<p>Најрепрезентативнији показатељ вербализације части и поштења у српском језику су српске паремије. Но, оне одражавају врло растегљиво схватање тих моралних појмова, и тешко је наћи јединствени лингвистички чинилац који их означава. Српски народ је исказивао поменуте концепте сразмерно ретко у пословицама и изрекама помоћу речи поштење и част, те њихових изведеница, а ова лексичка разноврсност је одраз недовољно екзактне концептуализације поштења и части уопште, уз многа поклапања са другим моралним појмовима. Различити разлози су утицали на ову неегзактност. Први је дуг, можда и вишемиленијумски период од настанка појединих паремија до њиховог објављивања, што је створило велику шароликост денотација поштења и части у српској паремиологији: од примитивног праисторијског поимања, заснованог више на на митском мишљењу, преко преетичке, хомеровске античке идеје, по којој је моралност изједначавана са обичајношћу, теорија попут Аристотелове, па до средњовековног теолошког учења (о врлини као богоугодности, светости, правоверности), нововековних становишта и тако даље. Сва ова схватања имају мање-више заједночко једино поистовећивање поштења са поштовањем етичких правила заједнице коју појединац осећа као своју, однсоно части са награђивањем те индивидуе од стране истог колектива за поштовање речених норми. Чињеница да су Срби, услед вишевековног живота под страним, турским законима, често могли да се ослоне искључиво на неписане, моралне законе властигог колектива, значајно је утицала да етички термини поштења и части прошире изворно значење. Такође, подређени положај нашег народа у Отоманском царству истакао је функцију пословица и изрека као својеврсног тајног, интерног језичког кода у српском друштву. Ова је функција захтевала симболичку употребу речи, како би се прикрио њихов стварни контекст од туђина, често упознатог са српским језиком, али у исто време да би се вербализовали и учинили препознатљивим апстрактни појмови части и поштења у махом неписменом домаћем становништву, које је преносило те пословице и изреке, и које је кудикамо боље познавало конкетне термине, колико год ови били семантички &bdquo;тврди&ldquo; и у основи непрецизни. За ту сврху су се користили лексичко-семантички бинарни парови (поређења по слиности или супротности), рима и друге игре речи, с њиховом експресивном симболиком и емфатичким карактером, те најзад, обиље митологема, иако је многим од њих првобитни смисао временом измењен или заборављен.</p> / <p>Najreprezentativniji pokazatelj verbalizacije časti i poštenja u srpskom jeziku su srpske paremije. No, one odražavaju vrlo rastegljivo shvatanje tih moralnih pojmova, i teško je naći jedinstveni lingvistički činilac koji ih označava. Srpski narod je iskazivao pomenute koncepte srazmerno retko u poslovicama i izrekama pomoću reči poštenje i čast, te njihovih izvedenica, a ova leksička raznovrsnost je odraz nedovoljno ekzaktne konceptualizacije poštenja i časti uopšte, uz mnoga poklapanja sa drugim moralnim pojmovima. Različiti razlozi su uticali na ovu neegzaktnost. Prvi je dug, možda i višemilenijumski period od nastanka pojedinih paremija do njihovog objavljivanja, što je stvorilo veliku šarolikost denotacija poštenja i časti u srpskoj paremiologiji: od primitivnog praistorijskog poimanja, zasnovanog više na na mitskom mišljenju, preko preetičke, homerovske antičke ideje, po kojoj je moralnost izjednačavana sa običajnošću, teorija poput Aristotelove, pa do srednjovekovnog teološkog učenja (o vrlini kao bogougodnosti, svetosti, pravovernosti), novovekovnih stanovišta i tako dalje. Sva ova shvatanja imaju manje-više zajednočko jedino poistovećivanje poštenja sa poštovanjem etičkih pravila zajednice koju pojedinac oseća kao svoju, odnsono časti sa nagrađivanjem te individue od strane istog kolektiva za poštovanje rečenih normi. Činjenica da su Srbi, usled viševekovnog života pod stranim, turskim zakonima, često mogli da se oslone isključivo na nepisane, moralne zakone vlastigog kolektiva, značajno je uticala da etički termini poštenja i časti prošire izvorno značenje. Takođe, podređeni položaj našeg naroda u Otomanskom carstvu istakao je funkciju poslovica i izreka kao svojevrsnog tajnog, internog jezičkog koda u srpskom društvu. Ova je funkcija zahtevala simboličku upotrebu reči, kako bi se prikrio njihov stvarni kontekst od tuđina, često upoznatog sa srpskim jezikom, ali u isto vreme da bi se verbalizovali i učinili prepoznatljivim apstraktni pojmovi časti i poštenja u mahom nepismenom domaćem stanovništvu, koje je prenosilo te poslovice i izreke, i koje je kudikamo bolje poznavalo konketne termine, koliko god ovi bili semantički &bdquo;tvrdi&ldquo; i u osnovi neprecizni. Za tu svrhu su se koristili leksičko-semantički binarni parovi (poređenja po slinosti ili suprotnosti), rima i druge igre reči, s njihovom ekspresivnom simbolikom i emfatičkim karakterom, te najzad, obilje mitologema, iako je mnogim od njih prvobitni smisao vremenom izmenjen ili zaboravljen.</p> / <p>The most representative indicator of verbalization of honor and honesty in the Serbian language are Serbian proverbs. However, they show very elastic conception of these moral concepts, and it is hard to find unique linguistic factor which marks them. Serbs were expressing forenamed concepts relatively rarely in proverbs and sayings with words поштење (&ldquo;honesty&rdquo;) and част (&ldquo;honor&ldquo;), or their derivatives, and the lexical diversity is a reflection of insufficient exact conceptualization of honesty and honor in general, with many matching with other moral concepts. Reasons that contributed to this inexactness are various. The first is long, perhaps millenniums-old period from the occurrence of certain proverbs to their publication, which has created a great diversity of denotations of honesty and honor in Serbian proverbs: from primitive prehistoric comprehension, based more on the mythical thought, through the idea of pre-ethical Homeric antiquity, when morality has been equated with tradition, theories such as those of Aristotle, to Middle Ages theological learning (of the virtue as obedience, holiness, orthodoxy), New Century opinions and so on. All these opinions have more or less in common only mere identification of the honesty with respect of the ethics rules of community which an individual feels like his own, and identification of the honor with rewarding the individual by the same community for respect of the abovementioned rules. The fact that the Serbs, due to centuries of living under foreign Ottoman laws, often were able to rely exclusively on unwritten, the moral standards of their own collective, has significantly influenced the ethical terms of honesty and honor extend their original meaning. Also, the subordinate position of Serbs in the Ottoman Empire emphasized the function of proverbs and sayings as a kind of secret, internal language code of Serbian community. This function required the symbolic use of words, so as to conceal their actual contents from aliens, often familiar with the Serbian language, but at the same time to verbalize and make recognizable abstract concepts of honor and honesty to almost illiterate local population who communicated these proverbs and sayings, rather accustomed to concrete terms, however semantically &ldquo;hard&rdquo; and basically imprecise. For that purpose have been used binary pairs that is opposites (comparison by semantic and lexical similarity or contrast), rhyming words and other wordplays with their expressive symbolism and emphatic character, and finally, plenty of mythologems, even though original meaning of many of these words by time was altered or forgotten.</p>

<p>Рад је усмерен на сагледавање методичких могућности примене интеграције у настави предмета Музичка култура. Прецизније речено, циљ рада је процена ефикасности примене интегративног приступа у обради наставних садржаја дечје народне игре са певањем, са аспекта припреме, реализације и ефеката у наставном процесу, посебно кад је реч о постигнућима ученика у погледу нивоа развијености осећаја за музички ритам и координације, као и мишљења учитеља о предностима и недостацима примене интегративног модела у васпитно-образовном процесу. Сврха рада, јесте експериментална провера примене интегративног приступа у реализацији садржаја дечје народне игре са певањем у функцији подстицања развоја музичког ритма и координације код ученика млађег школског узраста. Мерења која су рађена у два различита временска периода (иницијални и финални тест) у експерименталној и контролној групи, омогућила су утврђивање напретка ученика у нивоу развијености осећаја за музички ритам и координације код ученика експерименталне групе. Резултати су показали да експериментални програм не утиче различито на ниво развијености осећаја за музички ритам, али да утиче различито на ниво развијености координације код ученика различитог пола. Након реализације експерименталног програма учитељи експерименталне и контролне групе изнели су позитивна мишљења у погледу примене интегративног приступа наставних садржаја дечје народне игре са певањем.</p> / <p>Rad je usmeren na sagledavanje metodičkih mogućnosti primene integracije u nastavi predmeta Muzička kultura. Preciznije rečeno, cilj rada je procena efikasnosti primene integrativnog pristupa u obradi nastavnih sadržaja dečje narodne igre sa pevanjem, sa aspekta pripreme, realizacije i efekata u nastavnom procesu, posebno kad je reč o postignućima učenika u pogledu nivoa razvijenosti osećaja za muzički ritam i koordinacije, kao i mišljenja učitelja o prednostima i nedostacima primene integrativnog modela u vaspitno-obrazovnom procesu. Svrha rada, jeste eksperimentalna provera primene integrativnog pristupa u realizaciji sadržaja dečje narodne igre sa pevanjem u funkciji podsticanja razvoja muzičkog ritma i koordinacije kod učenika mlađeg školskog uzrasta. Merenja koja su rađena u dva različita vremenska perioda (inicijalni i finalni test) u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi, omogućila su utvrđivanje napretka učenika u nivou razvijenosti osećaja za muzički ritam i koordinacije kod učenika eksperimentalne grupe. Rezultati su pokazali da eksperimentalni program ne utiče različito na nivo razvijenosti osećaja za muzički ritam, ali da utiče različito na nivo razvijenosti koordinacije kod učenika različitog pola. Nakon realizacije eksperimentalnog programa učitelji eksperimentalne i kontrolne grupe izneli su pozitivna mišljenja u pogledu primene integrativnog pristupa nastavnih sadržaja dečje narodne igre sa pevanjem.</p>

<p>Циљ ове докторске дисертације је да<br />допринесе ученичким компетенцијама у<br />основној и средњој школи при читању,<br />доживљавању и тумачењу лирских народних<br />песама. Тема је актуелна јер садржај ове<br />поезије сублимира све аспекте културе<br />омогућавајући сагледавање и разумевање<br />традицијског и културолошког контекста<br />српске књижевности; пружа теоријски оквир;<br />критичку анализу, истраживања научног и<br />уметничког садржаја и иновативна решења<br />пренесена на дидактичко&ndash;педагошку праксу.<br />Полазећи од савремених научних<br />достигнућа, интердисциплинарности и<br />актуелних методичких приступа настави,<br />сагледане су специфичности ове врсте<br />народног стваралаштва. Очекује се<br />унапређивање наставе у области изучавања народних лирских песама кроз боље</p><p>разумевање обредног и обичајног слоја,<br />историјског и социјалног слоја у песмама.<br />Инсистирањем на претпоставкама савремене<br />наставе отвара се могућност да се<br />&bdquo;придобије&ldquo; ученик за читање, доживљавање<br />и тумачење, као и креативно стварање<br />засновано на пулсиру синкретичности,<br />формулативности, функционалности и<br />животворности народних лирских песама.<br />Акценат је стављен на значењској<br />димензији текста чији се вишеслојни и<br />вишезначни поетски свет доживљава и<br />критички вреднуј кроз истраживачко и<br />стваралачко приступање наставном процесу.<br />У раду су представљена свеобухватна<br />методолошка полазишта и осмишљени су<br />методички поступци који сведоче о<br />целовитости народне лирске поезије и њеном<br />сагласју које онемогућава чврсту<br />класификацију.<br />На конкретним примерима песама<br />заснивају се методичке интерпретације с<br />коментарима који показују како се са<br />ученицима основношколског и<br />средњошколског узраста може засновати<br />савремена, научно заснована наставна и<br />ваннаставна интерпретација народних<br />лирских песама.<br />Технички рад се састоји из шест<br />целина.</p> / <p>Cilj ove doktorske disertacije je da<br />doprinese učeničkim kompetencijama u<br />osnovnoj i srednjoj školi pri čitanju,<br />doživljavanju i tumačenju lirskih narodnih<br />pesama. Tema je aktuelna jer sadržaj ove<br />poezije sublimira sve aspekte kulture<br />omogućavajući sagledavanje i razumevanje<br />tradicijskog i kulturološkog konteksta<br />srpske književnosti; pruža teorijski okvir;<br />kritičku analizu, istraživanja naučnog i<br />umetničkog sadržaja i inovativna rešenja<br />prenesena na didaktičko&ndash;pedagošku praksu.<br />Polazeći od savremenih naučnih<br />dostignuća, interdisciplinarnosti i<br />aktuelnih metodičkih pristupa nastavi,<br />sagledane su specifičnosti ove vrste<br />narodnog stvaralaštva. Očekuje se<br />unapređivanje nastave u oblasti izučavanja narodnih lirskih pesama kroz bolje</p><p>razumevanje obrednog i običajnog sloja,<br />istorijskog i socijalnog sloja u pesmama.<br />Insistiranjem na pretpostavkama savremene<br />nastave otvara se mogućnost da se<br />&bdquo;pridobije&ldquo; učenik za čitanje, doživljavanje<br />i tumačenje, kao i kreativno stvaranje<br />zasnovano na pulsiru sinkretičnosti,<br />formulativnosti, funkcionalnosti i<br />životvornosti narodnih lirskih pesama.<br />Akcenat je stavljen na značenjskoj<br />dimenziji teksta čiji se višeslojni i<br />višeznačni poetski svet doživljava i<br />kritički vrednuj kroz istraživačko i<br />stvaralačko pristupanje nastavnom procesu.<br />U radu su predstavljena sveobuhvatna<br />metodološka polazišta i osmišljeni su<br />metodički postupci koji svedoče o<br />celovitosti narodne lirske poezije i njenom<br />saglasju koje onemogućava čvrstu<br />klasifikaciju.<br />Na konkretnim primerima pesama<br />zasnivaju se metodičke interpretacije s<br />komentarima koji pokazuju kako se sa<br />učenicima osnovnoškolskog i<br />srednjoškolskog uzrasta može zasnovati<br />savremena, naučno zasnovana nastavna i<br />vannastavna interpretacija narodnih<br />lirskih pesama.<br />Tehnički rad se sastoji iz šest<br />celina.</p> / <p>The aim of this doctoral thesis is to contribution<br />to student competence in elementary and<br />secondary school when reading, experiencing<br />and interpreting lyrical folk poems. The topic is<br />current because the content of this poetry<br />sublimates all cultural aspects, making it possible<br />to assess and understand the traditional and<br />cultural context of Serbian literature, and it<br />provides a theoretical framework, as well as a<br />critical analysis, of the exploration of the<br />scientific and artistic content and the innovative<br />solutions applied in didactic and pedagogical<br />practices.<br />The specifics of this kind of folk creativity are<br />analyzed, taking modern scientific<br />achievements, interdisciplinary and<br />contemporary methodical approaches to teaching<br />as the starting point. The expectation is that an<br />improvement of teaching will be achieved in the<br />field of the study of lyrical folk poems through a<br />better understanding of the ritual and customary<br />layer, and the historical and social layer in<br />poems. By insisting on assumptions of modern<br />teaching methods the possibility is created to<br />&ldquo;win over&ldquo; the student to reading, experiencing<br />and interpreting, and creativity based on the<br />pulsating of syncretism, formativeness,<br />functionality and life&ndash;giving quality of lyrical<br />folk poems.<br />The emphasis is placed on the semantic<br />dimension of the text whose poetic world, with<br />multiple layers and multiple meanings, is<br />experienced and critically evaluated through an<br />exploratory and creative approach to the teaching<br />process. The paper presents comprehensive<br />methodological starting points and designed<br />methodical procedures, testifying to the<br />comprehensiveness of lyrical folk poetry and its<br />harmony, which renders hard classification<br />impossible.<br />The methodical interpretations are based on<br />concrete examples of poems, with comments that<br />show how a modern, scientifically based<br />teaching and extracurricular interpretation of<br />lyrical folk poems can be established with<br />elementary and secondary school students.<br />Technically the paper consists of six sections.</p>