<p>U radu se razmatra status aktuelnih pozajmljenica u<br />srpskom jeziku iz perspektive leksikologije i<br />leksikografije. Za potrebe ovog razmatranja prikupljen je<br />korpus od 1000 pozajmljenica ekscerpiranih iz<br />relevantnih &scaron;tampanih medija. Prvi dio rada, nakon<br />osnovnih, uvodnih napomena o predmetu i cilju<br />istraživanja, bavi se teorijskim postavkama koje se ticu<br />pozajmljenica u leksikolo&scaron;koj i leksikografskoj literaturi.<br />U narednom segmentu rada obja&scaron;njava se metodologija<br />primijenjena u radu, te se opisuju izvori za ekscerpciju<br />leksike. Zatim slijedi analiticki dio u kome se analizira<br />ekscerpirana leksika na fonolo&scaron;kom, morfolo&scaron;kom,<br />tvorbenom, leksikolo&scaron;kom, semantickom i pravopisnom<br />nivou. Time se pokazuje adaptiranost pozajmljenica na<br />razlicitim jezickim nivoima, i odnos savremene srpske<br />leksikografije prema ovom znacajnom segmentu aktuelne<br />leksike srpskog jezika. Posebni dijelovi rada izdvojeni su<br />za osvrt na problem vi&scaron;eclanih leksema, i zatim za<br />strukturu rjecnika. Razmatranje se zavr&scaron;ava zakljucnim<br />napomenama, u kojima se daje pregled cjelokupnog rada,<br />i skrece se pažnja na otvorena pitanja. Najobimniji dio<br />rada je rjecnik aktuelnih pozajmljenica u srpskom jeziku.<br />U ovom istraživanju se pokazalo da relevantna<br />leksikolo&scaron;ka i leksikografska literatura, kao ni<br />leksikografska praksa ne obuhvataju u dovoljnoj mjeri<br />vrlo slojevit i kompleksan nanos strane leksike u<br />savremenom srpskom jeziku.</p> / <p>The thesis discusses the position of the current<br />loanwords in the Serbian language from the lexicological<br />and lexicographical point of view. The corpus of 1,000<br />loanwords excerpted from the relevant press has been<br />collected for this study. After some basic and introductory<br />comments on the subject and the goal of the research, the<br />first part of the thesis deals with theoretical statements<br />concerning loanwords in lexicological and<br />lexicographical literature. The following segment of the<br />study explains the methodology applied in practice and<br />describes the sources of the excerpted lexis. The next is<br />the analytical part where the excerpted lexis is analysed<br />on the levels of phonology, morphology, word formation,<br />lexicology, semantics and ortography. It is used to show<br />the adaptibility of loanwords to different linguistic levels<br />and approach of the contemporary Serbian lexicography<br />towards this significant segment of the current lexis in the<br />Serbian language. Some specific parts of the thesis have<br />been selected as the review of the issue of composite<br />lexemes, as well as the structure of the lexicon. The study<br />is ended with the concluding notes where the overview of<br />the complete thesis is given and the attention is drawn to<br />the open questions. The most extensive part is the lexicon<br />of the current loanwords in the Serbian language. This<br />research has shown that relevant lexicological and<br />lexicographical practice do not adequately comprise quite<br />layered and complex accumulation of foreign lexis in the<br />contemporary Serbian language.</p>

<p>Списи о Светом цару Урошу &ndash; Служба, Синаксарско житије и Житије Светог цара Уроша чине посебну и недељиву књижевну и рукописну целину, која је сачувана у аутографу патријарха Пајсеја, насталом 1641. године. Налази се у литургијском зборнику из 1676. године, који се чува у Библиотеци Српске патријаршије у Београду под бројем 33. Циљ истраживача био је да у форми селективне, двојезичне српскословенско-српске, лематизоване конкорданције пружи увид у све контексте у којима се пунозначне лексеме јављају и на тај начин обезбеди поуздан лексички материјал за различите врсте будућих језичких и књижевних истраживања. Такође, један од циљева био је и тај да се у форми лексикографске одреднице издвоје и дефинишу све значењске нијансе лексема у посведоченим контекстима, крећући се од примарних значења па до оних која настају у комбинацији са другим лексемама. У датом истраживању постојала је и тежња да се покаже да ли је и у коликој мери дошло до појаве нових значења у односу на стање у постојећим лексикографским изворима који бележе канонски и редакцијски материјал. Осветљавање лексичког нивоа језика у испитиваним делима указивањем на евентуалне разлике између поетског и прозних састава у корпусу био је још један од постављених циљева овог истраживања.<br />Осим у аутографу, списи о Светом цару Урошу постоје и у једном препису на новоцрквенословенском језику с почетка четврте деценије XVIII века (Јазачки препис), који се чува у Музеју Српске православне цркве у Београду под бројем 333. Како главни део рада представља конкорданција култних списа о Светом цару Урошу у аутографу, делове који недостају нисмо допуњавали текстом из млађег преписа. Он је послужио као ослонац на оним местима која је у аутографу било тешко прочитати или су постојале недоумице у рашчитавању текста, а које су решене у појединим случајевима поређењем са млађим преписом. С друге стране, издвајањем фонетских и творбених дублета, синонима, као и текстолошких дублета дошли смо до закључка да постоји могућност да је као предложак Јазачком препису послужила и новија текстолошка редакција, а не само аутограф.<br />У циљу извођења општег закључка о типу лексике у испитиваним делима, а који je, пре свега, требало да покаже да ли постоје одлике понародњавања српскословенског језика на лексичкој равни, указали смо на позајмљенице и доминантна творбена средства у различитим делима, с једне стране, и на синонимске парове лексема и семантичку раслојеност лексике, с друге стране.<br />Процентуално гледано, удео страних речи приближно је једнак у свим делима. Код писца није била изражена тенденција употребе позајмљеница тамо где је постојала одговарајућа словенска реч. У Житију је забележено највише лексема са страном основом и то међу антропонимима (и присвојним придевима изведеним од њих), патронимима, етницима, топонимима и ктетицима. Потом следе лексеме којима се идентификују литургијски термини, духовна звања и чинови. Њих је највише у Служби, што је у директној вези с наменом овог дела и начином настанка.<br />Сложеница је највише у поетском делу, али њихов удео ни у осталим делима није драстично мањи, што говори о уједначености стила у текстовима различитог жанра. Остала књишка творбена средства везују се превасходно за сферу духовности.<br />Синонимски парови у којима је једна од лексема била позната народном говору говоре у прилог томе да Житије одликује уплив лексике из народне базе. Затечено стање може бити условљено како пореклом извора који су коришћени при састављању овог дела, тако и његовим карактером (владарско житије) и историјским околностима настанка. С друге стране, преовладавање лексема својствених књижевном идиому у Служби у директној је вези са степеном сакралности текста, али и с његовом општом наменом.<br />Када се иста лексема јавља у различитим делима, запажа се да се у Житију она најчешће бележи у конкретном значењу и везује се за световни аспект живота, док у Служби врло често долази до семантичке промене конкретно &gt; апстрактно, те се иста лексема јавља у фигуративном значењу и прелази у сферу духовности.</p> / <p>Spisi o Svetom caru Urošu &ndash; Služba, Sinaksarsko žitije i Žitije Svetog cara Uroša čine posebnu i nedeljivu književnu i rukopisnu celinu, koja je sačuvana u autografu patrijarha Pajseja, nastalom 1641. godine. Nalazi se u liturgijskom zborniku iz 1676. godine, koji se čuva u Biblioteci Srpske patrijaršije u Beogradu pod brojem 33. Cilj istraživača bio je da u formi selektivne, dvojezične srpskoslovensko-srpske, lematizovane konkordancije pruži uvid u sve kontekste u kojima se punoznačne lekseme javljaju i na taj način obezbedi pouzdan leksički materijal za različite vrste budućih jezičkih i književnih istraživanja. Takođe, jedan od ciljeva bio je i taj da se u formi leksikografske odrednice izdvoje i definišu sve značenjske nijanse leksema u posvedočenim kontekstima, krećući se od primarnih značenja pa do onih koja nastaju u kombinaciji sa drugim leksemama. U datom istraživanju postojala je i težnja da se pokaže da li je i u kolikoj meri došlo do pojave novih značenja u odnosu na stanje u postojećim leksikografskim izvorima koji beleže kanonski i redakcijski materijal. Osvetljavanje leksičkog nivoa jezika u ispitivanim delima ukazivanjem na eventualne razlike između poetskog i proznih sastava u korpusu bio je još jedan od postavljenih ciljeva ovog istraživanja.<br />Osim u autografu, spisi o Svetom caru Urošu postoje i u jednom prepisu na novocrkvenoslovenskom jeziku s početka četvrte decenije XVIII veka (Jazački prepis), koji se čuva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu pod brojem 333. Kako glavni deo rada predstavlja konkordancija kultnih spisa o Svetom caru Urošu u autografu, delove koji nedostaju nismo dopunjavali tekstom iz mlađeg prepisa. On je poslužio kao oslonac na onim mestima koja je u autografu bilo teško pročitati ili su postojale nedoumice u raščitavanju teksta, a koje su rešene u pojedinim slučajevima poređenjem sa mlađim prepisom. S druge strane, izdvajanjem fonetskih i tvorbenih dubleta, sinonima, kao i tekstoloških dubleta došli smo do zaključka da postoji mogućnost da je kao predložak Jazačkom prepisu poslužila i novija tekstološka redakcija, a ne samo autograf.<br />U cilju izvođenja opšteg zaključka o tipu leksike u ispitivanim delima, a koji je, pre svega, trebalo da pokaže da li postoje odlike ponarodnjavanja srpskoslovenskog jezika na leksičkoj ravni, ukazali smo na pozajmljenice i dominantna tvorbena sredstva u različitim delima, s jedne strane, i na sinonimske parove leksema i semantičku raslojenost leksike, s druge strane.<br />Procentualno gledano, udeo stranih reči približno je jednak u svim delima. Kod pisca nije bila izražena tendencija upotrebe pozajmljenica tamo gde je postojala odgovarajuća slovenska reč. U Žitiju je zabeleženo najviše leksema sa stranom osnovom i to među antroponimima (i prisvojnim pridevima izvedenim od njih), patronimima, etnicima, toponimima i kteticima. Potom slede lekseme kojima se identifikuju liturgijski termini, duhovna zvanja i činovi. NJih je najviše u Službi, što je u direktnoj vezi s namenom ovog dela i načinom nastanka.<br />Složenica je najviše u poetskom delu, ali njihov udeo ni u ostalim delima nije drastično manji, što govori o ujednačenosti stila u tekstovima različitog žanra. Ostala knjiška tvorbena sredstva vezuju se prevashodno za sferu duhovnosti.<br />Sinonimski parovi u kojima je jedna od leksema bila poznata narodnom govoru govore u prilog tome da Žitije odlikuje upliv leksike iz narodne baze. Zatečeno stanje može biti uslovljeno kako poreklom izvora koji su korišćeni pri sastavljanju ovog dela, tako i njegovim karakterom (vladarsko žitije) i istorijskim okolnostima nastanka. S druge strane, preovladavanje leksema svojstvenih književnom idiomu u Službi u direktnoj je vezi sa stepenom sakralnosti teksta, ali i s njegovom opštom namenom.<br />Kada se ista leksema javlja u različitim delima, zapaža se da se u Žitiju ona najčešće beleži u konkretnom značenju i vezuje se za svetovni aspekt života, dok u Službi vrlo često dolazi do semantičke promene konkretno &gt; apstraktno, te se ista leksema javlja u figurativnom značenju i prelazi u sferu duhovnosti.</p>

<p>Ova disertacija se bavi procesom<br />&nbsp;morfemizacije krnjih osnova koje su nastale<br />od leksičkihslivenica. Rekurzivinim<br />slivanjem s različitim inicijalnim elementima,<br />ove osnove se konsoliduju u svom skraćenom<br />obliku ili oblicima, &scaron;to za rezultat ima<br />separaciju novih tvorbenih jedinica. Najbitniji<br />ciljevi istraživanja su sledeći: da se utvrdi<br />teorijski i terminolo&scaron;ki status ovih elementa i<br />odrede kriterijumi za njihovo članstvo u ovoj<br />kategoriji; da se na osnovu tih kriterijuma<br />napravi popis morfemizovanih elemenata uz<br />razvoj metodologije potrebne za njihovu<br />ekscerpciju; da se sačini spisak leksema u<br />kojima se javljaju; da se ustanove formalne<br />varijacije i njihova relativna učestalost kao i<br />tipovi i oblici inicijalnih elementa sa kojima<br />se kombinuju, &scaron;to bi za rezultat imalo<br />formulisanje prototipskog tvorbenog modela;<br />da istraži značenje ovih elemenata, eventualni<br />razvoj novih semema i smisaonih odnosa; da<br />d&acirc; pregled njihove zastupljenosti u<br />postojećim rečnicima; da predloži model<br />njihove leksikografske obrada i da se na<br />osnovu tog predloga sačini rečnik kako<br />morfemizovanih krnjih osnova, tako i reči u<br />kojima se javljaju.</p> / <p>This dissertation investigates the process of<br />AB morphemization of truncated bases which<br />have originated from lexical blends. Through<br />their recurrent blending with various initial<br />elements, they become consolidated in their<br />truncated form or forms, resulting in the<br />secretion of new word-formational units. The<br />most important goals of the research are the<br />following: to determine the theoretical and<br />terminological status of these elements and<br />establish the criteria for category<br />membership; to compile a list of<br />morphemized elements based on these<br />criteria by developing the methodology for<br />their extraction; to compile a list of lexemes<br />containing these newly morphemized<br />elements; to determine formal variations and<br />their relative frequency as well as the types<br />and forms of initial elements with which they<br />combine, resulting in theformulation of the<br />prototypical word-formation pattern; to<br />investigate the meaning of these elements and<br />the development of new senses and sense<br />relations; to give an overview of their<br />representation in existing dictionaries; to<br />propose a model for their lexicographic<br />treatment and to apply that model in the<br />compilation of a specialized dictionary of<br />morphemized truncated bases and words in<br />which they appear.</p>

Disertacijoje „Jokūbo Brodovskio žodyno leksikografinis metodas“ tiriamas rankraštinis vokiečių–lietuvių kalbų žodynas Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (prieš 1744, toliau – B). Nors išlikęs nepilnas, šis žodynas laikomas didžiausiu XVIII a. vokiečių–lietuvių kalbų leksikografijos darbu. Disertacijos tikslas yra ištirti ir aprašyti žodyno leksikografinį metodą, kuris suprantamas kaip žodyne pateiktos kalbinės medžiagos atrankos ir pateikimo būdų bei priemonių visuma. Į leksikografinio metodo aprašymą įtrauktas ir žodyno šaltinių tyrimas. Disertacija pradedama įvadu ir dviem apžvalginiais skyriais, skirtais žodyno rankraščio atsiradimo istorijai ir autoriaus gyvenamajam laikotarpiui nušviesti. Ketvirtajame ir penktajame disertacijos skyriuose analizuojama žodyno makrostruktūra ir mikrostruktūra. Čia smulkiai nagrinėjamas B turinys, išskiriami unikalūs jo bruožai ir išsamiai apibūdinama žodyne teikiama leksikografinė informacija bei analizuojamos jos pateikimo formos. Disertacijos šeštasis skyrius skirtas žodyno šaltiniams tirti. Atskiruose skirsniuose aptariami trys pagrindiniai leksikografiniai žodyno šaltiniai ir jų naudojimo pobūdis: Konrado Agricolos Biblijos žodžių konkordancijų Concordantiae Bibliorum, emendatae ac ferè novae […] 1674 m. redakcija, naujai surastas B šaltinis Johanno Jacobo Dentzlerio vokiečių–lotynų kalbų žodynas Clavis Linguae Latinae (1709 m. redakcija) ir paskutiniu žodyno rengimo etapu naudotas anoniminiu laikomas rankraštinis... [toliau žr. visą tekstą] / The doctoral thesis „The Lexicographical Method of the Dictionary of Jacob Brodowski“ focuses on the manuscript German-Lithuanian dictionary Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (before 1744, further on – B). Although the manuscript has survived till the present day incomplete, it is considered to be the largest German-Lithuanian dictionary throughout the 18th century. The aim of the thesis is to examine and describe the lexicographical method of Brodovskis’ dictionary which is understood as the whole of means and techniques of selection of linguistic material as well as its presentation in the dictionary. The lexicographical method also covers an analysis of sources of the dictionary. The thesis starts with an introduction, two overviews on the history of the survival of the manuscript and on some special circumstances of author‘s life. The fourth and fifth parts analyse the macrostructure and microstructure of the dictionary. They present a detailed description of the dictionary contents, show its unique characteristics and thoroughly analyse lexicographical information and its presentation forms in B. The sixth part of the thesis focuses on dictionary sources. The most important lexicographical sources of B are discussed in three separate sections: a revised edition of Konrad Agricola‘s concordance to the Bible Concordantiae Bibliorum, emendatae ac ferè novae […] (1674), the German-Latin dictionary Clavis Linguae Latinae by Johann Jacob Dentzler (the... [to full text] / Die Promotionsschrift „Die lexikographische Metode des Wörterbuchs von Jacob Brodowski“ befasst sich mit dem handschriftlichen deutsch-litauischen Wörterbuch Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (vor 1744, nachstehend – B). Obwohl unvollständig überliefert, gilt dieses Wörterbuch als die größte deutsch-litauische lexikographische Arbeit des 18. Jahrhunderts. Das Ziel der Promotionsschrift ist die Untersuchung der lexikographischen Metode des Wörterbuchs, wobei unter lexikographischer Metode die Gesamtheit der Mittel und Vorgehensweisen verstanden wird, die zur Auwahl und Präsentation des sprachlichen Materials im Wörterbuch dienen. Außerdem umfasst die Untersuchung der lexikographischen Methode die Frage der Wörterbuchquellen. Das erste Kapitel der Dissertation bildet die Einleitung, darauf folgen zwei Kapitel, die einen Überblick über die Entstehungs- und Überlieferungsgeschichte des Wörterbuchs sowie die Lebensumstände des Wörterbuchverfassers bieten. Das vierte und fünfte Kapitel sind der Analyse der Makro- und Mikrostruktur des Wörterbuchs gewidmet. Hier werden der Inhalt und die Struktur des Wörterbuchs eingehend analysiert, die einzigartigen Merkmale des Wörterbuchs herausgearbeitet, das sprachliche Material und seine Präsentationsformen im Wörterbuch näher charakterisiert. Das sechste Kapitel der Dissertation befasst sich mit lexikographischen und nicht lexikographischen Wörterbuchquellen, die jeweils in separaten Abschnitten besprochen werden. Zu... [der volle Text, siehe weiter]

Die Promotionsschrift „Die lexikographische Metode des Wörterbuchs von Jacob Brodowski“ befasst sich mit dem handschriftlichen deutsch-litauischen Wörterbuch Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (vor 1744, nachstehend – B). Obwohl unvollständig überliefert, gilt dieses Wörterbuch als die größte deutsch-litauische lexikographische Arbeit des 18. Jahrhunderts. Das Ziel der Promotionsschrift ist die Untersuchung der lexikographischen Metode des Wörterbuchs, wobei unter lexikographischer Metode die Gesamtheit der Mittel und Vorgehensweisen verstanden wird, die zur Auwahl und Präsentation des sprachlichen Materials im Wörterbuch dienen. Außerdem umfasst die Untersuchung der lexikographischen Methode die Frage der Wörterbuchquellen. Das erste Kapitel der Dissertation bildet die Einleitung, darauf folgen zwei Kapitel, die einen Überblick über die Entstehungs- und Überlieferungsgeschichte des Wörterbuchs sowie die Lebensumstände des Wörterbuchverfassers bieten. Das vierte und fünfte Kapitel sind der Analyse der Makro- und Mikrostruktur des Wörterbuchs gewidmet. Hier werden der Inhalt und die Struktur des Wörterbuchs eingehend analysiert, die einzigartigen Merkmale des Wörterbuchs herausgearbeitet, das sprachliche Material und seine Präsentationsformen im Wörterbuch näher charakterisiert. Das sechste Kapitel der Dissertation befasst sich mit lexikographischen und nicht lexikographischen Wörterbuchquellen, die jeweils in separaten Abschnitten besprochen werden. Zu... [der volle Text, siehe weiter] / Disertacijoje „Jokūbo Brodovskio žodyno leksikografinis metodas“ tiriamas rankraštinis vokiečių–lietuvių kalbų žodynas Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (prieš 1744, toliau – B). Nors išlikęs nepilnas, šis žodynas laikomas didžiausiu XVIII a. vokiečių–lietuvių kalbų leksikografijos darbu. Disertacijos tikslas yra ištirti ir aprašyti žodyno leksikografinį metodą, kuris suprantamas kaip žodyne pateiktos kalbinės medžiagos atrankos ir pateikimo būdų bei priemonių visuma. Į leksikografinio metodo aprašymą įtrauktas ir žodyno šaltinių tyrimas. Disertacija pradedama įvadu ir dviem apžvalginiais skyriais, skirtais žodyno rankraščio atsiradimo istorijai ir autoriaus gyvenamajam laikotarpiui nušviesti. Ketvirtajame ir penktajame disertacijos skyriuose analizuojama žodyno makrostruktūra ir mikrostruktūra. Čia smulkiai nagrinėjamas B turinys, išskiriami unikalūs jo bruožai ir išsamiai apibūdinama žodyne teikiama leksikografinė informacija bei analizuojamos jos pateikimo formos. Disertacijos šeštasis skyrius skirtas žodyno šaltiniams tirti. Atskiruose skirsniuose aptariami trys pagrindiniai leksikografiniai žodyno šaltiniai ir jų naudojimo pobūdis: Konrado Agricolos Biblijos žodžių konkordancijų Concordantiae Bibliorum, emendatae ac ferè novae […] 1674 m. redakcija, naujai surastas B šaltinis Johanno Jacobo Dentzlerio vokiečių–lotynų kalbų žodynas Clavis Linguae Latinae (1709 m. redakcija) ir paskutiniu žodyno rengimo etapu naudotas anoniminiu laikomas rankraštinis... [toliau žr. visą tekstą] / The doctoral thesis „The Lexicographical Method of the Dictionary of Jacob Brodowski“ focuses on the manuscript German-Lithuanian dictionary Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (before 1744, further on – B). Although the manuscript has survived till the present day incomplete, it is considered to be the largest German-Lithuanian dictionary throughout the 18th century. The aim of the thesis is to examine and describe the lexicographical method of Brodovskis’ dictionary which is understood as the whole of means and techniques of selection of linguistic material as well as its presentation in the dictionary. The lexicographical method also covers an analysis of sources of the dictionary. The thesis starts with an introduction, two overviews on the history of the survival of the manuscript and on some special circumstances of author‘s life. The fourth and fifth parts analyse the macrostructure and microstructure of the dictionary. They present a detailed description of the dictionary contents, show its unique characteristics and thoroughly analyse lexicographical information and its presentation forms in B. The sixth part of the thesis focuses on dictionary sources. The most important lexicographical sources of B are discussed in three separate sections: a revised edition of Konrad Agricola‘s concordance to the Bible Concordantiae Bibliorum, emendatae ac ferè novae […] (1674), the German-Latin dictionary Clavis Linguae Latinae by Johann Jacob Dentzler (the... [to full text]