<p>Oblast rada i radnog angažovanja značajno se menja poslednjih decenija; promene se vide u povećanoj nezaposlenosti, promenljivim radnim okolnostima i povećanoj nestabilnosti posla, intenzivnijem stresu kod zaposlenih i novim izvorima stresa na radu (Sverke et al., 2004; De Cuyper, Bernhard-Oettel, Berntson, De Witte, &amp; Alarco, 2008). Burke (1998) ukazuje da je percepcija povećane nestabilnosti zaposlenja funkcija nezaposlenosti i velike zastupljenosti ugovora o radnom angažovanju na određeno vreme u svim granama industrije i mnogim zanimanjima. Neizvesnost i nekontroli&scaron;uća priroda samog događaja nestabilnosti zaposlenja potenciraju subjektivni doživljaj pretnje, dok je individualna spremnost da se percipira i odgovori na pretnju (prag pretnje) uslovljena različitim situacionim i individualnim faktorima. S obzirom na potvrđenu ulogu bazičnih psiholo&scaron;kih potreba i struktura selfa u percepciji stresa (pretnje), vrednovanju stresa i odgovoru na stres u različitim životnim domenima (Skiner &amp; Edge, 2002; Hodgins &amp; Knee, 2002; Hodgins, 2008), pred istraživanje je postavljeno sledeće pitanje: kakva je povezanost zadovoljenosti bazičnih psiholo&scaron;kih potreba na radu i stila samoregulacije svakodnevnog pona&scaron;anja sa nivoom pretnje u percepciji nestabilnog zaposlenja? Da bi se dao odgovor na ovo pitanje sprovedeno je istraživanje na uzorku od 310 zaposlenih oba pola, iz 24 organizacije različite po veličini, profilu, strukturi i karakteru vlasni&scaron;tva iz Severno-bačkog okruga AP Vojvodine. Konstrukt percepcije nestabilnosti zaposlenja je sme&scaron;ten u okvire teorije samodeterminacije (Self &ndash; Determination Theory), koju su razvili Disi i Rajan sa saradnicima (Deci &amp; Ryan, 1985), prema kojoj nestabilnost zaposlenja predstavlja frustraciju osnovnih psiholo&scaron;kih potreba (Vander Elst, Van den Broeck, De Witte &amp; De Cuyper, 2012). Koncept prevladavanja sme&scaron;ten je u okvire kibernetske teorije stresa i prevladavanja koju je formulisao Edvards (Edwards, 1992) u okviru koje se prevladavanje konceptualizuje kao poku&scaron;aj da se smanje i elimini&scaron;u negativni efekti stresa na psiholo&scaron;ku dobrobit pojedinca. Percepcija nestabilnosti zaposlenja određena je kao dostupnost radne uloge za izvr&scaron;ioce u neko dogledno vreme, a čine je tri kvalitativno različite dimenzije: osećaj nemoći, jačina pretnje i verovatnoća gubitka posla. U istraživanju su kori&scaron;ćeni sledeći instrumenti: Skala percepcije nestabilnosti zaposlenja (Knežević i Majstorović, 2013), Kibernetska skala prevladavanja (Cybernetic coping scale; Edwards &amp; Baglioni, 1993), Upitnik EFQ (The Ego Functioning Questionnaire; Majstorović, Green-Demers &amp; Legault 2008), i Skala zadovoljenosti bazičnih psiholo&scaron;kih potreba na radu (Mladenović, 2009). Rezultati istraživanja su pokazali da bazične psiholo&scaron;ke potrebe ostvaruju moderatorski efekat na proces stresa koji je nastao usled nestabilnosti zaposlenja, moderirajući afektivni aspekt ovog doživljaja: sa povećanjem zadovoljenosti bazičnih psiholo&scaron;kih potreba snižava se nivo pretnje unutar percepcije nestabilnosti zaposlenja i smanjuje osećaj nemoći zaposlenog u odnosu na pretnju. U predikciji afektivnog doživljaja pretnje izdvajaju se dve potrebe - potreba za autonomijom i kompetencijom. Zadovoljenost ove dve potrebe utiče i na aktivniji odnos prema stresnom događaju kakav je nestabilnost zaposlenja, odnosno, povećava upotrebu strategije promena situacije. Nivo zadovoljenosti bazičnih psiholo&scaron;kih potreba povezan je sa kvalitetom samoregulatornih procesa - zadovoljenost potreba podstiče razvoj integrisanih self - struktura, dok, nezadovoljenost bazičnih potreba potencira razvoj impersonalnih self - struktura. Nagla&scaron;ena vulnerabilnost u situaciji nestabilnosti zaposlenja utvrđena je samo kod zaposlenih koji imaju prethodno iskustvo gubitka posla, zaposlenih koji su slabijeg materijalnog stanja, zaposlenih koji imaju manju socijalnu podr&scaron;ku i zaposlenih koji su nižeg nivoa obrazovanja. Istraživanje je pokazalo da je kvalitet samo-regulacije povezan sa nivoom pretnje u percepciji nestabilnog zaposlenja: sa povećanjem integrisanosti samoregulacije smanjuje se doživljaj jačine pretnje, dok upotreba impersonalne samoregulacije povećava i doživljaj jačine pretnje i osećaj nemoći pred pretnjom. Takođe, povećana integrisanosti samoregulacije podstiče aktivan odnos prema stresu u situaciji nestabilnosti zaposlenja sa intencijom uspostavljanja kontrole nad situacijom. Rezultati istraživanja pružaju osnovu za kreiranje organizacijskih intervencija usmerenih ka jačanju otpornosti prema stresu izazvanog percepcijom nestabilnosti zaposlenja i povećavaju uvid u specifičnosti radnog konteksta i fenomena nestabilnosti zaposlenja u Srbiji. Realizovano istraživanje je prvo istraživanje o percepciji nestabilnosti zaposlenja u Srbiji i kao takvo ono može imati značajne implikacije na teoriju i praksu istraživanja organizacijskog stresa i blagostanja zaposlenih u Srbiji. Ograničenja se tiču, pre svega, karakteristika transferzalnog istraživačkog nacrta, kao i činjenice da su sve varijable merene iz istog izvora - samoprocene zaposlenih. Buduća istraživanja bi trebalo da&nbsp; uključe nove varijable kako bi se jo&scaron; bolje razumele interindividualne razlike u doživljaju nestabilnosti zaposlenja i mehanizmi koji leže u osnovi ovog fenomena (varijable ličnosti i druge motivacione varijable).</p>

<p>Rad istražuje hotela, kao promenjivu kategoriju, tako da<br />analizira procese i zakonitosti nastanka i razvoja različitih<br />tipova hotela. Kroz proces istraživanja različitih hotela,<br />spoznaju se ne samo materijalne potrebe, već duhovne<br />potrebe korisnika hotela u određenom prostoru i vremenu.<br />Istraživanje sprovedeno na ovaj način stavlja dizajn u<br />rečaciju sa strategijom hotela I involvira samog korisnika i<br />njegove potrebe u oblast dizajna.</p> / <p>The thesis approaches hotels as a variable in order to analyze<br />the mechanisms and processes of creation of different types<br />of hotelsThe research gives us an insight not only into the<br />materialistic, but also spiritual needs of didderent clients in a<br />given time and space. The sutvey conducted in this way puts<br />the design into correlation with the hotel strategy and<br />includes the very client and their needs in the area of design.</p>

<p>Cilj ovog rada bio je da se ispitaju efekti motivacionih stilova nastavnika na akademsku motivaciju učenika. Prema Teoriji samoodređenja, nastavnici utiču na motivaciju učenika primenom motivacionih stilova podr&scaron;ka autonomiji, podr&scaron;ka strukturi i podr&scaron;ka uključenosti. Na osnovu odabranog teorijskog okvira, Teorije samoodreĎenja, podr&scaron;ka autonomiji definisana je kao stil nastavnika koji se ogleda u identifikovanju i pothranjivanju učenikovih unutra&scaron;njih motivacionih resursa kroz omogućavanje vi&scaron;estrukih izbora, razumevanje gradiva i negovanje interesa za učenje, te dozvoljavanje kritičkog sagledavanja nastavnog sadrţaja i ohrabrivanje nezavisnog učeničkog mi&scaron;ljenja. Podr&scaron;ka strukturi predstavlja motivacioni stil putem kojeg nastavnik postavlja jasne granice učeničkom pona&scaron;anju, obja&scaron;njava kriterijume ocenjivanja, ciljeve u nastavi i očekivanja od učenika, te daje konstruktivne povratne informacije, uz moguće načine i sredstva kojima učenik moţe da se sluţi radi postizanja ţeljenih obrazovnih ishoda. Treći opisani motivacioni stil, podr&scaron;ka uključenosti, odslikava nastavnike koji su responsivni na potrebe i karakteristike učenika, te ostvaruju toplu i podrţavajuću atmosferu u odeljenju.<br />Rad je zasnovan na hipotezi hijerarhijske teorijemotivacije, koja ističe značaj kontekstualnog merenja motivacionih konstrukata. Budući da je u pitanju merenje motivacije u domenu obrazovanja, kontekste su činili nastavni predmeti, a kako bi rad imao implikacije i na prirodno-matematičku i na dru&scaron;tveno-humanističku grupu predmeta, izvr&scaron;ena su merenja za matematiku, hemiju, srpski jezik i istoriju. Uţi ciljevi rada bili su: 1) ispitati strukturu tri motivaciona stila nastavnika, 2) proveriti njihove međusobne relacije, 3) ispitati efekat motivacionih stilova nastavnika na akademsku motivaciju učenika na dva načina: testiranjem medijatorskih uticaja bazičnih psiholo&scaron;kih potreba u relacijama motivacionih stilova i aspekata motivacije, te testiranjem interakcijskih doprinosa tri motivaciona stila na akademsku motivaciju i 4) proveriti da li uzrast i pol moderiraju odnose izmeĎu motivacionih stilova nastavnika i akademske motivacije učenika.<br />Na uzorku od 494 učenika zavr&scaron;nih razreda osnovnih &scaron;kola i učenika srednjih &scaron;kola primenjeni su sledeći merni instrumenti: Skale za merenje nastavničkih motivacionih stilova podr&scaron;ke autonomiji, podr&scaron;ke strukturi i podr&scaron;ke uključenosti; Skala akademske motivacije i Upitnik za merenje bazičnih psiholo&scaron;kih potreba. Pri tome su skale za merenje motivacionih stilova nastavnika i akademske motivacije primenjene četiri puta, za merenje tih fenomena u kontekstu matematike, srpskog jezika, istorije i hemije, dok je upitnik za merenje bazičnih psiholo&scaron;kih potreba primenjen jednom.<br />Rezultati koji su proiza&scaron;li iz ovog istraţivanja ukazuju na delimične potvrde polaznih pretpostavki. Kad je u pitanju dimenzionalnost motivacionih stilova, moţe se reći da podr&scaron;ka autonomiji, podr&scaron;ka strukturi i podr&scaron;ka uključenosti sadrţe od dve do tri subdimenzije koje je moguće izraziti po jednim nadređenim faktorom. Iako su ti stilovi u visokim međusobnim relacijama, rezultati dodatnih analiza ukazali su da ne postoji problem multikolinearnosti. Najveće efekte u<br />predviđanju gotovo svih vrsta motivacije u svim kontekstima ima podr&scaron;ka uključenosti koja je, prema proceni učenika, ujedno i najređe praktikovana kod nastavnika u &scaron;kolama. To je stil koji odlikuje nastavnike sklone razumevanju učenika i brizi za njih, te zainteresovane za povoljnu razrednu klimu. U analizi medijatorskog doprinosa bazičnih psiholo&scaron;kih potreba u predviđanju motivacije, medijatori su uključivani prema teorijskoj pretpostavci da podr&scaron;ka autonomiji doprinosi zadovoljenju bazične potrebe za autonomijom, da podr&scaron;ka strukturi doprinosi zadovoljenju bazične potrebe za kompetencijom, dok treći stil &ndash; podr&scaron;ka uključenosti &ndash; doprinosi zadovoljenju potrebe za povezano&scaron;ću. Na nivou nastavnih predmeta, rezultati ukazuju da je zadovoljenje bazičnih psiholo&scaron;kih potreba značajan medijator u obja&scaron;njenju akademske motivacije, če&scaron;će nego njihovo osujećenje. Kad se predmeti grupi&scaron;u, ispostavlja se da se motivacija za učenje prirodno-matematičkih predmeta ostvaruje posredstvom osujećenja i zadovoljenja potreba, dok se motivacija za učenje dru&scaron;tveno-humanističkih predmeta razvija samo preko njihovog zadovoljenja. Dalje, rezultati ukazuju da sinergijski efekti motivacionih stilova nastavnika postoje samo u nekim kontekstima i to ne u svim aspektima motivacije. Jedan od najvaţnijih nalaza je da nastavnici dru&scaron;tveno-humanističkih predmeta u većoj meri uspevaju da doprinesu akademskoj motivaciji učenika nego nastavnici druge grupe predmeta. Osim toga, pol i uzrast nemaju moderatorski uticaj u relaciji motivacionih stilova nastavnika i akademske motivacije učenika za grupu dru&scaron;tveno-humanističkih predmeta, ali je taj efekat prisutan u ostvarivanju nekih aspekata akademske motivacije u domenu prirodno-matematičkih predmeta. Rezulati su diskutovani u svetlu drugih nalaza iz oblasti motivacije u obrazovanju, a predloţene su i praktične implikacije.</p>