Apie 5–10 proc. visų krūties navikų atvejų sudaro paveldimas vėžys. BRCA1 ir BRCA2 genai yra patys svarbiausi polinkį susirgti krūties vėžiu sąlygojantys genai. Kiti reikšmingai su padidėjusia krūties navikų išsivystymo rizika susiję – CHEK2 ir NBS1 genai. Šiame darbe ištirtos paveldimos dažniausiai Europos regione nustatomos šių genų mutacijos. Nustatytas BRCA1 ir CHEK2 genų mutacijų dažnis tarp jaunų krūties vėžiu susirgusių moterų, ištyrinėtos jų sąsajos su pacientės amžiumi, naviko klinikinėmis ir morfologinėmis savybėmis. Išanalizuota šeiminės anamnezės prognozinė vertė nustatant paveldimus BRCA1 ir CHEK2 genų pokyčius. Pirmą kartą Lietuvoje įsisavintas CHEK2 bei NBS1 genų tyrimas, nustatyta, kokios CHEK2 geno mutacijos dažniausios. Nors NBS1 geno mutacijų nerasta, bet įsisavinta metodika, kuri bus panaudota ateities tyrimams. Sukurtas kompleksinis BRCA1 bei CHEK2 genų mutacijų radimo prognozavimo modelis. Šiandien klinikinėje praktikoje panašūs modeliai naudojami įvertinti BRCA1/2 genų mutacijų tikimybę. Jų pritaikomumas ir specifiškumas skirtingose etninėse grupėse gali skirtis. Naudojant tirtų pacienčių charakteristikas, įtraukiant ne tik šeiminę anamnezę, pacientės ypatybes, bet ir klinikinius bei molekulinius navikų požymius, sukurti mūsų regionui pritaikyti modeliai bei nustatyti kriterijai, kurie padės atrinkti pacientes genetiniam konsultavimui dėl BRCA1 bei CHEK2 genų mutacijų. Šis naujas požiūris turi didžiulę praktinę naudą. / Approximately 5–10% of all breast cancer cases are considered to be hereditary. BRCA1 and BRCA2 genes are the most important breast cancer predisposing genes. Other genes significantly linked with an increased risk of breast tumors are CHEK2 and NBS1 gene. In this scientific work were studied the most prevalent in European region mutations of these genes. The rate of BRCA1 and CHEK2 gene mutations in young women with breast cancer was evaluated and the relationships between these mutations and patient's age, clinical and morphological tumor features are examined. The prognostic value of family history was analyzed when forecasting hereditary BRCA1 and CHEK2 gene mutations. For the first time in Lithuania the CHEK2, NBS1 genes tests were applied and the evaluation of which CHEK2 gene mutations are most prevalent was obtained. Although NBS1 gene mutations were not found, but applied test technique will be used in future research. There was created a prognostic model for determination of BRCA1 and CHEK2 gene mutations. In today's clinical practice similar models are used to assess the likelihood of the BRCA1/2 mutation. Their applicability and specificity in different ethnic groups may vary. Applying the studied data there was created a model adapted to our region. Testing patients, there were considered not only family medical history and personal characteristics, but also the clinical and molecular features of tumors. The criteria have been found which will help in selecting... [to full text]

<p>Receptor epidermalnog faktora rasta (EGFR) pripada porodici receptora protein-tirozin kinaze čija je aktivacija povezana sa proliferacijom malignih, invazijom, inhibicijom apoptoze, tumorskom angiogenezom i metastatskim &scaron;irenjem stoga ima važnu ulogu u karcinogenezi i tumorskoj progresiji. Aktivirane mutacije se odvijaju oko katalitičkog tirozin kinaza domena. Biopsijski, citolo&scaron;ki i hirur&scaron;ki uzorci se koriste u detekciji EGFR mutacija u momentu postavljanja dijagnoze adenokarcinoma ili karcinoma sa komponentom adenokarcinoma, najpouzdanije lančanom reakcijom polimeraze. Činjenica da primena ciljane molekularne terapije tirozin kinaza inhibitorima kod obolelih sa EGFR mutiranim adenokarcinomom pluća pobolj&scaron;ava prognozu bolesti, postoji rezistencija kod pojedinih tipova EGFR mutacija i povezanost histopatolo&scaron;kim i imunohistohemijskim karakteristikama tumora, da je bronholo&scaron;ki uzorak često jedini uzorak u kome je potrebno odrediti i molekularni profil tumora osnovni cilj ove disertacije bio je da se odredi učestalost i tip EGFR mutacija i povezanost sa karakteristikama adenokarcinoma. Da bi se taj cilj realizovao postavljeni su sekundarni ciljevi odnosno da se: izvr&scaron;i histopatolo&scaron;ka reklasifikacija adenokarcinoma pluća na osnovu kriterijuma koje je postavila internacionalna asocijacija za proučavanje carcinoma pluća, američko torakalno dru&scaron;tvo i evropsko respiratorno dru&scaron;tvo; odredi ekspresija TTF-1 u adenokarcinomu pluća i povezanost sa EGFR mutacionim statusom; odredi učestalost, tip i povezanost EGFR mutacija sa predominantnim tipom adenokarcinoma i utvrdi da li bronhoskopska biopsija može da bude reprezentativni uzorak za određivanje EGFR mutacionog statusa. Histopatolo&scaron;ka građa adenokarcinoma pluća u hirur&scaron;kim uzorcima je heterogenija u odnosu na biopsijske uzorke i ta razlika je statistički značajna (p&lt;0,001). Acinarno predominantni tip je najzastupljeniji u hirur&scaron;kim i biopsijskim uzorcima bez statistički značajne razlike u raspodeli predominantnih tipova u njima (p=0,65883). Predominantni tip u primarnom tumoru određuje predominantni tip u limfogenim metastazama. EGFR mutacije tipa insercija na egzonu 21 i L858R mutacija na egzonu 20 su detektovane kod tri od 60 (5%) bolesnika u pet od 120 uzoraka (tri hirur&scaron;ka i dva biopsijska uzorka), če&scaron;će kod žena, starijih od 60 godina, pu&scaron;ača i u solidno predominantnom tipu. Ne postoji statistički značajna razlika u koncentraciji izolovane DNK između EGFR mutiranih i wt EGFR adenokarcinoma u biopsijskim (p=0,132) i hirur&scaron;kim uzorcima (p=0,641). Procenat invalidnih rezultata prilikom određivanja EGFR mutacionog statusa u je veći u biopsijskim uzorcima u odnosu na hirur&scaron;ke uzorke. Postoji statistički značajna razlika izmeĐu broja TTF-1 pozitivnih i TTF-1 negativnih adenokarcinoma (p&lt;0,001), ali ne i u raspodeli ovih bolesnika prema polovima (p=0,1231), prosečnoj starosti, pu&scaron;ačkim navikama (p=0,6488) i prosečnoj veličini tumora (p=0,21). Postoji pozitivna korelacija između TTF-1 pozitivne ekspresije i EGFR mutacionog statusa stoga TTF-1 pozitivna ekspresija može da bude prediktor pozitivnog EGFR mutacionog statusa. Bronhoskopska biopsija je reprezentativni uzorak za određivanje EGFR mutacionog statusa zato &scaron;to: većina dijagnostičkih biopsijskih uzoraka ima vi&scaron;e od 100 očuvanih tumorskih ćelija, nema razlike u raspodeli predominantnih tipova u odnosu na hirur&scaron;ke uzorke, EGFR mutacije se detektuju u uzorcima sa manje od 100 tumorskih ćelija i manje od 20% volumenske gustine tumorskog tkiva, razlika između koncentracije izolovane DNK u EGFR mutiranim i wt EGFR adenokarcinomima u biopsijskim i hirur&scaron;kim uzorcima nije statistički značajna (p=0,132 i p=0,641).</p> / <p>Epidermal growth factor receptor (EGFR) belongs to the family of protein-tyrosin kinase family, whose activation is associated with the proliferation of malignant cells, invasion, inhibition of apoptosis, tumor angiogenesis and metastatic spread and thus plays an important role in carcinogenesis and tumor progression. Activated mutations take place around the catalytic tyrosine kinase domain. Biopsy, cytological and surgical specimens are used for the detection of EGFR mutations at the time of diagnosis of adenocarcinoma or carcinoma with an adenocarcinoma component, most reliably using a polymerase chain reaction. The fact that the application of molecular tyrosin kinase inhibitor therapy to patients with EGFR mutated lung adenocarcinoma improves the prognosis of the disease, there is resistance in certain types of EGFR mutations and connection with histopathological and immunohistochemical characteristics of tumor, that the bronchoscopic specimen is often the only specimen in which it is necessary to determine the molecular profile of the tumor, the primary objective of this thesis is to determine the frequency and type of EGFR mutations and their connection with the characteristics of adenocarcinoma. In order to realize this objective, the following secondary objectives have been set: to execute histopathological reclassification of lung adenocarcinoma based on the criteria set by the International Association for the Study of Lung Cancer, the American Thoracic Society and European Respiratory Society; determine the expression of TTF-1 in lung adenocarcinoma and connection with EGFR mutation status; determine the frequency, type and connection of EGFR mutations with predominant type of adenocarcinoma and confirm whether bronchoscopic biopsy may be a representative specimen for the determination of EGFR mutation status. Histopathological material of lung adenocarcinoma in surgical specimens is more heterogeneous in relation to biopsy specimens and such difference is statistically significant (p&lt;0,001). Acinar predominant type is the most common in surgical and biopsy specimens with no statistically significant differences in the distribution of predominant type among them (p=0,65883). The predominant type in the primary tumor determines the predominant type in lymphatic metastases. EGFR mutations in the type of insertions on exon 21 and L858R mutations on exon 20 have been detected in three out of 60 (5%) of patients in five out of 120 specimens (three surgical and two biopsy samples), more often in women older than 60, smokers and in a solid predominant type. There are no statistically significant differences in the concentration of isolated DNA between EGFR mutated and wt EGFR adenocarcinoma in biopsy (p=0,132) and surgical specimens (p=0,641). The percentage of invalid results in determining the EGFR mutation status is higher in biopsy specimens compared to the surgical specimens. There is a statistically significant difference between the number of TTF-1 positive and TTF-1 negative adenocarcinoma (p&lt;0,001), but not in the distribution of these patients according to gender (p=0,1231), average age, smoking habits (p=0,6488) and average tumor size (p-0,21). There is a positive correlation between TTF-1 positive expression and EGFR mutation status and therefore TTF-1 positive expression can be a predictor of positive EGFR mutation status. Bronchoscopic biopsy is a representative sample for the determination of EGFR mutation status because: most diagnostic biopsy specimens have more than 100 preserved tumor cells, there is no difference in the distribution of predominant types in relation to surgical specimens, EGFR mutations are detected in samples with less than 100 tumor cells and less than 20% of volume density of tumor tissue, the difference between the concentration of isolated DNA in EGFR mutated and wt EGFR adenocarcinoma in biopsy and surgical specimens is not statistically significant (p=0,132 and p=0,641).</p>

<p>Увод: Бројне генске мутације су у основи наследних склоности ка повећаном згрушавању крви (наследних тромбофилија). Најчешће испитиване наследне тромбофилије су: недостатак антитромбина, недостатак протеина Ц, недостатак протеина С, мутација проакцелерина FV Leiden и мутација протромбина FII G 20210 А. Тромбоза дубоких вена (ТДВ) често се јавља у општој популацији а код великог броја оболелих долази до поновне појаве болести. Стога је важно утврђивање значајности параметара који доприносе ризику за настанак ТДВ. Циљ: Утврђивање учесталости тромбофилних мутација код болесника са венским тромбоемболизмом и код здравих особа у популацији Војводине, испитивање повезаности тромбофилних мутација са локализацијом тромбозе и појавом плућне емболије, утврђивање разлике у времену појављивања ТДВ између оболелих са присуством појединачне и удружене тромбофилије, утврђивање учесталости удружене тромбофилије код оболелих и здравих особа и њен утицај на понављање тромбозног процеса у односу на појединачне тромбофилије и на основу добијених резултата утврђивање у којим случајевима је потребно извршити генетичко испитивање тромбофилије ради одређивања врсте и трајања антитромбозне терапије. Материјал и методе: Испитано је 175 оболелих особа са потврђеном ТДВ и 115 клинички и лабораторијски здравих особа које никад нису доживеле тромбозни инцидент и које су одабране тако да се контролна група поклапа са групом оболелих по полу. Активност антитромбина, протеина Ц и С, резистенција на активирани протеин Ц, ниво фактора VIII и ниво фибриногена одређивани су коагулационим тестовима а присуство мутација FV Leiden, FII G 20210 А, MTHFRС 677 Т и MTHFRА 1298 С испитивано је методом алелске дискриминације на Real-Time PCR инструменту. Оболелима је мерен и крвни притисак и одређиван липидни статус у случајевима сумње на поремећај нивоа липида у крви. Добијени подаци су нумерички обрађивани стандардним процедурама дескриптивне статистике и статистичке анализе. Резултати: Постојање наследне тромбофилије је утврђено код 57,14% оболелих са ТДВ и 48,21% здравих особа. Код укупно 16,57% оболелих испитаника утврђен је недостатак барем једног од природних инхибитора коагулације: код 4,0% недостатак антитромбина, код 1,71% недостатак протеина Ц, код 10,29% недостатак протеина С и код 0,57% истовремено постојање недостатка протеина Ц и протеина С. Постојање резистенције на активирани протеин Ц утврђено је код 30,38% оболелих. Постојање FV Leiden мутације утврђено је код 21,14% оболелих, код 16,0% у хетерозиготном а код 5,14% у хомозиготном облику и код 10,42% испитаника контролне групе у хетерозиготном облику док хомозиготних носилаца није било. Постојање FIIG 20210 А мутације утврђено је код 7,43% оболелих, код 4,0% у хетерозиготном облику а код 3,43% у хомозиготном облику и код 8,18% испитаника контролне групе, код 6,36% у хетерозиготном облику а код 1,82% у хомозиготном облику. Постојање мутације MTHFR С 677 Т је утврђено код 50,86% оболелих, код 42,86% у хетерозиготном облику а код 18,0% у хомозиготном облику и код 62,62% испитаника контролне групе, код 43,93% у хетерозиготном облику а код 18,69% у хомозиготном облику. Постојање мутације MTHFR А 1298 С утврђено је код 44,94% оболелих и 25,37% здравих испитаника са MTHFR С 677 Т мутацијом. Присуство фактора VIII у повишеној концентрацији утврђено је код 17,71% оболелих а присуство повишених вредности концентрац ије фибриногена код 9,81% оболелих. Код укупно 84,57% оболелих испитаника утврђено је постојање барем једне тромбофилије. Закључци: Између постојања недостатака природних инхибитора коагулације, постојања FV Leiden мутације у хомозиготном облику, као и постојања удружене наследне тромбофилије и настанка ТДВ утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Недостатак неког од природних инхибитора повезан је са највећим ризиком за настанак ТДВ. Између постојања FIIG 20210 А мутације, у хомозиготном или хетерозиготном облику, постојања FV Leiden мутације у хетерозиготном облику, као и постојања MTHFRC677 T мутације, самостално или истовремено са MTHFRА 1298 C мутацијом и настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између присуства FIIG 20210 А мутације или FV Leiden мутације и MTHFRC677 T мутације у хомозиготном облику, као и удружене наследне тромбофилије и појаве ТДВ у трудноћи или пуерперијуму утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између постојања наследне тромбофилије, појединачне или удружене, и клиничког испољавања венске тромбоемболијске болести код оболелих са ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између постојања наследне тромбофилије, појединачне или удружене, и старости у време настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између присуства MTHFRC677 T мутације и поновљеног тромбозног процеса утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између присуства FIIG 20210 А мутације и FV Leiden мутације, у хомозиготном или хетерозиготном облику, удружене наследне тромбофилије и поновљеног тромбозног процеса није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између гојазности и повишеног крвног притиска и настанка ТДВ утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између хиперлипопротеинемије и настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. На основу добијених резултата можемо закључити да се одлука о испитивању наследне тромбофилије доноси узимајући у обзир старост, пол и присуство пролазних или трајних фактора ризика.</p> / <p>Uvod: Brojne genske mutacije su u osnovi naslednih sklonosti ka povećanom zgrušavanju krvi (naslednih trombofilija). Najčešće ispitivane nasledne trombofilije su: nedostatak antitrombina, nedostatak proteina C, nedostatak proteina S, mutacija proakcelerina FV Leiden i mutacija protrombina FII G 20210 A. Tromboza dubokih vena (TDV) često se javlja u opštoj populaciji a kod velikog broja obolelih dolazi do ponovne pojave bolesti. Stoga je važno utvrđivanje značajnosti parametara koji doprinose riziku za nastanak TDV. Cilj: Utvrđivanje učestalosti trombofilnih mutacija kod bolesnika sa venskim tromboembolizmom i kod zdravih osoba u populaciji Vojvodine, ispitivanje povezanosti trombofilnih mutacija sa lokalizacijom tromboze i pojavom plućne embolije, utvrđivanje razlike u vremenu pojavljivanja TDV između obolelih sa prisustvom pojedinačne i udružene trombofilije, utvrđivanje učestalosti udružene trombofilije kod obolelih i zdravih osoba i njen uticaj na ponavljanje tromboznog procesa u odnosu na pojedinačne trombofilije i na osnovu dobijenih rezultata utvrđivanje u kojim slučajevima je potrebno izvršiti genetičko ispitivanje trombofilije radi određivanja vrste i trajanja antitrombozne terapije. Materijal i metode: Ispitano je 175 obolelih osoba sa potvrđenom TDV i 115 klinički i laboratorijski zdravih osoba koje nikad nisu doživele trombozni incident i koje su odabrane tako da se kontrolna grupa poklapa sa grupom obolelih po polu. Aktivnost antitrombina, proteina C i S, rezistencija na aktivirani protein C, nivo faktora VIII i nivo fibrinogena određivani su koagulacionim testovima a prisustvo mutacija FV Leiden, FII G 20210 A, MTHFRS 677 T i MTHFRA 1298 S ispitivano je metodom alelske diskriminacije na Real-Time PCR instrumentu. Obolelima je meren i krvni pritisak i određivan lipidni status u slučajevima sumnje na poremećaj nivoa lipida u krvi. Dobijeni podaci su numerički obrađivani standardnim procedurama deskriptivne statistike i statističke analize. Rezultati: Postojanje nasledne trombofilije je utvrđeno kod 57,14% obolelih sa TDV i 48,21% zdravih osoba. Kod ukupno 16,57% obolelih ispitanika utvrđen je nedostatak barem jednog od prirodnih inhibitora koagulacije: kod 4,0% nedostatak antitrombina, kod 1,71% nedostatak proteina C, kod 10,29% nedostatak proteina S i kod 0,57% istovremeno postojanje nedostatka proteina C i proteina S. Postojanje rezistencije na aktivirani protein C utvrđeno je kod 30,38% obolelih. Postojanje FV Leiden mutacije utvrđeno je kod 21,14% obolelih, kod 16,0% u heterozigotnom a kod 5,14% u homozigotnom obliku i kod 10,42% ispitanika kontrolne grupe u heterozigotnom obliku dok homozigotnih nosilaca nije bilo. Postojanje FIIG 20210 A mutacije utvrđeno je kod 7,43% obolelih, kod 4,0% u heterozigotnom obliku a kod 3,43% u homozigotnom obliku i kod 8,18% ispitanika kontrolne grupe, kod 6,36% u heterozigotnom obliku a kod 1,82% u homozigotnom obliku. Postojanje mutacije MTHFR S 677 T je utvrđeno kod 50,86% obolelih, kod 42,86% u heterozigotnom obliku a kod 18,0% u homozigotnom obliku i kod 62,62% ispitanika kontrolne grupe, kod 43,93% u heterozigotnom obliku a kod 18,69% u homozigotnom obliku. Postojanje mutacije MTHFR A 1298 S utvrđeno je kod 44,94% obolelih i 25,37% zdravih ispitanika sa MTHFR S 677 T mutacijom. Prisustvo faktora VIII u povišenoj koncentraciji utvrđeno je kod 17,71% obolelih a prisustvo povišenih vrednosti koncentrac ije fibrinogena kod 9,81% obolelih. Kod ukupno 84,57% obolelih ispitanika utvrđeno je postojanje barem jedne trombofilije. Zaključci: Između postojanja nedostataka prirodnih inhibitora koagulacije, postojanja FV Leiden mutacije u homozigotnom obliku, kao i postojanja udružene nasledne trombofilije i nastanka TDV utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Nedostatak nekog od prirodnih inhibitora povezan je sa najvećim rizikom za nastanak TDV. Između postojanja FIIG 20210 A mutacije, u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, postojanja FV Leiden mutacije u heterozigotnom obliku, kao i postojanja MTHFRC677 T mutacije, samostalno ili istovremeno sa MTHFRA 1298 C mutacijom i nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva FIIG 20210 A mutacije ili FV Leiden mutacije i MTHFRC677 T mutacije u homozigotnom obliku, kao i udružene nasledne trombofilije i pojave TDV u trudnoći ili puerperijumu utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između postojanja nasledne trombofilije, pojedinačne ili udružene, i kliničkog ispoljavanja venske tromboembolijske bolesti kod obolelih sa TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između postojanja nasledne trombofilije, pojedinačne ili udružene, i starosti u vreme nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva MTHFRC677 T mutacije i ponovljenog tromboznog procesa utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva FIIG 20210 A mutacije i FV Leiden mutacije, u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, udružene nasledne trombofilije i ponovljenog tromboznog procesa nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između gojaznosti i povišenog krvnog pritiska i nastanka TDV utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između hiperlipoproteinemije i nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da se odluka o ispitivanju nasledne trombofilije donosi uzimajući u obzir starost, pol i prisustvo prolaznih ili trajnih faktora rizika.</p> / <p>Introduction: Numerous mutations are involved in genetic basis of an increased tendency for blood to clot (inherited thrombophilia). Most commonly investigated are: antithrombin deficiency, protein C deficiency, protein S deficiency, proaccelerin gene mutation FV Leiden and prothrombin gene mutation FIIG 20210 А. Deep vein thrombosis (DVT) is common in the general population and many patients experience a recurrence of the disease. It is, therefore, important to determine the significance of parameters contributing to the increased risk for DVT development. Objective: The aim of this study was to determine frequencies of thrombophilic mutations in patients with venous thromboembolism and healthy subjects in population of Vojvodina, to evaluate the association between thrombophilic mutations and thrombosis localization including pulmonary embolism, to determine the difference in age of DVT occurrence between patients with single and combined thrombophilic abnormalities, to determine frequencies of combined thrombophilic abnormalities in patients and healthy subjects and their influence on DVT recurrence compared to single thrombophilic abnormalities and on the basis of the results to determine when genetic testing is needed in order to determine the type and duration of anticoagulation therapy. Materials and methods: The study included 175 patients with documented DVT and sex-matched group of 115 healthy subjects without clinical or laboratory abnormalities, never having experienced DVT. Antithrombin, protein C and protein S activity; activated protein C resistance, factor VIII and fibrinogen levels are determined using coagulation tests, while for FV Leiden, FII G 20210 А, MTHFR C 677 T and MTHFR A 1298C mutation detection allelic discrimination assays on Real-Time PCR instrument are performed. Blood pressure is measured on all patients and in case of suspected plasma lipid levels elevation lipid profile is determined. The data obtained were subject to descriptive statistic and statistical analysis. Results: The total incidence of inherited thrombophilia was 57,14% in patients and 48,21% in healthy subjects. Total frequency of natural coagulation inhibitor deficiencies in patients was 16,57%: antithrombin deficiency 4,0%, protein C deficiency 1,71%, protein S deficiency 10,29% and combined protein C and protein S deficiency 0,57%. The incidence of activated protein C resistance in patients was 30,38%. The incidence of FV Leiden mutation was 21,14% in patients, 16,0% were heterozygous and 5,14% were homozygous, and 10,42% in healthy subjects, all of which were heterozygous. The incidence of FIIG 20210 А mutation was 7,43% in patients, 4,0% were heterozygous and 3,43% were homozygous, and 8,18% in healthy subjects, 6,36% were heterozygous and 1,82% were homozygous. The incidence of MTHFR C 677 T mutation was 50,86% in patients, 42,86% were heterozygous and 18,0% were homozygous, and 62,62% in healthy subjects, 43,93% were heterozygous and 18,69% were homozygous. The incidence of MTHFR A 1298 C mutation was 44,94% in patients with MTHFR C 677 T mutation and 25,37% in healthy subjects MTHFR C 677 T mutation. At least one thrombophilic abnormalitiy was present in 84,57% patients. Conclusions: The association between natural coagulation inhibitor deficiencies, FV Leiden mutation in homozygous form and combined thrombophilia and DVT development was statistically significant. Natural coagulation inhibitor deficiencies were associated with greatest risk of DVT development. The association between FII G 20210 А mutation, in homozygous or heterozygous form, FV Leiden mutation in heterozygous form, MTHFR C 677 T mutation alone or combined with MTHFR A 1298 C mutation and DVT development was not statistically significant. The association between FII G 20210 А mutation, FV Leiden mutation and MTHFR C 677 T mutation in homozygous form and DVT development during pregnancy and puerperium was statistically significant. The association between single or combined inherited thrombophilia and thrombosis localization including pulmonary embolism was not statistically significant. The association between single or combined inherited thrombophilia and the age of DVT occurrence was not statistically significant. The association between MTHFR C 677 T mutation and DVT recurrence was statistically significant. The association between FII G 20210 А mutation and FV Leiden mutation, in homozygous or heterozygous form, combined thrombophilia and DVT recurrence was not statistically significant. The association between obesity and high blood pressure and DVT development was statistically significant. The association between hyperlipoproteinemia and DVT development was not statistically significant. Based on the results we can conclude that decision to perform inherited thrombophilia testing should be based upon age, gender and the presence of transient or permanent risk factors.</p>

<p>Napredak na polju molekularne biologije omogućio je identifikaciju molekularnih markera za karcinom bronha sa vrednim prognostičkim i prediktivnim značajem i njihova uloga kod uznapredovalog, metastatskog oblika bolesti je u velikoj meri istražena, dok kod ranih stadijuma bolesti jo&scaron; uvek nije sasvim jasna. Cilj ovog istraživnja bio je da se utvrdi učestalost najče&scaron;ćih genskih alteracija u tumorskim ćelijama bolesnika sa ranim stadijumom adenokarcinoma bronha, da se utvrdi pojedinačna zavisnost ispitivanih genskih alteracija u tumorskim ćelijama sa određenim kliničko-patolo&scaron;kim karakteristikama i da se utvrdi potencijalni prognostički značaj pojedinačne genske alteracije u tumorskim ćelijama na vreme preživljavanja bez povratka bolesti i ukupno vreme preživljavanja. Istraživanje je obuhvatilo 161 bolesnika sa adenokarcinomom bronha, stadijuma bolesti od I do IIIA, kod kojih je sprovedena radikalna hirur&scaron;ka resekcija u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u periodu izmedju 2007 i 2014 godine. U tumorskim uzorcima fiksiranim u parafinu odredjivane su mutacije EGFR, KRAS i PIK3CA gena, ALK i ROS1 rearanžman i PD1 i PD-L1 ekspresija. Kliničkopatolo&scaron;ke karakteristike su preuzete iz registra za karcinom bronha Instituta za plućne bolesti Vojvodine. Ukupno preživljavanje je računato od dana operacije do dana smrti, a preživljavanje bez povratka bolesti je računato od dana operacije do momenta ponovne pojave bolesti. Od 161 testiranog tumorskog uzorka, prisustvo mutacija detektovano je kod 96 uzoraka (59.6%). Prisustvo mutacije KRAS gena detektovano je kod 69 (42.9%), mutacije EGFR gena kod 10 (6.2%), a mutacije PIK3CA gena kod 7 (4.3%) tumorskih uzoraka. ALK rearanžman je detektovan kod 3 (1.9%), a ROS1 rearanžman kod 7 (4.3%) tumorskih uzoraka. PD-1 ekspresija detektovana je u 71 tumorskom uzorku (45%), dok je PD-L1 ekspresija detektovana u 59 tumorskih uzoraka (36.6%). PD-1 ekspresija nije bila značajno povezana ni sa jednim od klinčko-patolo&scaron;kih karakteristika (uključujući KRAS, EGFR, ALK, ROS1 i PI3KCA status). PD-L1 ekspresija je bila značajno povezana sa tipom hirurgije (P = 0.01) i sa prisustvom KRAS mutacije (P = 0.02). Mutacioni status u domenu KRAS gena je bio značajno povezan sa godinama starosti (P = 0.004), polom (P = 0.006) i pu&scaron;ačkim statusom (P = 0.004). Mutacioni status u domenu EGFR gena je bio značajno povezan sa pu&scaron;enjem (P &lt; 0.001) i sa godinama starosti (P = 0.013). Mutacioni statusi u domenu gena za ALK, ROS1 i PI3KCA nisu bili značajno povezani ni sa jednom od ispitivanih kliničko-patolo&scaron;kih karakteristika. Prisustvo PD-1 ekspresije je bilo značajno povezano sa preživljavanjem bez povratka bolesti (P = 0.03) i ukupnim preživljavanjem (P = 0.01). PD-L1 ekspresija, KRAS, EGFR, ALK, ROS1 i PIK3CA mutacioni status nisu bili značajno opvezani sa preživljavanjem bez povratka bolesti i ukupnim preživljavanjem. Najče&scaron;će detektovane genske alteracije su mutacije u domenu KRAS i EGFR gena. Prisustvo KRAS mutacije je značajno povezano sa godinama starosti ispitanika, polom i pu&scaron;ačkim statusom dok je prisustvo EGFR mutacije značajno povezano sa godinama starosti ispitanika i pu&scaron;ačkim statusom. Prisustvo PD-L1 ekspresije je značajno povezano sa vrstom hirur&scaron;kog lečenja i sa prisustvom KRAS mutacija. Jedino prisustvo PD-1 ekspresije u tumorskim ćelijama predstavlja nezavistan prognostički faktor za preživljavanje bez povratka bolesti i ukupno preživljavanje bolesnika sa ranim stadijumom adenokarcinoma bronha.</p> / <p>Advances in the field of molecular biology gave us insight into biomarkers for lung cancer with great prognostic and predictive value and their role in advanced stage disease is well known while in early stage disease is yet to be proven. The aim of this study was to determine the frequencies of the most common gene alterations in patients with early stage lung adenocarcinoma, to determine the relationship between gene alterations in tumor cells and clinicopathologial characteristics and to determine prognostic value of each gene alteration regarding overall survival and disease free survival. One hundred sixty-one patients diagnosed with lung adenocarcinoma clinical stage I-IIIA who underwent radical surgical resection at the Institute for Pulmonary Diseases of Vojvodina between 2007 and 2014 were included in this study. Mutations in EGFR, KRAS and PIK3CA gene, ALK and ROS1 rearrangement and PD-1 and PD-L1 expression were determined in representative formalin-fixed, paraffin-embedded (FFPE) tumor block from each patient. Clinical data were extracted from the institutional lung cancer registry of the Institute for Pulmonary Diseases. Overall survival was calculated as time from the day of surgery to the day of death. Disease free survival was calculated as time from the day of surgery to the day of disease relapse. Among 161 tested tumor tissue, presence of mutation was found in 96 (59.6%) of them. There were 69 (42.9%) mutations in KRAS gene, 10 (6.2%) in EGFR gene and 7 (4.3%) in PIK3CA gene. ALK and ROS1 rearrangement were present in 3 (1.9%) and 7 (4.3%), respectively. PD-1 expression was determined in 71 (45.0%) tumor sample while PD-L1 expression was determined in 59 (36.6%). PD-1 expression was not correlated with any of the clinicopathologial characteristics (including KRAS, EGFR, ALK, ROS1 and PIK3CA mutational status). PD-L1 expression correlated with type of surgery (P = 0.01) and KRAS positivity (P = 0.02). KRAS mutation status correlated with age (P = 0.004), sex (P = 0.006) and smoking status (P = 0.004). EGFR status correlated with smoking status (P &lt; 0.001) and age (P = 0.013). ALK, ROS1 and PIK3CA status were not correlated with any of the clinicopathologial characteristics. PD-1expression was significantly associated with disease free survival (P = 0.03) and overall survival (P = 0.01). PD-L1 expression, KRAS, EGFR, ALK, ROS1 and PIK3CA status were not associated with disease free survival and overall survival. The most frequent gene alteration are mutations in KRAS and EGFR gene. Presence of KRAS mutation is in correlation with patients age, sex and smoking status while presence of EGFR mutation is in correlation with patients age and smoking status. PD-L1 expression is in correlation with type of surgery and KRAS mutational status. Only presence of PD-1 expression represent an independent prognostic factor for disease free survival and overall survival.</p>