<p>U radu se razmatra uloga umetničkog dela u funkciji podsticanja likovnih sposobnosti kod učenika mlađeg &scaron;kolskog uzrasta u nastavi likovne kulture. Ukazano je na savremene tendencije u umetničkom obrazovanju koje ističu da je umetnost i proces učenja u umetnosti od vitalnog značaja za harmoničan razvoj svakog deteta. U tom kontekstu istaknuto je da nastava likovne kulture treba da podržava i podstiče razvoj likovnih sposobnosti &ndash; likovno-oblikovni razvoj, likovno-aprecijativne sposobnosti i kreativnost dece. Činjenica jeste da se likovno obrazovanje može kvalitetno sprovoditi samo ukoliko se podjednako poklanja pažnja i produktivnim, i perceptivnim i receptivnim likovnim aktivnostima, pri čemu se razvija produktivno i receptivno mi&scaron;ljenje.<br />Osnovni cilj istraživanja odnosio se na ispitivanje efikasnosti i uticaj Razvojnog programa aktivnog posmatranja umetničkog dela putem primene posebno osmi&scaron;ljenih strategija, metoda i postupaka koji podstiču razvoj likovnih sposobnosti &ndash; likovne kreativnosti, likovno aprecijativnih sposobnosti i likovno-oblikovnog razvoja kod učenika mlađeg &scaron;kolskog uzrasta u nastavi likovne kulture. Namera istraživanja bila je da se prouče efekti eksperimentalnog intervenisanja u nastavi likovne kulture kada je u pitanju upotreba i kori&scaron;ćenje umetničkog dela u trećem razredu osnovne &scaron;kole. U istraživanju je primenjena metoda eksperimenta sa paralelnim grupama. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 201 učenika (eksperimentalnu grupu činila su 102 učenika, a kontrolnu 97) iz dve osnovne &scaron;kole u Užicu. Za potrebe istraživanja kori&scaron;ćen je test op&scaron;te kreativnosti (LV1), test likovne aprecijacije (AP test) i test četiri crteža (LV2) koji ispituje op&scaron;tu likovnu kreativnost, ali i specifičnosti likovno-kreativnog razvoja. Podaci su obrađeni i analizirani kvantitativnom metodom u cilju povećanja interpretabilnosti podataka.<br />Rezultati istraživanja pokazuju da je aktivno posmatranje umetničkog dela, primenom posebno osmi&scaron;ljenih strategija, metoda i postupaka neophodno u nastavi likovne kulture jer može da podstiče razvoj likovnih sposobnosti &ndash; likovne kreativnosti, likovno aprecijativnih sposobnosti (percepciju i recepciju) kao i likovno-oblikovni razvoj. Razvojni program, primenjen u eksperimentalnoj grupi, pored inovativnog pristupa u planiranju i izvođenju nastave likovne kulture i posmatranja umetničkog dela, imao je nameru i da unapredi nastavu likovne kulture. Dobijeni rezultati ukazuju na to da su učenici eksperimnetalne grupe pokazali vi&scaron;i nivo u svim postavljenim zadacima, &scaron;to potvrđuje pretpostvaku da je Razvojni program, koji postavlja umetničko delo u interesno područje učenika, efikasniji u odnosu na nastavu u kojoj nije bio uveden eksperimentalni faktor.<br />Istraživanje je pokazalo da je oblast likovne umetnost specifična i kompleksna, &scaron;to zahteva izvesnu reorganizaciju i unapređenje u smislu istovremenog razvijanja produktivnih i receptivnih sposobnosti. Učenici mlađeg &scaron;kolskog uzrasta nemaju previ&scaron;e prilike da nauče kako da posmatraju umetničko delo, kako da ga dožive i u njemu uživaju. Aktiviranjem suptilne percepcije može doći do kvalitetne recepcije i doživljavanja umetničkih dela &scaron;to je stvar učenja i vežbe. Ovo istraživanje je ukazalo na to da umetničko delo treba da postane značajan integrativni deo nastave likovne kulture.</p>

<p>U radu se razmatraju problemi u vezi sa kompetencijama nastavnika, aktuelnom praksom inicijalnog obrazovanja budućih nastavnika likovne kulture, njihovim radom u &scaron;koli i usavr&scaron;avanjem tokom perioda rada. Cilj sprovedenog istraživanja bio je da se utvrdi koje su kompetencije nastavnika likovne kulture potrebne za uspe&scaron;nu realizaciju nastave, za rad u &scaron;koli i profesionalnu ulogu u dru&scaron;tvu i kakve su mogućnosti njihovog profesionalnog razvoja. U skladu sa tim, predmet istraživanja bili su: pojedini postojeći nastavni planovi i programi iz oblasti psihologije, pedagogije i metodike nastave visoko&scaron;kolskih ustanova u na&scaron;oj zemlji koje &scaron;koluju nastavnike likovne kulture; akreditovani programi stručnog usavr&scaron;avanja nastavnika u oblasti Likovna kultura; zatim, percepcija nastavnika ovog predmeta o kompetencijama koje su im potrebne; njihovo mi&scaron;ljenje o kompetencijama koje poseduju; njihova procena o udelu inicijalnog obrazovanja, stručnog usavr&scaron;avanja i iskustva stečenog radom u &scaron;koli u sticanju kompetencija; zatim, mi&scaron;ljenje učenika o kompetencijama nastavnika likovne kulture, predmetu Likovna kultura i doprinosu nastavnika tome; kao i korelacija mi&scaron;ljenja nastavnika i učenika po pitanju nastavničkih kompetencija. Rezultati istraživanja ukazuju da je inicijalno obrazovanje nastavnika likovne kulture u na&scaron;oj zemlji raznoliko, te i odnos umetničkog i psiholo&scaron;ko-pedago&scaron;ko-metodičkog obrazovanja nastavnika ovog predmeta zavisi od visoko&scaron;kolske institucije na kojoj je nastavnik sticao svoje inicijalno obrazovanje. Nastavnici svoje inicijalno obrazovanje i stručno usavr&scaron;avanje opažaju kao obrazovanje o deklarativnim znanjima predmetnih sadržaja, bez razvijanja funkcionalnih pedago&scaron;kih, psiholo&scaron;kih i metodičkih znanja i u tom kontekstu smatraju da je potrebno vi&scaron;e orijentacije ka razvoju potrebnih kompetencija. Istraživanje mi&scaron;ljenja učenika je nedvosmisleno ukazalo na važnost uloge nastavnika, njegovih kompetencija za uspe&scaron;nu realizaciju nastave, za rad u &scaron;koli i profesionalnu ulogu u dru&scaron;tvu. Na osnovu rezultata istraživanja, kroz zaključna razmatranja, date su preporuke za model obrazovanja i profesionalni razvoj nastavnika ovog nastavnog predmeta i kao i preporuke za dalja istraživanja u ovoj oblasti.</p>