<p>Predmet istraživanja rada je pojam/teorijski koncept<br />&bdquo;transkulturalnost&ldquo; u savremenoj interkulturalnoj (migracionoj) književnosti nemačkog govornog područja i mogućnosti njegove analize na primeru romana Sa&scaron;e Stani&scaron;ića Kako vojnik popravlja gramofon (2006). Bavljenje teorijskim konceptom<br />&bdquo;transkulturalnost&ldquo; kao i njegovom analizom u tzv.<br />&bdquo;hibridnoj književnosti&ldquo; u koju spada i migraciona književnost nemačkog govornog područja zahtevaju preciziranje nekoliko pojmova &ndash; migracija, migranti, hibridna književnost, migraciona književnost, kultura, transkulturalnost, identitet, alteritet, hibridnost. Tekstovi koji se bave različitim susretima, diferancijama i preklapanjima kultura (postojećim odnosima identiteta i alteriteta i mogućnostima kulturne hibridnosti) su predmet istraživanja interkulturalne i postkolonijalne nauke o književnosti, koje će, takođe, biti detaljnije razja&scaron;njene. Cilj razja&scaron;njenja pomenutih pojmova i oblasti izučavanja je da se u Stani&scaron;ićevom romanu prepoznaju transkulturalni elementi i da se odredi pristup analize tih pojava u literarnom tekstu. U radu se polazi od hipoteze da se u Stani&scaron;ićevom romanu transkulturalnost favorizuje i da ovakav stav utiče ne samo na sadržinu romana već i na autorov odabir naratolo&scaron;kih kategorija. Postavljena hipoteza biće proverena pomoću komunikacionog modela teksta (odnos između teksteksternog nivoa realne komunikacije i tekstinternog nivoa pripovedanog/ likova i odnos između teksinternog nivoa načina pripovedanja i tekstinternog nivoa pripovedanog/ likova). Za analizu i vrednovanje koncepta transkulturalnosti na osnovu kategorije &bdquo;likovi&ldquo; odabran je model pomoću koga je moguće detaljno analizirati transkulturalnost kako na kvantitativnom tako i na kvalitativnom nivou likova i koji obuhvata selekciju, koncepciju, karakterizaciju, funkciju i konstelaciju likova. Likovi se u ovom radu posmatraju kao nosioci određenih kulturnih vrednosti, a pomenuti model služi za pronalaženje odgovora na sledeća pitanja: Da li u datom fiktivnom svetu preovladavaju predstavnici heterogenih ili homogenih shvatanja kulture, da li transkulturalni likovi spadaju u kompleksne ili tipizirane likove, kakva je karakterizacija transkulturalnih likova, koju funkciju dobijaju transkulturalni likovi i da li su u datom fiktivnom socijalnom prostoru transkulturalni stilovi života uop&scaron;te poželjni? Sledeće kategorije, pomoću kojih će biti istražena funkcija transkulturalnosti u Stani&scaron;ićevom romanu, su pripovedačka instanca, fokalizacija i redosled pripovedanja (tekstinterni nivo načina pripovedanja). U analizi teksta koristiće se pristup kakav ga zagovoraju &bdquo;postklasične&ldquo; teorije o pripovedanju. Postklasična naratologija obuhvata mno&scaron;tvo različitih teorija, ali je svima zajedničko da ne prate<br />ideal objektivnih neutralnih sudova kao &scaron;to to čini klasična naratologija, već se bave i kontekstom nastanka teksta, kao i ideolo&scaron;kim primesama u samom tekstu, koje se ogledaju i u odabiru načina pripovedanja. Cilj analize tekstinternog nivoa načina pripovedanja je pronalaženje odgovora na sledeća pitanja: Da li autorov odabir pripovedačke/-ih instance/-i i fokaliziranih likova doprinosi favorizovanju pogleda na svet kakav ga zagovara transkulturalni koncept i da li se u autorovom odabiru redosleda pripovedanja nagla&scaron;avaju susreti i prožimanja različitih kultura?</p>