<p>Na osnovu podataka o hidrolo&scaron;kim i parametrima kvaliteta sa 28 mernih profila u slivu<br />Velike, Južne i Zapadne Morave od 2000. do 2009. godine, u radu je analizirano prostorno i<br />vremensko rasprostranjivanje zagađujućih materija duž analiziranih vodotoka, kao i uticaj<br />poznatih izvora zagađenja na kvalitet vode u vodotocima. U cilju ocene mogućnosti<br />predviđanja vrednosti nekih od parametara kvaliteta u analiziranim vodotocima, statističkom<br />analizom obuhvaćeni su podaci sa 5 mernih profila, za koje su postavljeni modeli regresione<br />analize za predikciju sadržaja rastvorenog kiseonika, koncentracije suspendovanih materija,<br />koncentracije orto-fosfata, vrednosti HPK i vrednosti BPK5, a na osnovu vrednosti proticaja i<br />vremenske komponente &ndash; meseca u godini u kome je vr&scaron;eno merenje.</p> / <p>On the basis of data on hydrological and water quality parameters from 28 measure points in<br />the river basins of Velika Morava, Južna Morava and Zapadna Morava, during ten years<br />period from 2000. to 2009., this work analyzes spatial and temporal dispersal of pollutants<br />along the observed watercourses, as well as the effect of known sources of pollution to the<br />water quality. In order to estimate the possibility for predicting of some water quality<br />parameters (concentration of dissolved oxygen, concentration of suspended matters,<br />concentration of o-phosphates, COD and BOD5) values, based on value of flow and time<br />component (month of the year in which the measurement was performed), for 7 measure<br />points there are defined statistical regression models.</p>

<p>Istraživanje je sprovedeno u cilju utvrđivanja uticaja ukrštanja mangulice sa durokom&nbsp; na proizvodne i zdravstvene parametre, kao i na kvalitet mesa, a sve to uporedo sa jednom modernom plemenitom rasom svinja &ndash; veliki jorkšir. U tu svrhu formirane su tri grupe &ndash; genotipa svinja, čista rasa bela mangulica (BM), melezi duroka i bele mangulice (DBM), i čista rasa veliki jorkšir (VJ), koji su smešteni u iste uslove ishrane, nege i držanja. Svinje iz grupa DBM i VJ su znatno brže prirasle do ciljane telesne mase od 150 kg u odnosu na svinje BM. Tako je melezima duroka i bele mangulice trebalo u proseku 168 dana manje, a svinjama iz grupe VJ 288 dana manje kako bi dostigli ciljanu telesnu masu u odnosu na svinje bele mangulice u čistoj rasi. Po pitanju zdravstvenog stanja i nalaza na trupovima zaklanih svinja post mortem nisu utvrđene značajne razlike. Značajne razlike su utvrđene u hematološkim i biohemijskim parametrima i to između sve tri ispitivane grupe, ali i između različitih starosnih kategorija u okviru iste ispitivane grupe, što nam ukazuje na značaj tačnijeg utvrđivanja referentnih parametara normalnih fizioloških vrednosti hematoloških i biohemijskih parametara ne samo posebno za pojedine vrste životinja, već dakako i za različite starosne kategorije u okviru iste vrste. Meso poreklom od svinja iz grupe BM imalo je najveći sadržaj intramuskularne masnoće, i tamniju i crveniju boju, dok za njima odmah slede melezi sa značajnim razlikama između sva tri ispitivana genotipa. Nadalje, meso svinja rase bela mangulica je imalo značajno veću krajnju vrednost pH, bolju sposobnost vezivanja vode, veći sadržaj kalcijuma, cinka, gvožđa, bakra i mangana, u poređenju sa druga dva genotipa. Ukrštanje bele mangulice i duroka je imalo značajan uticaj na pojedinačni sastav masnih kiselina u mesu. Međutim, zbir zasićenih, mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina je ostao nepromenjen. Meso svinja rase bela mangulica i meleza dobijenih ukrštanjem svinja rasa bela mangulica i durok značajno je nežnije &ndash; mekše. Mononezasićene masne kiseline su najzastupljenije u mesu poreklom od svih životinja, dok za njima slede zasićene i na kraju polinezasićene masne kiseline. Meso poreklom od BM i DBM je imalo značajno veći sadržaj mononezasićenih masnih kiselina, i značajno manji sadržaj zasićenih masnih kiselina u odnosu na VJ. Generalno, na osnovu svih ispitanih parametara kvaliteta polutki i mesa može se konstatovati da svinje rase bela mangulica karakteriše manja mesnatost polutki, ali i meso koje ima odličan senzorski, tehnološki i nutritivni kvalitet, dok meleze svinja dobijenih ukrštanjem svinja rasa bela mangulica i durok karakteriše veća mesnatost polutki i nešto slabiji, ali još uvek veoma dobar, kvalitet mesa, te su neophodna dodatna istraživanja kako bi smo dobili i podatake o kvalitetu suvomesnatih proizvoda. Takođe, potrebna su dodatna<br />istraživanja, preciznijeg karaktera u pogledu kvaliteta i ekonomičnosti proizvodnje kod autohtonih rasa, kao i preispitivanje kriterijuma selekcije koji se primenjuju kod mangulice, te parametara genetskog progresa, tj. efekta selekcije, kako bi iako autohtona uhvatila korak za opstanak ili prestiž u odnosu na moderne rase svinja.</p> / <p>The research was carried out in order to determine the effect of the cross-breeding of mangulets with durok on production and health parameters, as well as on the quality of meat, all along with a modern, noble breed of pigs - a large Yorkshire. For this purpose, three groups - pig genotypes, pure breeds of white mangulica (BM), meliaceae and white manguns (DBM), and pure breed, Yorkshire (VJ), were placed in the same conditions of nutrition, care and keeping. Pigs from the DBM and VJ groups increased significantly to a target bodyweight of 150 kg compared to BM pigs. Thus, mulberry and white mangulets were average 168 days less, and 288 days lower for pigs from the VJ group in order to reach their target body mass compared to white mangun pigs in a clean race. There are no significant differences in terms of health status and findings on carcases of slaughtered pigs post-mortem. Significant differences were established in the hematological and biochemical parameters, among all three groups studied, but also between different age categories within the same investigated group, which points to the importance of more precise determination of the reference parameters of normal physiological values of hematologic and biochemical parameters not only for individual species of animals, but also for different age categories within the same species. Meat originating from pigs from the BM group had the highest content of intramuscular fat, and the darker and redder color, followed by moles with significant differences between all three investigated genotypes. Furthermore, the pig meat of the white mangulce had a significantly higher end value of pH, better water binding capacity, higher content of calcium, zinc, iron, copper and manganese, compared to the other two genotypes. The crossing of white mangulce and durok had a significant effect on the individual composition of fatty acids in the meat. However, the sum of saturated, monounsaturated and polyunsaturated fatty acids remained unchanged. Meat of pig breeds white mangulica and molasses obtained by crossing the pig race white mangulica and durok is significantly more gentler - softer. Monounsaturated fatty acids are the most common in meat originating from all animals, followed by saturated and at the end of polyunsaturated fatty acids. Meat originating from BM and DBM had a significantly higher content of monounsaturated fatty acids, and significantly lower saturated fatty acid content than VJ. In general, on the basis of all the tested parameters of the quality of the halves and flesh, it can be concluded that the pig breeds of white mangulets are characterized by lower meatiness of the hemispheres, but also meat that has excellent sensory, technological and nutritive quality, while the piglets of pigs obtained by crossing the pig rasa white mangulica and durok are characterized by larger lean meat and slightly weaker but still very good quality of meat, and further research is needed in order to obtain data on the quality of the cream products. Also, additional ones are needed<br />research, a more precise character in terms of quality and cost-effectiveness in autochthonous breeds, as well as the reconsideration of selection criteria applied to mangulas and parameters of genetic progress, i.e. the effect of the selection, in order to take an autochthonous step in survival or prestige in relation to modern pig breeds.</p>

<p>Предмет ових истраживања су анализа кретања и будуће тенденције производних и економских параметара значајнијих врста поврћа, односно површина, приноса, укупне производње, цена и паритета цена у Србији и Војводини.<br />Oсновни циљ истраживања је да се формулишу квантитативни модели запредвиђање површина, приноса, укупне производње, цена и паритета цена важнијих врста поврћа у Србији и Војводини, на основу анализе одговарајућих временских серија. Предвиђањем су обухваћени: кромпир, грашак, пасуљ, парадајз, паприка, краставац,мрква, црни лук, бели лук икупус и кељ. Период предвиђања је 2011-2015 година.<br />Примењене статистичке методе у овом раду су методе дескриптивне анализе и аналитичке статистичке методе. Методе дескриптивне статистике примењене су за анализу наведених обележја у повртарству у периоду 1991-2010. године. Ту спадају основни статистички показатељи: просечна вредност појаве, екстремне вредности (минимум и максимум), коефицијент варијације и стопа промене.<br />У сврху предвиђања посматраних појава коришћенје метод анализе временских серија, односно примењени суARIMA модели, који се базирају на анализи временских серија. Анализа временских серија обухватила је наведена производна и економска обележја повртарста за двадесет година, а предвиђање ће се односити на наредни петогодишњи период, 2011-15. година.<br />Претпоставка да се очекује повећање површина, приноса и укупне производње поврћа, што ће допринети бржем општем развоју националне пољопривреде, у раду је делимично потврђена.Предвиђања показују да ће се површине под поврћем и у Србији и у Војводини смањивати у предикционом периоду, и то како у апсолутном износу, тако релативно, односно заступљености у ораницама. На крају периода предвиђања површине под поврћем у Србији биће на нивоу од 258.000 хектара, што је значајније мање од просека у анализираном периоду (1991-2010), 302.700ха. Смањиће се и учешће површина под поврћем у ораницама, на 7,56%, док је у анализираном периоду то учешће изноисило 8,68%. У Војводини ће површине под поврћем опасти на ниво од 60.000 хектара (просечно је било 79.000 ха), односно њихово учешће у ораницама са просечних 5% у анализираном периоду, смањиће се на 3,82% у последњој години<br />V<br />предвиђања.<br />За разлику од површина, претпоставка о повећању приноса и производње је углавном доказана. У Србији повећаваће се приноси пет (од десет) врста поврћа (кромпира, паприке, мркве, црног и белог лука), принос једне врсте ће стагнирати (грашак), а четири врста ће опадати (пасуљ, парадајз, краставац и купус). У Војводини повећаваће се приноси шест врста поврћа (грашка, краставца, мркве, црног и белог лука и купуса), стагнираће принос кромпира, а опадати приноси три врсте поврћа (пасуља, парадајза и паприке).<br />У Србији ће доћи до раста производње пет повртарских култура (кромпира, грашка, паприке, мркве и белог лука), а код осталих пет предвиђа се пад производње (пасуљ, парадајз, краставац, црни лук и купус). У Војводини ће доћи до раста производње исто код пет култура (грашка, паприке, краставца, мркве и купуса), стагнације производње црног и белог лука, а смањења производње код три врсте поврћа (кромпира, пасуља и парадајза).<br />Претпоставка да предвиђање производно-економских обележја у повртарству доприноси квалитетнијем макро и микро економском планирању развоја повртарства је потврђена чињеницом да је квантитативно доказано да различите врсте поврћа имају различите тенденције у будућности, и када су у питању производни, и када су у питању економски параметри. Такође, те разлике се односе и на територију за коју се предвиђа, Србију, односно Војводину. Различита предвиђања узрокују и различита планирања, односно различите механизме за њихову регулацију.<br />Претпоставка да применаквантитативних методаи модела обезбеђује коректну анализу стања посматраних појава ипружа основу за реално предвиђање у будућем периоду, је доказана чињеницом да су у раду успешно примењена 82 модела за предвиђање, и то: 2 за предвиђање ораница у Србији и Војводини, 4 за предвиђање апсолутних површина поврћа и и њиховог учешћа у ораницама, 30 за производне параметре заначајнијих врста поврћа у Србији и исто толико у Војводини, и 12 за предвиђање апсолутних и релативних цена шест значајнијих врста поврћа. Успешност примене модела манифестује се у статистички значајним утицајима појава из претходног периода код велике већине модела. Веома је мали број модела код којих је значајан само утицај случајних просеса, или није статистички значајна вредност из претходног периода.<br />Претпоставка да су методе дескриптивне и аналитичке статистике адекватне за испитивање и реално предвиђање посматраних појава у повртарству у складу је са претходном хипотезом, а огледа се у сличности уочених тенденција у претходном периоду, који су анализирани методама дескриптивне статистике, са резултатима предвиђања применом АРИМА модела у наредном периоду. Ни један модел предвиђања нема нелогичне резултате.<br />Код доказивања претпоставка да реално предвиђање омогућава доношење рационалних одлука везаних за развој повртарства у Србији и Војводини од великог су заначаја резултати предвиђања економских (ценовних) параметара производње поједних врста поврћа. Реалне, дисконтоване цене поврћа на 1994. годину, помоћу индекса цена на мало, имаће различите тенденције. Релативно стабилне цене имаће кромпир, пасуљ, црни лук и купус. Парадајз ће имати тенденцију раста цене, а паприка пада. Значи, апсолутни ценовни услови биће стабилни за четири врсте поврћа, у једном случају доћи ће до побољшања и у<br />VI<br />једном до погршања ценовних услова.<br />Релативне цене, односно паритети цена поврћа према пшеници, као индикатор релативног економског положаја поврћа према другим, конкурентним ратарским усевима, имали су сличне тенденције као и апсолутне, дисконтоване цене. Стагнацију паритета, као и цена, имаће црни лук и купус. Благо побољшање паритет, уз изражене осцилације, имаће кромпир и пасуљ, док ће се паритети парадајз и паприке понашати исто као и дисконтоване цене- парадајза побољшавати, а папарике погоршавати.<br />Коришћење адекватнихметода и модела анализе и предвиђања пружа могућност да се предвиде величина и структураповртарске производње у Србији и Војводини.Доћи ће до промене сетвене структуре повртарске производње, смањиће се укупне површине под поврћем, али ће се повећати интензивност производње код већине анализираних култура, што ће се позитивно одразити на повећање приноса и годишње производње.</p> / <p>Predmet ovih istraživanja su analiza kretanja i buduće tendencije proizvodnih i ekonomskih parametara značajnijih vrsta povrća, odnosno površina, prinosa, ukupne proizvodnje, cena i pariteta cena u Srbiji i Vojvodini.<br />Osnovni cilj istraživanja je da se formulišu kvantitativni modeli zapredviđanje površina, prinosa, ukupne proizvodnje, cena i pariteta cena važnijih vrsta povrća u Srbiji i Vojvodini, na osnovu analize odgovarajućih vremenskih serija. Predviđanjem su obuhvaćeni: krompir, grašak, pasulj, paradajz, paprika, krastavac,mrkva, crni luk, beli luk ikupus i kelj. Period predviđanja je 2011-2015 godina.<br />Primenjene statističke metode u ovom radu su metode deskriptivne analize i analitičke statističke metode. Metode deskriptivne statistike primenjene su za analizu navedenih obeležja u povrtarstvu u periodu 1991-2010. godine. Tu spadaju osnovni statistički pokazatelji: prosečna vrednost pojave, ekstremne vrednosti (minimum i maksimum), koeficijent varijacije i stopa promene.<br />U svrhu predviđanja posmatranih pojava korišćenje metod analize vremenskih serija, odnosno primenjeni suARIMA modeli, koji se baziraju na analizi vremenskih serija. Analiza vremenskih serija obuhvatila je navedena proizvodna i ekonomska obeležja povrtarsta za dvadeset godina, a predviđanje će se odnositi na naredni petogodišnji period, 2011-15. godina.<br />Pretpostavka da se očekuje povećanje površina, prinosa i ukupne proizvodnje povrća, što će doprineti bržem opštem razvoju nacionalne poljoprivrede, u radu je delimično potvrđena.Predviđanja pokazuju da će se površine pod povrćem i u Srbiji i u Vojvodini smanjivati u predikcionom periodu, i to kako u apsolutnom iznosu, tako relativno, odnosno zastupljenosti u oranicama. Na kraju perioda predviđanja površine pod povrćem u Srbiji biće na nivou od 258.000 hektara, što je značajnije manje od proseka u analiziranom periodu (1991-2010), 302.700ha. Smanjiće se i učešće površina pod povrćem u oranicama, na 7,56%, dok je u analiziranom periodu to učešće iznoisilo 8,68%. U Vojvodini će površine pod povrćem opasti na nivo od 60.000 hektara (prosečno je bilo 79.000 ha), odnosno njihovo učešće u oranicama sa prosečnih 5% u analiziranom periodu, smanjiće se na 3,82% u poslednjoj godini<br />V<br />predviđanja.<br />Za razliku od površina, pretpostavka o povećanju prinosa i proizvodnje je uglavnom dokazana. U Srbiji povećavaće se prinosi pet (od deset) vrsta povrća (krompira, paprike, mrkve, crnog i belog luka), prinos jedne vrste će stagnirati (grašak), a četiri vrsta će opadati (pasulj, paradajz, krastavac i kupus). U Vojvodini povećavaće se prinosi šest vrsta povrća (graška, krastavca, mrkve, crnog i belog luka i kupusa), stagniraće prinos krompira, a opadati prinosi tri vrste povrća (pasulja, paradajza i paprike).<br />U Srbiji će doći do rasta proizvodnje pet povrtarskih kultura (krompira, graška, paprike, mrkve i belog luka), a kod ostalih pet predviđa se pad proizvodnje (pasulj, paradajz, krastavac, crni luk i kupus). U Vojvodini će doći do rasta proizvodnje isto kod pet kultura (graška, paprike, krastavca, mrkve i kupusa), stagnacije proizvodnje crnog i belog luka, a smanjenja proizvodnje kod tri vrste povrća (krompira, pasulja i paradajza).<br />Pretpostavka da predviđanje proizvodno-ekonomskih obeležja u povrtarstvu doprinosi kvalitetnijem makro i mikro ekonomskom planiranju razvoja povrtarstva je potvrđena činjenicom da je kvantitativno dokazano da različite vrste povrća imaju različite tendencije u budućnosti, i kada su u pitanju proizvodni, i kada su u pitanju ekonomski parametri. Takođe, te razlike se odnose i na teritoriju za koju se predviđa, Srbiju, odnosno Vojvodinu. Različita predviđanja uzrokuju i različita planiranja, odnosno različite mehanizme za njihovu regulaciju.<br />Pretpostavka da primenakvantitativnih metodai modela obezbeđuje korektnu analizu stanja posmatranih pojava ipruža osnovu za realno predviđanje u budućem periodu, je dokazana činjenicom da su u radu uspešno primenjena 82 modela za predviđanje, i to: 2 za predviđanje oranica u Srbiji i Vojvodini, 4 za predviđanje apsolutnih površina povrća i i njihovog učešća u oranicama, 30 za proizvodne parametre zanačajnijih vrsta povrća u Srbiji i isto toliko u Vojvodini, i 12 za predviđanje apsolutnih i relativnih cena šest značajnijih vrsta povrća. Uspešnost primene modela manifestuje se u statistički značajnim uticajima pojava iz prethodnog perioda kod velike većine modela. Veoma je mali broj modela kod kojih je značajan samo uticaj slučajnih prosesa, ili nije statistički značajna vrednost iz prethodnog perioda.<br />Pretpostavka da su metode deskriptivne i analitičke statistike adekvatne za ispitivanje i realno predviđanje posmatranih pojava u povrtarstvu u skladu je sa prethodnom hipotezom, a ogleda se u sličnosti uočenih tendencija u prethodnom periodu, koji su analizirani metodama deskriptivne statistike, sa rezultatima predviđanja primenom ARIMA modela u narednom periodu. Ni jedan model predviđanja nema nelogične rezultate.<br />Kod dokazivanja pretpostavka da realno predviđanje omogućava donošenje racionalnih odluka vezanih za razvoj povrtarstva u Srbiji i Vojvodini od velikog su zanačaja rezultati predviđanja ekonomskih (cenovnih) parametara proizvodnje pojednih vrsta povrća. Realne, diskontovane cene povrća na 1994. godinu, pomoću indeksa cena na malo, imaće različite tendencije. Relativno stabilne cene imaće krompir, pasulj, crni luk i kupus. Paradajz će imati tendenciju rasta cene, a paprika pada. Znači, apsolutni cenovni uslovi biće stabilni za četiri vrste povrća, u jednom slučaju doći će do poboljšanja i u<br />VI<br />jednom do pogršanja cenovnih uslova.<br />Relativne cene, odnosno pariteti cena povrća prema pšenici, kao indikator relativnog ekonomskog položaja povrća prema drugim, konkurentnim ratarskim usevima, imali su slične tendencije kao i apsolutne, diskontovane cene. Stagnaciju pariteta, kao i cena, imaće crni luk i kupus. Blago poboljšanje paritet, uz izražene oscilacije, imaće krompir i pasulj, dok će se pariteti paradajz i paprike ponašati isto kao i diskontovane cene- paradajza poboljšavati, a paparike pogoršavati.<br />Korišćenje adekvatnihmetoda i modela analize i predviđanja pruža mogućnost da se predvide veličina i strukturapovrtarske proizvodnje u Srbiji i Vojvodini.Doći će do promene setvene strukture povrtarske proizvodnje, smanjiće se ukupne površine pod povrćem, ali će se povećati intenzivnost proizvodnje kod većine analiziranih kultura, što će se pozitivno odraziti na povećanje prinosa i godišnje proizvodnje.</p> / <p>The topic of this research is the analysis of the trends and future tendencies of the production and economic parameters of some of the more important vegetable crops, i.e. the cropland, yield, total output, prices and parity prices in Serbia and Vojvodina.<br />The main aim of the research is to formulate quantitative models for the forecast of the cropland, yield, total output, prices and parity prices of the significant vegetable crops in Serbia and Vojvodina, based on the analysis of the appropriate time series. The prediction covers the following: potato, peas, beans, tomato, pepper, cucumber, carrot, onion, garlic, cabbage and kale. The forecast period is 2011-2015.<br />The statistical methods used in this case study are the methods of descriptive analysis and the analytical and statistical methods. The methods of descriptive statistics are employed in the analysis of the obtained characteristics of the vegetable farming from 1991-2010. The primary statistical indicators are: the average value of the phenomenon, the extreme values (minimum and maximum), the coefficient of variation and the rate of change.<br />With the goal of forecasting the observed phenomena, we have used the method of time series analysis, i.e. ARIMA models based on the time series analysis have been applied. The time series analysis has encompassed the obtained production and economic characteristics of the vegetable farming during the twenty-year period, and the prediction refers to the future five-year period, 2011-2015.<br />The expectation of the growth in the cropland, yield and total output of the vegetable crops, which would contribute to the faster overall development of the national agriculture, is partly acknowledged in this paper. The predictions indicate that the land under vegetables in Serbia and Vojvodina will shrink in the forecast period, in both absolute and relative values, i.e. its part in the arable land will decrease. At the end of the forecast period, the land under vegetables in Serbia will cover 258.000 hectares, which represents significantly less than the average in the analyzed period (1991-2010), 302.700 ha. The land under vegetables, as part of the arable land, will also decrease to 7.56%, while it formed 8.68% in the analyzed period. In Vojvodina, the areas under vegetables will drop to 60.000 hectares (the average was 79.000 ha), i.e. their part in the arable land with the average 5% in the analyzed period will decrease to 3.82% in the last year of the forecast.<br />Unlike the cropland, the forecast about the increase in the yield and output is mainly<br />X<br />proven. In Serbia, the yield of five (out of ten) vegetable species will go up (potato, pepper, carrot, onion and garlic), the yield of one species will stagnate (peas), and of four will decrease (beans, tomato, cucumber and cabbage). In Vojvodina, the yield of six vegetable crops will increase (peas, cucumber, carrot, onion, garlic and cabbage), the potato yield will be at a standstill, while the yield of three vegetable crops will decrease (beans, tomato and pepper).<br />In Serbia, there will be a production growth with five vegetable crops (potato, peas, pepper, carrot and garlic), and the remaining five crops show a downward trend in the production(beans, tomato, cucumber, onion and cabbage). In Vojvodina, a rise in the production of five species is predicted as well (peas, pepper, cucumber, carrot and cabbage), stagnation in the production of onion and garlic, and a fall in the production of three vegetable crops (potato, beans and tomato) is forecast.<br />The assumption that the forecast of the production-economic characteristics in vegetable farming contributes to the high-grade macro and micro-economic planning in the development of vegetable farming is acknowledged by the fact that it has been quantitatively proven that different vegetable species have different future tendencies, concerning both production and economic parameters. Furthermore, these variations relate to the territory for which the predictions are made, Serbia, i.e. Vojvodina. Different predictions lead to different planning, i.e. different mechanisms for their regulation.<br />The idea that the use of quantitative methods and models ensures a noteworthy analysis of the condition of the observed phenomena and provides basis for the realistic forecast in the future period, is proven by the fact that in this research we have successfully used 82 forecast models, namely: 2 models for the prediction of the arable land in Serbia and Vojvodina, 4 for the prediction of the absolute area under vegetables and its part in the arable land, 30 for production parameters of the important vegetable species in Serbia, and the same number of models is used in Vojvodina, and 12 for the forecast of absolute and relative prices of the six significant vegetable crops. The success of the models manifests itself in the statistically significant effect of the phenomena from the previous period with the great majority of models. The number of models which are significantly affected by incidental processes only or whose value from the previous period is not statistically relevant is very low.<br />The belief that the methods of descriptive and analytic statistics are adequate for the examining and the real forecast of the observed phenomena in vegetable farming is in accordance with the previous hypothesis. It is reflected in the similarities between the tendencies from the previous period, which are analyzed by the methods of descriptive statistics, and the results of the prediction which used ARIMA models in the following period. No prediction model has illogical results.<br />When proving the assumptions that the real forecast facilitates making rational decisions connected to the vegetable farming development in Serbia and Vojvodina, the outcome of the forecast of the economic (price) production parameters of certain vegetable crops performs a major role. The real, discounted vegetable prices compared to the year 1994, using the consumer price index, will have different trends. Potato, beans, onion and cabbage will have relatively stable prices. Tomato will show an upward trend, whereas pepper will indicate a downward one. Therefore, the absolute price conditions will be stable with four vegetable species, in one case there will be improvement, while in another a downturn in the price conditions will be noticed.<br />XI<br />The relative prices, i.e. the parity prices of vegetables with wheat, as an indicator of the relative economic position of vegetables towards other, competitive arable crops, had tendencies similar to absolute, discounted prices. Onion and cabbage will show the stagnation of parity and prices. Potato and beans will have a slight increase in parity, with significant oscillations, whereas the parity of tomato and pepper will act the same as discounted prices &ndash; it will increase with tomato and decrease with pepper.<br />The implementation of the adequate methods and models for analysis and prediction creates an opportunity to predict the volume and structure of vegetable production in Serbia and Vojvodina. The sowing structure of the vegetable production will change, the total land under vegetables will decrease, but the production intensity of the majority of the analyzed crops will grow, whic</p>

<p>Циљ рада: Циљ истраживања је био да се преко добијених резултата истраживања обезбеди профилисање типа пливача (спринтери &ndash; средњепругаши &ndash; дугопругаши), утврде разлике између полова пливача, дефинишу индикатори помоћу којих се може вршити контрола тренажног процеса, и у детерминистичком систему рада усаврши технологија програмирања тренинга.&nbsp;<br />Методе: Истраживање у оквиру ове докторске дисертације је спроведено на узорку од укупно 33 испитаника,&nbsp; 16 пливача (телесне висине 186,25 &plusmn; 3,64 cm, телесне масе 77,83 &plusmn; 4,42 kg, и старости 19,04 &plusmn; 2,89 год)&nbsp; и 17&nbsp; пливачица (телесне висине 171,84 &plusmn; 6,78 cm, телесне масе 62,15 &plusmn; 7,34 kg и старости 17,73 &plusmn; 1,63 год) чланова јуниорске и сениорске Репрезентације Србије са којима је спроведено укупно 84 мерења. За процену метаболичких параметара пливача у овом истраживању користио се инвазивни тест прогресивног оптерећења у специфичним условима (води) Степ-Тест 5 x 200м краул техником а за процену кинетичких карактеристика користио се неинвазивни тест пливање у месту техником краул максималним интензитетом 30 секунди.<br />Резултати: Резултатима овог истраживања утврђено су већина кинетичких и метаболичких параметара, без обзира на пол и узраст испитаника као и дужину такмичарске деонице, значајно повезани са такмичарским резултатима. Кинетички параметри и код пливача и пливачица су показали већи утицај на квалитет такмичарских резултата код спринтера у односу на средњепругаше и дугопругаше. Кинетички параметри су доприносили више квалитету такмичарских резултата у спринтерским дисциплинама код пливачицa у односу на пливаче. У односу на компарацију величине утицаја кинетичких параметара пливача и пливачица средњепругаша, кинетички параметри су више утицали на такмичарске резултате у 25м базену код пливачица него код мушких док за резултате у 50м базену нешто већи утицај кинетичких параметара је забележен код мушких средњепругаша. За резултате у дугопругашким дисциплинама у 25м базену, код пливачица величине утицаја кинетичких параметара су износиле веће вредности у односу на пливаче, док у 50м базенима величине утицаја су биле на страни пливача.&nbsp; Метаболички параметри су показали већи утицај и код пливача и код пливачица на квалитет такмичарских резултата у средњепругашким и дугопругашким дисциплинама у односу на спринтерске дисциплине. Метаболички параметри су такође показали већи утицај на квалитет такмичарских резултата код пливачица него код пливача код све три групе пливача (спринтери, средњепругаши, дугопругаши). У односу на узрасну категорију, резултатима је утврђено да су значајне разлике у вредностима метаболичких и кинетичких карактеристика уочене само код пливача где су пливачи сениорске категорије били доминатнији у вредностима кинетичких карактеристика силе пливачког провлака у односу на пливаче јуниорске категорије док значајне разлике у вредностима метаболичких и кинетичких параметара нису уочене између пливачица јуниорског и сениорског узраста.</p> / <p>Cilj rada: Cilj istraživanja je bio da se preko dobijenih rezultata istraživanja obezbedi profilisanje tipa plivača (sprinteri &ndash; srednjeprugaši &ndash; dugoprugaši), utvrde razlike između polova plivača, definišu indikatori pomoću kojih se može vršiti kontrola trenažnog procesa, i u determinističkom sistemu rada usavrši tehnologija programiranja treninga.&nbsp;<br />Metode: Istraživanje u okviru ove doktorske disertacije je sprovedeno na uzorku od ukupno 33 ispitanika,&nbsp; 16 plivača (telesne visine 186,25 &plusmn; 3,64 cm, telesne mase 77,83 &plusmn; 4,42 kg, i starosti 19,04 &plusmn; 2,89 god)&nbsp; i 17&nbsp; plivačica (telesne visine 171,84 &plusmn; 6,78 cm, telesne mase 62,15 &plusmn; 7,34 kg i starosti 17,73 &plusmn; 1,63 god) članova juniorske i seniorske Reprezentacije Srbije sa kojima je sprovedeno ukupno 84 merenja. Za procenu metaboličkih parametara plivača u ovom istraživanju koristio se invazivni test progresivnog opterećenja u specifičnim uslovima (vodi) Step-Test 5 x 200m kraul tehnikom a za procenu kinetičkih karakteristika koristio se neinvazivni test plivanje u mestu tehnikom kraul maksimalnim intenzitetom 30 sekundi.<br />Rezultati: Rezultatima ovog istraživanja utvrđeno su većina kinetičkih i metaboličkih parametara, bez obzira na pol i uzrast ispitanika kao i dužinu takmičarske deonice, značajno povezani sa takmičarskim rezultatima. Kinetički parametri i kod plivača i plivačica su pokazali veći uticaj na kvalitet takmičarskih rezultata kod sprintera u odnosu na srednjeprugaše i dugoprugaše. Kinetički parametri su doprinosili više kvalitetu takmičarskih rezultata u sprinterskim disciplinama kod plivačica u odnosu na plivače. U odnosu na komparaciju veličine uticaja kinetičkih parametara plivača i plivačica srednjeprugaša, kinetički parametri su više uticali na takmičarske rezultate u 25m bazenu kod plivačica nego kod muških dok za rezultate u 50m bazenu nešto veći uticaj kinetičkih parametara je zabeležen kod muških srednjeprugaša. Za rezultate u dugoprugaškim disciplinama u 25m bazenu, kod plivačica veličine uticaja kinetičkih parametara su iznosile veće vrednosti u odnosu na plivače, dok u 50m bazenima veličine uticaja su bile na strani plivača.&nbsp; Metabolički parametri su pokazali veći uticaj i kod plivača i kod plivačica na kvalitet takmičarskih rezultata u srednjeprugaškim i dugoprugaškim disciplinama u odnosu na sprinterske discipline. Metabolički parametri su takođe pokazali veći uticaj na kvalitet takmičarskih rezultata kod plivačica nego kod plivača kod sve tri grupe plivača (sprinteri, srednjeprugaši, dugoprugaši). U odnosu na uzrasnu kategoriju, rezultatima je utvrđeno da su značajne razlike u vrednostima metaboličkih i kinetičkih karakteristika uočene samo kod plivača gde su plivači seniorske kategorije bili dominatniji u vrednostima kinetičkih karakteristika sile plivačkog provlaka u odnosu na plivače juniorske kategorije dok značajne razlike u vrednostima metaboličkih i kinetičkih parametara nisu uočene između plivačica juniorskog i seniorskog uzrasta.</p> / <p>Objective: The aim of this study, on the basis of obtained results, was to do precise profiling of swimmers type (sprint &ndash; middistance &ndash; longdistance), determine the differnces between gender, define the indicators by which can use as a tools for training process control and improvement.<br />Methods: The study was conducted on 33 swimmers members of Serbian junior and senior National Team, 16 male swimmers (body height 186,25 &plusmn; 3,64 cm and body weight 77,83 &plusmn; 4,42 kg, aged 19,04 &plusmn; 2,89 years) and 17 female swimmers (body height 171,84 &plusmn; 6,78 cm, body weight 62,15 &plusmn; 7,34 kg, aged 17,73 &plusmn; 1,63 years). For metabolical parameters detemination 5 x 200m freestyle progresive load (invasive) test was used and for kinetical parameters detemination 30 seconds maximal intesity tethered swimming test was used.<br />Results: Obtained results showed that there was significant correlation between metabolic and kinetical variables with competition results, regardless of gender, age and length of race distance. Kinetical parameters showed higher influence on competition results quality in sprinting events compared to middistance and long distance events with both genders. Kinetical parameters showed higher influence on competition results quality in female swimmers compared to male swimmers also. Kinetical parameters showed higher influence on competition results quality in middistance events in 25m pool for female swimmers compared to male swimmers but higher kinethical paramethers influence was observed for male middistance swimmers in 50m pool compared to female middistance swimmers. Higher kinetical parameters influence on competition results quality in longdistance events were observed for female longdistance swimmers in 25m pool compared to male longdistance swimmers while higher kinethical parameters influence was observed for male longdistance swimmers in 50m pool compared to female longdistance swimmers respectfully. Metabolical parameters showed higher influence on competition results quality for both genders for middistance and longdistance events compared to sprint events. Metabolical parameters showed higher influence on competition results quality in sprinting, middistance and longdistance events for female swimmers compared to male swimmers. In relation to swimmers age (senior vs. junior) significant differences were find between senior and junior male swimmers for the kinetical paramethers results while there were no significant differences between metabolical parameters results between male swimmers and no significant differences of kinetical and metabolical parameters were find between senior and junior female swimmers also.</p>

<p>Sa&nbsp; jedne&nbsp; strane&nbsp; se&nbsp; eksploatacija&nbsp; &scaron;ljunka&nbsp; navodi kao&nbsp; značajan&nbsp; ugrožavajući&nbsp; faktor&nbsp; sa&nbsp; velikim negativnim&nbsp; uticajem&nbsp; na&nbsp; vodena&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; i biodiverzitet,&nbsp; dok&nbsp; same&nbsp; &scaron;ljunkare&nbsp; mogu predstavljati&nbsp; vredne&nbsp; refugijume&nbsp; akavtičnog&nbsp; biodiverziteta.&nbsp; Osnovni&nbsp; cilj&nbsp; disertacije&nbsp; je određivanje&nbsp; najznačajnijih&nbsp; i&nbsp; relevantnih hidromorfolo&scaron;kih&nbsp; parametara&nbsp; koji&nbsp; utiču&nbsp; na strukturiranje&nbsp; makrofitskih&nbsp; zajednica&nbsp; u &scaron;ljunkarama&nbsp; duž&nbsp; plavnog&nbsp; područja&nbsp; reke&nbsp; Drine&nbsp; i određivanje&nbsp; korelacije&nbsp; između&nbsp; izdvojenih parametara&nbsp; i&nbsp; kvantitativnih&nbsp; indeksa&nbsp; makrofita.Istraživanje&nbsp; je&nbsp; vr&scaron;eno&nbsp; u&nbsp; toku&nbsp; letnjih&nbsp; meseci 2015, 2016, 2017 i 2018. godine na 18 &scaron;ljunkara (60 istraživačkih vegetacijskih sektora) u okviru tri&nbsp;&nbsp; eksploataciona&nbsp; polja&nbsp; u&nbsp; Crnoj&nbsp; Bari, Badovincima&nbsp; i&nbsp; Lipničkom&nbsp; &Scaron;oru&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; četiri prirodna&nbsp; fluvijalna&nbsp; jezera&nbsp; (13&nbsp; istraživačkih vegetacijskih&nbsp; sektora)&nbsp; u&nbsp; plavnom&nbsp; području&nbsp; reke Drine.&nbsp; Makrofitska&nbsp; vegetacija&nbsp; je&nbsp; konstatovana na svih 18 istraţivanih &scaron;ljunkara, prikupljenih na tri eksploataciona polja (Badovinci, Crna Bara&nbsp; i<br />Lipniĉki &Scaron;or). Zabeležena je 31 biljna vrsta. Kao najučestalije,&nbsp; sa&nbsp; najvećom&nbsp; apsolutnom pokrovno&scaron;ću izdvojile su se vrste:&nbsp;<em> Potamogeton nodosus</em>&nbsp; Poiret,&nbsp; <em>Ceratophyllum&nbsp; demersum&nbsp; L subsp.&nbsp; demersum,&nbsp; Myriophyllum&nbsp; spicatum&nbsp; L,Najas&nbsp; marina&nbsp; L&nbsp; i&nbsp;&nbsp; Chara&nbsp; globularis&nbsp; Thuill&nbsp;</em> Na četiri prirodna fluvijalna jezera zabeleženo je 13 vrsta.&nbsp; Vrste&nbsp; <em>Vallisneria&nbsp; spiralis&nbsp; L,&nbsp; Elodea canadensis&nbsp; Michx,&nbsp; Callitriche&nbsp; palustris&nbsp; L, Potamogeton&nbsp; natans&nbsp; L&nbsp; i&nbsp; Nuphar&nbsp; lutea&nbsp; (L)&nbsp;</em> Sm izdvojile&nbsp; su&nbsp; se&nbsp; kao&nbsp; konstantne&nbsp; i&nbsp; dominantne. Vrednosti svih kvantitativnih indeksa makrofita,<br />značajno&nbsp; su&nbsp; veće&nbsp; za&nbsp; &scaron;ljunkare&nbsp; u&nbsp; poređenju&nbsp; sa prirodnim&nbsp; fluvijalnim&nbsp; jezerima&nbsp; na&nbsp; nivouLEAFPACS&nbsp; sektora.&nbsp; Na&nbsp; istraživanim &scaron;ljunkarama,&nbsp; analizom&nbsp; klasterovanja&nbsp; je<br />izdvojeno&nbsp; 13&nbsp; vegetacijskih&nbsp; grupa&nbsp; (VG):&nbsp; VG1<em> Ceratophyllum&nbsp; demersum</em>,&nbsp; VG2&nbsp; <em>Ceratophyllum demersum&nbsp; -&nbsp; Valisneria&nbsp; spiralis</em>,&nbsp; VG3&nbsp; <em>Chara contraria,</em>&nbsp; VG4&nbsp; <em>Chara</em>&nbsp; <em>globularis,</em>&nbsp; VG5&nbsp; <em>Elodea canadensis,</em>&nbsp; VG6&nbsp; <em>Elodea&nbsp; nuttallii</em>,&nbsp; VG7&nbsp; <em>Najas marina</em>,&nbsp; VG8&nbsp; <em>Najas&nbsp; minor,</em>&nbsp; VG9&nbsp; <em>Nitellopsis obtusa</em>,&nbsp; VG10&nbsp;<em> Nuphar&nbsp; lutea</em>,&nbsp; VG11 <em>Potamogeton&nbsp; nodosus</em>,&nbsp; VG12&nbsp;<em> Potamogeton natans&nbsp;</em> i&nbsp;&nbsp; VG13&nbsp; <em>Potamogeton&nbsp; pectinatus</em>.&nbsp; Na prirodnim&nbsp; fluvijalnim&nbsp; jezerima&nbsp; konstatovane&nbsp; su četiri&nbsp; vegetacijske&nbsp; grupe:&nbsp; VG5&nbsp;<em> Elodea canadensis</em>,&nbsp; VG10&nbsp; <em>Nuphar&nbsp; lutea,</em>&nbsp; VG12<em> Potamogeton natans&nbsp;</em> i&nbsp; VG14&nbsp; <em>Typha latifolia</em>.&nbsp; Na osnovu izmerenih fizičko-hemijskih parametara,kvalitet vode u većini &scaron;ljunkara odgovara II klasi kvaliteta, na osnovu čega se mogu okarakterisati kao&nbsp; vodna&nbsp; tela&nbsp; sa&nbsp; dobrim&nbsp; i&nbsp; boljim&nbsp; ekolo&scaron;kim potencijalom. Sve &scaron;ljunkare i fluvijalna jezera se klasifikuju&nbsp; kao&nbsp; visoko&nbsp; alkalna.&nbsp; Kvalitet&nbsp; vode&nbsp; u prirodnim&nbsp; fluvijalnim&nbsp; jezerima&nbsp; odgovara&nbsp; III&nbsp; &ndash; IV&nbsp; klasi&nbsp; kvaliteta&nbsp; voda,&nbsp; pri&nbsp; čemu&nbsp; se&nbsp; mogu okarakterisati&nbsp; kao&nbsp; vodna&nbsp; tela&nbsp; sa&nbsp; slabim&nbsp; do umerenim&nbsp; ekolo&scaron;kim&nbsp; statusom.&nbsp; Značajno&nbsp; veće<br />vrednosti&nbsp; ukupnih&nbsp; suspendovanih&nbsp; materija, hemijske&nbsp; i&nbsp; biolo&scaron;ke&nbsp; potro&scaron;nje&nbsp; kiseonika, ukupnog&nbsp; organskog&nbsp; kiseonika&nbsp; i&nbsp; nitrata zabeležene su na prirodnim fluvijalnim jezerima u poređenju sa &scaron;ljunkarama. Izmerene vrednosti fizičko-hemijskih&nbsp; parametara&nbsp; ukazuju&nbsp; na mezotrofni&nbsp; karakter&nbsp; lokaliteta&nbsp; u&nbsp; Badovincima&nbsp; i mezo-eutrofni&nbsp; karakter&nbsp; lokaliteta&nbsp; u&nbsp; Lipničkom &Scaron;oru,&nbsp; dok&nbsp; se&nbsp; &scaron;ljunkare&nbsp; na&nbsp; teritoriji&nbsp; Crne&nbsp; Bare mogu&nbsp; okarakterisati&nbsp; kao&nbsp; eutrofna&nbsp; jezera.Vrednosti&nbsp; LHMS&nbsp; (modifikacionog)&nbsp; skora&nbsp; za &scaron;ljunkare kretale su se u rasponu od 9&nbsp; &ndash;&nbsp; 15, dok su vrednosti LHQA skora (stani&scaron;nog diverziteta) bile u rasponu izmeĊu 33&nbsp; &ndash;&nbsp; 44. Sliĉne vrednosti za&nbsp; LHQA&nbsp; skor&nbsp; su&nbsp; izraĉunate&nbsp; i&nbsp; za&nbsp; prirodna fluvijalna&nbsp; jezera&nbsp; (36&nbsp; &ndash;&nbsp; 49).&nbsp; MeĊutim,&nbsp; vrednosti<br />LHMS&nbsp; skora&nbsp; za&nbsp; prirodna&nbsp; fluvijalna&nbsp; jezera&nbsp; su znaĉajno&nbsp; veće&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; vrednosti&nbsp; LHMS skora za &scaron;ljunkare. Ovi podaci ukazuju na manje prisustvo&nbsp; antropogenog&nbsp; pritiska&nbsp; na&nbsp; &scaron;ljunkarama u poređenju sa prirodnim fluvijalnim jezerima uistraţivanom&nbsp; podruĉju.&nbsp; Fizičko -hemijski&nbsp; i hidromorfolo&scaron;ki&nbsp; parametri&nbsp; zajedno&nbsp; su&nbsp; objasnili 57.07&nbsp; %&nbsp; od&nbsp; ukupne&nbsp; varijanse&nbsp; vegetacijskih podataka,&nbsp; sa&nbsp; 16.57&nbsp; %&nbsp; deljenog&nbsp; efekta.&nbsp; Fizičkohemijski&nbsp; parametri&nbsp; kvaliteta&nbsp; vode&nbsp; objasnili&nbsp; su 17.02&nbsp; %&nbsp; varijabilnosti&nbsp; u&nbsp; strukturi&nbsp; makrofitske vegetacije.&nbsp; Kao&nbsp; najsignifikantniji&nbsp; parametri<br />izdvojili&nbsp; su&nbsp; se:&nbsp; saturacija&nbsp; vode&nbsp; kiseonikom,ukupni&nbsp; organski&nbsp; ugljenik,&nbsp; povr&scaron;inski&nbsp; aktivne materije, temperatura, elektroprovodljivost, pH i ukpni&nbsp; alkalitet.&nbsp; Hidromorfolo&scaron;ki&nbsp; parametri&nbsp; su objasnili&nbsp; 23.48&nbsp; %&nbsp; varijabilnosti&nbsp; u&nbsp; strukturi makrofitske&nbsp; vegetacije.&nbsp; Kao&nbsp; najsignifikantnije varijable,&nbsp; izdvojile&nbsp; su&nbsp; se:&nbsp; struktura&nbsp; vegetacije&nbsp; u priobalnoj&nbsp; zoni,&nbsp; diverzitet&nbsp; prirodnih&nbsp; tipova stani&scaron;ta&nbsp; priobalne&nbsp; zone,&nbsp; prirodnost&nbsp; obale, diverzitet&nbsp; prirodnog&nbsp; supstrata&nbsp; litorala,masimalna dubina &scaron;ljunkara, povr&scaron;ina &scaron;ljunkara,indeks relativne dubine, udaljenost &scaron;ljunkara od glavnog&nbsp; reĉnog&nbsp; toka&nbsp; i&nbsp; starost&nbsp; &scaron;ljunkara. Hidrolo&scaron;ki&nbsp; parametri&nbsp; su&nbsp; objasnili&nbsp; 8.38&nbsp; % varijabilnosti u strukturi&nbsp; makrofitske vegetacije. Kao&nbsp; najsignifikantnije&nbsp; varijable,&nbsp; izdvojile&nbsp; su&nbsp; se broj plavnih talasa u vegetacionoj sezoni tokom godine u kojoj je vr&scaron;eno uzorkovanje vegetacije i broj plavnih talasa u prolećnom periodu za sve četiri&nbsp; godine.&nbsp; Ovi&nbsp; rezultati&nbsp; potvrđuju&nbsp; direktni destruktivni&nbsp; uticaj&nbsp; plavnih&nbsp; talasa&nbsp; na&nbsp; vodenu vegetaciju u vegetacionoj sezoni, kao i indirektni uticaj prolećnih poplava, usled uticaja na trofički status&nbsp; vode.&nbsp; Sumarno,&nbsp; &scaron;ljunkare&nbsp; u&nbsp; plavnom području&nbsp; reke&nbsp; Drine&nbsp; predstavljaju&nbsp; optimalno stani&scaron;te&nbsp; za&nbsp; razvoj&nbsp; retke&nbsp; i&nbsp; ugroţene&nbsp; makrofitske flore.&nbsp; Od&nbsp; ukupnog&nbsp; broja&nbsp; zabeleženih&nbsp; vrsta makrofita,&nbsp; 30&nbsp; %&nbsp; se&nbsp; kategori&scaron;e&nbsp; kao&nbsp; za&scaron;tićeno&nbsp; ili ugroženo na nacionalnom nivou.&nbsp; Značajno veće vrednosti&nbsp; konzervacionih&nbsp; indeksa&nbsp; ustanovljene su&nbsp; za&nbsp; &scaron;ljunkare&nbsp; u&nbsp; poređenju&nbsp; sa&nbsp; prirodnim fluvijalnim jezerima, &scaron;to ukazuje na njihov visok ekolo&scaron;ki&nbsp; potencijal.&nbsp; Ustanovljen&nbsp; je&nbsp; visok diverzitet&nbsp; prioritetnih&nbsp; tipova&nbsp; akvatiĉnih&nbsp; stani&scaron;ta prema&nbsp; Pravilniku&nbsp; o&nbsp; kriterijumima&nbsp; za&nbsp; izdvajanje tipova&nbsp; stani&scaron;ta,&nbsp; o&nbsp; tipovima&nbsp; stani&scaron;ta,&nbsp; osetljivim, ugroženim,&nbsp; retkim&nbsp; i&nbsp; za&nbsp; za&scaron;titu&nbsp; prioritetnim tipovima&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; i&nbsp; o&nbsp; merama&nbsp; za&scaron;tite&nbsp; za&nbsp; njihovo očuvanje, Aneksu I, Direktive Evropske unije oza&scaron;titi&nbsp; prirodnih&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; i&nbsp; divlje&nbsp; flore&nbsp; i&nbsp; faune (Natura&nbsp; 2000),&nbsp; Rezoluciji&nbsp; br.&nbsp; 4&nbsp; Konvencije&nbsp; o očuvanju&nbsp; evropske&nbsp; divlje&nbsp; flore&nbsp; i&nbsp; faune&nbsp; i prirodnih&nbsp; stani&scaron;ta (EMERALD)&nbsp; i&nbsp; Evropskoj crvenoj&nbsp; listi&nbsp; stani&scaron;ta.&nbsp; Vrednosti&nbsp; izdvojenih atributa&nbsp; &scaron;ljunkara&nbsp; mogli&nbsp; bi&nbsp; se&nbsp; iskoristiti&nbsp; u procesu&nbsp; ranog&nbsp; planiranja&nbsp; i&nbsp; projektovanja eksploatacionih&nbsp; polja&nbsp; u&nbsp; plavnom&nbsp; području&nbsp; reke Drine&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; drugim,&nbsp; sličnim&nbsp; lokalitetima. Generalna preporuka je da se dva tipa &scaron;ljunkara kreiraju&nbsp; u&nbsp; okviru&nbsp; jednog&nbsp; eksploatacionog&nbsp; polja. Prvi&nbsp; tip,&nbsp; odnosno&nbsp; &scaron;ljunkare&nbsp; koje&nbsp; bi&nbsp; podržavale pionirsku&nbsp; vegetaciju&nbsp; pr&scaron;ljenčica&nbsp; trebale&nbsp; bi&nbsp; da budu locirane na razdaljini do 100 m od glavnog rečnog&nbsp; toka,&nbsp; povr&scaron;ine&nbsp; do&nbsp; 1000&nbsp; m 2 i&nbsp; da&nbsp; imaju vrednost indeksa relativne dubine &gt; 5 %. Drugi tip&nbsp; &scaron;ljunkara&nbsp; koje&nbsp; bi&nbsp; podržavale&nbsp; vegetaciju karakterističnu&nbsp; za&nbsp; nizijska&nbsp; fluvijalna&nbsp; jezera trebale bi da budu locirane na razdaljani od oko 300 m od glavnog rečnog toka, dubine 3&nbsp; &ndash;&nbsp; 4&nbsp; m (najmanje 2 m), povr&scaron;ine između 10000 i 20000 m ²(najmanje&nbsp; 4000&nbsp; m² ),&nbsp; različitih&nbsp; vrednosti indeksa relativne dubine, ali&nbsp; ne preko 5 %. Sva eksploataciona&nbsp; polja&nbsp; bi&nbsp; trebalo&nbsp; isplanirati&nbsp; i isprojektovati&nbsp; kako&nbsp; bi&nbsp; se&nbsp; minimizirao&nbsp; uticaj&nbsp; na priobalnu&nbsp; i&nbsp; obalnu&nbsp; zonu.&nbsp; Pridržavanjem&nbsp; datih smernica&nbsp; povećao&nbsp; bi&nbsp; se&nbsp; diverzitet&nbsp; i&nbsp; kvalitet stani&scaron;ta,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; konzervacioni&nbsp; potencijal &scaron;ljunkara. Kreiranjem &scaron;ljunkara na naĉin kao &scaron;to je predloženo u ovoj disertaciji omogućila bi se spontana&nbsp; rekultivacija&nbsp; eksploatacionih polja,odnosno&nbsp; remedijacija&nbsp; u&nbsp; cilju&nbsp; pobolj&scaron;anja kvaliteta vode i renaturalizacija stani&scaron;ta, čime bi se&nbsp; znatno&nbsp; smanjili,&nbsp; ili&nbsp; u&nbsp; potpunosti&nbsp; eliminisali, tro&scaron;kovi tehničke rekultivacije terena.</p> / <p>Gravel pit lakes in the river floodplains represent a kind of ecological paradox. Gravel exploitation was recognised&nbsp; as&nbsp; important&nbsp; factor&nbsp; significantlyaffecting&nbsp; aquatic&nbsp; habitats&nbsp; and&nbsp; biodiversity.&nbsp; On the&nbsp; other&nbsp; hand,&nbsp; gravel&nbsp; pit&nbsp; lakes&nbsp; are&nbsp; valuable biodiversity&nbsp; refugiums,&nbsp; potentially&nbsp; supporting rarae&nbsp; species&nbsp; and&nbsp; habitats.&nbsp; The&nbsp; aim&nbsp; of&nbsp; this dissertation&nbsp; was&nbsp; to&nbsp; determine&nbsp; the&nbsp; most significant&nbsp; and&nbsp; relevant&nbsp; hydromorphological parameters&nbsp; in&nbsp; structuring&nbsp; macrophyte assemblages&nbsp; in gravel pit&nbsp; lakes along the Drina River floodplain and to determine the correlation between&nbsp; selected&nbsp; parameters&nbsp; and&nbsp; macrophyte quantitative&nbsp; indices.&nbsp; The&nbsp; research&nbsp; was&nbsp; carried out at the 18 gravel pit lakes (60 survey sectors) in&nbsp; Crna&nbsp; Bara,&nbsp; Badovinci&nbsp; and&nbsp; Lipnicki&nbsp; Sor&nbsp; and four natural fluvial lakes (13 survey sectors), in the&nbsp; Drina&nbsp; River&nbsp; floodplain&nbsp; during&nbsp; the&nbsp; summer months&nbsp; of&nbsp; 2015,&nbsp; 2016,&nbsp; 2017&nbsp; and&nbsp; 2018.Macrophyte&nbsp; vegetation&nbsp; was&nbsp; recorded&nbsp; in&nbsp; all&nbsp; 18 gravel pit lakes, in total supporting 31 taxa.&nbsp; The most&nbsp; abundant&nbsp; species,&nbsp; with&nbsp; highest&nbsp; tot al&nbsp; cover value&nbsp; were <em>Potamogeton</em>&nbsp; <em>nodosus,Ceratophyllum&nbsp;</em> demersum&nbsp; subsp.&nbsp; demersum,<em> Myriophyllum&nbsp; spicatum,&nbsp;</em> <em>Najas&nbsp; marina&nbsp;</em> and<em> Chara&nbsp; globularis</em>.&nbsp; Fluvial&nbsp; lakes&nbsp; supported&nbsp; 13 macrophyte&nbsp; taxa&nbsp; with&nbsp;<em> Vallisneria&nbsp; spiralis, Elodea&nbsp; canadensis,&nbsp; Callitriche&nbsp; palustris,Potamogeton&nbsp;</em> <em>natans&nbsp;</em> and&nbsp;<em> Nuphar&nbsp; lutea</em>&nbsp; as constant and dominant&nbsp; species.&nbsp; The values of all macrophyte&nbsp; quantitative&nbsp; indices&nbsp; found&nbsp; to&nbsp; be significantly&nbsp; higher&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; gravel&nbsp; pit&nbsp; lakes compared&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; fluvial&nbsp; ones.&nbsp; The&nbsp; cluster analysis&nbsp; revealed&nbsp; 14&nbsp; aquatic&nbsp; vegetation&nbsp; groups (VG).&nbsp; At&nbsp; 16&nbsp; out&nbsp; of&nbsp; 18&nbsp; gravel&nbsp; pit&nbsp; lakes&nbsp; 13 vegetation&nbsp; groups&nbsp; were&nbsp; revealed:&nbsp; VG1<em>Ceratophyllum&nbsp; demersum</em>,&nbsp; VG2&nbsp; <em>Ceratophyllum demersum- Valisneria&nbsp; spiralis</em>,&nbsp; VG3&nbsp;<em> Chara contraria</em>,&nbsp; VG4&nbsp; <em>Chara&nbsp; globularis</em>,&nbsp; VG5&nbsp;<em> Elodea&nbsp; canadensis,</em>&nbsp; VG6&nbsp;<em> Elodea&nbsp; nuttallii,</em>&nbsp; VG7&nbsp; <em>Najas marina,&nbsp;</em> VG8&nbsp;<em> Najas&nbsp; minor,</em>&nbsp; VG9&nbsp; <em>Nitellopsis obtusa</em>,&nbsp; VG10&nbsp; <em>Nuphar&nbsp; lutea,</em>&nbsp; VG11 <em>Potamogeton&nbsp; nodosus</em>,&nbsp; VG12&nbsp; <em>Potamogeton natans,</em> VG13&nbsp;<em> Potamogeton pectinatus</em>), Natural fluvial&nbsp; lakes&nbsp; supported&nbsp; 4&nbsp; vegetation&nbsp; groups: VG5&nbsp; <em>Elodea&nbsp; canadensis</em>,&nbsp; VG10&nbsp; <em>Nuphar&nbsp; lutea</em>, VG12&nbsp; <em>Potamogeton&nbsp; natans&nbsp;</em> and&nbsp; VG14&nbsp;<em> Typha latifolia</em>.&nbsp; All&nbsp; gravel&nbsp; pit&nbsp; lakes&nbsp; can&nbsp; be characterized&nbsp; as&nbsp; water&nbsp; bodies&nbsp; with&nbsp; good&nbsp; to maximal&nbsp; ecological&nbsp; potential,&nbsp; while&nbsp; all&nbsp; the fluvial ones can be characterized as water bidies with&nbsp; poor&nbsp; to&nbsp; moderate&nbsp; ecological&nbsp; status.&nbsp; The values&nbsp; of&nbsp; total&nbsp; suspended&nbsp; supstances,&nbsp; chemical and&nbsp; biological&nbsp; oxygen&nbsp; demand,&nbsp; total&nbsp; organic carbon&nbsp; and&nbsp; nitrates&nbsp; were&nbsp; significantly&nbsp; higher&nbsp; in the natural&nbsp; fluvial&nbsp; lakes compared to the gravel pit&nbsp; ones.&nbsp; Measured&nbsp; level&nbsp; of&nbsp; physico-chemical parameters&nbsp; indicating&nbsp; mesotrophic&nbsp; character&nbsp; of gravel&nbsp; pit&nbsp; lakes&nbsp; in&nbsp; Badovinci&nbsp; and&nbsp; mesoeutrophic&nbsp; in&nbsp; Lipnicki&nbsp; Sor,&nbsp; while&nbsp; all&nbsp; the&nbsp; gravel pits&nbsp; in&nbsp; Crna&nbsp; Bara&nbsp; could&nbsp; be&nbsp; characterized&nbsp; as eutrophic.&nbsp; Similar&nbsp; range&nbsp; values&nbsp; were&nbsp; calculated for&nbsp; LHQA&nbsp; for&nbsp; gravel&nbsp; pit&nbsp; and&nbsp; fluvial&nbsp; lakes&nbsp; (36 &ndash; 49). However, natural lakes&nbsp; showed significantly higher&nbsp; values&nbsp; for&nbsp; LHMS&nbsp; score.&nbsp; The&nbsp; above mentioned,&nbsp; indicates&nbsp; higher&nbsp; anthropogenic pressures&nbsp; on&nbsp; natural&nbsp; fluvial&nbsp; lakes&nbsp; compared&nbsp; to gravel&nbsp; pit&nbsp; ones.&nbsp; Physico-chemical&nbsp; and hydromorphological&nbsp; parameters&nbsp; together explained&nbsp; about&nbsp; 57&nbsp; %&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; total&nbsp; variance&nbsp; of macrophyte&nbsp; assemblages&nbsp; with&nbsp; 16.57&nbsp; %&nbsp; of&nbsp; the shared effect. After accounting for the effects of physico-chemical&nbsp; parameters&nbsp; (17.02&nbsp; %), hydromorphological&nbsp; variables&nbsp; explained&nbsp; around 23 % of the total variance.&nbsp; The most significant water&nbsp; quality variables&nbsp; were: oxygen saturation, total&nbsp; organic&nbsp; carbon,&nbsp; surfactants, ,electroconductivity,&nbsp; pH&nbsp; and total alkalinity. The The most significant hydromorphology&nbsp; variables for&nbsp; structuring&nbsp; macrophyte&nbsp; assemblages&nbsp; were: riparian&nbsp; vegetation&nbsp; structural&nbsp; complexity, diversity&nbsp; of&nbsp; natural&nbsp; landcover&nbsp; types&nbsp; in&nbsp; riparianzone, shore structural habitat&nbsp; diversity, diversity of&nbsp; natural littoral zone, maximal&nbsp; lake depth, lake surface&nbsp; area,&nbsp; relative&nbsp; depth&nbsp; ratio,&nbsp; lake&nbsp; distance from&nbsp; r iver&nbsp; main&nbsp; channel&nbsp; and&nbsp; lake&nbsp;&nbsp; age.Hydrologycal parameters were explained 8.38 % of&nbsp; variance&nbsp; in&nbsp; structuring&nbsp; macrophyte assemblages.&nbsp; The&nbsp; most&nbsp; significant&nbsp; hydrology variables&nbsp; were&nbsp; the&nbsp; number&nbsp; of&nbsp; floods&nbsp; in vegetation&nbsp; season&nbsp; in&nbsp; first&nbsp; year&nbsp; when&nbsp; vegetation was sampled, and the number of spring floods in all four research years. These results&nbsp;&nbsp; confirm the direct destructive influence of summer floods&nbsp; on aquatic vegetation, as&nbsp;&nbsp; well as the indirect impact of&nbsp; spring&nbsp; floods,&nbsp; due&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; impact&nbsp; on&nbsp; trophic status&nbsp; of&nbsp; water.&nbsp; Gravel&nbsp; pit&nbsp; lakes&nbsp; in&nbsp; te&nbsp; Drina River floodplain&nbsp; represent an optimal habitat&nbsp;&nbsp; for rare&nbsp; and&nbsp; threatened&nbsp; macrophyte&nbsp; flora.&nbsp; Of&nbsp; the total&nbsp; macrophyte&nbsp; species&nbsp; recorded,&nbsp; 30&nbsp; %&nbsp; were categorized&nbsp; as&nbsp; protected&nbsp; or threatened.&nbsp; At&nbsp; least one&nbsp; strictly&nbsp; protected,&nbsp; protected&nbsp; or&nbsp; threatened species&nbsp; was&nbsp; recorded&nbsp; in&nbsp; each&nbsp; gravel&nbsp; pit&nbsp; lake. Significantly&nbsp; higher&nbsp; values&nbsp; of&nbsp; conservation indices&nbsp; (C&nbsp; and&nbsp; Csp&nbsp; score)&nbsp; found&nbsp; to&nbsp; be significantly&nbsp; higher&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; gravel&nbsp; pit&nbsp; lakes compared&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; fluvial&nbsp; ones.&nbsp; High&nbsp; habitat diversity&nbsp; and&nbsp; conservation&nbsp; value&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; sites have&nbsp; been&nbsp; recorded&nbsp; according&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; National Rulebook,&nbsp; Annex&nbsp; I&nbsp; of&nbsp; Habitats&nbsp; Directive (NATURA 2000), Resolution&nbsp; no. 4 of the Bern Convention (EMERALD) and the European Red List&nbsp; of&nbsp; Habitats.&nbsp; Values&nbsp; of&nbsp; selected&nbsp; lake attributes can be used for early-design phases of future&nbsp; gravel&nbsp; extraction&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; Drina&nbsp; River floodplain&nbsp; area,&nbsp; and&nbsp; in&nbsp; other&nbsp; similar&nbsp; sites. Therefore,&nbsp; general&nbsp; recommendations&nbsp; are&nbsp; that two gravel pit types should be excavated within the&nbsp; single&nbsp; extraction&nbsp; area&nbsp; in&nbsp; order&nbsp; to&nbsp; support pioneering charophyte vegetation and vegetation of typical eutrophic lowland floodplain lakes as well.&nbsp; The&nbsp; first&nbsp; hydromorphological&nbsp; lake&nbsp; type, suitable&nbsp; for&nbsp; stonewort&nbsp; species,&nbsp; should&nbsp; be excavated up to 100 m from river main channel, saving&nbsp; a&nbsp; surface&nbsp; area&nbsp; up&nbsp; to&nbsp; 1000&nbsp; m 2 and&nbsp; a relative depth ratio &gt; 5 %. The second gravel pit type&nbsp; should&nbsp; be&nbsp; located&nbsp; about&nbsp; 300&nbsp; m&nbsp; from&nbsp; river main channel, with preferable maximal depth inrange&nbsp; 3&ndash;4&nbsp; m&nbsp; (at&nbsp; least&nbsp; 2&nbsp; m&nbsp; depth),&nbsp; and&nbsp; a&nbsp; lake surface area between 10000 m 2 and 20000 m 2 (at least&nbsp; 4000&nbsp; m 2 ).&nbsp; Relative&nbsp; depth&nbsp; ratio&nbsp; may&nbsp; vary, but should be less than 5 %. Generally, all sites should&nbsp; be&nbsp; designed&nbsp; with&nbsp; the&nbsp; minimal&nbsp; impact to the&nbsp; riparian&nbsp; and&nbsp; shore&nbsp; zones.&nbsp; These&nbsp; proposed measures&nbsp; would&nbsp; considerably&nbsp; increase&nbsp; lake habitat diversity and their conservation potential. Creating&nbsp; gravel&nbsp; pit&nbsp; lakes&nbsp; as&nbsp; proposed&nbsp; in&nbsp; this dissertation&nbsp;&nbsp;&nbsp; would&nbsp; allow&nbsp; spontaneous recultivation&nbsp; of&nbsp; exploitation&nbsp; fields,&nbsp; remediation in&nbsp; order&nbsp; to&nbsp; improve&nbsp; water&nbsp; quality&nbsp; and renaturalization&nbsp; of&nbsp; habitats,&nbsp; which&nbsp; will significantly reduce, or completely eliminate, the costs of terrain technical recultivation.</p>

<p>Glavni rezultat istraživanja je analiza uticaja parametara na performanse antropomorfnog hoda.&nbsp;&nbsp; Analiziran je uticaj parametara na pona&scaron;anje: kompenzacionih pokreta; maksimalne vrednosti pogonskih momenata i snage u toku punog koraka za sve aktuatore; skoka ubrzanja trupa u frontalnoj i sagitalnoj ravni pri prelasku tačke nula momenta (TOM) ispod jedne pod drugu nogu; ukupne snage svih aktuatora i maksimalne vrednosti vertikalne komponente sila reakcije.&nbsp; Za ovu analizu izdvojeni su sledeći parametri: dužina koraka; period trajanja koraka; Zakon TOM-a i period trajanja dvooslonačke faze.</p> / <p>The main research result is analysis of the parameters&rsquo; impact on the anthropomorphic walk performances.&nbsp; The analysis covered parameters&rsquo; impact on behavior of: compensating movements; maximal values of the driving moments and power during the full step for all actuators; rise of the body&rsquo;s acceleration in frontal and sagittal plane during the transition of the zero-moment-point (ZMP) from bellow one foot to bellow another foot; total power of all actuators and maximal value of the vertical component of the reaction force.&nbsp; For this analysis the following parameters are considered: step length; step duration period; ZMP law and the period of the double-support phase duration.</p>

<p>Primenom tečne hromatografije na obrnutim fazama<br />ispitano je retenciono pona&scaron;anje 14 novosintetisanih<br />derivata s-triazina na tankom sloju RP C-18 i silika gelu<br />impregniranim parafinskim uljem. Kao pokretne faze<br />kori&scaron;ćene su dvokomponentne sme&scaron;e vode i organskih<br />rastvarača. Izračunate su R_M^0&nbsp;vrednosti i ispitana je<br />korelacija sa različitim deskriptorima i prediktorima<br />biolo&scaron;ke aktivnosti.</p> / <p>Retentional behaviour of 14newly syntetised derivates&nbsp;of s-triazine on RP C-18 and paraffin oil-impregnated&nbsp;silica gel suport had been investigated using thin-layer&nbsp;<br />chromatography. As a mobilephases were used two-component water based mobile &nbsp;phases. Calculated R_M^0&nbsp;values were corelated to various molecular descriptors&nbsp;<br />as well as biological activity indicators.</p>

<p>Proces glodanja tvrdih (kaljenih) čelika, vretenastim loptastim glodalima,<br />najčešće se primenjuje u operacijama završne obrade kompleksnih<br />površina. Modelovanje ovog procesa i optimizacija njegovih parametara su<br />veoma važni, kao pomoć za razumevanje samog procesa tako i za rešavanje<br />praktičnih problema. Za modelovanje izlaznih performansi procesa obrade<br />i nalaženje optimalnih vrednosti ulaznih parametara, korišteno je<br />nekoliko klasičnih i prirodom-inspirisanih metoda. Od klasičnih metoda<br />modelovanja i optimizacije, u radu su primenjene: metodologija odzivne<br />površine-RSM, Taguči metoda i Taguči metoda sa sivom relacionom<br />analizom. Korištene prirodom-inspirisane metode modelovanja i<br />optimizacije su: genetski algoritam&ndash;GA, sivi vuk optimizer&ndash;GWO i<br />nedominantno sortirajući genetski algoritam II&ndash;NSGA II. Dobijeni pouzdani<br />matematički modeli izlaznih performansi procesa obrade i optimalni<br />ulazni parametri obrade, potvrđuju opravdanost primene svih navedenih<br />metoda u procesu glodanja vretenastim loptastim glodalima tvrdih<br />(kaljenih) čelika. Posebno treba izdvojiti rezultate dobijene pomoću metode<br />sivi vuk optimizer&ndash;GWO. Ova prirodom-inspirisana metoda je potpuno nova<br />metoda i do sada nije bilo literaturnih informacija o mogućnostima njene<br />primene u procesima obrade rezanjem.</p> / <p>The ball end milling process of hard (hardened) steel, is usually applied in the<br />finishing operations of machining comlex surfaces. Modeling of this process and<br />optimization of its parameters are very important as an aid to understanding the<br />processes and to solve practical problems. Several classic and nature-inspired<br />methods were used for modeling of the output process performances and finding<br />the optimal values of input parameters. From traditional methods of modeling and<br />optimization Response Surface Methodology-RSM, Taguchi method and Taguchi<br />method with Gray Relational Analysis, and nature-inspired methods of modeling<br />and optimization Genetic Algorithm-GA, Gray Wolf Optimizer-GWO and Nondominant<br />Sorting Genetic Algorithm II- NSGA-II, were applied in the paper. Reliable<br />mathematical models of the output process performances and the optimal input<br />parameters, confirm the validity of the application of these methods in the process<br />of ball end milling hard (hardened) steel. The results obtained by the method of the<br />Gray Wolf Optimizer-GWO should be particulary noted. This nature-inspired<br />method is quite a new method, and so far there was no literature information on<br />the possibilities of its application in the cutting processes.</p>

<p>Kroz istraživanja je postavljen i razvijen kompleksan model sistema<br />identifikacije procesnih parametara štampe na osnovama<br />savremenih programskih sistema i alata koji omogućuju značajno<br />ubrzanje procesa dolaska do rešenja čime su se unapredili grafički<br />proizvodni procesi i procesi sticanja i proširivanja znanja. Model<br />je baziran na integrativnim modulima koga čine, sistem<br />identifikacije procesnih parametara štampe na osnovi sistema<br />zasnovanih na algoritamskoj programskoj strukturi, sistem<br />identifikacije procesnih parametara štampe na osnovi sistema<br />zasnovanih na principima gradnje ekspernih sistema i sistem<br />identifikacije procesnih parametara štampe na osnovi sistema<br />zasnovanih na učenju na daljinu.</p> / <p>The complex model of the printing processing parameter identification<br />system is set and developed through research on the basis of modern<br />software systems and tools that enable you to significantly speed up the<br />process reaching solutions which have improved graphics production<br />processes and the processes of acquiring and expanding knowledge. The<br />model is based on the integration modules, which consist the printing<br />processing parameter identification system based on algorithmic structure,<br />the printing processing parameter identification system based on the<br />construction principles of expert systems and the printing processing<br />parameter identification system based on distance learning principles.</p>

<p>Istraživanje je urađeno u cilju utvrđivanja obrazaca distribucije rodova <em>Merodon</em><br />Meigen, 1802 i <em>Cheilosia</em> Meigen, 1822 na području jugoistočne Evrope. Rodovi<br /><em>Cheilosia</em> i<em> Merodon </em>su najbrojniji fitofagni rodovi osolikih muva, a jugoistočna<br />Evropa je izabrana kao posebno interesantno područje analiziranja distribucije vrsta<br />zbog specifične kombinacije istorijskih, abiotičkih i biotičkih faktora koji određuju<br />distribuciju. Na području jugoistočne Evrope registrovano je ukupno 202 vrste<br />istraživanih rodova; 121 vrsta pripada rodu <em>Merodon</em>, a 81 vrsta pripada rodu<br /><em>Cheilosia</em>. Broj od preko 200 vrsta pokazuje da je jugoistočna Evropa područje od<br />izuzetnog bogatstva vrsta rodova <em>Merodon</em> i <em>Cheilosia</em>. Ovakav zaključak dopunjen je<br />postojanjem čak 79 (39%) endemskih vrsta za područje jugoistočne Evrope. Prema<br />gradijentu geografske &scaron;irine, rodovi <em>Merodon</em> i <em>Cheilosia</em> pokazuju različit distributivni<br />obrazac; uočava se da broj vrsta roda <em>Merodon</em> opada od juga ka severu, dok je<br />distributivni obrazac obrnut za rod <em>Cheilosia</em>.<br />U cilju analiziranja uticaja koje predeona struktura i promene u načinu kori&scaron;ćenja<br />zemlji&scaron;ta imaju na vrste rodova <em>Merodon </em>i <em>Cheilosia</em>, sprovedena je predeono -<br />ekolo&scaron;ka analiza, uz pomoć GIS i odgovarajućih ekolo&scaron;kih softvera. Istraživanje<br />pokazuje da postoji specifičan odnos između predeonih parametara i kompozicije vrsta<br />istraživanih rodova - sa različitom osetljivo&scaron;ću rodova <em>Merodon</em> i <em>Cheilosia</em> na<br />povezanost stani&scaron;ta i promene u načinu kori&scaron;ćenja zemlji&scaron;ta. Vrste roda <em>Cheilosia</em> su<br />pozitivno korelisane sa povezno&scaron;ću stani&scaron;ta a negativno korelisane sa svim ostalim<br />predeonim parametrima, dok najveći broj vrsta roda <em>Merodon</em> pokazuje veću otpornost<br />pri antropogenim promenama u ekosistemima. Ovakvi rezultati upućuju na<br />diferenciraniji pristup pri upravljanju područjima, fokusiran na intenzitet kori&scaron;ćenja<br />zemlji&scaron;ta (ispa&scaron;e) i povezanost stani&scaron;ta.<br />Istraživanje je obuhvatilo i evaluaciju stani&scaron;ta u okviru predela različitih karakteristika<br />(prostorno i vremenski), primenom analize SyrphTheNet bazom podataka, koja<br />uključuje vrste rodova <em>Merodon </em>i <em>Cheilosia</em> kao bioindikatore. Vrste rodova <em>Merodon</em> i<br /><em>Cheilosia</em> su se pokazale kao veoma dobri indikatori koji mogu da ukažu na trenutni<br />kvalitet istraživanog područja, kao i promene tokom dužeg vremenskog perioda.<br />Analizom korelacije utvrđeno je da postoji povezanost između promena predeonih<br />parametra u periodu od 25 godina i gubitka vrsta i kvaliteta makrostani&scaron;ta na 17<br />istraživanih lokaliteta.</p> / <p>The research has been carried out with the main aim to determine distributional patterns of two genera, <em>Merodon</em> Meigen 1802, and <em>Cheilosia</em> Meigen, 1822, in Southeast Europe region. <em>Cheilosia</em> and <em>Merodon</em> are the most numerous phytophagous hoverflies genera.</p><p>Southeast Europe has been chosen as the specific region of interest to analyze species distribution due to its specific combinations of historical, abiotic and biotic factors that determine the species distribution.</p><p>In the area of Southeast Europe, a total of 202 species of <em>Merodon</em> and <em>Cheilosia</em> have been recorded; 121 species belonging to the genus <em>Merodon</em>, and 81 species belonging to the genus <em>Cheilosia</em>, being a region exceptionally rich in species of the two genera. This conclusion has been supported by the fact that 79 (39%) endemic species has been found in the region. With regard to the gradient latitude, species of <em>Merodon </em>and <em>Cheilosia</em> genera show a different distribution pattern. More precisely, it has been shown that the number of <em>Merodon</em> species decreases from the south to the north, while the opposite pattern is true for the species of <em>Cheilosia</em> genus.</p><p>In order to analyze the responses of hoverfly species to landscape structure, land cover analyses were performed using GIS tools and related ecological software. <em>Merodon </em>and <em>Cheilosia </em>species differ in their responses to land-use change and connectivity, with the latter genus being positively correlated with connectivity and negatively correlated with all other variables. Connectivity is the primary factor affecting <em>Cheilosia</em>, while most <em>Merodon</em> species demonstrated greater resistance to changes in human-modified ecosystems. These results suggest that different management efforts, focused on land-use intensity (grazing) or connectivity, seem to be appropriate when trying to conserve these taxa.</p><p>In addition, the study examined the quality of habitats in landscapes of different characteristics (spatial and temporal), using SyrphTheNet database, in which species of the <em>Merodon</em> and <em>Cheilosia</em> genera were&nbsp;&nbsp; used as bioindicators. Species of the two genera proved to be very good indicators of the current quality of the study area, as well as changes over a longer period of time. Correlation analysis has found a significant relationship between the changes of landscape parameters for a period of 25 years and the loss of species and quality macrohabitats on 17 investigated study sites.</p>