<p>Предмет испитивања у овом раду су коледарски и божићни обреди. Притом је највише простора посвећено њиховој вербалној компоненти, односно коледарским и божићним песмама.<br />Пошто је истраживање урађено на основу писаних текстова који су објављени у различитим етнографским изворима и збиркама, Увод обухвата и преглед претходних записа (збирке песама, етнографске изворе и грађу) и историјат претходних истраживања коледарских и божићних обреда. Такође, овај део рада садржи кратак опис свих релевантних извора, почевши од првог описа коледарских и божићних обреда и песама у издању Вука Стефановића Караџића у Српским народним песмама (1841), а завршава са последњим записима и поменима 2014. године<br />Географске координате коледарских и божићних обреда постављене су на основу прикупљеног материјала. Истовремено, дијахрона димензија ових обреда назначена је временом њиховог извођења (или периодом до ког постоји сећање на њихово извођење).<br />С обзиром на то да је у етнографским описима и етнолошкој литератури приказан садржај различитих локалних варијанти божићних и коледарских обреда, у централном делу рада сачињена је конструкција идеалтипске дескрипције која је објединила српску обредно-обичајну праксу од Св. Варваре (4/17. X&Iota;&Iota;) до Богојављења (6. &Iota;/19. &Iota;), а у склопу описа обредно-обичајне праксе у вези са поменутим празницима, и припрема мушких поворки коледара (и аналогних група<br />сировара/бабара, чаројица, вертепаша, звездара, клоцалица, вучара, џамалара), дечјих (коринђаша) и женских поворки (водичарки) за ритуални опход села, па до коначног распуштања обредне групе.<br />Будући да су песме део комплекса различитих ритуала, извођених у време краткодневице, у раду се изучавају у склопу обреда у оквиру ког су се певале.<br />У овом делу рада посебно се анализују: 1) предбожићне песме које се изводе на празнике Свете Варваре, Светог Игњата Богоносца, Туциндан и Бадњи дан, 2) божићне песме које се певају током прва три дана Божића и 3) послебожићне песме, извођене четвртог дана Божића, на празник Светог Василија Великог и Богојављење.<br />Последње поглавље (Завршна разматрања) даје преглед закључака до којих се истраживањем дошло.<br />Прилози садрже списак коришћене литературе (збирке и изворе), као и мапе ареала распростирања коледарских и божићних обреда.</p> / <p>Predmet ispitivanja u ovom radu su koledarski i božićni obredi. Pritom je najviše prostora posvećeno njihovoj verbalnoj komponenti, odnosno koledarskim i božićnim pesmama.<br />Pošto je istraživanje urađeno na osnovu pisanih tekstova koji su objavljeni u različitim etnografskim izvorima i zbirkama, Uvod obuhvata i pregled prethodnih zapisa (zbirke pesama, etnografske izvore i građu) i istorijat prethodnih istraživanja koledarskih i božićnih obreda. Takođe, ovaj deo rada sadrži kratak opis svih relevantnih izvora, počevši od prvog opisa koledarskih i božićnih obreda i pesama u izdanju Vuka Stefanovića Karadžića u Srpskim narodnim pesmama (1841), a završava sa poslednjim zapisima i pomenima 2014. godine<br />Geografske koordinate koledarskih i božićnih obreda postavljene su na osnovu prikupljenog materijala. Istovremeno, dijahrona dimenzija ovih obreda naznačena je vremenom njihovog izvođenja (ili periodom do kog postoji sećanje na njihovo izvođenje).<br />S obzirom na to da je u etnografskim opisima i etnološkoj literaturi prikazan sadržaj različitih lokalnih varijanti božićnih i koledarskih obreda, u centralnom delu rada sačinjena je konstrukcija idealtipske deskripcije koja je objedinila srpsku obredno-običajnu praksu od Sv. Varvare (4/17. X&Iota;&Iota;) do Bogojavljenja (6. &Iota;/19. &Iota;), a u sklopu opisa obredno-običajne prakse u vezi sa pomenutim praznicima, i priprema muških povorki koledara (i analognih grupa<br />sirovara/babara, čarojica, vertepaša, zvezdara, klocalica, vučara, džamalara), dečjih (korinđaša) i ženskih povorki (vodičarki) za ritualni ophod sela, pa do konačnog raspuštanja obredne grupe.<br />Budući da su pesme deo kompleksa različitih rituala, izvođenih u vreme kratkodnevice, u radu se izučavaju u sklopu obreda u okviru kog su se pevale.<br />U ovom delu rada posebno se analizuju: 1) predbožićne pesme koje se izvode na praznike Svete Varvare, Svetog Ignjata Bogonosca, Tucindan i Badnji dan, 2) božićne pesme koje se pevaju tokom prva tri dana Božića i 3) poslebožićne pesme, izvođene četvrtog dana Božića, na praznik Svetog Vasilija Velikog i Bogojavljenje.<br />Poslednje poglavlje (Završna razmatranja) daje pregled zaključaka do kojih se istraživanjem došlo.<br />Prilozi sadrže spisak korišćene literature (zbirke i izvore), kao i mape areala rasprostiranja koledarskih i božićnih obreda.</p> / <p>Slavic rituals of koleda and Christmas are<br />the core of the research in the paper. The<br />structural-semantic analysis of the rites<br />mentioned above, especially deals with their<br />verbal component, i.e. koleda and Christmas<br />songs. Since the research relies on the basis of<br />more than a thousand written texts (published in<br />different ethnographic sources), as well as on<br />printed collections, the third part of the<br />introductory notes comprises a review of those<br />records (collections of songs, ethnographic<br />sources and materials) and the history of old<br />koleda and Christmas rites. It also includes a<br />short description of all the relevant sources,<br />starting from the first description of koleda and<br />Christmas rites and carols depicted in Vuk<br />Stefanovic Karadzic Folk Serbian collection of<br />songs, published in 1841, and ending with the<br />last known records in the first decade of the 21st<br />century.<br />Geographical coordinates of koleda and<br />Christmas rites are set on the basis of the<br />collected material. At the same time, a<br />diachronic dimension of the rites is also being<br />taken into account, that is, it is indicated when<br />these were performed.<br />The central part of the paper tries to offer<br />the ideal-typical description of koleda and<br />Christmas rites, on the basis of all the available data that speak of their actual performance. This</p><p>part of the paper most specifically deals with: 1.<br />Pre-Christmas songs performed on: Saint<br />Barbara&rsquo;s Day, Saint Ignatius Day, the day<br />before Christmas Eve (Tucindan) and on<br />Christmas Eve, 2. Christmas songs sung during<br />the first three days of Christmas, and 3. PostChristmas<br />songs, performed on the fourth day of<br />Christmas and on the days of Saint Basil the<br />Great and Epiphany.<br />Koleda (and analogue rites) are mostly<br />referred to in the context of ritual practices<br />performed on the day before Christmas, since<br />koledars mostly proceeded on that particular<br />day. In the scope of such a description, all<br />phases of koleda rites are being reconstructed:<br />preparation for the celebration procession<br />through the village(s), return to the communal<br />house, setting of the dining table, and finally &ndash;<br />dismissal of koleda (and analogue) groups. The<br />lyrics of koleda songs are directly related to the<br />context of performance. Special attention is paid<br />to the elements of male and female initiation<br />and the fertility cult, which can be perceived<br />only in the course of performance presented in<br />this way.<br />The last chapter (Final discussions) gives<br />a summary of the conclusions the research has<br />come to.<br />The Appendix is a list of literature used in<br />the paper (Literature, Collections and Sources),<br />while it also offers maps of those geographical<br />areas where koleda and Christmas rites are<br />performed.</p>

<p>Svrha ovog rada, po karakteru<br />primenjenog, eksplikativnog istraživanja<br />jeste eksperimentalna provera uticaja<br />inovativnih metodičkih pristupa u nastavi<br />predmeta Muzička kultura u nastavnoj<br />oblasti Izvođenje muzike pevanjem (IMP)<br />u osnovnoj op&scaron;teobrazovnoj &scaron;koli na<br />mlađem uzrastu. Uzrast ispitanika usmerio<br />je na&scaron;e zanimanje, na osnovu sadržaja<br />programa za drugi razred osnovne<br />op&scaron;teobrazovne &scaron;kole, na područje obrade<br />pesme po sluhu. Cilj rada bio je utvrditi da<br />li metodički planiranim i usmerenim<br />pristupima u obradi nove pesme po sluhu<br />možemo razvijati i postići efekte razvoja<br />vokalnih sposobnosti učenika prema<br />paramertima Skale provere vokalanih<br />sposobnosti. Rezultati eksperimentalne<br />provere ukazuju da realizacija časova<br />prema modelu IMP kod učenika doprinosi<br />većoj angažovanosti učenika, misaona<br />aktivnost dobija &scaron;ire razmere, intenzivnije<br />se razvijaju vokalne sposobnosti, izražajne<br />i doživljajne moći i razvijaju se muzičke<br />sposobnosti.</p>

<p>Монографски приказ песничких облика у одређеном периоду српске књижевности, настао на корпусу дела српских неосимболистичких песника, корак је ка валоризовању форме и незанемаривању проблема формализације путем утврђених правила. Проучавање репертоара песничких облика ових песника модернизоване традиције, препознавање употребе облика, извођење типолошке поделе као и маркирање начина на који се односе према облику (у којој мери и на који начин се крше строга и утврђена правила; ради ли се о деструкцији или стилизацији облика), представљаће допринос управо континуираном актуализовању питања сталних облика. Премда је о неосимболистичким песницима доста писано, има значајних текстова у којима се тумачи њихова поетика, није истражено, међутим, који су се све песнички облици и на који начин употребљавали, нити је компаративно сагледана специфичност поступака свих песника ове оријентације. Само се у својству примера могу уочити понеке песме ових песника у радовима који систематски представљају све сталне облике<br />песме, строфе и стиха. Циљ нашег истраживања је да сагледа поетичке претпоставке неосимболистичког песништва из аспекта опредељења за утврђене песничке облике; да издвоји промишљања о облицима појединих песника ове групе исказана у есејима, са освртом на начелне разлике у схватању; да уочи доследност између поетичких исказа и конкретних песничких остварења, и коначно, да укаже на врсте и одлике облика којима су се служили, као и на поступке којима су их модернизовали. Све до данашњег дана остало је занемарено студиозно проматрање и интерпретирање принципа грађења песме, па чак и нека компаративна анализа примене песничких облика неосимболиста и песника на које су се угледали.<br />У првом поглављу докторске дисертације Песнички облици српског неосимболизма осврнућемо се на појам песнички облици, дати преглед постојеће литературе о сталним облицима, указати на претходна сазнања и методолошки оквир истраживања. Потом ћемо сагледати основне поетичке постулате неосимболистичког песништва и издвојити склоност према сталним облицима као вид односа према традицији и представити грађу (библиографија облика у песничким књигама).<br />Друго поглавље, поред књижевно-историјског контекста српског неосимболистичког песништва, којим се указује на утицај модерне поезије како европске тако и наше, те активирање и модернизовање песничке традиције, представиће и свесност значаја форме опипљиву у експлицитној поетици ових песника.<br />Главно поглавље монографије пружиће преглед сталних облика песме и строфе којима су се песници изражавали. Биће издвојени облици по пореклу: романски (који су и најзаступљенији), грчко-<br />византијски и класични. Прегледно ће све песме истог облика наведених песника бити груписане, свака интерпретирана понаособ и у односу на песме других аутора. Издвојиће се и одређени типови строфа преузети из традиције; интерпретативно ће се указати на однос слободног и везаног стиха, указати на обнову стихова из класичне, европске и домаће традиције.<br />Закључак ће генерално одговорити које су особености избора песничких облика и поступања с традицијом песника друге послератне песничке генерације, затим извести проблематику принципа грађења песама усклађену са поетичким моментима и иновације у поступцима структурирања чиме су начинили помаке на развојној линији српске поезије.</p> / <p>Monografski prikaz pesničkih oblika u određenom periodu srpske književnosti, nastao na korpusu dela srpskih neosimbolističkih pesnika, korak je ka valorizovanju forme i nezanemarivanju problema formalizacije putem utvrđenih pravila. Proučavanje repertoara pesničkih oblika ovih pesnika modernizovane tradicije, prepoznavanje upotrebe oblika, izvođenje tipološke podele kao i markiranje načina na koji se odnose prema obliku (u kojoj meri i na koji način se krše stroga i utvrđena pravila; radi li se o destrukciji ili stilizaciji oblika), predstavljaće doprinos upravo kontinuiranom aktualizovanju pitanja stalnih oblika. Premda je o neosimbolističkim pesnicima dosta pisano, ima značajnih tekstova u kojima se tumači njihova poetika, nije istraženo, međutim, koji su se sve pesnički oblici i na koji način upotrebljavali, niti je komparativno sagledana specifičnost postupaka svih pesnika ove orijentacije. Samo se u svojstvu primera mogu uočiti poneke pesme ovih pesnika u radovima koji sistematski predstavljaju sve stalne oblike<br />pesme, strofe i stiha. Cilj našeg istraživanja je da sagleda poetičke pretpostavke neosimbolističkog pesništva iz aspekta opredeljenja za utvrđene pesničke oblike; da izdvoji promišljanja o oblicima pojedinih pesnika ove grupe iskazana u esejima, sa osvrtom na načelne razlike u shvatanju; da uoči doslednost između poetičkih iskaza i konkretnih pesničkih ostvarenja, i konačno, da ukaže na vrste i odlike oblika kojima su se služili, kao i na postupke kojima su ih modernizovali. Sve do današnjeg dana ostalo je zanemareno studiozno promatranje i interpretiranje principa građenja pesme, pa čak i neka komparativna analiza primene pesničkih oblika neosimbolista i pesnika na koje su se ugledali.<br />U prvom poglavlju doktorske disertacije Pesnički oblici srpskog neosimbolizma osvrnućemo se na pojam pesnički oblici, dati pregled postojeće literature o stalnim oblicima, ukazati na prethodna saznanja i metodološki okvir istraživanja. Potom ćemo sagledati osnovne poetičke postulate neosimbolističkog pesništva i izdvojiti sklonost prema stalnim oblicima kao vid odnosa prema tradiciji i predstaviti građu (bibliografija oblika u pesničkim knjigama).<br />Drugo poglavlje, pored književno-istorijskog konteksta srpskog neosimbolističkog pesništva, kojim se ukazuje na uticaj moderne poezije kako evropske tako i naše, te aktiviranje i modernizovanje pesničke tradicije, predstaviće i svesnost značaja forme opipljivu u eksplicitnoj poetici ovih pesnika.<br />Glavno poglavlje monografije pružiće pregled stalnih oblika pesme i strofe kojima su se pesnici izražavali. Biće izdvojeni oblici po poreklu: romanski (koji su i najzastupljeniji), grčko-<br />vizantijski i klasični. Pregledno će sve pesme istog oblika navedenih pesnika biti grupisane, svaka interpretirana ponaosob i u odnosu na pesme drugih autora. Izdvojiće se i određeni tipovi strofa preuzeti iz tradicije; interpretativno će se ukazati na odnos slobodnog i vezanog stiha, ukazati na obnovu stihova iz klasične, evropske i domaće tradicije.<br />Zaključak će generalno odgovoriti koje su osobenosti izbora pesničkih oblika i postupanja s tradicijom pesnika druge posleratne pesničke generacije, zatim izvesti problematiku principa građenja pesama usklađenu sa poetičkim momentima i inovacije u postupcima strukturiranja čime su načinili pomake na razvojnoj liniji srpske poezije.</p> / <p>Founded on the body of works by Serbian<br />neosymbolist poets, this monographic<br />presentation of poetic forms in a particular<br />period of Serbian literature is a step toward the<br />evaluation of the form and represents due<br />acknowledgement of the formalization problem<br />by means of established rules. Studying the<br />repertoire of poetic forms of these poets<br />belonging to a modernized tradition,<br />recognizing their form usage, proposing<br />typological classifications and marking the<br />manners in which they are related to the form<br />(how and to which extent are strict and<br />predefined rules broken; is there any destruction<br />or stylization of forms) will contribute to the<br />continued actualization of the issue of fixed<br />forms. Much has been written on neosymbolist<br />poets and there are significant texts in which<br />their poetics is interpreted. Nevertheless, it has<br />never been researched which poetic forms are<br />used and how, nor has there ever been any<br />comparative analysis of specific techniques of<br />all the poets within this orientation. Some<br />poems of these poets can only be recognized as<br />examples in the papers systematically<br />presenting all fixed forms of poems, stanzas,<br />and verses. The goal of this research is to<br />analyze poetic preconceptions of neosymbolist<br />poetry in terms of commitment to established<br />poetic forms. In addition, the research aims to<br />pinpoint the thoughts on the forms of the<br />respective poets within this group expressed in<br />essays, paying attention to fundamental<br />differences in their understanding, and to notice<br />consistency in poetic statements and particular<br />poetic achievements. Finally, it highlights the<br />types and characteristics of the forms used by<br />Serbian neosymbolist poets, as well as the<br />techniques applied in their modernization.<br />Studious consideration and interpretation of<br />principles involved in writing poems have been<br />neglected to this very day, just like any<br />comparative analysis of the use of poetic forms<br />by neosymbolists and the poets they revered.<br />The first chapter of the doctoral thesis<br />Poetic Forms of Serbian Neosymbolism takes a<br />look at the notion of poetic forms, offers an<br />overview of the existing literature dealing with<br />fixed forms, and indicates previous findings and<br />the methodological framework of this research.<br />Then the basic poetic postulates of neosymbolist<br />poetry are considered and the tendency toward<br />fixed forms as a kind of relation to tradition is<br />highlighted. Finally, the first chapter brings the<br />overview of the corpus &ndash; bibliography of forms<br />in poetic books.<br />The second chapter presents the awareness<br />of the significance of the form tangible in the<br />explicit poetics of these poets. It also underlines<br />the literary and historical context of Serbian<br />neosymbolist poetry, which indicates the<br />influence of both European and Serbian modern<br />poetry, as well as the activation and<br />modernization of poetic tradition.<br />The central chapter of this monograph<br />presents an overview of fixed forms of poems<br />and stanzas used by Serbian neosymbolist poets.<br />Based on their origin, forms are classified as:<br />Roman (the most common), Greek-Byzantine<br />and classical. All the poems by the listed poets<br />using the same forms are clearly grouped, and<br />each of them interpreted, on its own and in<br />relation to the poems by the other authors.<br />Certain types of stanzas taken from the tradition<br />are listed as well. The relation between free and<br />rhymed verse is highlighted interpretively and<br />the revival of verses stemming from classical,<br />European and Serbian tradition is underscored<br />too.<br />In general, the conclusion proposes the<br />characteristics of chosen poetic forms and the<br />usage of the tradition of the second postwar<br />generation of poets. Furthermore, it draws<br />attention to the issue of poem creating<br />principles harmonized with poetic eras, and to<br />innovation in structuring techniques which<br />brought improvements in the development of<br />Serbian poetry.</p>

<p>Циљ ове докторске дисертације је да<br />допринесе ученичким компетенцијама у<br />основној и средњој школи при читању,<br />доживљавању и тумачењу лирских народних<br />песама. Тема је актуелна јер садржај ове<br />поезије сублимира све аспекте културе<br />омогућавајући сагледавање и разумевање<br />традицијског и културолошког контекста<br />српске књижевности; пружа теоријски оквир;<br />критичку анализу, истраживања научног и<br />уметничког садржаја и иновативна решења<br />пренесена на дидактичко&ndash;педагошку праксу.<br />Полазећи од савремених научних<br />достигнућа, интердисциплинарности и<br />актуелних методичких приступа настави,<br />сагледане су специфичности ове врсте<br />народног стваралаштва. Очекује се<br />унапређивање наставе у области изучавања народних лирских песама кроз боље</p><p>разумевање обредног и обичајног слоја,<br />историјског и социјалног слоја у песмама.<br />Инсистирањем на претпоставкама савремене<br />наставе отвара се могућност да се<br />&bdquo;придобије&ldquo; ученик за читање, доживљавање<br />и тумачење, као и креативно стварање<br />засновано на пулсиру синкретичности,<br />формулативности, функционалности и<br />животворности народних лирских песама.<br />Акценат је стављен на значењској<br />димензији текста чији се вишеслојни и<br />вишезначни поетски свет доживљава и<br />критички вреднуј кроз истраживачко и<br />стваралачко приступање наставном процесу.<br />У раду су представљена свеобухватна<br />методолошка полазишта и осмишљени су<br />методички поступци који сведоче о<br />целовитости народне лирске поезије и њеном<br />сагласју које онемогућава чврсту<br />класификацију.<br />На конкретним примерима песама<br />заснивају се методичке интерпретације с<br />коментарима који показују како се са<br />ученицима основношколског и<br />средњошколског узраста може засновати<br />савремена, научно заснована наставна и<br />ваннаставна интерпретација народних<br />лирских песама.<br />Технички рад се састоји из шест<br />целина.</p> / <p>Cilj ove doktorske disertacije je da<br />doprinese učeničkim kompetencijama u<br />osnovnoj i srednjoj školi pri čitanju,<br />doživljavanju i tumačenju lirskih narodnih<br />pesama. Tema je aktuelna jer sadržaj ove<br />poezije sublimira sve aspekte kulture<br />omogućavajući sagledavanje i razumevanje<br />tradicijskog i kulturološkog konteksta<br />srpske književnosti; pruža teorijski okvir;<br />kritičku analizu, istraživanja naučnog i<br />umetničkog sadržaja i inovativna rešenja<br />prenesena na didaktičko&ndash;pedagošku praksu.<br />Polazeći od savremenih naučnih<br />dostignuća, interdisciplinarnosti i<br />aktuelnih metodičkih pristupa nastavi,<br />sagledane su specifičnosti ove vrste<br />narodnog stvaralaštva. Očekuje se<br />unapređivanje nastave u oblasti izučavanja narodnih lirskih pesama kroz bolje</p><p>razumevanje obrednog i običajnog sloja,<br />istorijskog i socijalnog sloja u pesmama.<br />Insistiranjem na pretpostavkama savremene<br />nastave otvara se mogućnost da se<br />&bdquo;pridobije&ldquo; učenik za čitanje, doživljavanje<br />i tumačenje, kao i kreativno stvaranje<br />zasnovano na pulsiru sinkretičnosti,<br />formulativnosti, funkcionalnosti i<br />životvornosti narodnih lirskih pesama.<br />Akcenat je stavljen na značenjskoj<br />dimenziji teksta čiji se višeslojni i<br />višeznačni poetski svet doživljava i<br />kritički vrednuj kroz istraživačko i<br />stvaralačko pristupanje nastavnom procesu.<br />U radu su predstavljena sveobuhvatna<br />metodološka polazišta i osmišljeni su<br />metodički postupci koji svedoče o<br />celovitosti narodne lirske poezije i njenom<br />saglasju koje onemogućava čvrstu<br />klasifikaciju.<br />Na konkretnim primerima pesama<br />zasnivaju se metodičke interpretacije s<br />komentarima koji pokazuju kako se sa<br />učenicima osnovnoškolskog i<br />srednjoškolskog uzrasta može zasnovati<br />savremena, naučno zasnovana nastavna i<br />vannastavna interpretacija narodnih<br />lirskih pesama.<br />Tehnički rad se sastoji iz šest<br />celina.</p> / <p>The aim of this doctoral thesis is to contribution<br />to student competence in elementary and<br />secondary school when reading, experiencing<br />and interpreting lyrical folk poems. The topic is<br />current because the content of this poetry<br />sublimates all cultural aspects, making it possible<br />to assess and understand the traditional and<br />cultural context of Serbian literature, and it<br />provides a theoretical framework, as well as a<br />critical analysis, of the exploration of the<br />scientific and artistic content and the innovative<br />solutions applied in didactic and pedagogical<br />practices.<br />The specifics of this kind of folk creativity are<br />analyzed, taking modern scientific<br />achievements, interdisciplinary and<br />contemporary methodical approaches to teaching<br />as the starting point. The expectation is that an<br />improvement of teaching will be achieved in the<br />field of the study of lyrical folk poems through a<br />better understanding of the ritual and customary<br />layer, and the historical and social layer in<br />poems. By insisting on assumptions of modern<br />teaching methods the possibility is created to<br />&ldquo;win over&ldquo; the student to reading, experiencing<br />and interpreting, and creativity based on the<br />pulsating of syncretism, formativeness,<br />functionality and life&ndash;giving quality of lyrical<br />folk poems.<br />The emphasis is placed on the semantic<br />dimension of the text whose poetic world, with<br />multiple layers and multiple meanings, is<br />experienced and critically evaluated through an<br />exploratory and creative approach to the teaching<br />process. The paper presents comprehensive<br />methodological starting points and designed<br />methodical procedures, testifying to the<br />comprehensiveness of lyrical folk poetry and its<br />harmony, which renders hard classification<br />impossible.<br />The methodical interpretations are based on<br />concrete examples of poems, with comments that<br />show how a modern, scientifically based<br />teaching and extracurricular interpretation of<br />lyrical folk poems can be established with<br />elementary and secondary school students.<br />Technically the paper consists of six sections.</p>