<p>Osnovni cilj teze bio je razvoj modela za vrednovanje indikatora&nbsp;razvoja sistema&nbsp;upravljanja otpadom zasnovanog na višekriterijumskoj analizi.Svrha ovog&nbsp;istraživanja bila je da se identifikuju ključni indikatori&nbsp;koji imaju najveći uticaj&nbsp;na razvoj sistema upravljanja otpadom i koji predstavljaju glavne&nbsp;prepreke prilikom&nbsp;kreiranja uspešnih strategija upravljanja otpadom u Republici&nbsp;Srbiji i drugim&nbsp;zemljama u razvoju. Za ovo istraživanje bilo je potrebno pribaviti&nbsp;stručna mišljenja&nbsp;donosilaca odluka iz različitih zemalja koji imaju iskustva&nbsp;u sektoru upravljanja&nbsp;otpadom u zemljama u razvoju. Primenjena metodologija zasniva&nbsp;se na kombinovanoj&nbsp;primeni analitičkog hijerarhijskog procesa, metodi višekriterijumske&nbsp;analize, i&nbsp;preferencijalnoj glasačkoj metodi poznatoj kao Borda metod,&nbsp;koja pripada teoriji&nbsp;društvenog izbora.</p> / <p>The main aim of the thesis was to develop an evaluation model of development indicators of waste management system based on multicriteria analysis. The objective of this research was to identify key indicators and sub-indicators that have the highest influence on the development of a waste management system and that represent the main obstacles when creating successful waste management strategies in Serbia and other developing contries. For this researches, it was necessary to obtain the qualified opinions of decision makers from different countries who have experience in the sector of waste management in developing countries. The applied methodology is based on a combined use of the analytic hierarchy process, from the multi-criteria decision-making set of tools, and the preferential voting method known as Borda Count, which belongs to social choice theory.</p>

<p>U okviru disertacije, razvijen je model upravljanja otpadom na nivou regiona Novi Sad, kori&scaron;ćenjem analize tokova materijala i diskontovanih novčanih tokova. Model omogućava da se na osnovu identifikovanih količina otpada, koje je potrebno tretirati kako bi se ispunili ciljevi propisani Direktivama Evropske unije (EU), kvantifikuje uticaj upravljanja otpadom na životnu sredinu kroz emisiju CO2 eq. u atmosferu. Na osnovu identifikovanih količina otpada, model omogućava procenu investicionih i operativnih tro&scaron;kova postrojenja za tretman otpada. Dobijene ekonomske vrednosti mogu se optimizovati kako bi se uspostavio ekonomski održiv sistem upravljanja otpadom na dug rok uvođenjem naknade za tretman otpada. Razvijeni model i dobijeni podaci omogućavaju definisanje budućeg pravca razvoja sistema upravljanja otpadom u regionu čijom implementacijom bi se smanjio negativni uticaj na životnu sredinu, uspostavio ekonomski održiv sistem i ispunili ciljevi EU.</p> / <p>Using the method of analysis of material flows and discounted cash flows a<br />model for waste management for the Novi Sad Waste Management Region is<br />developed. Using the identified waste quantites in the region, model estimates<br />the waste quantites in order to meet the objectives in the Directives of the<br />European Union (EU) and quantify their impact on environment through the<br />emission of CO2 eq. in the atmosphere. In addition, based on the identified<br />amount of waste, the model estimates investment and operational costs of<br />waste treatment plants. Obtained economic values in the model can be<br />optimized in order to establish a waste management system that is<br />economically sustainable introducing the gate fee. The developed model could<br />be used as a tool for development of waste management system in the region<br />which will reduce the negative impact on the environment, will be economically<br />sustainable and fulfill the objectives of the EU Directives.</p>

<p>Cilj disertacije je razvoj fleksibilnog modela za evaluaciju sistema upravljanja<br />komunalnim otpadom baziran na LCA metodi. Model je baziran na bilansu<br />mase i energije. LCA analiza sistema komunalnog otpada omogućava<br />sagledavanje uticaja kako svih faza životnog ciklusa otpada, tako<br />i celokupnog sistema upravljanja otpadom. Model je koncipiran kroz module<br />koji prate osnovne faze LCA metode. Evaluacija i komparacija različitih<br />scenarija upravljanja otpadom sprovedena je kroz pet indikatora. Ostvareni<br />rezultati istraživanja pokazuju jasne razlike između definisanih scenarija<br />upravljanja otpadom po pitanju odabranih indikatoria i daju dobru osnovu u<br />procesu dono&scaron;enja odluka za unapređenje i izbor optimalnog sistema<br />upravljanja čvrstim komunalnim otpadom.</p> / <p>The goal dissertation is to develop a flexible model for the evaluation<br />waste management system based on LCA methods. The model is<br />based on mass and energy balance. LCA analysis of municipal waste<br />system assess environmental impacts to all phases of the life cycle of<br />waste, and the entire system of waste management. The model is<br />based on modules corresponding to the main phases of LCA<br />methods. Evaluation of different scenarios of waste management is<br />carried out through five indicators. The results show clear differences<br />between the scenarios in terms of impact on selected indicators and<br />provides basis for decision-making processes for the selection of the<br />optimal solid waste management system.</p>

<p>U okviru disertacije, kori&scaron;ćenjem ve&scaron;tačkih neuronskih mreža razvijeni su modeli za predviđanje količina ambalažnog i biorazgradivog komunalnog otpada u Republici Srbiji do kraja 2030. godine. Razvoj modela baziran je na zavisnosti između ukupne potro&scaron;nje domaćinstva i generisane količine dva posmatrana toka otpada. Pored toga, na bazi zavisnosti sa bruto domaćim proizvodom (BDP), definisan je i model za projekciju zastupljenosti osnovnih opcija tretmana komunalnog otpada u Republici Srbiji za isti period. Na osnovu dobijenih rezultata, stvorene su polazne osnove za procenu potencijala za reciklažu ambalažnog otpada, kao i za procenu u kojoj meri se može očekivati da određene količine biorazgradivog otpada u narednom periodu ne budu odložene na deponije, &scaron;to je u skladu sa savremenim principima upravljanja otpadom i postojećim zahtevima EU u ovoj oblasti.</p> / <p>By using artificial neural networks, models for prediction of the quantity of<br />packaging and biodegradable municipal waste in the Republic of Serbia by<br />the end of 2030, were developed. Models were based on dependence<br />between total household consumption and generated quantities of two<br />observed waste streams. In addition, based on dependence with the Gross<br />Domestic Product (GDP), a model for the projection of share of different<br />municipal solid waste treatment options in the Republic of Serbia for the same<br />period, was created. Obtained results represent a starting point for assessing<br />the potential for recycling of packaging waste, and determination of<br />biodegradable municipal waste quantities which expected that in the future<br />period will not be disposed at landfills, in accordance with modern principles<br />of waste management and existing EU requirements in this area.</p>

<p>Istraživanje u okviru doktorske disertacije obuhvata analizu mogućnosti<br />primene reciklaže otpadnog ambalažnog stakla radi dobijanja novog<br />proizvoda. Sa ciljem iznalaženja potencijalnog rešenja za postojeći problem<br />u oblasti upravljanja otpadnom staklenom ambalažom u Srbiji i načina za<br />poboljšanje održivosti u oblasti industrijske proizvodnje, testirana je<br />upotreba drobljenog otpadnog stakla u formi praha, kao sekundarne sirovine<br />u proizvodnji blokova od gline u ciglani. U skladu sa dobijenim<br />eksperimentalnim rezultatima i zaključkom da je 30% optimalna masena<br />količina staklenog praha koja može da se meša sa glinom kod praktične<br />proizvodnje blokova dobrog kvaliteta, razvijen je model, baziran na podacima<br />koji se odnose na konkretan primer. Rezultati modela u okviru analize<br />uticaja procesa proizvodnje blokova sa staklenim reciklatom na životnu<br />sredinu, kao i rezultati analize uticaja na cenu proizvodnje blokova<br />upotrebom staklenog reciklata, predstavljaju značajan doprinos kompletnom<br />sprovedenom istraživanju i usmeravaju na dalji tok istraživanja u oblasti<br />upotrebe otpada kao resursa u industrijskoj proizvodnji.</p> / <p>The research within doctoral dissertation includes a possibility analysis of applying<br />waste glass containers recycling in the production of new product. In order to find a<br />potential solution for the existing problem in the waste glass container management<br />in Serbia and to find a way to improve sustainability in the field of industrial<br />production, the use of waste glass cullet in powder form as a secondary raw material<br />in the clay block production was tested. In accordance with the obtained<br />experimental results and the conclusion that 30 wt. % is the optimal glass cullet<br />amount which can be mixed with clay in the practical production of good quality<br />blocks, a model, based on data related to the concrete example, has been developed.<br />The results of environmental impact assessment of clay/glass blocks production and<br />its costs, represent a significant contribution for complete research and focus on a<br />further research course in the field of waste utilization as a resource in industrial<br />production.</p>

<p>У оквиру дисертације, развијен је модел управљања биоразградивим отпадом из комерцијалних објеката за Град Нови Сад а који се може применити и на друге градове у Србији и земљама у окружењу. Модел је развијен на бази поређења три модела која су сагледавана у различитим деловима Европе и Америци и идентификације свих комерцијалних објеката на територији Града Новог Сада, по врсти услуге коју пружају, величини, броју запослених, мерењем састава и количине отпада на репрезентативном броју комерцијалних објеката за храну и пиће и хотели. Мерења су вршена током седам дана узастопно, три пута у току различитих годишњих доба, мерењем целе количине генерисаног отпада и утврђивањем његовог састава. Предвиђена су четири могућа сценарија која је могуће применити на систем управљања отпадом.</p> / <p>U okviru disertacije, razvijen je model upravljanja biorazgradivim otpadom iz komercijalnih objekata za Grad Novi Sad a koji se može primeniti i na druge gradove u Srbiji i zemljama u okruženju. Model je razvijen na bazi poređenja tri modela koja su sagledavana u različitim delovima Evrope i Americi i identifikacije svih komercijalnih objekata na teritoriji Grada Novog Sada, po vrsti usluge koju pružaju, veličini, broju zaposlenih, merenjem sastava i količine otpada na reprezentativnom broju komercijalnih objekata za hranu i piće i hoteli. Merenja su vršena tokom sedam dana uzastopno, tri puta u toku različitih godišnjih doba, merenjem cele količine generisanog otpada i utvrđivanjem njegovog sastava. Predviđena su četiri moguća scenarija koja je moguće primeniti na sistem upravljanja otpadom.</p> / <p>Within the framework of the dissertation, a model of biodegradable waste management from commercial facilities for the City of Novi Sad has been developed, which can be applied to other cities in Serbia and surrounding countries. The model was developed on the basis of comparing three models that were examined in different parts of Europe and America and the identification of all commercial facilities in the territory of the City of Novi Sad, by type of service they provide, the size, the number of employees, the measurement of the composition and quantity of waste on a representative number of commercial facilities for food and drink and hotels. Measurements were carried out over seven consecutive days, three times during different seasons, measuring the entire amount of generated waste and determining its composition. There are four possible scenarios that can be applied to the waste management system.</p>

<p>Тема&nbsp; докторске&nbsp; дисертације&nbsp; је вишекритеријумска&nbsp; анализа&nbsp; положаја&nbsp; и&nbsp; одрживости регионалних&nbsp; центара&nbsp; за&nbsp; управљање&nbsp; отпадом&nbsp; у&nbsp; Војводини.&nbsp; Анализом&nbsp; примарног&nbsp; и секундарног&nbsp; географског&nbsp; положаја&nbsp; утврђено&nbsp; је&nbsp; да&nbsp; је оцена географског&nbsp; положаја регионалних&nbsp; центара&nbsp; условљена&nbsp; различитим&nbsp; критеријумима. Апсолутни&nbsp; географски положај регионалних центара за управљање отпадом анализиран је са аспекта физичко-географских&nbsp; карактеристика&nbsp; региона&nbsp; (геолошко&nbsp; геоморфолошких,&nbsp; климатских, хидрографских,&nbsp; педолошких&nbsp; и&nbsp; биогеографских).&nbsp; Анализа&nbsp; је&nbsp; показала&nbsp; да&nbsp; поједини регионални&nbsp; центри&nbsp; немају&nbsp; повољан&nbsp; положај&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; физичко-географске карактеристике простора. Ту се пре свега мисли на регион Сомбора, односно на локацију постојеће&nbsp; депоније&nbsp; &bdquo;Ранчево&ldquo;&nbsp; за&nbsp; коју&nbsp; је&nbsp; предвиђено&nbsp; проширење&nbsp; ради&nbsp; успостављања регионалног центра. Релативни географски положај регионалних центара анализиран је<br />са аспекта друштвено-географских карактеристика простора: становништва и насеља, као&nbsp; и&nbsp; привредне&nbsp; активности. У&nbsp; оквиру&nbsp; овог&nbsp; аспекта,&nbsp; анализа&nbsp; је&nbsp; показала&nbsp; релативно неповољан положај регионалних центара за управљање отпадом. Ово пре свега јер само три&nbsp; од&nbsp; девет&nbsp; предвиђених&nbsp; региона&nbsp; испуњавају&nbsp; услов&nbsp; минималног&nbsp; броја&nbsp; становника (200.000) на дужи рок и то региони Новог Сада, Суботице и Инђије. Са друге стране региони&nbsp; Сомбора&nbsp; и&nbsp; Вршца&nbsp; имају&nbsp; изразито&nbsp; неповољну&nbsp; структуру&nbsp; становништва, док регион&nbsp; Инђија,&nbsp; са&nbsp; аспекта&nbsp; положаја&nbsp; насеља,&nbsp; има&nbsp; неповољан&nbsp; положај,&nbsp; јер&nbsp; је&nbsp; једна&nbsp; од<br />општина&nbsp; која&nbsp; припада&nbsp; региону&nbsp; (Шид)&nbsp; физички одвојена&nbsp; од&nbsp; остатка&nbsp; региона.&nbsp; Са економског аспекта, региони Зрењанина и Сомбора бележе најниже зараде у последњој деценији, па се њихов положај у овом смислу може сматрати неповољним. За потребеовог&nbsp; рада&nbsp; извршена&nbsp; је&nbsp; евалуација&nbsp; критеријума&nbsp; и&nbsp; подкритеријума&nbsp; релевантних за доношење&nbsp; одлука у процесу управљања&nbsp; отпадом&nbsp; на&nbsp; нивоу&nbsp; Стратегијом&nbsp; дефинисаних региона&nbsp; у&nbsp; Војводини. Резултати&nbsp; су&nbsp; показали&nbsp; значајне&nbsp; разлике&nbsp; у&nbsp; перцепцији&nbsp; и вредновању појединих фактора од стране доносилаца одлука из различитих региона, али и од стране доносилаца одлука на националном и на локалном нивоу. Такође разликују се ставови независних стручњака из области управљања отпадом и одрживог развоја у<br />односу&nbsp; на&nbsp; доносиоце&nbsp; одлука&nbsp; који су&nbsp; директно&nbsp; укључени&nbsp; у&nbsp; процес&nbsp; доношења одлука. Степен&nbsp; конзистентности&nbsp; је&nbsp; у&nbsp; границама,&nbsp; што&nbsp; говори&nbsp; у&nbsp; прилог&nbsp; томе&nbsp; да&nbsp; је&nbsp; метод аналитичко&nbsp; хијерархијског&nbsp; процеса&nbsp; адекватан&nbsp; за&nbsp; постављање&nbsp; приоритета у&nbsp; развоју одрживих система за управљање отпадом у Војводини.</p> / <p>Tema&nbsp; doktorske&nbsp; disertacije&nbsp; je višekriterijumska&nbsp; analiza&nbsp; položaja&nbsp; i&nbsp; održivosti regionalnih&nbsp; centara&nbsp; za&nbsp; upravljanje&nbsp; otpadom&nbsp; u&nbsp; Vojvodini.&nbsp; Analizom&nbsp; primarnog&nbsp; i sekundarnog&nbsp; geografskog&nbsp; položaja&nbsp; utvrđeno&nbsp; je&nbsp; da&nbsp; je ocena geografskog&nbsp; položaja regionalnih&nbsp; centara&nbsp; uslovljena&nbsp; različitim&nbsp; kriterijumima. Apsolutni&nbsp; geografski položaj regionalnih centara za upravljanje otpadom analiziran je sa aspekta fizičko-geografskih&nbsp; karakteristika&nbsp; regiona&nbsp; (geološko&nbsp; geomorfoloških,&nbsp; klimatskih, hidrografskih,&nbsp; pedoloških&nbsp; i&nbsp; biogeografskih).&nbsp; Analiza&nbsp; je&nbsp; pokazala&nbsp; da&nbsp; pojedini regionalni&nbsp; centri&nbsp; nemaju&nbsp; povoljan&nbsp; položaj&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; fizičko-geografske karakteristike prostora. Tu se pre svega misli na region Sombora, odnosno na lokaciju postojeće&nbsp; deponije&nbsp; &bdquo;Rančevo&ldquo;&nbsp; za&nbsp; koju&nbsp; je&nbsp; predviđeno&nbsp; proširenje&nbsp; radi&nbsp; uspostavljanja regionalnog centra. Relativni geografski položaj regionalnih centara analiziran je<br />sa aspekta društveno-geografskih karakteristika prostora: stanovništva i naselja, kao&nbsp; i&nbsp; privredne&nbsp; aktivnosti. U&nbsp; okviru&nbsp; ovog&nbsp; aspekta,&nbsp; analiza&nbsp; je&nbsp; pokazala&nbsp; relativno nepovoljan položaj regionalnih centara za upravljanje otpadom. Ovo pre svega jer samo tri&nbsp; od&nbsp; devet&nbsp; predviđenih&nbsp; regiona&nbsp; ispunjavaju&nbsp; uslov&nbsp; minimalnog&nbsp; broja&nbsp; stanovnika (200.000) na duži rok i to regioni Novog Sada, Subotice i Inđije. Sa druge strane regioni&nbsp; Sombora&nbsp; i&nbsp; Vršca&nbsp; imaju&nbsp; izrazito&nbsp; nepovoljnu&nbsp; strukturu&nbsp; stanovništva, dok region&nbsp; Inđija,&nbsp; sa&nbsp; aspekta&nbsp; položaja&nbsp; naselja,&nbsp; ima&nbsp; nepovoljan&nbsp; položaj,&nbsp; jer&nbsp; je&nbsp; jedna&nbsp; od<br />opština&nbsp; koja&nbsp; pripada&nbsp; regionu&nbsp; (Šid)&nbsp; fizički odvojena&nbsp; od&nbsp; ostatka&nbsp; regiona.&nbsp; Sa ekonomskog aspekta, regioni Zrenjanina i Sombora beleže najniže zarade u poslednjoj deceniji, pa se njihov položaj u ovom smislu može smatrati nepovoljnim. Za potrebeovog&nbsp; rada&nbsp; izvršena&nbsp; je&nbsp; evaluacija&nbsp; kriterijuma&nbsp; i&nbsp; podkriterijuma&nbsp; relevantnih za donošenje&nbsp; odluka u procesu upravljanja&nbsp; otpadom&nbsp; na&nbsp; nivou&nbsp; Strategijom&nbsp; definisanih regiona&nbsp; u&nbsp; Vojvodini. Rezultati&nbsp; su&nbsp; pokazali&nbsp; značajne&nbsp; razlike&nbsp; u&nbsp; percepciji&nbsp; i vrednovanju pojedinih faktora od strane donosilaca odluka iz različitih regiona, ali i od strane donosilaca odluka na nacionalnom i na lokalnom nivou. Takođe razlikuju se stavovi nezavisnih stručnjaka iz oblasti upravljanja otpadom i održivog razvoja u<br />odnosu&nbsp; na&nbsp; donosioce&nbsp; odluka&nbsp; koji su&nbsp; direktno&nbsp; uključeni&nbsp; u&nbsp; proces&nbsp; donošenja odluka. Stepen&nbsp; konzistentnosti&nbsp; je&nbsp; u&nbsp; granicama,&nbsp; što&nbsp; govori&nbsp; u&nbsp; prilog&nbsp; tome&nbsp; da&nbsp; je&nbsp; metod analitičko&nbsp; hijerarhijskog&nbsp; procesa&nbsp; adekvatan&nbsp; za&nbsp; postavljanje&nbsp; prioriteta u&nbsp; razvoju održivih sistema za upravljanje otpadom u Vojvodini.</p> / <p>The&nbsp; topic&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; dissertation&nbsp; is&nbsp; a&nbsp; multi-criteria&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; position&nbsp; and sustainability of regional waste management centers in Vojvodina. The analysis of the primary and secondary geographical position showed that the assessment of the geographical position of the regional centers is conditioned by different criteria. The absolute geographical position of regional waste management centers was analyzed from the aspect of physical-geographical characteristics&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; region&nbsp; (geological,&nbsp; geomorphological,&nbsp; climatic,&nbsp; hydrographic, pedological and biogeographical). The analysis showed that some regional centers do not have a favorable position in relation to the physical-geographical characteristics of the area. This primarily refers to the region of Sombor, ie the location of the existing landfill &quot;Rančevo&quot;, which&nbsp; will&nbsp; be&nbsp; expanded in&nbsp; order&nbsp; to&nbsp; establish&nbsp; a&nbsp; regional center.&nbsp; The&nbsp; relative&nbsp; geographical position&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; regional&nbsp; centers&nbsp; was&nbsp; analyzed&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; aspect&nbsp; of&nbsp; socio-geographical characteristics of the area: population and settlements, as well as economic activities. Within this&nbsp; aspect,&nbsp; the&nbsp; analysis&nbsp; showed&nbsp; a&nbsp; relatively&nbsp; unfavorable&nbsp; position&nbsp; of&nbsp; regional&nbsp; waste management centers. This is primarily because only three of the nine planned regions meet the condition of a minimum number of inhabitants (200,000) in the long run, namely the regions of Novi Sad, Subotica and Inđija. On the other hand, the regions of Sombor and Vr&scaron;ac have a very unfavorable population structure. The region of Inđija, from the aspect of the position of settlements, has an unfavorable position, because one of the municipalities belonging to the region (&Scaron;id) is physically separated from the rest of the region. From the economic point of view, the regions of Zrenjanin and&nbsp; Sombor record the lowest salaries in the last decade, so their position in this sense can be considered unfavorable. For the purposes of this dissertation, the evaluation of criteria and sub-criteria relevant for decision-making in the waste management process at the level of the regions defined by the Strategy in Vojvodina was performed. The results showed significant differences in the perception and&nbsp; еvaluation of individual factors by decision makers from different regions, but also by decision makers at the national and local levels.&nbsp; There&nbsp; is&nbsp; also a&nbsp; difference&nbsp; in&nbsp; the &nbsp; views&nbsp; of independent&nbsp; experts&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; field&nbsp; of&nbsp; waste management&nbsp; and&nbsp; sustainable &nbsp; development&nbsp; in&nbsp; relation&nbsp; to&nbsp; decision&nbsp; makers&nbsp; who&nbsp; are&nbsp; directly involved in the decision-making process. The degree of consistency is within the limits, which speaks in favor of the fact that the method of analytical hierarchical process is adequate for setting priorities in the development of sustainable waste management systems in Vojvodina.</p>

<p>Прeдмeт истрaживaњa je кoришћeњe oтпaдa у Рeгиoну Сeвeрo- Истoчнe БиХ зa пoтрeбe грaђeвинaрствa. Циљ истраживања је био рaзвoj мoдeлa зa eфeктивнo упрaвљaњe oтпaдoм сa eкoнoмскoг и eкoлoшкoг aспeктa.<br />Прикaзaни рeзултaти тeoриjских и aпликaтивних истрaживaњa укaзуjу дa се и у услoвимa ограничења eкoнoмскe, тeхнoлoшкe, тржишнe и инфрaструктурнe прирoдe, oствaруjе пoзитивни утицaj система менаџмента отпадом нa нивo oдрживости и нивo рaзвoja пoсмaтрaнoг рeгиoнa.</p> / <p>Predmet istraživanja je korišćenje otpada u Regionu Severo- Istočne BiH za potrebe građevinarstva. Cilj istraživanja je bio razvoj modela za efektivno upravljanje otpadom sa ekonomskog i ekološkog aspekta.<br />Prikazani rezultati teorijskih i aplikativnih istraživanja ukazuju da se i u uslovima ograničenja ekonomske, tehnološke, tržišne i infrastrukturne prirode, ostvaruje pozitivni uticaj sistema menadžmenta otpadom na nivo održivosti i nivo razvoja posmatranog regiona.</p> / <p><strong>The research subject is related to using of waste in region of northeast<br />Bosnia and Hercegovina for purpose of construction. Research<br />and goal was development of model for effective waste management<br />from economic and ecological aspect.<br />Presented theoretical and empirical research results pointed that even<br />condition of constraints of economic, technological, market, and<br />infrastructure nature, using proposed new model are possible to<br />achieve positive impacts of waste management system on level of<br />sustainability and level of development of analyses region.</strong></p>

<p>Podizanje novih zasada i povećanje kapaciteta prerade<br />grožđa povećava količinu otpada sa kojim se suočava<br />industrija proizvodnje vina i rakije. Najbolji i najodgovorniji<br />način upravljanja otpadom je njegovo dalje iskori&scaron;ćenje<br />kao nusproizvoda. U ovoj disertaciji sagledavana je mogućnost iskori&scaron;ćenja<br />nusproizvoda iz različitih faza proizvodnje u vinarijama i<br />destilerijama za dobijanje semenki grožđa koje su<br />kori&scaron;ćene za proizvodnju hladno presovanog ulja. Hipoteza<br />se zasniva na činjenici da semenke grožđa raznih sorti iz<br />različitih faza proizvodnje vina (bela, roze ili crvena vina),<br />odnosno, rakije mogu imati sasvim različit hemijski sastav i<br />kvalitet koji svakako može da se reflektuje na kvalitet,<br />bioaktivne komponente i održivost hladno presovanog ulja.<br />Ovakav proizvod, obzirom da je dobijen hladnim<br />presovanjem, može biti veoma atraktivan za potro&scaron;ače,<br />zbog svojih specifičnih senzorskih i nutritivnih<br />karakteristika.<br />Za potrebe izrade disertacije prikupljeni su nusproizvodi<br />i pripremljeni su uzorci iz vinarija i destilerija fru&scaron;kogorskog<br />vinogorja. Dobijene su semenke i proizvedeno hladno<br />presovano ulje od semenki crnog grožđa sorte Merlot,<br />belog grožđa sorte Italijanski rizling i belog grožđa sorte<br />Sila, kao autohtone sorte vinove loze. Hladno presovana<br />ulja su proizvedena od semenki grožđa koje nisu pro&scaron;le<br />nikakav tretman, odnosno dobijene su nakon presovanja,<br />prilikom proizvodnje belih (Italijanski rizling i Sila) i roze<br />(Merlot) vina, zatim od semenki koje su pro&scaron;le proces<br />fermentacije prilikom proizvodnje crvenih vina (Merlot) i od<br />semenki koje su pro&scaron;le proces fermentacije i destilacije<br />prilikom proizvodnje rakije (Merlot, Italijanski rizling i Sila).<br />Pored navedenih semenki i ulja, pripremljen je i prosečan<br />proizvodni uzorak koji predstavlja uzorak dobijen od svih<br />prikupljenih semenki. Kao uporedni uzorci kori&scaron;ćeno je<br />nerafinisano i rafinisano ulje od semenki grožđa nabavljeno<br />na trži&scaron;tu. Za realizaciju postavljenog cilja, rad na izvođenju ove<br />disertacije obuhvatio je različite faze. U prvoj fazi<br />prikupljene su semenke grožđa i ispitivane su njihove<br />tehničko-tehnolo&scaron;ke karakteristika i kvalitet. Zatim su od<br />navedenih semenki proizvedena hladno presovana ulja.<br />U sledećim fazama, ovako dobijena uja, zajedno sa<br />uzorkom nerafinisanog i rafinisanog ulja od semenki<br />grožđa sa trži&scaron;ta ispitivana su sa aspekta senzorskog i<br />nutritivnog kvaliteta i praćene su razlike u održivosti ulja.<br />Izvr&scaron;ena je senzorska analiza, određivane su frakcije<br />pigmenata, karotenoidi i hlorofili, merena je transparencija,<br />a parametri boje ulja određivani su i instrumentalno.<br />Nutritivni kvalitet ulja sagledavan je na osnovu sadržaja i<br />sastava bioaktivnih komponenti, pre svega tokoferola i<br />tokotrienola, fenola i sterola. Budući da ova jedinjenja<br />ispoljavaju značajne antioksidativne aktivnosti izvr&scaron;eno je i<br />ispitivanje antiradikalske aktivnosti uzoraka. Odživost ulja<br />od semenki grožđa sagledana je na osnovu početnog<br />kvaliteta i oksidativnog stanja, kao i rezultata ubrzanih<br />testova, kao &scaron;to je Rancimat test, Schaal-oven test i<br />fluorescentni test.<br />Na osnovu dobijenih rezultata, može se konstatovati da<br />su svi dobijeni uzorci semenki imali dobru skladi&scaron;nu vlagu,<br />koja, obzirom na mali sadržaj ulja u semenkama, može da<br />osigura čuvanje semenki u dužem periodu. Sadržaj ulja u<br />semenkama, pored uticaja sorte vinove loze, zavisi i od<br />uticaja procesa kome su podvrgnute semenke pre<br />presovanja (fermentacija, destilacija).<br />Senzorska analiza ulja od semenki grožđa pokazala je<br />značajne razlike u karakteristikama koje su posledica ne<br />samo načina dobijanja ulja (hladno presovano ili rafinisano), sorte vinove loze, već i postupka dobijanja,<br />porekla i kvaliteta semenki grožđa. Uslovi kojima su<br />semenke grožđa izložene u toku alkoholne fermentacije i<br />posebno destilacije utiču na formiranje specifične arome<br />hladno presovanog ulja. I pored toga &scaron;to se pojavljuje<br />izuzetno &scaron;irok spektar različitih aroma, mirisa i ukusa u ulju<br />i &scaron;to postoje značajne razlike u aromi ulja u zavisnosti od<br />sorte grožđa, moguće je prepoznati da li je hladno<br />presovano ulje dobijeno od semenki grožđa bez<br />fermentacije, posle fermentacije ili posle destilacije.<br />Takođe, sa aspekta boje ulja može se kazati da rafinisano<br />ulje od semenki grožđa ima svetlo žutu boju sa<br />zelenkastom nijansom, dok su hladno presovana ulja<br />intenzivnijih boja i kreću se od žuto-zelenkaste, preko<br />zelenkasto žute i svetlo zelenkaste do tamno zelene. Veći<br />udeo zelene boje imaju hladno presovana ulja od semenki<br />grožđa dobijenih posle destilacije.<br />U radu je pokazano da sadržaj pigmenata (karotenoida i<br />hlorofila) u velikoj meri zavisi od porekla semenki.<br />Postupak fermentacije doprinosi povećanju sadržaja<br />pigmenata, dok postupak destilacije, zbog visokih<br />temperatura ima negativan efekat.<br />Transparencija uzoraka hladno presovanih ulja od<br />semenki grožđa proizvedenih za potrebe disertacije kretala<br />se od 32,8% do 53,8%.<br />Sadržaj nezasićenih masnih kiselina u svim uzorcima<br />ulja od semenki grožđa veći je od 90%, pri čemu<br />dominantnu masnu kiselinu čini linolna, omega-6, masna<br />kiselina.<br />Sadržaj tokotrienola je veći od sadržaja tokoferola u uljima od semenki grožđa, a dominantni tokoferol je alfatokoferol.<br />Njegov sadržaj je veći u uzorcima ulja dobijenim<br />iz semenki nakon fermentacije i destilacije.<br />Sadržaj fenolnih jedinjenja, u zavisnosti od sorte, u<br />proseku je ne&scaron;to vi&scaron;i u hladno presovanim uljima dobijenim<br />od crvene sorte grožđa, ali uočava se i značajan porast<br />(akumulacija) fenola u hladno presovanim uljima dobijenim<br />iz semenki grožđa nakon procesa fermentacije i destilacije.<br />Najveći pojedinačni sadržaju u ulju od semenki grožđa ima<br />ursolna kiselina, a pored nje značajniji sadržaj, mada<br />mnogo manji, pokazuju rezveratrol, kemferol i vanilinska<br />kiselina.<br />Najzastupljeniji steroli ulja semenki grožđa su &beta;-<br />sitosterol sa udelom od 62,59-69,74%, stigmasterol sa<br />udelom od 12,13-15,00% i kampesterol sa udelom od 6,59-<br />11,94% u ukupnim sterolima. Na sadržaj fitosterola u<br />uljima od semenki grožđa nemaju uticaja procesi<br />fermentacije i destilacije kojima su podvrgnute semenke<br />pre preosvanja.<br />U radu je dokazan negativan uticaj procesa fermentacije<br />i destilacije kojima su povrgnute semenke grožđa na<br />antiradikalski potencijal dobijenih ulja. Antiradikalski<br />potencijal ulja od semenki grožđa zavisi i od sorte vinove<br />loze, kao i od načina dobijanja ulja (hladno presovano ili<br />rafinisano).<br />Procesi fermentacije i destilacije utiču i na osnovni<br />hemijski kvalitet dobijenih hladno presovanih ulja na način<br />da dovode do povećanja kiselinskog i peroksidnog broja.<br />Hladno presovana ulja od semenki grožđa pokazuju<br />dobru oksidativnu stabilnost. Rancimat test je pokazao razlike u indukcionom periodu hladno presovanih ulja od<br />semenki grožđa kao posledicu razlike u sorti, kao i u<br />načinu dobijanja semenki. Proces fermentacije utiče na<br />povećanje, a proces destilacije na smanjenje indukcionog<br />perioda.<br />Na osnovu svih dobijenih rezultata istraživanja može se<br />konstatovati da su hladno presovana ulja od semenki<br />grožđa pokazala različit nutritivni kvalitet i oksidativnu<br />stabilnost, zbog specifičnih razlika koje su posledica razlika<br />u sorti i poreklu semenki, tj. zbog specifičnog efekta<br />fermentacije i destilacije na semenke od kojih je ulje<br />proizvedeno, čime je i potvrđena hipoteza.</p> / <p>Raising new plantations and increasing the grape<br />processing capacity increases the amount of waste faced<br />by the wine and brandy industry. The best and most<br />responsible way of waste management is its further<br />exploitation as by-products.<br />In this dissertation, the possibility of using by-products from different stages of production in wineries and distilleries for<br />obtaining grape seeds, which were used for the production<br />of cold pressed oil, was examined. The hypothesis is<br />based on the fact that grape seeds of various varieties<br />from different stages of wine production (white, rose or red<br />wine), that is, brandy can have a completely different<br />chemical composition and quality that can certainly be<br />reflected on the quality, bioactive components and stability<br />of cold pressed oil.<br />Such a product, as it is obtained by cold pressing, can<br />be very attractive to consumers, due to its specific sensory<br />and nutritional characteristics.<br />For the needs of the dissertation, the by-products were<br />collected and samples were prepared from the wineries<br />and distilleries of the Fru&scaron;ka Gora vineyard. Seeds were<br />obtained and cold pressed oil produced from Merlot grape<br />seed, as representatives of red grape varieties, Italian<br />Riesling, as representatives of white grape varieties and<br />Sila, as new white grape varieties. Cold pressed oils were<br />produced from grape seeds that did not undergo any<br />treatment, that is, they were obtained after pressing, during<br />the production of white (Italian Riesling and Sila) and rose<br />(Merlot) wines, then from the seeds that were fermented<br />during the production of red wines (Merlot ) and seeds that<br />have undergone fermentation and distillation process<br />during the production of brandy (Merlot, Italian Riesling and<br />Sila). In addition to the mentioned seeds and oils, an<br />average production sample was prepared, which is a<br />sample obtained from all collected seeds. Unrefined and<br />refined grape seed oil purchased on the market was used<br />as comparative samples. For realization of the set goal, the work on the<br />performance of this dissertation encompassed different<br />phases. In the first phase, grape seed were collected and<br />their technical and technological characteristics and quality<br />were examined. Then cold-pressed oils were produced<br />from these seeds.<br />In the following phases, the resulting ear, together with a<br />sample of unrefined and refined grape seed oil from the<br />market, were examined from the aspect of sensory and<br />nutritional quality and differences in oil stability were<br />observed. Sensory analysis was performed, pigmentate<br />fractions, carotenoids and chlorophylls were determined,<br />transparency was measured, and oil color parameters<br />were also determined instrumentally. The nutritive oil<br />quality was examined based on the content and<br />composition of bioactive components, primarily tocopherols<br />and tocotrienols, phenols and sterols. Since these<br />compounds exhibit significant antioxidant activities, the<br />antiradical activity of the samples was also tested. The<br />stability of grape seed oils was examined based on the<br />initial quality and the oxidative state, as well as the results<br />of accelerated tests, such as Rancimat test, Schaal-oven<br />and fluorescence test.<br />On the basis of the obtained results, it can be concluded<br />that all the obtained seed samples had good storage<br />moisture, which, given the small content of oil in the seeds,<br />can ensure the storage of seeds for a longer period. The<br />content of oil in the seed, in addition to the influence of the<br />grape variety, depends on the influence of the process to<br />which the seeds are subjected to pressing (fermentation,<br />distillation). Sensory analysis grape seed oils showed significant<br />differences in characteristics that are due not only to the<br />method of obtaining oil (cold pressed or refined), grape<br />varieties, but also the method of obtaining, the origin and<br />quality of grape seed. The conditions for grape seeds<br />exposed during fermentation and especially distillation<br />affect the formation of a specific cold pressed oil. Although<br />an extremely wide range of different flavors, odors and<br />flavors in oil appear, and there are significant differences in<br />the aroma of the oil, depending on the grape variety, it is<br />possible to recognize whether the cold-pressed oil is<br />derived from the grape seed without fermentation, after<br />fermentation or after distillation. Also, from the aspect of oil<br />color it can be said that refined grape seed oil has a light<br />yellow color with a greenish shade, while cold pressed<br />grape seed oils have more intense colors range from<br />yellowish-greenish, over greenish yellow and light greenish<br />to dark green. A higher proportion of green color has cold<br />pressed grape seed oils obtained after distillation.<br />The thesis has shown that the content of pigments<br />(carotenoids and chlorophyll) depends to a great extent on<br />the origin of the seed. The fermentation process<br />contributes to increasing the content of pigments, while the<br />distillation process has a negative effect due to high<br />temperatures.<br />Transparency of cold pressed grape seed oils produced<br />for the dissertation ranged from 32.8% to 53.8%.<br />The content of unsaturated fatty acids in all samples of<br />grape seed oil is greater than 90%, with the dominant fatty<br />acid being linoleic, omega-6, fatty acid. The content of tocotrienols is higher than the content of<br />tocopherols in grape seed oils, and the dominant<br />tocopherol is alpha-tocopherol. Its content is higher in oil<br />samples obtained from the seed after fermentation and<br />distillation.<br />The content of phenol compounds, depending on the<br />variety, is somewhat higher in cold pressed oils obtained<br />from red grape varieties, but there is also a significant<br />increase in accumulation of phenol in cold pressed oils<br />obtained from the grape seed after the fermentation and<br />distillation process. The largest individual oil content of<br />grape seeds has ursolic acid, and besides it, significant<br />content, although much smaller, shows rezveratrol,<br />kemferol and vanillinic acid.<br />The most prevalent sterols of grape seed oils are &beta;-<br />sitosterol with a share of 62.59-69.74%, stigmasterol with a<br />share of 12.13-15.00% and campesterol with a share of<br />6.59-11.94% in total sterols. Fermentation and distilation<br />processes, to which the seeds have been exposed, have<br />no effect on the content of phytosterols in grape seed oils.<br />The paper has shown the negative influence of the<br />fermentation and distillation process, to which the seeds<br />have been exposed, onto the antiradical potential of the<br />obtained oils. The antiradical potential of grape seed oils<br />depends on grape varietes, as well as on the way oil is<br />obtained (cold pressed or refined).<br />Processes of fermentation and distillation also affect the<br />basic chemical quality of obtained cold pressed oils in such<br />a way as to increase the acid and peroxide values.<br />Cold pressed grape seed oils show good oxidative stability. The Rancimat test showed differences in the<br />induction period of cold pressed grape seed oils as a result<br />of the variation in the variety, as well as in the method of<br />obtaining the seed. The fermentation process affects the<br />increase, and the process of distillation decreases the<br />induction period.<br />Based on all the obtained results, it can be concluded<br />that cold pressed grape seed oils showed different<br />nutritional quality and oxidative stability due to specific<br />differences resulting from differences in variety and seed<br />origin, i.e. due to the specific effect of fermentation and<br />distillation processes on the seeds from which the oil was<br />produced, thus confirming the hypothesis.</p>