposed model and the concept of e-government transformation into smart governance will be tested under the child-allowance program, as case studies and one of the largest segments of the social protection system, and the results obtained will be able to use for the control and improvement of similar complex subsystems within the overall social protection system.</p>
|
7 |
Социјална изопштеност младих у руралним заједницама / Socijalna izopštenost mladih u ruralnim zajednicama / Social exclusion youth in rural communityPetrović Marica 25 September 2018 (has links)
<p>Предмет истраживања дисертације је друштвена група младих из руралних заједница, односно, анализа особености живота младих у селу и проблема са којима се сусрећу као чиниоцима њихове социјалне изопштености. Предмет истраживања проучаван је у контексту глобалних модернизацијских друштвених процеса и односа, уз уважавање локалних специфичности. <br />Основни циљ истраживања је утврђивање друштвеног положаја младих у локалној сеоској заједници, али и глобалном друштву чија је та заједница део, стицање увида у (не)постојање свести младих у селу о сопственом друштвеном положају, проблемима са којима се сусрећу као и могућностима за самоорганизовање и активирање у локалној сеоској заједници. Специфични циљ истраживања је идентификација индикатора и објашњење условљености социјалне изопштености младих у руралним заједницама и објашњење њихове међусобне повезаности. Тиме се анализира социјална изопштеност која представља један од узрока, али и одраз друштвеног положаја младих у руралним заједницама. Под социјалном изопштеношћу подразумева се неједнак приступ институцијама и услугама и/или онемогућеност остварења социјалне партиципације у групи или заједници и остварења грађанских права.<br />У дисертацији се полази од неколико основних претпоставки. Полазна претпоставка је да млади у руралним заједницама имају ограничене шансе за остварење бројних животних потреба у свом окружењу што их ставља у неповољнију позицију у односу на младе из градских средина. Истовремено је то један од основних разлога због којих млади људи напуштају сеоску заједницу у којој су одрастали (немају услова да у свом окружењу адекватно задовоље животне потребе као што су образовање, здравствене услуге, комуналне услуге, приступ тржишту рада и могућност избора радног места, културне потребе и др.). Дакле, претпоставка је да је социјална изопштеност младих у селу резиденцијално условљена као и да утиче на њихове миграционе тенденције.</p><p>Истраживање друштвеног положаја младих у руралним заједницама и димензија њихове социјалне изопштености обухвата теоријски и емпиријски део. Основу емпиријског дела истраживања чини полустандардизовани интервју са младима из руралних заједница на узорку од 500 испитаника, старости 18-29 година из 10 сеоских насеља на подручју АП Војводине.<br />Анализа резултата добијених емпиријским истраживањем, показује да на ризик од социјалне изопштености младих у руралним подручјима највише утичу образовање, незапосленост, породични ресурси, материјална депривација, незадовољство и ниска социјална партиципација.<br />Потврђено је да образовне структуре утичу на репродукцију неједнакости и акумулацију културног капитала. Материјални положај породице испитаника показао се статистички значајним за доношење одлуке о образовању, односно потврђено је да образовне структуре младих зависе од социоекономског капитала породице, односно, да нижи материјални статус носи веће предиспозиције за социјалну изопштеност као и значај културног капитала родитеља на одлуке младих везане за образовање.<br />Резултати истраживања показују да испитаници као највећи проблем младих људи на селу перципирају немогућност запослења, на другом месту проблем неусловности за реализацију друштвеног живота, а на трећем, проблем безвољности, неамбициозности и незаинтересованости младих. Незапослени из узорком обухваћених села имају повећан ризик од социјалног искључивања с обзиром на то да су у највећем броју случајева незапослени дуже од две године. При том изражавају спремност на миграције према урбаним средиштима. У њиховим локалним заједницама смета им малограђанштина, примитивизам и менталитет људи. Већина младих који су учествовали у истраживању сматрају да је положај младих у селу лошији од друштвеног положаја који имају млади у граду. Сматрају да млади у руралним заједницама имају мање могућности у свакодневном животу, мање могућности за запослење и лошије услове за реализацију друштвеног живота. У највећем броју случајева нису задовољни тиме како друштво решава проблеме младих људи на селу. Међутим, ма колико били незадовољни тренутним стањем и решавањем питања младих у друштву, испитаници нису показали велику спремност за социјални активизам и партиципацију у решавању проблема. Показало се да су испитаници са вишим степеном образовања спремнији на друштвени ангажман. Сматрају да би боља могућност запослења, као и стимулисање пољопривреде и обезбеђивање бољих услова живота у сеоским заједницама, утицало на смањење одласка младих из села у градове.<br />У анализи резултата истраживања у свим кључним показатељима социјалне изопштености утврђене су статистички значајне и јаке везе са сеоским насељима из којих испитаници потичу, чиме је потврђена резиденцијална условљеност социјалне изопштености. Притом се показало да је економска развијеност општине којој сеоско насеље припада и његов територијални положај значајнији него величина насеља.</p> / <p>Predmet istraživanja disertacije je društvena grupa mladih iz ruralnih zajednica, odnosno, analiza osobenosti života mladih u selu i problema sa kojima se susreću kao činiocima njihove socijalne izopštenosti. Predmet istraživanja proučavan je u kontekstu globalnih modernizacijskih društvenih procesa i odnosa, uz uvažavanje lokalnih specifičnosti. <br />Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje društvenog položaja mladih u lokalnoj seoskoj zajednici, ali i globalnom društvu čija je ta zajednica deo, sticanje uvida u (ne)postojanje svesti mladih u selu o sopstvenom društvenom položaju, problemima sa kojima se susreću kao i mogućnostima za samoorganizovanje i aktiviranje u lokalnoj seoskoj zajednici. Specifični cilj istraživanja je identifikacija indikatora i objašnjenje uslovljenosti socijalne izopštenosti mladih u ruralnim zajednicama i objašnjenje njihove međusobne povezanosti. Time se analizira socijalna izopštenost koja predstavlja jedan od uzroka, ali i odraz društvenog položaja mladih u ruralnim zajednicama. Pod socijalnom izopštenošću podrazumeva se nejednak pristup institucijama i uslugama i/ili onemogućenost ostvarenja socijalne participacije u grupi ili zajednici i ostvarenja građanskih prava.<br />U disertaciji se polazi od nekoliko osnovnih pretpostavki. Polazna pretpostavka je da mladi u ruralnim zajednicama imaju ograničene šanse za ostvarenje brojnih životnih potreba u svom okruženju što ih stavlja u nepovoljniju poziciju u odnosu na mlade iz gradskih sredina. Istovremeno je to jedan od osnovnih razloga zbog kojih mladi ljudi napuštaju seosku zajednicu u kojoj su odrastali (nemaju uslova da u svom okruženju adekvatno zadovolje životne potrebe kao što su obrazovanje, zdravstvene usluge, komunalne usluge, pristup tržištu rada i mogućnost izbora radnog mesta, kulturne potrebe i dr.). Dakle, pretpostavka je da je socijalna izopštenost mladih u selu rezidencijalno uslovljena kao i da utiče na njihove migracione tendencije.</p><p>Istraživanje društvenog položaja mladih u ruralnim zajednicama i dimenzija njihove socijalne izopštenosti obuhvata teorijski i empirijski deo. Osnovu empirijskog dela istraživanja čini polustandardizovani intervju sa mladima iz ruralnih zajednica na uzorku od 500 ispitanika, starosti 18-29 godina iz 10 seoskih naselja na području AP Vojvodine.<br />Analiza rezultata dobijenih empirijskim istraživanjem, pokazuje da na rizik od socijalne izopštenosti mladih u ruralnim područjima najviše utiču obrazovanje, nezaposlenost, porodični resursi, materijalna deprivacija, nezadovoljstvo i niska socijalna participacija.<br />Potvrđeno je da obrazovne strukture utiču na reprodukciju nejednakosti i akumulaciju kulturnog kapitala. Materijalni položaj porodice ispitanika pokazao se statistički značajnim za donošenje odluke o obrazovanju, odnosno potvrđeno je da obrazovne strukture mladih zavise od socioekonomskog kapitala porodice, odnosno, da niži materijalni status nosi veće predispozicije za socijalnu izopštenost kao i značaj kulturnog kapitala roditelja na odluke mladih vezane za obrazovanje.<br />Rezultati istraživanja pokazuju da ispitanici kao najveći problem mladih ljudi na selu percipiraju nemogućnost zaposlenja, na drugom mestu problem neuslovnosti za realizaciju društvenog života, a na trećem, problem bezvoljnosti, neambicioznosti i nezainteresovanosti mladih. Nezaposleni iz uzorkom obuhvaćenih sela imaju povećan rizik od socijalnog isključivanja s obzirom na to da su u najvećem broju slučajeva nezaposleni duže od dve godine. Pri tom izražavaju spremnost na migracije prema urbanim središtima. U njihovim lokalnim zajednicama smeta im malograđanština, primitivizam i mentalitet ljudi. Većina mladih koji su učestvovali u istraživanju smatraju da je položaj mladih u selu lošiji od društvenog položaja koji imaju mladi u gradu. Smatraju da mladi u ruralnim zajednicama imaju manje mogućnosti u svakodnevnom životu, manje mogućnosti za zaposlenje i lošije uslove za realizaciju društvenog života. U najvećem broju slučajeva nisu zadovoljni time kako društvo rešava probleme mladih ljudi na selu. Međutim, ma koliko bili nezadovoljni trenutnim stanjem i rešavanjem pitanja mladih u društvu, ispitanici nisu pokazali veliku spremnost za socijalni aktivizam i participaciju u rešavanju problema. Pokazalo se da su ispitanici sa višim stepenom obrazovanja spremniji na društveni angažman. Smatraju da bi bolja mogućnost zaposlenja, kao i stimulisanje poljoprivrede i obezbeđivanje boljih uslova života u seoskim zajednicama, uticalo na smanjenje odlaska mladih iz sela u gradove.<br />U analizi rezultata istraživanja u svim ključnim pokazateljima socijalne izopštenosti utvrđene su statistički značajne i jake veze sa seoskim naseljima iz kojih ispitanici potiču, čime je potvrđena rezidencijalna uslovljenost socijalne izopštenosti. Pritom se pokazalo da je ekonomska razvijenost opštine kojoj seosko naselje pripada i njegov teritorijalni položaj značajniji nego veličina naselja.</p> / <p>The subject of the research in this thesis is a social group of young people from rural communities. More specifically, this is an analysis of the characteristics of the lives of rural youth and problems they encounter as factors of their social exclusion. The subject of the research was studied in the context of global modernization social processes and relationships, while respecting local specificities.<br />The main goal of the research was to determine the social position of young people in their local rural community, but also in the global society which this community belongs to, to gain insight into whether or not the youth is aware of their own social position, the problems they encounter and the possibilities for self-organization and activation in the local village community. The specific goal of the research was to determine the indicators and the explanation what social exclusion of rural youth depends on and to explain how these are interconnected. In this way, the thesis analyzes social exclusion, as one of the causes, but also one of the reflections of the social position of young people in rural communities. Social exclusion means that people have unequal access to institutions and services and/or are unable to socially participate in a group or community and enjoy civil rights.<br />The thesis starts from several basic assumptions. The starting assumption is that young people in rural communities have limited opportunities for meeting a number of their needs, which places them in a less favorable situation compared to young people in urban areas. At the same time, this is one of the main reasons why young people leave rural communities in which they grew up (they have no conditions to adequately meet their needs such as education, health services, utility services, access to the labor market and the possibility of choosing a job, cultural needs, etc.). Therefore, the presumption is that social exclusion of young people in villages depends on their place of residence, which also affects their migration tendencies.</p><p>Studying of the social position of young people in rural communities and the dimensions of their social exclusion includes both the theoretical and empirical aspects. The basis of the empirical part of the research is a semi-standardized interview with young people from rural communities on a sample of 500 respondents, aged 18-29, from 10 villages on the territory of AP Vojvodina.<br />The analysis of the results obtained by the empirical research shows that the risk of social exclusion among rural youth is mostly affected by education, unemployment, family resources, material deprivation, dissatisfaction and low social participation.<br />It was confirmed that educational structures affect the reproduction of inequalities and accumulation of cultural capital. The material status of a respondent's family proved to be statistically significant for making decisions about education, i.e. it was confirmed that the educational structures of young people depend on their family’s socioeconomic capital. In other words, lower material status implies higher predisposition for social exclusion, while their parents’ cultural capital is important for making decisions related to education.<br />The results of the research show that, according to the respondents, the main problem of rural youth is that they cannot find a job. It is followed by the problem that young people lack the conditions to enjoy good social lives, while the third problem is young people’s dejection, lack of ambition and lack of interests. The unemployed young people from the studied villages have an increased risk of social exclusion, since in most cases they have been unemployed for more than two years. At the same time, they express readiness to migrate to urban centers. They are bothered by provinciality, primitivism and mentality of the people in their local communities. Most of the young people who participated in the research believe that the position of young people in villages is worse than the social position of young people in the cities. They are of the opinion that young people in rural communities have fewer opportunities in their everyday lives, fewer employment opportunities and worse conditions to enjoy good social life. In most cases, they are not satisfied with how society deals with the problems of young people in the villages. However, regardless of their dissatisfaction with the current situation and with the ways of dealing with these problems, the respondents did not show great readiness for social activism and participation in problem solving. It was found that the respondents with a higher level of education are more willing to engage in social activities. They think that providing better job opportunities, stimulating agriculture and providing better living conditions in rural communities would lead to a decrease in the outflow of young people from rural to urban areas.<br />The analysis of the research results showed that in all key indicators of social exclusion there were statistically significant and strong links with rural settlements from which the respondents come from, which confirmed that social exclusion depends on the place of residence. It also proved that the economic development of the municipality which the village belongs to and its territorial position is more important than the size of the settlement.</p>
|
8 |
Thoracoscore bodovni sistem u proceni operativnog rizika nakon anatomske i neanatomske resekcije pluća / Thoracoscore scoring system in evaluation of surgical risk following anatomic and non-anatomic lung resectionMališanović Gorica 27 September 2019 (has links)
<p>Prema literaturnim podacima poslednjih godina velika pažnja je usmerena ka operativnom riziku i mortalitetu koji su postali najvažniji kriterijumi u ocenama rezultata rada hirurških ustanova, ali i svakog hirurga posebno. Zahvaljujući kompleksnom profilu pacijenata koji se podvrgavaju hirurškim intervencijama, precizna procena operativnog rizika postaje sve teža. Predikcija ishoda intervencije u najvećoj meri zavisi od preoperativnih faktora rizika. Ipak, neminovno je da i faktori koji su vezani za samu operaciju u određenom stepenu utiču na ishod hirurške intervencije. Shodno tome, dobar model za procenu rizika treba da obuhvati faktore koji će imati najbolju prediktivnu vrednost. Thoracoscore je prvi bodovni sistem razvijen od strane Francuskog udruženja grudnih i vaskularinih hiruga. Zbog nedovoljne primene tokom poslednje decenije i nekonzistentnih rezultata nije došlo do širokog međunarodnog prihvatanja ovog modela i njegove rutinske upotrebe. Ova činjenica ukazuje na nedostake samog modela i potrebu za rekalibracijom u cilju postizanja bolje saglasnosti između predikcije operativnog rizika i kliničkog stanja bolesnika. Cilj rada je bio da se ustanovi realna vrednost Thoracoscore bodovnog sistema u proceni operativnog rizika i mortaliteta nakon anatomskih i neanatomskih resekcija pluća u našim uslovima, i da se utvrdi prediktivna vrednost faktora rizika koji nisu obuhvaćeni Thoracoscore bodovnim sistemom na ishod grudno-hirurških operacija. Istraživanje je sprovedeno po tipu prospektivne kliničke studije i obuhvatilo je 957 bolesnika operisanih na Klinici za grudnu hirurgiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine. Izvršene hirurške procedure bile su anatomske resekcije (lobektomija, bilobektomija, pneumonektomija, Sleeve resekcija, segmentektomija) i neanatomske resekcije pluća (Wedge resekcija i druge atipične resekcije). Thoracoscore je izračunat za svakog bolesnika na osnovu devet parametara: godine starosti, pol, ASA skor, dispnea skor, procena opšteg stanja bolesnika, dijagnostička grupa, hitnost operacije, vrsta operacije i broj komorbiditeta. S obzirom da prediktivna vrednost Thoracoscore bodovnog sistema u proceni operativnog rizika nije bila adekvatna realnom stanju, regresionom analizom je evaluiran značaj tri nova faktora: forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1), reoperacija i hirurški pristup (torakotomija, video-asistirana torakoskopija – VATS). Nakon što je univarijantnom analizom potvrđeno da su ovi faktori nezavisni prediktori operativnog ishoda, originalni Thoracoscore model je rekalibrisan. Multivarijantnom analizom putem logističke regresije izračunati su novi beta koeficijenti za originalnih devet faktora, kao i za tri nova, te je kreiran lokalni model za procenu operativnog rizika koji je prilagođen našoj populaciji. Prosečna starosti bolesnika bila je 62 ± 7,52 godina. Većinu uzorka (60,7%) činili su pripadnici muškog pola. Najveći broj resekcija činile su lobektomije (61,4%). Malignitet je bio najučestalija indikacija za operaciju (90,3%). Najveći broj bolesnika imao je 1-2 komorbiditeta (64,3%). Prosečna stopa operativnog rizika na osnovu Thoracoscore-a (4,7% ) bila je veća je od stvarnog (2,9%) intrahospitalnog mortalita (p<0,01). Ovaj model je pokazao zadovoljavajuće rezultate jedino u grupi niskog rizika. Predikcija mortaliteta lokalnim modelom za procenu operativnog rizika u grudnoj hirurgiji se, u statističkom smislu, ne razlikuje od stvarnog mortaliteta (p = NS). Thoracoscore ima dobru diskriminativnu moć, ali nezadovoljavajuću kalibrisanost. Shodno tome, Thoracoscore model se može koristiti za stratifikaciju rizika, ali ne i za predikciju mortaliteta. Za razliku, lokalni model je pokazao dobru diskriminaciju i kalibrisanost u našim uslovima. Interni model za procenu rizika bi bio od velike koristi u svakodnevnom kliničkom radu, budući da bi oslikavao realno stanje populacije u kojoj je razvijen i vršio preciznu predikciju operativnog rizika.</p> / <p>According to the literature data, over the past several years, great attention has been focused on operative risk and mortality which have become the most important criteria in evaluating the results from surgical departments and individual surgeons, as well. Because of complex profiles of patients undergoing surgical interventions, it is becoming more difficult to assess the risk precisely. Prediction of surgical outcomes mostly depends on the preoperative risk factors. However, factors related to the procedure itself effect the surgical outcome to a certain degree. Therefore, a good risk assessment model must contain factors which will have the best predictive value. Thoracoscore is the first scoring system developed by the French Association of Thoracic and Vascular Surgeons. Due to insufficient utilization over the past decade and inconsistent results, this model has not been widely accepted for routine use. This fact indicates that the model lacks certain aspects and needs to be recalibrated in order to achieve better concordance between the predicted operative risk and the clinical state of the patient. The aim of this study was to determine real value of Thoracoscore scoring system for estimation of operative risk and mortality following anatomic and non-anatomic lung resections in our settings, and to determine predictive value of factors not included in Thoracoscore on the outcome of thoracic surgeries. This prospective study included 957 patients who underwent lung resections at the Thoracic surgery clinic of Institute for Lung Diseases of Vojvodina. Performed surgical procedures were anatomic lung resections (lobectomy, bilobectomy, pneumonectomy, Sleeve resection, segmentectomy) and non-anatomic lung resections (Wedge resection and other atypical resections). Thoracoscore was calculated for each patient based on the following nine parameters: age, gender, ASA score, dyspnea score, performance status classification, diagnostic group, urgency of surgery, surgical procedure and number of comorbidities. Because predictive value of Thoracoscore did not correspond to the actual results, regression analysis was used to evaluate the significance of three new risk factors: forced expiratory volume in the first second (FEV1), reoperation, and surgical approach (thoracotomy, video-assisted thoracoscopy – VATS). After univariate analysis confirmed that these three factors are independent predictors of operative risk, the original Thoracoscore model was recalibrated. With the use of multivariate analysis by logistic regression, new beta coefficients were calculated for the original nine parameters, as well as for the new three, and consequently a local model for surgical risk assessment that is adapted to our population was created. Average age of patients was 62 ± 7.52 years. Most of the patients were males (60.7%). Lobectomies constituted the largest number (61.4%) of performed surgeries. The most common indications for surgery were malignant causes (90.3%). Most frequently, patients had 1-2 comorbidities (64.3%). Mean operative risk based on Thoracoscore (4.7%) was greater than the actual intrahospital mortality (2.9%) (p<0.01). This model had adequate results only in the low risk group of patients. Predicted mortality by the local model was not statistically different from the actual mortality (p = NS). Thoracoscore had good discriminative ability, but inadequate calibration. Because of this, Thoracoscore model can be used for risk stratification, but not for mortality prediction. On the other hand, local model showed good discrimination and calibration in our population. Therefore, an internal model for risk assessment would be of great use in everyday clinical practice because it would reflect the real state of the population in which it was developed, predicting the risk more precisely.</p>
|
9 |
Индикатори старења средства за влажење у офсет штампи / Indikatori starenja sredstva za vlaženje u ofset štampi / The indicator of fountain solution aging in offset printingOros Ivana 07 October 2015 (has links)
<p>Истраживање старења средства за влажење у реалним условима током 8-часовног радног времена у процесу офсет штампе је омогућило сагледавање критичних фактора деактивације средства за влажење и представља основ за праћење кинетике структурних и физичко-хемијских промена активних компоненти средства за влажење. Такође, истраживање обезбеђује и дефинисање могућих механизама хемијских процеса који условљавају пад активности присутних компоненти средства за влажење током процеса старења.</p> / <p>Istraživanje starenja sredstva za vlaženje u realnim uslovima tokom 8-časovnog radnog vremena u procesu ofset štampe je omogućilo sagledavanje kritičnih faktora deaktivacije sredstva za vlaženje i predstavlja osnov za praćenje kinetike strukturnih i fizičko-hemijskih promena aktivnih komponenti sredstva za vlaženje. Takođe, istraživanje obezbeđuje i definisanje mogućih mehanizama hemijskih procesa koji uslovljavaju pad aktivnosti prisutnih komponenti sredstva za vlaženje tokom procesa starenja.</p> / <p>The investigation of fountain solution aging in real condition during 8-hr<br />working shift of offset printing process allows an overview of the critical<br />factors of fountain solution deactivation and represents the basis for<br />monitoring the structural and physico-chemical changes of active<br />components of fountain solution. Also, the investigation defines the possible<br />mechanism of chemical processes which cause the decreasing of activity of<br />present components in fountain solution during aging process.</p>
|
10 |
Прехоспитални фактори и траума скорови за процену тежине трауме и предвиђање исхода лечења повређеног пацијента / Prehospitalni faktori i trauma skorovi za procenu težine traume i predviđanje ishoda lečenja povređenog pacijenta / Prehospital factors and trauma scores in evaluating the severity of trauma and predicting the outcomeJokšić-Mazinjanin Radojka 03 April 2019 (has links)
<p>Тешка траума се може дефинисати на неколико различитих начина. Најчешће коришћена дефиниција укључује коришћење Injury Severity Score ( ISS скор). Ако је вредност ISS скор >15, ради се о тешкој трауми. Траума је временски осетљиво стање, због тога је за збрињавање тешко повређених пацијената неопходна добра сарадња различитих нивоа здравствене заштите и здравствених стручњака различитих специјалности. У претходних неколико деценија, због сложенијег процеса лечења и великих трошкова, дошло је до потребе за што објективнијом проценом стања повређеног и исхода лечења. Циљ: Упоредити сензитивност и специфичност T-RTS скорa (Triage Revised Trauma Score), CRAMS скалe (Circulation, Respiration, Abdomen, Motor and Speech), МGAP скора (Mechanism, Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) и GAP скора (Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) примењених на прехоспиталном нивоу, проценити могућности прехоспитално примењених RTS, CRAMS, МGAP и GAP скорова у предикцији исхода лечења повређеног пацијента и утврдити значај појединачних фактора, одређиваних на прехоспиталном нивоу током иницијалног прегледa повређеног, за процену тежине повреде и предикцију исхода лечења повређеног. Истраживање је проспективног, опсервационог карактера. У истраживање су укључени пацијенти старији од 18 година, које су лекари Заводa за хитну медицинску помоћ Нови Сад (ЗЗХМП НС) и Службe хитне медицинске помоћи Дома здравља Бечеј (СХМП ДЗ Бечеј) збрињавали на терену након трауме, а потом их транспортовали у Ургентни центар Клиничког центра Војводине (УЦ КЦВ). На основу вредности ISS скора пацијенти су сврстани у једну од две групе: група А- пацијенти код којих је ISS скор након завршене дијагностике изнад 15- тешка траума и група Б -пацијенти код којих је након завршене дијагностике ISS скор ≤15- лака траума. У групи А је било 50, а у групи Б 257 пацијената. За граничне вредности скорова које означавају да траума није лака, највећу сензитивност у оцени тежине трауме је имао GAP скор 98,8%, а највећу специфичност MGAP скор 62%. У предвиђању исхода лечења, највећу сензитивност је имао RTS скор за предикцију 95,2%, а специфичност GAP скор и CRAMS скала 87,5%. MGAP скор, а пошто је у снажној корелацији са њим и GAP скор, мерени прехоспитално, су се издвојили као независни предиктор у оцени тежине трауме и предвиђању исхода лечења повређеног. Т- RTS скор и CRAMS скала су се издвојили као појединачни предиктори у оцени тежине трауме, али не и као независни предиктори. RTS скор за предикцију нема статистичку значајност у предвиђању исхода лечења повређеног, за разлику од CRAMS скале која има, али се није издвојила као независни предиктор исхода лечења. Осим наведених траума скорова, као независни предиктори у оцени тежине трауме издвојили су се: систолни крвни притисак, SaO2 у периферној крви мерена пулсном оксиметријом, повреда главе и врата и повреда грудног коша. За предвиђање исхода лечења повређеног само се SaO2 у периферној крви мерена пулсном оксиметријом издвојила као појединачни предиктор, али не и као независни предиктор исхода.</p> / <p>Teška trauma se može definisati na nekoliko različitih načina. Najčešće korišćena definicija uključuje korišćenje Injury Severity Score ( ISS skor). Ako je vrednost ISS skor >15, radi se o teškoj traumi. Trauma je vremenski osetljivo stanje, zbog toga je za zbrinjavanje teško povređenih pacijenata neophodna dobra saradnja različitih nivoa zdravstvene zaštite i zdravstvenih stručnjaka različitih specijalnosti. U prethodnih nekoliko decenija, zbog složenijeg procesa lečenja i velikih troškova, došlo je do potrebe za što objektivnijom procenom stanja povređenog i ishoda lečenja. Cilj: Uporediti senzitivnost i specifičnost T-RTS skora (Triage Revised Trauma Score), CRAMS skale (Circulation, Respiration, Abdomen, Motor and Speech), MGAP skora (Mechanism, Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) i GAP skora (Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) primenjenih na prehospitalnom nivou, proceniti mogućnosti prehospitalno primenjenih RTS, CRAMS, MGAP i GAP skorova u predikciji ishoda lečenja povređenog pacijenta i utvrditi značaj pojedinačnih faktora, određivanih na prehospitalnom nivou tokom inicijalnog pregleda povređenog, za procenu težine povrede i predikciju ishoda lečenja povređenog. Istraživanje je prospektivnog, opservacionog karaktera. U istraživanje su uključeni pacijenti stariji od 18 godina, koje su lekari Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad (ZZHMP NS) i Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Bečej (SHMP DZ Bečej) zbrinjavali na terenu nakon traume, a potom ih transportovali u Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine (UC KCV). Na osnovu vrednosti ISS skora pacijenti su svrstani u jednu od dve grupe: grupa A- pacijenti kod kojih je ISS skor nakon završene dijagnostike iznad 15- teška trauma i grupa B -pacijenti kod kojih je nakon završene dijagnostike ISS skor ≤15- laka trauma. U grupi A je bilo 50, a u grupi B 257 pacijenata. Za granične vrednosti skorova koje označavaju da trauma nije laka, najveću senzitivnost u oceni težine traume je imao GAP skor 98,8%, a najveću specifičnost MGAP skor 62%. U predviđanju ishoda lečenja, najveću senzitivnost je imao RTS skor za predikciju 95,2%, a specifičnost GAP skor i CRAMS skala 87,5%. MGAP skor, a pošto je u snažnoj korelaciji sa njim i GAP skor, mereni prehospitalno, su se izdvojili kao nezavisni prediktor u oceni težine traume i predviđanju ishoda lečenja povređenog. T- RTS skor i CRAMS skala su se izdvojili kao pojedinačni prediktori u oceni težine traume, ali ne i kao nezavisni prediktori. RTS skor za predikciju nema statističku značajnost u predviđanju ishoda lečenja povređenog, za razliku od CRAMS skale koja ima, ali se nije izdvojila kao nezavisni prediktor ishoda lečenja. Osim navedenih trauma skorova, kao nezavisni prediktori u oceni težine traume izdvojili su se: sistolni krvni pritisak, SaO2 u perifernoj krvi merena pulsnom oksimetrijom, povreda glave i vrata i povreda grudnog koša. Za predviđanje ishoda lečenja povređenog samo se SaO2 u perifernoj krvi merena pulsnom oksimetrijom izdvojila kao pojedinačni prediktor, ali ne i kao nezavisni prediktor ishoda.</p> / <p>Severe trauma could be defined in several ways. The most commonly used definition includes Injury Severity Score (ISS) and severe trauma is determined if ISS >15. Trauma management is a time sensitive issue and a coordination between different levels of health system and many specialists is vital in the treatment of severe trauma. In the last decades, a need for the objective evaluation of the severity of trauma and its outcome was perceived due to the complex management and treatment of trauma and its costs. Aim of the study: to compare the sensitivity and specificity between prehospital scores T-RTS (Revised Trauma Score), CRAMS (Circulation, Respiration, Abdomen, Motors, Speech), MGAP (Mechanism, Glasgow Coma Scale, Age, Arterial Pressure) and GAP (Glasgow Coma Scale, Age, Arterial Pressure), to assess the predictability of prehospital scores (RTS, CRAMS, MGAP and GAP) in the outcome of traumatized patients, to determine the significance of individual factors, initially determined during the prehospital evaluation, in evaluating the severity of trauma and the outcome of treatment. Patients enrolled into this prospective observational study were older than 18, prehospitally treated on the trauma site by the doctors of the Institute of the Emergency Medicine Novi Sad and Health Centre Bečej – Emergency Medical Service and afterward transported into the Emergency Centre Novi Sad. Based on ISS values, patients were divided into two groups: Group A – severe trauma (50 patients; ISS>15) and Group B – mild trauma (257 patients; ISS≤15). For the broder values of scores, determining the severity of trauma, GAP had the highest sensitivity (98%), while MGAP had the highest specificity (62%). RTS had the highest sensitivity in predicting the outcome (95.2%), while GAP and CRAMS had specificity of 87.5%. Prehospital MGAP score, in strong correlation with GAP, was singled out for its independent predictive value in determining the severity of trauma and its outcome. T-RTS and CRAMS stood out to be individual – but not independent – predictors in evaluating the severity of trauma. RTS was not statistically significant in predicting the outcome, in contrast with CRAMS. However, CRAMS was not singled out as an independent predictor of the outcome. In addition to the scores, independent predictors of the severity of trauma were: systolic blood pressure, arterial oxygen saturation (SaO2) by using the pulse oximeter, head, neck and thorax injuries. Only SaO2 proved to be a single – but not independent – predictor of the outcome.</p>
|
Page generated in 0.0449 seconds