- About
-
The Global ETD Search service is a free service for researchers
to find electronic theses and dissertations. This service is
provided by the
Networked Digital Library of Theses and Dissertations.
Our metadata is collected from universities around the world. If you manage a university/consortium/country archive and want to be added, details can be found on the NDLTD website.
Search results
Showing 1 to 10 of 10 (0.036 seconds)Spelling suggestions: "subject:"kulturní"" "subject:"kulturním""
| 1 |
Kulturni kapital kao znanje: istraţivanje obrazovnih nejednakosti na primeru učenika srednjih škola u SomboruŠtrangarić Snežana 01 October 2018 (has links)
<p>Predmet ove doktorske disertacije jeste analiza koncepta kulturnog kapitala i njegovih osnovnih strukturalnih elemenata, kao i utvrĎivanje i objašnjenje načina na koji bi se znanje i oblici kulturnog kapitala mogli dovesti u vezu i što preciznije izmeriti.<br />Koncept kulturnog kapitala, čiji je utemeljivač Pjer Burdije, široko je prihvaćen u sociologiji, posebno u sociologiji obrazovanja, kao jedan od mehanizama za objašnjenje društvenih nejednakosti. Burdijeova teorija predstavlja teorijsko polazište ovog rada u kome se razmatraju mogućnosti njene nadogradnje i primene u istraţivanjima obrazovnih nejednakosti u savremenim društvima, konkretno, u savremenom srpskom društvu.<br />Doprinos ovog rada postojećim istraţivanjima kulturnog kapitala jeste razmatranje znanja kao kulturnog kapitala i njegovo uključivanje i operacionalizacija u istraţivanju društvenih nejednakosti. Šira konceptualizacija kulturnog kapitala u ovom radu podrazumevala je njegovo odreĎivanje kao poznavanje legitimne kulture koje se, izmeĎu ostalog, stiče u okviru primarne socijalizacije, a koje se vrednuje i nagraĎuje u okviru obrazovnog sistema, što doprinosi odrţavanju društvenih nejednakosti.<br />U nameri da se na konkretnom primeru proveri primenljivost koncepcije kulturnog kapitala, sprovedeno je empirijsko istraţivanje na prigodnom uzorku učenika dve srednje škole u Somboru – gimnazija i srednja ekonomska škola, koje je za cilj imalo utvrĎivanje nivoa i karakteristika raspoloţivog kulturnog kapitala učenika i otkrivanje njegovih sociološki relevantnih povezanosti sa znanjem i obrazovnim postignućem.<br />Istraţivanje je potvrdilo strukturalnu meĎuzavisnost tri oblika kulturnog kapitala – opredmećenog, otelovljenog i institucionalizovanog, a rezultati su potvrdili i da je kulturni kapital meĎugeneracijski prenosiv, sa roditelja na dete. U procesu transmisije kuturnog kapitala ulogu imaju i aktivni i pasivni mehanizmi, s tim da su se značajnijim pokazali aktivni mehanizmi transmisije u vidu svesnog i organizovanog angaţovanja roditelja u procesu socijalizacije deteta za kulturne prakse.<br />UtvrĎeno je da otelovljeni kulturni kapital učenika predstavlja prediktor znanja o legitimnoj kulturi na taj način da učenici koji raspolaţu sa više kulturnog kapitala postiţu bolje rezultate na testu znanja opšte kulture. Na osnovu dobijenih nalaza zaključuje se da znanje o legitimnoj kulturi predstavlja artikulaciju i aktualizaciju otelovljenog kulturnog kapitala, te da je pri operacionalizaciji otelovljenog oblika kulturnog kapitala u sociološkim istraţivanjima nuţno uključivanje tog tipa znanja.<br />TakoĎe, pokazalo se da učenici višeg socio-ekonomskog statusa poseduju i raspolaţu sa više kulturnog kapitala u svim oblicima, u odnosu na učenike koji pripadaju niţem socio-ekonomskom statusu. Takve razlike uočene su i u stepenu prilagoĎenosti obrazovnom sistemu koja je merena obrazovnim habitusom. UtvrĎeni su pozitivni efekti kulturnog kapitala u njegovom institucionalizovanom i opredmećenom obliku na obrazovno postignuće učenika, mereno prosečnim uspehom u osnovnoj školi i uspehom u prethodnoj školskoj godini u srednjoj školi, što implicira da veće šanse za više postignuće tokom celokupnog formalnog obrazovanja imaju deca koja su rasla u domovima koji su opremljeniji predmetima za kulturnu potrošnju i čiji roditelji imaju viši nivo obrazovanja. S druge strane, otelovljeni kulturni kapital pokazao se značajnim za visinu ocene iz srpskog jezika na celokupnom uzorku, kao i za obrazovno postignuće učenika koji pripadaju niţem socio-ekonomskom statusu, što nije u skladu sa Burdijeovom teorijom društvene i kulturne reprodukcije, već podrţava model kulturne mobilnosti. Dobijeni nalazi otvaraju mogućnosti za koncipiranje smernica za obrazovne i kulturne politike koje bi bile usmerene ka smanjenju društvenih nejednakosti.</p>
|
| 2 |
Еногастрономски туристички производ руралног подручја Шумадије и његов утицај на задовољство туриста / Enogastronomski turistički proizvod ruralnog područja Šumadije i njegov uticaj na zadovoljstvo turista / Developing potenctial of wine tourism in SerbiaTasić Jelena 23 September 2016 (has links)
<p> Еногастрономски туризам има велики значај као селективни подсистем укупног<br />туризма. Његов посебан значај је у остваривању осталих привредних делатности, где се истичу пољопривреда, прерађивачка индустрија, занатство, трговина, саобраћај, комуналне делатности и итд.</p><p> Овај рад је усмерен на еногастрономски туризам Шумадије . Истраживање користи квалитативне и квантитативне методе да би пружило што бројније и поузданије податке о еногастрономском туризму Шумадије. Резултати истраживања, треба да дају бројне одговоре, како и на који начин побољшати квалитет услуге и тиме изаћи што више у сусрет туристима, како задовољити њихове жеље и потребе, пронаћи адекватну стратегију за развој винског туризма и подићи ниво свести о еногастрономској култури дестинације, путем часописа, брошура, едукације кадрова, курсева, семинара, екскурзија до винарија.Иако еногастрономски туризам последњих година добија све више на значају, на основу статистичких показатеља може се закључити да још увек није постигнуто адекватно унапређење квалитета еногастрономског производа, у циљу задовољавања како потреба потрошача, тако и пружању услуга.</p><p> Данас, у појединим областима туризам хране и вина је веома добро развијен , док у другима и даље заузима мало тржиште и привлачи мањи број као домаћих тако и иностраних туриста. С тим у вези, јавила се потреба оваквог вида истраживања, а све у циљу побољшања квалитета винско-туристичких дестинација Шумадије. Како би еногастрономски туризам заживео и био један од пририотета Србије, неопходно је открити слабе тачке туристичког развоја и радити на њиховом побољшању, па је оваква врста истраживања веома корисна. Циљ рада је да укаже на значај утицаја развоја еногастрономских активности на ставове туриста о винским подрумима Шумадије, где је овај вид туризма и присутан.</p> / <p> Enogastronomski turizam ima veliki značaj kao selektivni podsistem ukupnog<br />turizma. NJegov poseban značaj je u ostvarivanju ostalih privrednih delatnosti, gde se ističu poljoprivreda, prerađivačka industrija, zanatstvo, trgovina, saobraćaj, komunalne delatnosti i itd.</p><p> Ovaj rad je usmeren na enogastronomski turizam Šumadije . Istraživanje koristi kvalitativne i kvantitativne metode da bi pružilo što brojnije i pouzdanije podatke o enogastronomskom turizmu Šumadije. Rezultati istraživanja, treba da daju brojne odgovore, kako i na koji način poboljšati kvalitet usluge i time izaći što više u susret turistima, kako zadovoljiti njihove želje i potrebe, pronaći adekvatnu strategiju za razvoj vinskog turizma i podići nivo svesti o enogastronomskoj kulturi destinacije, putem časopisa, brošura, edukacije kadrova, kurseva, seminara, ekskurzija do vinarija.Iako enogastronomski turizam poslednjih godina dobija sve više na značaju, na osnovu statističkih pokazatelja može se zaključiti da još uvek nije postignuto adekvatno unapređenje kvaliteta enogastronomskog proizvoda, u cilju zadovoljavanja kako potreba potrošača, tako i pružanju usluga.</p><p> Danas, u pojedinim oblastima turizam hrane i vina je veoma dobro razvijen , dok u drugima i dalje zauzima malo tržište i privlači manji broj kao domaćih tako i inostranih turista. S tim u vezi, javila se potreba ovakvog vida istraživanja, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta vinsko-turističkih destinacija Šumadije. Kako bi enogastronomski turizam zaživeo i bio jedan od pririoteta Srbije, neophodno je otkriti slabe tačke turističkog razvoja i raditi na njihovom poboljšanju, pa je ovakva vrsta istraživanja veoma korisna. Cilj rada je da ukaže na značaj uticaja razvoja enogastronomskih aktivnosti na stavove turista o vinskim podrumima Šumadije, gde je ovaj vid turizma i prisutan.</p> / <p>Enogastronomic tourism bears a great significance as a selective subsystem of the total tourism. Its special importance lies in the accomplishment of other economic activities, including agriculture, manufacturing industry, handcraft, trade, traffic, communal activities, etc.</p><p> This paper aims at enogastronomic tourists in Šumadija. Our research uses qualitative and quantitative methods to provide numerous and reliable data on enogastronomic tourism in Šumadija. The results of our research should give answers to how to improve the quality of service and therefore satisfy tourists' wishes and needs and find out an adequate strategy for the development of wine tourism as well as to raise consciousness about enogastronomic culture of the destination through magazines, brochures, staff education, training courses, seminars,excursions to winaries. Although enogastronomic tourism has been gaining much significance during the last years, statistical indicators show that there has been no adequate improvement in the enogastronomic products' quality regarding not only satisfying consumers' needs but upgrading services as well.</p><p>Today food and wine tourism is well developed in certain areas on one side; on the other side this kind of tourism occupies very small-scale market attracting small number of both domestic and foreign tourists.Therefore the need for this kind of research has emerged with an aim to improve the quality of wine tourism destinations in Šumadija. In order for enogastronomic tourism to come to life and become one of Serbia's priorities, the drawbacks of tourism development should be identified and an effort to lessen those drawbacks should be made. In that respect this research could be quite useful.</p>
|
| 3 |
The paradigms of Uzbek identityIbragimova, Bibimaryam January 2015 (has links)
The research paper examines the question of Uzbek identity, and how it was pictured and presented by Soviet scholars and historians of independent Uzbekistan. After the collapse of the Soviet Union in 1991, Uzbekistan announced its independence. One of the important questions on the agenda was the question of national identity. It was up to the newly independent state what they build their ideology on. Soviet historiography had different options for the origin of Uzbeks: some stated that history of Uzbeks starts from the 10th century; some suggested that it was the nomadic tribes to have entered the territory of the present Central Asia in the 15th century. The new government of Uzbekistan somehow continued with the Soviet tradition by following the idea that Uzbeks originate from the 10th century. There is even a group who dates the origin of Uzbeks back to the 1st millennium B.C. The literature written on Uzbek identity can be divided into two approaches taken: primordialism and constructivism. Both Soviet and Uzbek historiography base their thoughts on primordialistic approach, explaining that Uzbek identity is a long and complex process of ethno-genesis and that is associated through blood, language, religion, culture, etc. Whereas constructivists are explaining that Uzbeks as a nation appeared...
|
| 4 |
Ekonomska kultura u Srbiji: kulturni obrasci,institucije i legitimizacijski mehanizmi / Economic culture in Serbia: cultural patterns,institutions and legitimation mechanismsCvetković Vladimir 03 June 2016 (has links)
<p>Uloga kulture u društvenim promenama javlja se kao nezaobilazna tema u kontekstu postsocijalističke<br />tranzicije. Ispostavilo se da institucionalna transformacija političkog i ekonomskog uređenja društva nije<br />dovoljna, te da uspeh institucionalnih promena uveliko zavisi od nacionalne kulture, i promena na nivou cele<br />nacije (Elste, Offe, Preuss, 1998:19). Ekonomska strana tranzicije se pokazala posebno problematičnom jer<br />ekonomske aktivnosti čine veliki deo svakodnevice svakog pripadnika društva, neprestano ukazujući na<br />probleme vezane za ekonomsku transformaciju društva. Kada se od nje odvoje apstraktni pokazatelji kojima<br />se savremeni ekonomisti služe očito je da ekonomija sama jeste deo kulture (Beugelsdijk i Maseland,<br />2014:116). Društvene i kulturne promene u osnovnoj strukturi i vrsti modifikacija kulturnih institucija tokom<br />nekog vremenskog perioda ogledaju se kroz kulturne obrasce (Koković 2005: 228). Primenjujući savremene<br />ekonomske metode i teorije novi institucionalni ekonomisti uglavnom pokušavaju da izbegnu argumentaciju<br />prisutnu u drugim društvenim naukama – argumentaciju da institucije nisu rezultat efikasnog rešenja<br />ekonomskih problema (Granovetter u Biggard ed. 2002:88), već nešto mnogo kompleksnije. Ipak, kako se<br />kulturni obrasci manifestuju kao ustaljeni načini ponašanja te stoga predstavljaju relativno stabilne pojave,<br />oni su takođe i temelj institucionalizacije – kada se takva ponašanja nađu u okviru većih koherentnih celina<br />prerastaju u institucionalizovano ponašanje, učestvujući u izgradnji institucije (Koković 2005: 228). Jedan od<br />nedovoljno istraženih pristupa u sociologiji kulture je legitimacija kulturnih obrazaca, i sledstveno tome<br />legitimacija institucija i institucionalnih sistema. Mehanizmi legitimacije kao socijalne činjenice zahvataju u<br />široko polje kulture, uključujući socijalnu strukturu, odnose moći i slično, pa se ne mogu posmatrati mimo<br />toga (Berger, Luckmann, 1991. Searl, 1996). Sa svoja četri funkcionalna nivoa, prema Bergeru i Lukmanu,<br />legitimacija povezuje čitav socio-kulturni svet zajednice i pripadajućih individua. U kontekstu<br />postsocijalističke tranzicije u Srbiji stanje ekonomske kulture se posebno manifestuje na relacijama između<br />institucija svojine, tržišta i nacionalne države, kao specifičnih artikulacija srpske kulture, i za njih vezane<br />kulturne obrasce.<br />Disertacija je imala za cilj da pruži uvid u odnos između institucija svojine, tržišta i države kao jednog<br />institucionalnog sklopa iz perspektive ekonomske kulture, a oslanjajući se prvenstveno na legitimaciju<br />institucionalnih i kulturnih obrazaca i sistema. Imajući u vidu složenost zadatka – stanje u savremenom<br />srpskom društvu trebalo je objasniti i iz istorijske perspektive – bilo je neophodno kombinovati različitu vrstu<br />građe i evidencije, i u skladu sa tim različite metode opisa, analize i interpretacije. Pored istorijske građe i<br />radova autora koji su istraživali socioekonomske aspekte srpskog društva i istorije korišćena je empirijske<br />evidencija prikupljena u okviru Evropskog istraživanja vrednosti (EVS) i Projekta jugoistočnog socijalnog<br />istraživanja (SEESSP). Pomenuta empirijska građa obrađna je klaster analizom kako bi se utvrdili<br />legitimacijski obrasci koji korespondiraju kulturnim obrascima u savremnom srpskom društvu. Korišćenjem<br />istorijske i savremene evidencije trebalo je utvrditi kakvu ulogu u srpskoj ekonomskoj kulturi ima institucija<br />tržišta, i u kakvom je odnosu sa institucijama svojine i države, kao i kako se to menjalo kroz razvoj srpske<br />države od XIX veka naovamo – kako se u ovom kulturno-institucionalnom trouglu organizovao ekonomski<br />život srpskog društva.<br />U teorijsko-metodološkom pogledu pokazalo se da su legitimacijski mehanizmi solidni pokazatelji kulturnih<br />obrazaca čak i kada korišćeni podaci nisu optimalni. Sa druge strane, a nimalo neočekivano, ispostavilo se da<br />uvođenje tržišnih mehanizama u ekonomiju društva kontekstualno uslovljen postojećim institucionalnim<br />ograničenjima vezanim za svojinu i državno uređenje, kao i šire kulturne obrasce i etičke norme društva. Ne<br />može se govoriti o uvođenju ili neuvođenju tržišne ekonomije, već o spcefičnim tržišnim mehanizmima i<br />njihovoj strukturi i poziciji u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti i kulturi društva.<br />Kada je reč o srpskom društvu, identifikovani kulturni obrasci potvrđuju nalaze drugih autora o kulturi u<br />kojoj značajno mesto zauzimaju egalitaristički principi, kolektivizam, i oslanjanje na državu kao<br />dominantnog ekonomskog arbitra. Istorijska analiza takođe sugeriše da takva kultura nije rezultat<br />višedecenijskog socijalizma, već joj koreni sežu mnogo dalje u prošlost, pojavljujući se kao karakteristika<br />zajednička različitim socio-političkim uređenjima. Kulturni obrasci iz prve decenije XXI veka ukazuju da<br />postoji legitimacijski deficit kad je u pitanju tržište. Tržište u srpskoj kulturi nije institucionalizovano kao<br />mehanizam pogodan za distribuciju bogatstva, odnosno, većina kulturnih obrazaca ne pozicionira tržište kao<br />dobar kriterijum regulacije materijalnih nejednakosti. Takođe, iako većinu kulturnih obrazaca karakteriše<br />preferencija privatne svojine, uočljiva su opredeljenja uspostavljena etičkim normama koje važe u srpskom Uloga kulture u društvenim promenama javlja se kao nezaobilazna tema u kontekstu postsocijalističke</p><p>tranzicije. Ispostavilo se da institucionalna transformacija političkog i ekonomskog uređenja društva nije<br />dovoljna, te da uspeh institucionalnih promena uveliko zavisi od nacionalne kulture, i promena na nivou cele<br />nacije (Elste, Offe, Preuss, 1998:19). Ekonomska strana tranzicije se pokazala posebno problematičnom jer<br />ekonomske aktivnosti čine veliki deo svakodnevice svakog pripadnika društva, neprestano ukazujući na<br />probleme vezane za ekonomsku transformaciju društva. Kada se od nje odvoje apstraktni pokazatelji kojima<br />se savremeni ekonomisti služe očito je da ekonomija sama jeste deo kulture (Beugelsdijk i Maseland,<br />2014:116). Društvene i kulturne promene u osnovnoj strukturi i vrsti modifikacija kulturnih institucija tokom<br />nekog vremenskog perioda ogledaju se kroz kulturne obrasce (Koković 2005: 228). Primenjujući savremene<br />ekonomske metode i teorije novi institucionalni ekonomisti uglavnom pokušavaju da izbegnu argumentaciju<br />prisutnu u drugim društvenim naukama – argumentaciju da institucije nisu rezultat efikasnog rešenja<br />ekonomskih problema (Granovetter u Biggard ed. 2002:88), već nešto mnogo kompleksnije. Ipak, kako se<br />kulturni obrasci manifestuju kao ustaljeni načini ponašanja te stoga predstavljaju relativno stabilne pojave,<br />oni su takođe i temelj institucionalizacije – kada se takva ponašanja nađu u okviru većih koherentnih celina<br />prerastaju u institucionalizovano ponašanje, učestvujući u izgradnji institucije (Koković 2005: 228). Jedan od<br />nedovoljno istraženih pristupa u sociologiji kulture je legitimacija kulturnih obrazaca, i sledstveno tome<br />legitimacija institucija i institucionalnih sistema. Mehanizmi legitimacije kao socijalne činjenice zahvataju u<br />široko polje kulture, uključujući socijalnu strukturu, odnose moći i slično, pa se ne mogu posmatrati mimo<br />toga (Berger, Luckmann, 1991. Searl, 1996). Sa svoja četri funkcionalna nivoa, prema Bergeru i Lukmanu,<br />legitimacija povezuje čitav socio-kulturni svet zajednice i pripadajućih individua. U kontekstu<br />postsocijalističke tranzicije u Srbiji stanje ekonomske kulture se posebno manifestuje na relacijama između<br />institucija svojine, tržišta i nacionalne države, kao specifičnih artikulacija srpske kulture, i za njih vezane<br />kulturne obrasce.<br />Disertacija je imala za cilj da pruži uvid u odnos između institucija svojine, tržišta i države kao jednog<br />institucionalnog sklopa iz perspektive ekonomske kulture, a oslanjajući se prvenstveno na legitimaciju<br />institucionalnih i kulturnih obrazaca i sistema. Imajući u vidu složenost zadatka – stanje u savremenom<br />srpskom društvu trebalo je objasniti i iz istorijske perspektive – bilo je neophodno kombinovati različitu vrstu<br />građe i evidencije, i u skladu sa tim različite metode opisa, analize i interpretacije. Pored istorijske građe i<br />radova autora koji su istraživali socioekonomske aspekte srpskog društva i istorije korišćena je empirijske<br />evidencija prikupljena u okviru Evropskog istraživanja vrednosti (EVS) i Projekta jugoistočnog socijalnog<br />istraživanja (SEESSP). Pomenuta empirijska građa obrađna je klaster analizom kako bi se utvrdili<br />legitimacijski obrasci koji korespondiraju kulturnim obrascima u savremnom srpskom društvu. Korišćenjem<br />istorijske i savremene evidencije trebalo je utvrditi kakvu ulogu u srpskoj ekonomskoj kulturi ima institucija<br />tržišta, i u kakvom je odnosu sa institucijama svojine i države, kao i kako se to menjalo kroz razvoj srpske<br />države od XIX veka naovamo – kako se u ovom kulturno-institucionalnom trouglu organizovao ekonomski<br />život srpskog društva.<br />U teorijsko-metodološkom pogledu pokazalo se da su legitimacijski mehanizmi solidni pokazatelji kulturnih<br />obrazaca čak i kada korišćeni podaci nisu optimalni. Sa druge strane, a nimalo neočekivano, ispostavilo se da<br />uvođenje tržišnih mehanizama u ekonomiju društva kontekstualno uslovljen postojećim institucionalnim<br />ograničenjima vezanim za svojinu i državno uređenje, kao i šire kulturne obrasce i etičke norme društva. Ne<br />može se govoriti o uvođenju ili neuvođenju tržišne ekonomije, već o spcefičnim tržišnim mehanizmima i<br />njihovoj strukturi i poziciji u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti i kulturi društva.<br />Kada je reč o srpskom društvu, identifikovani kulturni obrasci potvrđuju nalaze drugih autora o kulturi u<br />kojoj značajno mesto zauzimaju egalitaristički principi, kolektivizam, i oslanjanje na državu kao<br />dominantnog ekonomskog arbitra. Istorijska analiza takođe sugeriše da takva kultura nije rezultat<br />višedecenijskog socijalizma, već joj koreni sežu mnogo dalje u prošlost, pojavljujući se kao karakteristika<br />zajednička različitim socio-političkim uređenjima. Kulturni obrasci iz prve decenije XXI veka ukazuju da<br />postoji legitimacijski deficit kad je u pitanju tržište. Tržište u srpskoj kulturi nije institucionalizovano kao<br />mehanizam pogodan za distribuciju bogatstva, odnosno, većina kulturnih obrazaca ne pozicionira tržište kao<br />dobar kriterijum regulacije materijalnih nejednakosti. Takođe, iako većinu kulturnih obrazaca karakteriše<br />preferencija privatne svojine, uočljiva su opredeljenja uspostavljena etičkim normama koje važe u srpskom.</p> / <p>The role of culture in social changes appears as unavoidable topic in the context of post-socialist transition. It<br />turned out that institutional transformation of political and economic systems is not sufficient and that social<br />success of instituional changes depends on culture, and requires changes at the national level (Elster, Offe,<br />Preuss, 1998:19). Economic transition has proven particularly problematic given that economic activities<br />make a significant part of daily routine for every member of a society, hence constantly bringing about<br />problems related to economic transformation of a society. Looking beyond abstract indicators contemporary<br />economists rely on economy is obviously part of culture (Beugelsdijk i Maseland, 2014:116). Social and<br />cultural changes in structure and substance of social institutions are manifested over time as changes in<br />cultural patterns (Koković 2005: 228). By applying contemporary economic methods and theories new<br />institutional economists try mainly to avoid an argument present in other social sciences – institutions are not<br />a result of efficient solution to economic problems (Granovetter u Biggard ed. 2002:88), but rather something<br />much more complex. Cultural patterns as habitual behavioural models manifest relatively stable phenomena,<br />and make foundation for institutionalization – when such behaviour finds itslef within larger coherent units it<br />turns into institutionalized behaviour, contributing to institution building (Koković 2005: 228). One of the<br />less explored directions in sociology of culture is legitimation of cultural patterns, and subsequently<br />legitimation of institutions and institutional systems. Legitimating mechanisms as identifiable social facts<br />reach into a broad field of culture, including social structure, power relations and similar, and therefore<br />cannot be analyzed separately (Berger, Luckmann, 1991. Searl, 1996). With four functional levels, according<br />to Berger and Luckmann, legitimation connects all socio-cultural world of a community and its members. In<br />the context of post-socialist transition in Serbia the state of economic culture is manifested through relation<br />between institutions of property, market and national state, as specific articulations of Serbian culture and<br />relevant cultural patterns.<br />The goal of the thesis was to provide insight into a relationship between institutions of property, market and<br />the state as an institutional entity from the perspective of economic culture, relying primarily on legitimation<br />of institutional and cultural patterns and systems. Having in mind complexity of the task – contemporary<br />Serbian society had to be explained from economic culture perspective – it was necessary to combine a<br />variety of sources and evidence, and accordingly a different ways of description, analysis and interpretation.<br />Apart from historical evidence and works of scholars dealing with socioeconomic aspects of Serbian society<br />and history two other sources of evidence were used: European Values Survey (EVS), and Southeastern<br />European Social Study Project (SEESSP). This empircal evidence was analysed using cluster analysis in<br />order to explore legitimation patterns that corespond to cultural patterns in contemporary Serbian society.<br />Recent empirical evidence was used to assess the role market as an institution plays in Serbian economic<br />culture, and its relation to institutions of property and the state, as well as changes from XIX century onwards<br />– to analyse how economic life of Serbian society was organised in this cultural-institutional triangle.<br />From methodological and theoretical side legitimation mechanisms proved to be solid indicators of cultural<br />patterns, even if data used was not optimal. On the other hand, and not unexpected, introduction of market<br />mechanisms into a national economy turned out to be dependent on the context defined by existing<br />institutional boundaries related to property and state organization, as well as more general kultural patterns<br />and ethical norms. We cannot simply talk about introduction of market economy, but rather about specific<br />market mechanisms and their structue and position in general economic practice of a society.<br />Regarding Serbian society specifically, identified cultural patterns coincide with conclusions of other authors<br />where egalitarian principles, collectivism and reliance on the state as a dominant economic player have<br />prominent role. Historical analysis also suggests that such a culture is not a result of many decades of<br />socialism but rather its roots reach much farther into the past, as a constant common to different sociopolitical<br />systems. Cultural patterns from the first decade of XXI century suggest legitimation deficit in<br />relation to the market. The market is not parceived as a mechanism appropriate for wealth distribution, and<br />majority of cultural patterns do not percieve market as a good criteria for inequalities regulation. Also, even<br />though most cultural patterns suggest preference towards private property, the norm linked to accumulation<br />and liberties to use property leads to ethical norm of Serbian society. Given the results, and although<br />indirectly, it can be claimed with certainty that ethical norm of relative egalitarianism in functional (as the<br />most appropriate mechanism to uphold and reproduce the norm) and legitimation (by establishing institutional interdependence) sense rely on the state as an institution – not the market. Long lasting</p><p>transitional uncertainity and lack of real reforms can be pointed at as reasons for identified situation in<br />Serbian society and culture, as well as a cause of cognitively dissonant legitimation and cultural patterns.<br />The research suggests conclusion in three main points: economic prosperity of a society requires<br />unambiguous cultural patterns which can provide clear guidance for economic action of an individual; one of<br />the preconditions is stability of the framework in which economic life happens, something we can with<br />caution claim is the situation in Serbia today; and finally, apart from stability and clear value orientation,<br />economic culture in Serbia depends equally on ability of society itself to eliminate cultural norms and<br />patterns for which there is a modern alternative. Apart from these conclusions theorietical framework and<br />results of this work by openning new questions present a solid ground for future research of economic culture<br />in Serbia.<br /> </p>
|
| 5 |
Gerald MacNamara a kulturní obrození v Severním Irsku / Gerald MacNamara and the Northern RevivalDiaz, Michael January 2011 (has links)
English Abstract Nationalist movements often utilize aspects of mythology and history in their attempts to create a nationalist ideology. Through a selective emphasis and narrow interpretation of historical events, nationalist groups strive to create a national mythology. In this regard, the nationalist movements in fin de siècle Ireland are no different. This thesis attempts to show how the work of Gerald MacNamara, an Irish nationalist writing from Unionist Belfast during the periods of Revival and partition, was able to utilize the dramatic forms of parody and satire to create an oeuvre that critiqued both nationalist and unionist ideologies and nationalist movements as a whole.
|
| 6 |
Тврђаве на Дунаву у Србији – потенцијал развоја културних рута / Tvrđave na Dunavu u Srbiji – potencijal razvoja kulturnih ruta / Fortresses along the Danube – potential for cultural route developmentTerzić Aleksandra 02 November 2012 (has links)
<p>Основни циљ дисертације је да објасни концепт културне руте као средства за унапређење конзервације и очувања културног наслеђа, као и могућности искоришћавања културних ресурса приликом развоја туризмa. Кроз анализу специфичности простора Србије и Подунавља, односно анализи специфичности туристичких ресурса заснованих на употреби културног наслеђа и тврђава, као и утврђивању услова који утичуи на формирање туристичке понуде, дефинисана је културна рута „Тврђаве на Дунаву“ у Србији. Истраживања у оквиру дисертације су пратила реализацију пројекта „Тврђаве на Дунаву“ које је реализовало Министарство културе Републике Србије у периоду 2009-2010. године. С обзиром на бројност и очуваност тврђава дуж тока Дунава у Србији, сматра се да оне могу представљати веома значајан како примарни тако и комплементарни фактор у процесу развоја туристичке понуде Србије на Дунаву. Креирањем културне руте дуж тока Дунава, која би се састојала од елемената са знaчaјним пeјзaжним, културним, историјским, гeолошким или природним врeдностимa и која би укључивала рaзглeдaњe и интeрпрeтaцију тврђава као кључних атракција омогућило би се искоришћавање постојећег потенцијала тврђава на Дунаву у Србији, која би се посредством туристичке анимације и презентације могла пласирати на туристичком тржишту и представљала би велики корак у формирању туристичког производа Србије.Истраживањем су обухваћена насеља у оквиру којих се налазе тврђаве, те ја самим тим урађена и анализа инфраструктуре, социо-економских фактора, надлежних институција за заштиту споменика културе, као и институција надлежних за развој туризма, затим су спроведена истраживања ставова надлежних у овим институцијама, ставова резидентног становништва и ставова туриста у погледу тока развоја ове културне руте на Дунаву и друго. Тумачењем резултата истраживања дошло се до закључка да постоји велики интерес и реални потенцијал за формирање културне руте, као и бројни планови и пројекти за спровођење активности у смеру развоја туризма и унапређење и искоришћавање потенцијала појединих тврђава и других културних ресурса на Дунаву у Србији. Наравно, подршка међународних организација у стварању основних предуслова потребних за креирање културне руте су неопходна, тако да туристичке организације и надлежна министарства требају предузети посебне акције за пружање подршке локалним иницијативама које имају за цињ очување културног наслеђа и покретање пројеката развоја туризма на овом подручју.</p> / <p>Osnovni cilj disertacije je da objasni koncept kulturne rute kao sredstva za unapređenje konzervacije i očuvanja kulturnog nasleđa, kao i mogućnosti iskorišćavanja kulturnih resursa prilikom razvoja turizma. Kroz analizu specifičnosti prostora Srbije i Podunavlja, odnosno analizi specifičnosti turističkih resursa zasnovanih na upotrebi kulturnog nasleđa i tvrđava, kao i utvrđivanju uslova koji utičui na formiranje turističke ponude, definisana je kulturna ruta „Tvrđave na Dunavu“ u Srbiji. Istraživanja u okviru disertacije su pratila realizaciju projekta „Tvrđave na Dunavu“ koje je realizovalo Ministarstvo kulture Republike Srbije u periodu 2009-2010. godine. S obzirom na brojnost i očuvanost tvrđava duž toka Dunava u Srbiji, smatra se da one mogu predstavljati veoma značajan kako primarni tako i komplementarni faktor u procesu razvoja turističke ponude Srbije na Dunavu. Kreiranjem kulturne rute duž toka Dunava, koja bi se sastojala od elemenata sa značajnim pejzažnim, kulturnim, istorijskim, geološkim ili prirodnim vrednostima i koja bi uključivala razgledanje i interpretaciju tvrđava kao ključnih atrakcija omogućilo bi se iskorišćavanje postojećeg potencijala tvrđava na Dunavu u Srbiji, koja bi se posredstvom turističke animacije i prezentacije mogla plasirati na turističkom tržištu i predstavljala bi veliki korak u formiranju turističkog proizvoda Srbije.Istraživanjem su obuhvaćena naselja u okviru kojih se nalaze tvrđave, te ja samim tim urađena i analiza infrastrukture, socio-ekonomskih faktora, nadležnih institucija za zaštitu spomenika kulture, kao i institucija nadležnih za razvoj turizma, zatim su sprovedena istraživanja stavova nadležnih u ovim institucijama, stavova rezidentnog stanovništva i stavova turista u pogledu toka razvoja ove kulturne rute na Dunavu i drugo. Tumačenjem rezultata istraživanja došlo se do zaključka da postoji veliki interes i realni potencijal za formiranje kulturne rute, kao i brojni planovi i projekti za sprovođenje aktivnosti u smeru razvoja turizma i unapređenje i iskorišćavanje potencijala pojedinih tvrđava i drugih kulturnih resursa na Dunavu u Srbiji. Naravno, podrška međunarodnih organizacija u stvaranju osnovnih preduslova potrebnih za kreiranje kulturne rute su neophodna, tako da turističke organizacije i nadležna ministarstva trebaju preduzeti posebne akcije za pružanje podrške lokalnim inicijativama koje imaju za cinj očuvanje kulturnog nasleđa i pokretanje projekata razvoja turizma na ovom području.</p> / <p> The main objective of the dissertation is to explain the concept of cultural routes as a means of promoting the conservation and preservation of cultural heritage, as well as the possibility of exploiting these resources in the development of cultural tourism. Through the analysis of specific areas of Serbia and the Danube river, as well as the analysis of specific tourism resources based on the use of cultural heritage and the conditions that influence on tourism development were established, so the cultural route „Fortresses along the Danube” in Serbia is defined. Dissertation research was fallowing the project „Fortresses along the Danube in Serbia” implemented by the Ministry of Culture of Serbia in the period 2009-2010. According to the significance and preservation levels of the fortresses along the Danube in Serbia, it is considered that they may represent very significant, primary or complementary, factor in the development of the tourist offer of Serbia on the Danube. By creating a cultural route along the Danube, consisted of elements with significant landscape, cultural, historical, geological or natural resources, that would include a tour of the forts as well as quality interpretation of the key attractions, would allow the exploitation of existing potential of the fortress on the Danube in Serbia. That would enable the cultural route, through the animation and good presentation, to position itself on the tourist market and to represent a great step in the formation of the cultural tourist product of Serbia. The survey covered the towns with fortresses, and therefore the analysis of infrastructure, socio-economic factors, the institutions for the protection of cultural monuments, the institutions responsible for tourism development was made. Moreover, the relevant research studies were conducted in these institutions, as well as the survey on attitudes of the residents and tourists and their opinions regarding the cultural development of cultural route along the Danube in Srbia. The conclusions based on the research results led to confirmation of the starting opinion that there is a great interest and real potential for the formation of cultural routes in Serbia. It will follow numerous plans and projects for implementation of activities in the direction of tourism development and promotion of the utilization of some fortresses and other cultural resources in the Danube area in Serbia. Of course, the support of international organizations in creating the basic requirements for the creation of cultural routes are necessary, so that tourist organizations and relevant ministries should take the specific actions to support local initiatives that have the goal in the preservation of cultural heritage and tourism development projects in the area.</p>
|
| 7 |
Перформансе туристичког водича као фактор задовољства туриста у културном туризму / Performanse turističkog vodiča kao faktor zadovoljstva turista u kulturnom turizmu / The Performance of Tour Guide as a Factor for Tourist Satisfaction in Cultural TourismAnđelković Željko 09 June 2017 (has links)
<p>Tуристички водичи су веома важни у туристичкој индустрији. Неретко управо од њихових перформанси зависи и целокупно туристичко задовољство (и дестинацијом и комплетним пакет аранжманом). У литератури има мало радова, посебно у Србији, који се баве повезивањем перформанси туристичког водича и задовољством туриста – посебно их је мало у области културног туризма. Важан теоријски допринос ове дисертације је у вези са препознавањем значаја перформанси које су кључне код туристичког водича како би он својим делањем задовољио туристичке потребе. За потребе дисертације урађено је истраживање на узорку од 255 туриста из земље и иностранства при њиховим посетама Нишу, Новом Саду и Београду, на просторима који предствљају важне центре културног туризма у Србији и то на следећим локалитетима: музеји, галерије и градска језгра. У вези са задовољством туристичким услугама,потврђена је хипотеза која је постављена као основа исраживања, а која гласи: перформансе туристичког водича дикретно утичу на степен задовољства туриста. Потврђене су и следеће хипотезе: Туристички водич може својим адекватним перформансама да лошу дестинацију подигне на виши ниво и обратно је такође потврђена; Задовољство туриста услугама туристичког водича директно утиче на задовољство целокупним пакет аранжманом је такође потврђена; Задовољство туриста неком туром зависи и од степена задовољства услугама туристичког водича и од задовољства перформансама водича; Испитаници различитих социо-демографских карактеристика се разликују према степену њиховог задовољства услугама (перформансама) туристичког водича; Задовољство туриста перформансама туристичког водича разликује се код људи са различитом учесталости путовања; Постоје одређене перфомансе туристичког водича које су универзалне и високо рангиране без обзира на социо-демографске особине испитаника. Једина хипотеза која се одбацује гласила је: Висина месечних примања утиче на задовољство туриста перформансама водича и свеукупно задовољство туристичким аранжманом. Практични допринос овог рада огледа се у препознавању значаја свих перформанси туристичког водича, а које ће помоћи да се туристи са путовања враћају задовољнији.</p> / <p>Turistički vodiči su veoma važni u turističkoj industriji. Neretko upravo od njihovih performansi zavisi i celokupno turističko zadovoljstvo (i destinacijom i kompletnim paket aranžmanom). U literaturi ima malo radova, posebno u Srbiji, koji se bave povezivanjem performansi turističkog vodiča i zadovoljstvom turista – posebno ih je malo u oblasti kulturnog turizma. Važan teorijski doprinos ove disertacije je u vezi sa prepoznavanjem značaja performansi koje su ključne kod turističkog vodiča kako bi on svojim delanjem zadovoljio turističke potrebe. Za potrebe disertacije urađeno je istraživanje na uzorku od 255 turista iz zemlje i inostranstva pri njihovim posetama Nišu, Novom Sadu i Beogradu, na prostorima koji predstvljaju važne centre kulturnog turizma u Srbiji i to na sledećim lokalitetima: muzeji, galerije i gradska jezgra. U vezi sa zadovoljstvom turističkim uslugama,potvrđena je hipoteza koja je postavljena kao osnova israživanja, a koja glasi: performanse turističkog vodiča dikretno utiču na stepen zadovoljstva turista. Potvrđene su i sledeće hipoteze: Turistički vodič može svojim adekvatnim performansama da lošu destinaciju podigne na viši nivo i obratno je takođe potvrđena; Zadovoljstvo turista uslugama turističkog vodiča direktno utiče na zadovoljstvo celokupnim paket aranžmanom je takođe potvrđena; Zadovoljstvo turista nekom turom zavisi i od stepena zadovoljstva uslugama turističkog vodiča i od zadovoljstva performansama vodiča; Ispitanici različitih socio-demografskih karakteristika se razlikuju prema stepenu njihovog zadovoljstva uslugama (performansama) turističkog vodiča; Zadovoljstvo turista performansama turističkog vodiča razlikuje se kod ljudi sa različitom učestalosti putovanja; Postoje određene perfomanse turističkog vodiča koje su univerzalne i visoko rangirane bez obzira na socio-demografske osobine ispitanika. Jedina hipoteza koja se odbacuje glasila je: Visina mesečnih primanja utiče na zadovoljstvo turista performansama vodiča i sveukupno zadovoljstvo turističkim aranžmanom. Praktični doprinos ovog rada ogleda se u prepoznavanju značaja svih performansi turističkog vodiča, a koje će pomoći da se turisti sa putovanja vraćaju zadovoljniji.</p> / <p>Tour guides are very important in tourism industry. It is not the rare case that their performance determines the overall tourist satisfaction (both in terms of destination and package tour). There is very little paperwork, especially from the field of cultural tourism in Serbia that deal with the link between the tour guides‟ performances and tourists‟ satisfaction. The important theoretical contribution this dissertation has relates to the identifying the significance of the tour guides‟ performances that seem to be crucial for making their tourists satisfied. For this purpose, the research was conducted that included 255 Serbian and foreign tourists visiting Niš, Novi Sad and Belgrade- the places that represent important centers of cultural tourism in Serbia and museums, galleries and downtown areas there. When it comes to the satisfaction with the tourist services, the hypothesis that has been proposed as a starting point for this research has been confirmed and it says that the tour guides‟ performances are directly related to the level of tourists‟ satisfaction. The following hypothesis have been confirmed as well: A tour guide with adequate performances is able to elevate a bad destination as well as the hypothesis that claims opposite; The hypothesis that states that tourists‟ satisfaction with tour guides‟ services is directly related to the overall satisfaction with the complete package tour is also confirmed; The tourists‟ satisfaction with the tour depends on the level of satisfaction with the tour guides‟ services as well as their performances; Interviewees with different socio- demographic characteristics differ in terms of the level of their satisfaction with tour guides‟ services (performances); The satisfaction with tour guides‟ performances varies depending on the travel frequency of interviewees; There are certain tour guides performances that seem to be universal and highly ranked no matter what socio-demographic characteristics of the interviewees are. The only hypothesis that is not confirmed states: The monthly income influences tourists‟ satisfaction with tour guides‟ performances and overall satisfaction with the package tour. Practical contribution of this thesis reflects the importance of identifying all the tour guides‟ performances that will help the tourists be more satisfied after they get home.</p>
|
| 8 |
Музеји у функцији културног туризма Војводине / Muzeji u funkciji kulturnog turizma Vojvodine / Museums’ Role in Cultural Tourism of VojvodinaMedić Sandra 29 September 2015 (has links)
<p>Истраживање спроведено у музејима на подручју Војводине имало је за циљ да<br />утврди положај који музеји имају у туристичкој понуди, однос интерних стејкхолдера према туризму, као и мотивисаност посетилаца за посету музејима и њихово задовољство понудом. Резултати су показали да интеррни стејкхолдери имају позитиван став према туризму и туристима, те да се музејско пословање променило у односу на претходне године у смислу већег освртања на туризам и потребе туриста. Такође, показано је да су одређене социо-демографске карактеристике и осећања испитаника, појединачни мотивацијски фактори и фактори задовољства значајни предиктори општег задовољства испитаника посетом. На основу теренског истраживања и добијених емпиријских резултата дати су предлози за унапређење музејске понуде, односно, за интензивније укључивање музеја у понуду културног туризма на подручју Војводине</p> / <p>Istraživanje sprovedeno u muzejima na području Vojvodine imalo je za cilj da<br />utvrdi položaj koji muzeji imaju u turističkoj ponudi, odnos internih stejkholdera prema turizmu, kao i motivisanost posetilaca za posetu muzejima i njihovo zadovoljstvo ponudom. Rezultati su pokazali da interrni stejkholderi imaju pozitivan stav prema turizmu i turistima, te da se muzejsko poslovanje promenilo u odnosu na prethodne godine u smislu većeg osvrtanja na turizam i potrebe turista. Takođe, pokazano je da su određene socio-demografske karakteristike i osećanja ispitanika, pojedinačni motivacijski faktori i faktori zadovoljstva značajni prediktori opšteg zadovoljstva ispitanika posetom. Na osnovu terenskog istraživanja i dobijenih empirijskih rezultata dati su predlozi za unapređenje muzejske ponude, odnosno, za intenzivnije uključivanje muzeja u ponudu kulturnog turizma na području Vojvodine</p> / <p>The aim of the study conducted in Vojvodina's museums was to identify the role of museums in a tourism offer, internal stakeholders' perception towards tourism, visitors' motivation and satisfaction. The results showed internal stakeholders' positive perception towards tourism and tourists and that the museum practice, based on consideration given to tourism and tourists' needs, is changed over time. Also, it is shown that certain socio-demographic characteristics of respondents, their feeelings about the experience at the museum, certain motivational and satisfaction factors are significant predictors of overall satisfaction of museum visitors. According to field research and the empirical results the suggestions are made in order to improve museum and include them more effectively in cultural tourism offer in Vojvodina.</p>
|
| 9 |
Конструкција идентитета у књижевном делу Растка Петровића / Konstrukcija identiteta u književnom delu Rastka Petrovića / The Identity Construction in Rastko Petrović’sLiterary WorkStevanović Kristina 25 March 2015 (has links)
<p>Предмет истраживања у овом раду представља одређивање чворишних тачака<br />око којих се образује идентитет у поетици Растка Петровића. Циљ је доказивања тезе<br />да његово стваралаштво антиципира савремено схватање и разумевање идентитета<br />као конструкције, која се одвија унутар дискурса моћи, а он настоји да регулише<br />идентификацијске процесе унутар субјекта. Дело Растка Петровића указује на<br />чињеницу да идентитет представља сложену и динамичну мрежу сачињену од<br />идентитетских конституената који се непрекидно укрштају, те се на местима укрштаја<br />образују амбивалентне субјекатске позиције из којих аутор исповеда своју онтолошку<br />стрепњу и свест о конститутивној амбиваленцији. Укључивањем методолошких<br />премиса из области студија културе (маргинализација, трансгресија, лиминалност) у<br />проучавање аутентичних авангардних поетичких стратегија Растка Петровића, указали<br />смо на чињеницу да је аутор трагајући за собом остваривао своје поетско биће. На тај<br />начин образовао се хибридни и лиминални идентитет у динамичком пољу<br />антагонистичких дискурса, који се непрекидно међусобно пресецају.<br />Реч је, дакле, о томе да поетичко-естетско-филозофско исходиште<br />стваралаштва Растка Петровића чини идеја да се биће (оно што јесте), као и<br />конституенти његовог идентитета (пол, род, раса, нација, класна, верска и<br />професионална припадност...) разумевају као процесуалне категорије које су<br />непрекидно изложене променама. Петровић, заправо, отвара пут савременом<br />антиесенцијалном тумачењу бића као флукса (оно што је ток и што се мења) унутар<br />симболичких мрежа, односно дискурзивних пракси. На тај начин, ствара се могућност<br />да се појам, односно концепт идентитета тумачи као стратегијски и позицијски, те је у<br />Петровићевом делу идентитет увек релационо конструисан и изратито обележен не-<br />припадањем. Истовремено, идентитет сугерише истост и подржава неки облик<br />заједништва који варљиво испуњава онтолошку празнину.<br />Овај рад своје методолошко утемељење проналази у претпоставци да је<br />плуралитет у теоријским приступима и критичким праксама нужан, управо због<br />2<br />сложености и амбивалентности појма идентитет, који је интердисциплинаран по своме<br />досегу. Истовремено, овај рад се бави различитим аспектима идентитета са циљем да<br />се сачува и истакне свест о интеракцији између конституената идентитета и теоријско-<br />критичких пракси које се њима баве. У фокусу нашег истраживања налази се културни,<br />родни и наративни идентитет, тачније, модуси њихових конструкција. У том смислу,<br />ова студија доказује да поетика, али и живот Растка Петровића представљају<br />парадигму културолошке и родне лиминалности. Сходно томе, путујући модел<br />егзистенције показује се као пресудан у творби идентитета који се формира као<br />хибридни, услед седиментације различитих култура.<br />Исцрпна анлиза родног идентитета, односно маскулинитета, истиче<br />субверзивни потенцијал Петровићевог дела у односу на патријархалну<br />фалогоцентричну бинарну културолошку матрицу. Растко Петровић несумњиво<br />исказује свест о идеолошком карактеру родне улоге која му је намењена, те је процес<br />„постајања“ мушкарцем изузетно сложен, обележен противуречностима и стрепњом.<br />Посебан комплекс питања која се нужно намећу када је у питању ауторефлексија<br />представља језик, јер је писац принуђен да доказ властитог постојања тражи у језику, у<br />појмовима који су такође производ дискурса који не одобрава алтернативну мушкост.<br />Тумачење наративног иденитета као ипсеитета које смо користили у раду,<br />дакле, упознавање и конституисање себе као метакатегоријалног Другог, маркирало је<br />значај културног дијалога коме је Растко Петровић несумњиво стремио. У питању је<br />дијалог у коме припадници мањинских/маргиналних култура и субкултура постају<br />равноправни саговорници. Истовремено, размена културних дарова обезбеђивала би<br />потенцијал за, из данашње перспективе посматрано, повлашћен статус агенса у<br />стварању сопствене културе, као и активно учешће у мапирању културе у свету.</p> / <p>Predmet istraživanja u ovom radu predstavlja određivanje čvorišnih tačaka<br />oko kojih se obrazuje identitet u poetici Rastka Petrovića. Cilj je dokazivanja teze<br />da njegovo stvaralaštvo anticipira savremeno shvatanje i razumevanje identiteta<br />kao konstrukcije, koja se odvija unutar diskursa moći, a on nastoji da reguliše<br />identifikacijske procese unutar subjekta. Delo Rastka Petrovića ukazuje na<br />činjenicu da identitet predstavlja složenu i dinamičnu mrežu sačinjenu od<br />identitetskih konstituenata koji se neprekidno ukrštaju, te se na mestima ukrštaja<br />obrazuju ambivalentne subjekatske pozicije iz kojih autor ispoveda svoju ontološku<br />strepnju i svest o konstitutivnoj ambivalenciji. Uključivanjem metodoloških<br />premisa iz oblasti studija kulture (marginalizacija, transgresija, liminalnost) u<br />proučavanje autentičnih avangardnih poetičkih strategija Rastka Petrovića, ukazali<br />smo na činjenicu da je autor tragajući za sobom ostvarivao svoje poetsko biće. Na taj<br />način obrazovao se hibridni i liminalni identitet u dinamičkom polju<br />antagonističkih diskursa, koji se neprekidno međusobno presecaju.<br />Reč je, dakle, o tome da poetičko-estetsko-filozofsko ishodište<br />stvaralaštva Rastka Petrovića čini ideja da se biće (ono što jeste), kao i<br />konstituenti njegovog identiteta (pol, rod, rasa, nacija, klasna, verska i<br />profesionalna pripadnost...) razumevaju kao procesualne kategorije koje su<br />neprekidno izložene promenama. Petrović, zapravo, otvara put savremenom<br />antiesencijalnom tumačenju bića kao fluksa (ono što je tok i što se menja) unutar<br />simboličkih mreža, odnosno diskurzivnih praksi. Na taj način, stvara se mogućnost<br />da se pojam, odnosno koncept identiteta tumači kao strategijski i pozicijski, te je u<br />Petrovićevom delu identitet uvek relaciono konstruisan i izratito obeležen ne-<br />pripadanjem. Istovremeno, identitet sugeriše istost i podržava neki oblik<br />zajedništva koji varljivo ispunjava ontološku prazninu.<br />Ovaj rad svoje metodološko utemeljenje pronalazi u pretpostavci da je<br />pluralitet u teorijskim pristupima i kritičkim praksama nužan, upravo zbog<br />2<br />složenosti i ambivalentnosti pojma identitet, koji je interdisciplinaran po svome<br />dosegu. Istovremeno, ovaj rad se bavi različitim aspektima identiteta sa ciljem da<br />se sačuva i istakne svest o interakciji između konstituenata identiteta i teorijsko-<br />kritičkih praksi koje se njima bave. U fokusu našeg istraživanja nalazi se kulturni,<br />rodni i narativni identitet, tačnije, modusi njihovih konstrukcija. U tom smislu,<br />ova studija dokazuje da poetika, ali i život Rastka Petrovića predstavljaju<br />paradigmu kulturološke i rodne liminalnosti. Shodno tome, putujući model<br />egzistencije pokazuje se kao presudan u tvorbi identiteta koji se formira kao<br />hibridni, usled sedimentacije različitih kultura.<br />Iscrpna anliza rodnog identiteta, odnosno maskuliniteta, ističe<br />subverzivni potencijal Petrovićevog dela u odnosu na patrijarhalnu<br />falogocentričnu binarnu kulturološku matricu. Rastko Petrović nesumnjivo<br />iskazuje svest o ideološkom karakteru rodne uloge koja mu je namenjena, te je proces<br />„postajanja“ muškarcem izuzetno složen, obeležen protivurečnostima i strepnjom.<br />Poseban kompleks pitanja koja se nužno nameću kada je u pitanju autorefleksija<br />predstavlja jezik, jer je pisac prinuđen da dokaz vlastitog postojanja traži u jeziku, u<br />pojmovima koji su takođe proizvod diskursa koji ne odobrava alternativnu muškost.<br />Tumačenje narativnog ideniteta kao ipseiteta koje smo koristili u radu,<br />dakle, upoznavanje i konstituisanje sebe kao metakategorijalnog Drugog, markiralo je<br />značaj kulturnog dijaloga kome je Rastko Petrović nesumnjivo stremio. U pitanju je<br />dijalog u kome pripadnici manjinskih/marginalnih kultura i subkultura postaju<br />ravnopravni sagovornici. Istovremeno, razmena kulturnih darova obezbeđivala bi<br />potencijal za, iz današnje perspektive posmatrano, povlašćen status agensa u<br />stvaranju sopstvene kulture, kao i aktivno učešće u mapiranju kulture u svetu.</p> / <p>This thesis aims to determine the crucial points of identity formation in Rastko<br />Petrović’s poetics with the intention to verify the idea that Rastko Petrović’s work<br />anticipates the modern understanding of identity as a construct which emerges from the<br />discourse of power with its identificational processes within the subject. Rastko Petrović’s<br />oeuvre is an excellent example of the fact that identity represents a complex and dynamic<br />network of identity constituents that constantly intertwine, and, in the places where the<br />contacts happen, they form ambivalent subject positions from which the author narrates his<br />ontological fear and the awareness of the constitutive ambivalence. By including some of<br />the methodological premises from the field of cultural studies (such as marginalization,<br />transgression, liminality) into the research of Petrović’s authentic avant-garde poetic<br />strategies, the thesis shows that, while searching for his inner self, Petrović was epitomizing<br />his poetical self, thus forming a hybrid and liminal identity in the dynamic field of<br />antagonistic discourses that constantly intersect.<br />Therefore, we can say that the poetic, philosophical and aesthetic sources of<br />Petrović’s work are found in the idea that self (what is), as well as the constituents of his<br />identity (sex, gender, race, nation, class, religious beliefs, professional orientation…) are<br />understood as processing cathegories constantly exposed to changes. What is more, it can<br />be said that Rastko Petrović clears the path for the modern, antiessetialist interpretations of<br />self as flux (that which is a flow, which changes constantly) within the symbolic network, i.e.<br />discoursive practices. In this way, arises the possiblity of interpretation of the notion, or the<br />idea of identity, as strategic, or positional, meaning that in Petrović’s works identity is<br />always relationally constructed and strongly marked by non-belonging. At the same time,<br />identity means sameness and supports at least some kind of unity feebly fulfilling the<br />onthological void.<br />Methodological foundation of this thesis is found in the assumption that the plurality<br />in critical and theoretical approaches is necessary, precisely because of the complexity and<br />ambivalence of identity, the term whose scope and range are interdisciplinary positioned. At<br />the same time, the thesis examines various aspects of identity with the objective to<br />preserve and enhance the awareness about the interaction between the constituents of<br />4<br />identity and theoretical and critical practices that deal with it. Cultural, gender and narrative<br />identities or, more precisely, the modes of their constructions, form the central part of the<br />thesis. In this sense, this thesis shows that the poetics, but also the life of Rastko Petrović,<br />represent a paradigm of cultural and gender liminality, while the life on the constant move<br />proves to be crucial in the creation of identity which is formed as a hybrid one because of<br />many layers coming from various cultures. A detailed analysis of gender identity or, more<br />precisely, masculinity, stresses the subversive potential of Petrović’s work when juxtaposed<br />to patriarchal, logocentric, binary cultural matrix. Rastko Petrović expresses an awareness of<br />the ideological character of the gender role he was assigned with; therefore, the process of<br />“becoming” a man is a highly complex one, marked with contradictions and fear. A separate<br />cluster of questions that inevitably appear with introspection is found in language, since<br />writer is compelled to search for the proofs of his existence in the language and in the<br />notions which are also a product of discourse that does not approve of the alternative<br />masculinity.<br />The interpretation of narrative identity as ipseity, used in this work, as well as the<br />introduction and constitution of self as a meta-categorical Other, marked the importance of<br />cultural dialog which Rastko Petrović undoubtedly strived for. It is a dialog where the<br />members of minority cultures and subcultures are equal participants. At the same time, the<br />exchange of cultural gifts provides the potential for a privileged status of agens in creation<br />of one’s own culture, and also in active mapping of the world culture.</p>
|
| 10 |
Стање и могућности развоја културног туризма у Западној Србији / Stanje i mogućnosti razvoja kulturnog turizma u Zapadnoj Srbiji / Status and Develоping Prospects of Cultural Тourism in Western SerbiaIvanović Miroslav 08 July 2013 (has links)
<p>Западна Србија у себи обједињује три округа са24 општине у Републици Србији и смештена је у њеном западном делу. Простире се на површини од11.882 km² што представља 13,45% територије Републике. Транзитност положаја је, кроз историју, условио богато културно-историјско наслеђе. </p><p>Западна Србија се у овом истраживању нашла као раскрсница различитих идеологија, култура, менталитета, вера, те богатог материјалног и духовног наслеђа прожетог изузетним природним вредностима. Темељном валоризацијом њених потенцијала, могла би постати окосница развоја туризма, како у административним границама, тако и у ширем региону. </p><p>Обилује споменицима културе где су заступљени најразличитији облици, од археолошких налазишта, преко дела са споменичким и уметничким својствима, до савремених облика културног уздизања. Сви ови облици требало би да на адекватан начин буду укључени у креирање и развој културног туризма и да, као такви, постану стална понуда у осталим облицима туристичких кретања, као што су спортско-рекреативни, екскурзиони, излетнички туризам и сл. </p><p>Културно-историјско наслеђе није адекватно заштићено, недовољно је презентовано, интерпретирано и промовисано, тако да није адекватно укључено у туристичку понуду. Међутим, оно што поседујемо је богато нематеријално наслеђе. Туристима треба понудити нематеријалне културне ресурсе што је основ туристичког доживљаја– уживање у културној интеракцији, упознавање другачије културе и културног идентитета. Акценат треба ставити на старе занате, машине, рурална домаћинства, разне манифестације(сајмове , вашаре, изложбе). Ово може бити значајна конкурентска предност у региону.</p><p>У комбинацији са природним ресурсима као главним мотивима туристичких кретања у Западној Србији, културни туризам би могао постати значајан фактор унапређења туризма уопште и издвојити се као самостални вид туристичких кретања. С обзиром на тренутно стање, тај моменат ће сачекати неке наредне генерације. </p> / <p>Zapadna Srbija u sebi objedinjuje tri okruga sa24 opštine u Republici Srbiji i smeštena je u njenom zapadnom delu. Prostire se na površini od11.882 km² što predstavlja 13,45% teritorije Republike. Tranzitnost položaja je, kroz istoriju, uslovio bogato kulturno-istorijsko nasleđe. </p><p>Zapadna Srbija se u ovom istraživanju našla kao raskrsnica različitih ideologija, kultura, mentaliteta, vera, te bogatog materijalnog i duhovnog nasleđa prožetog izuzetnim prirodnim vrednostima. Temeljnom valorizacijom njenih potencijala, mogla bi postati okosnica razvoja turizma, kako u administrativnim granicama, tako i u širem regionu. </p><p>Obiluje spomenicima kulture gde su zastupljeni najrazličitiji oblici, od arheoloških nalazišta, preko dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima, do savremenih oblika kulturnog uzdizanja. Svi ovi oblici trebalo bi da na adekvatan način budu uključeni u kreiranje i razvoj kulturnog turizma i da, kao takvi, postanu stalna ponuda u ostalim oblicima turističkih kretanja, kao što su sportsko-rekreativni, ekskurzioni, izletnički turizam i sl. </p><p>Kulturno-istorijsko nasleđe nije adekvatno zaštićeno, nedovoljno je prezentovano, interpretirano i promovisano, tako da nije adekvatno uključeno u turističku ponudu. Međutim, ono što posedujemo je bogato nematerijalno nasleđe. Turistima treba ponuditi nematerijalne kulturne resurse što je osnov turističkog doživljaja– uživanje u kulturnoj interakciji, upoznavanje drugačije kulture i kulturnog identiteta. Akcenat treba staviti na stare zanate, mašine, ruralna domaćinstva, razne manifestacije(sajmove , vašare, izložbe). Ovo može biti značajna konkurentska prednost u regionu.</p><p>U kombinaciji sa prirodnim resursima kao glavnim motivima turističkih kretanja u Zapadnoj Srbiji, kulturni turizam bi mogao postati značajan faktor unapređenja turizma uopšte i izdvojiti se kao samostalni vid turističkih kretanja. S obzirom na trenutno stanje, taj momenat će sačekati neke naredne generacije. </p> / <p>Western Serbia unites the three districts with 24 municipalities. It covers an area of 11,882 km² (13.45% of the territory of the Republicof Serbia). Its position ensured intensive transit which resulted in rich cultural and historical heritage. </p><p>In this study, Western Serbia is presented as a crossroad of different ideologies, cultures, mentalities, religions, and rich material and spiritual heritage permeated with outstanding natural values. Thorough evaluation of its potential, it could become the driver of tourism development, both within its administrational borders and in wider region.</p><p>Cultural sites are various – from archeological sites, historical and sacral monuments, to modern forms of culture. All these sites should be adequately included in creating and developing cultural tourism and it should become permanent offer in other forms of cultural movement, such as sports and recreation, excursions, site seeing tourism etc.</p><p>Cultural and historical heritage in Western Serbia is not adequately protected, not enough interpreted and promoted, so it is not an integral part of the tourist industry. However, we have rich immaterial heritage. Tourism sector of this region should offer immaterial cultural resources as a basis of the tourist experience - enjoying in cultural interaction, learning about different cultures and cultural identity. Emphasis should be placed on the old crafts, industrial heritage, rural households, various events (trade shows, fairs, exhibitions). This could be a significant competitive advantage in the region. </p><p>In combination with the natural resources as the main motive of tourist movement in western Serbia, cultural tourism can become an important factor for increasing tourism in general, and distinguish itself as an independent type of tourist movements. Considering current conditions, this will be a challenge for the next generations.</p>
|
Page generated in 0.0504 seconds