<p>Jedna od &scaron;iroko zastupljenih metoda za uspe&scaron;nu&nbsp;realizaciju ciljeva naučnog obrazovanja je&nbsp;istraživačka&nbsp; metoda&nbsp; (Inquiry-based instruction),&nbsp;<br />koja se defini&scaron;e kao uključivanje učenika u&nbsp;proces aktivnog učenja kroz postavljanje&nbsp;<br />pitanja, analizu podataka i kritičko mi&scaron;ljenje. Problem ovog istraživanja bio je kako&nbsp;<br />primenom istraživačke metode u razrednoj&nbsp;nastavi&nbsp; povećati postignuća i motivisanost&nbsp;učenika u oblasti prirodnih nauka.</p><p>U teorijskom delu rada analiziran je&nbsp;konstruktivizam kao pedago&scaron;ka osnova&nbsp;<br />kvalitetnog naučnog obrazovanja,&nbsp; Principi i&nbsp;velike ideje naučnog obrazovanja kao osnova za&nbsp;pravilan izbor sadržaja, oblici, karakteristike i&nbsp;modeli istraživačkog učenja i poučavanja,&nbsp;kompetencije nastavnika i načini praćenja i&nbsp;vrednovanja postignuća učenika.&nbsp;</p><p>U empirijskom delu rada prikazani su rezultati&nbsp;pedago&scaron;kog eksperimenta sa paralelnim&nbsp;grupama u kome je proučavana primena&nbsp;istraživačke metode&nbsp; na fizičkim sadržajima&nbsp; u&nbsp;nastavi Prirode i dru&scaron;tva, i njen doprinos&nbsp;efikasnijem sticanju znanja, umeća i navika&nbsp;učenika, povećanju kvaliteta i kvantiteta&nbsp;njihovog znanja, kao i razvoju &nbsp;motivacije za rad&nbsp;u poređenju sa tradicionalnim pristupom. Za&nbsp;potrebe istraživanja oblikovani su inovativni&nbsp;nastavni modeli, testovi znanja i ankete za&nbsp;učenike i roditelje. &nbsp;Uzorak istraživanja činilo je&nbsp;112 učenika iz osam odeljenja četvrtih razreda&nbsp;dve osnovne &nbsp;&scaron;kole u Somboru.&nbsp;</p><p>Rezultati istraživanja su pokazali da primena&nbsp;istraživačke metode u nastavnoj praksi&nbsp;<br />pozitivno utiče na kvalitet i kvantitet stečenih&nbsp;znanja i umeća i da značajno doprinosi&nbsp;povećanju motivacije učenika za izučavanje&nbsp;fizičkih sadržaja. Ovim putem provereni i&nbsp;potvrđeni&nbsp; inovativni nastavni modeli mogu da&nbsp;nađu svoje mesto u nastavnoj praksi i tako&nbsp;doprinesu kvalitetnijoj realizaciji nastave&nbsp;prirodnih nauka, a time i povećanju &nbsp;naučne&nbsp;pismenosti veće populacije učenika.</p> / <p>Inquiry-based instruction is one of the widely used methods&nbsp; for the successful&nbsp; realization of the science teaching goals. It is defined as involving pupils into the&nbsp; process of active learning by asking questions, data analysis and critical thinking.&nbsp; The problem of this research is how the application of inquiry-based instruction in classroom teaching increases pupils&rsquo; motivation and achievement in the field of<br />natural sciences.</p><p>In the theoretical part of the paper the constructivism as a pedagogical basis of quality scientific education,&nbsp; Principles and great ideas of scientific education&nbsp; as a basis for right choice of contents, forms, characteristics and models of inquiry teaching&nbsp; and learning are analyzed, as well as teacher competence and ways of monitoring&nbsp; and evaluating of pupils&rsquo; achievement.</p><p>In the empirical part of the paper the results of pedagogical experiment with parallel groups is presented. In that experiment was studied the implementation of&nbsp; Inquiry-based instruction on physics contents in teaching Nature and Society in classroom teaching, and its contribution to the efficient acquiring knowledge, skills and habits of pupils, increasing the quality and quantity of their knowledge, as well as the developing the motivation to work, in comparison with the traditional approach. For the purposes of this research innovative teaching models, knowledge tests and&nbsp;questionnaire for pupils and parents were designed. The study sample consisted of 112 pupils from eight fourth-grade classes from two primary schools in Sombor.</p><p>The research results showed that the implementation of Inquiry-based instruction in teaching practice positively affects the quality and quantity of acquired knowledge and skills of pupils and significantly contributes to increasing pupils&rsquo; motivation for studying physics contents. Hereby tested and validated innovative teaching models can find their place in the teaching practice and thus contribute to better realization of teaching science, and thus increase scientific literacy of larger population of pupils.</p>

<p>Рањивост од&nbsp; природних хазарда представља атрактивну тему<br />данашњице, која произилази из значаја који има за проблематику<br />природних непогода. Рањивост представља обавезну компоненту<br />сваке природне непогоде, тачније схвата се као &bdquo;контролна<br />полуга&ldquo; за смањење ризика од природних непогода. Социјална<br />рањивост од природних хазарда треба да укаже и опише ко или<br />шта је угрожено деловањем природног хазарда и у којој мери, као<br />и на обим и озбиљност последица које из потенцијалне колизије<br />могу произаћи. Из тог разлога, јавила се&nbsp; потреба да се социјална<br />рањивост измери, премери или процени у тежњи да се теоријске<br />поставке боље разумеју и добију практичну примену. Тај<br />комплексан приступ треба да пружи информације о нивоима<br />рањивости, као и отпорности одређених елемената у простору,&nbsp; а<br />потом и да омогући идентификацију покретачких фактора који<br />утичу на формирање и развој појаве социјалне рањивости. С<br />обзиром да је процена социјалне рањивости базирана на<br />званичним статистичким подацима, који дају уопштену, стерилну<br />слику стварности, за&nbsp; њено употпуњавање и хуманизацију<br />неопходно је истраживање перцепције, знања, ставова и искуства<br />становништва са природним хазардима и природним непогодама.<br />Најбољи приступ за испуњење тог циља је анкетно истраживање<br />које треба да омогући увид у поменуте карактеристике код<br />појединца, а потом обрадом добијених података и њиховим<br />уопштавањем стиче се потпуна слика о друштву и његовом<br />односу према природним хазардима и спремност за природне<br />непогоде.</p> / <p>Ranjivost od&nbsp; prirodnih hazarda predstavlja atraktivnu temu<br />današnjice, koja proizilazi iz značaja koji ima za problematiku<br />prirodnih nepogoda. Ranjivost predstavlja obaveznu komponentu<br />svake prirodne nepogode, tačnije shvata se kao &bdquo;kontrolna<br />poluga&ldquo; za smanjenje rizika od prirodnih nepogoda. Socijalna<br />ranjivost od prirodnih hazarda treba da ukaže i opiše ko ili<br />šta je ugroženo delovanjem prirodnog hazarda i u kojoj meri, kao<br />i na obim i ozbiljnost posledica koje iz potencijalne kolizije<br />mogu proizaći. Iz tog razloga, javila se&nbsp; potreba da se socijalna<br />ranjivost izmeri, premeri ili proceni u težnji da se teorijske<br />postavke bolje razumeju i dobiju praktičnu primenu. Taj<br />kompleksan pristup treba da pruži informacije o nivoima<br />ranjivosti, kao i otpornosti određenih elemenata u prostoru,&nbsp; a<br />potom i da omogući identifikaciju pokretačkih faktora koji<br />utiču na formiranje i razvoj pojave socijalne ranjivosti. S<br />obzirom da je procena socijalne ranjivosti bazirana na<br />zvaničnim statističkim podacima, koji daju uopštenu, sterilnu<br />sliku stvarnosti, za&nbsp; njeno upotpunjavanje i humanizaciju<br />neophodno je istraživanje percepcije, znanja, stavova i iskustva<br />stanovništva sa prirodnim hazardima i prirodnim nepogodama.<br />Najbolji pristup za ispunjenje tog cilja je anketno istraživanje<br />koje treba da omogući uvid u pomenute karakteristike kod<br />pojedinca, a potom obradom dobijenih podataka i njihovim<br />uopštavanjem stiče se potpuna slika o društvu i njegovom<br />odnosu prema prirodnim hazardima i spremnost za prirodne<br />nepogode.</p> / <p>Today,&nbsp; vulnerability&nbsp; to natural hazards is one of the most attractive topic, which stems from its importance for the research field of natural disasters. Vulnerability is a mandatory component of any natural disasters, more precisely understood as the &quot;control lever&quot; to reduce the natural disasters risk. Social vulnerability should point to and describe who or what is at risk from natural hazards and the extent and severity of the consequences of potential collisions. For this reason, there is a need to&nbsp; measure or estimate social vulnerability, which will enable theoretical assumptions to be better understood and receive practical application. This complex approach should provide information on the levels of vulnerability, as well as the resistance of certain elements in space,&nbsp; and then to allow the identification of the driving factors that influence the formation and development of the social vulnerability phenomena. Social vulnerability assessment is based on official statistics, which provide a general, sterile picture of reality, but its humanization is necessary through exploring of perceptions, knowledge, awareness and experiences of the society to natural hazards and natural disasters. The best approach for achieving that goal is the survey that should provide insight into the mentioned characteristics of the individual, and then processing the data and their generalization gets the full picture of the society and its relation to natural hazards and natural disasters preparedness.</p>

<p>У&nbsp; првом&nbsp; делу&nbsp; докторске&nbsp; дисертације&nbsp; сагледана&nbsp; је теоријска&nbsp; основа&nbsp; мултимедијалне&nbsp; наставе,&nbsp; могућности који&nbsp; се&nbsp; њеном&nbsp; применом&nbsp; постижу,&nbsp; али&nbsp; и&nbsp; претходна истраживања&nbsp; која&nbsp; су&nbsp; се&nbsp; бавила&nbsp; њеном&nbsp; применом&nbsp; у настaвном&nbsp; процесу.&nbsp; Емпиријски&nbsp; део&nbsp; докторске дисертације&nbsp; представља&nbsp; резултате&nbsp; педагошког истраживања са паралелним групама (Е и К) током кога је сагледана ефикасност примене мултимедије у настави Прирoде&nbsp; и&nbsp; друштва&nbsp; у&nbsp; поређењу&nbsp; са&nbsp; традиционалном наставом.&nbsp; Експериментални&nbsp; узорак&nbsp; је&nbsp; обухватио&nbsp; узорак од&nbsp; 142&nbsp; ученика&nbsp; IV&nbsp; разреда.&nbsp; Инструменти&nbsp; примењени&nbsp; у овом&nbsp; истраживању&nbsp; су&nbsp; тестови&nbsp; (иницијални,&nbsp; финални&nbsp; и поновљени),&nbsp; састављани&nbsp; на&nbsp; шест&nbsp; нивоа&nbsp; ревидиране<br />Блумове&nbsp; таксономије.&nbsp;&nbsp; Коришћени&nbsp; су&nbsp; и&nbsp; протоколи посматрања&nbsp; и&nbsp; анкете&nbsp; за&nbsp; ученике&nbsp; и&nbsp; учитеље експерименталне&nbsp; групе.&nbsp; Статистичка&nbsp; обрада&nbsp; података<br />добијених&nbsp; након&nbsp; тестирања&nbsp; извршена&nbsp; је&nbsp; применом програмског&nbsp; пакета&nbsp; SPSS 19.0.&nbsp; Резултати&nbsp; истраживања показују&nbsp; да&nbsp; примена&nbsp; мултимедије&nbsp; у&nbsp; наставном&nbsp; процесу повећава квалитет и квантитет усвојеног знања ученика,као и и да утиче на пораст мотивације ученика.</p> / <p>U&nbsp; prvom&nbsp; delu&nbsp; doktorske&nbsp; disertacije&nbsp; sagledana&nbsp; je teorijska&nbsp; osnova&nbsp; multimedijalne&nbsp; nastave,&nbsp; mogućnosti koji&nbsp; se&nbsp; njenom&nbsp; primenom&nbsp; postižu,&nbsp; ali&nbsp; i&nbsp; prethodna istraživanja&nbsp; koja&nbsp; su&nbsp; se&nbsp; bavila&nbsp; njenom&nbsp; primenom&nbsp; u nastavnom&nbsp; procesu.&nbsp; Empirijski&nbsp; deo&nbsp; doktorske disertacije&nbsp; predstavlja&nbsp; rezultate&nbsp; pedagoškog istraživanja sa paralelnim grupama (E i K) tokom koga je sagledana efikasnost primene multimedije u nastavi Prirode&nbsp; i&nbsp; društva&nbsp; u&nbsp; poređenju&nbsp; sa&nbsp; tradicionalnom nastavom.&nbsp; Eksperimentalni&nbsp; uzorak&nbsp; je&nbsp; obuhvatio&nbsp; uzorak od&nbsp; 142&nbsp; učenika&nbsp; IV&nbsp; razreda.&nbsp; Instrumenti&nbsp; primenjeni&nbsp; u ovom&nbsp; istraživanju&nbsp; su&nbsp; testovi&nbsp; (inicijalni,&nbsp; finalni&nbsp; i ponovljeni),&nbsp; sastavljani&nbsp; na&nbsp; šest&nbsp; nivoa&nbsp; revidirane<br />Blumove&nbsp; taksonomije.&nbsp;&nbsp; Korišćeni&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; protokoli posmatranja&nbsp; i&nbsp; ankete&nbsp; za&nbsp; učenike&nbsp; i&nbsp; učitelje eksperimentalne&nbsp; grupe.&nbsp; Statistička&nbsp; obrada&nbsp; podataka<br />dobijenih&nbsp; nakon&nbsp; testiranja&nbsp; izvršena&nbsp; je&nbsp; primenom programskog&nbsp; paketa&nbsp; SPSS 19.0.&nbsp; Rezultati&nbsp; istraživanja pokazuju&nbsp; da&nbsp; primena&nbsp; multimedije&nbsp; u&nbsp; nastavnom&nbsp; procesu povećava kvalitet i kvantitet usvojenog znanja učenika,kao i i da utiče na porast motivacije učenika.</p> / <p>In the first part of the doctoral dissertation, the theoretical basis&nbsp; for&nbsp; multimedia&nbsp; teaching,&nbsp; the&nbsp; opportunities&nbsp; that&nbsp; are achieved by its application, and the previous research that dealt&nbsp; with&nbsp; its&nbsp; application&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; actual&nbsp; process&nbsp; were examined.&nbsp; The&nbsp; empirical&nbsp; part&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; dissertation represents&nbsp; the&nbsp; results&nbsp; of&nbsp; a&nbsp; parallel-group&nbsp; pedagogical research&nbsp; (E&nbsp; and&nbsp; C)&nbsp; during&nbsp; which&nbsp; the&nbsp; effectiveness&nbsp; of multimedia&nbsp; application&nbsp; in&nbsp; subject&nbsp; Nature&nbsp; and&nbsp; Society teaching compared to traditional teaching was considered. The experimental group included a sample of 142 pupils of forth&nbsp; grade.&nbsp; The&nbsp; instruments&nbsp; applied&nbsp; in&nbsp; this&nbsp; study&nbsp; were tests (initial, final, and repeated), composed on six levels of revised&nbsp; Bloom&nbsp; taxonomy.&nbsp; The&nbsp; monitoring&nbsp; protocols&nbsp; and the&nbsp; survey&nbsp; for&nbsp; students&nbsp; and&nbsp; teachers&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; experimental group were used. Statistical data processing obtained after the&nbsp; testing&nbsp; was&nbsp; carried&nbsp; out&nbsp; using&nbsp; the&nbsp; software&nbsp; package SPSS 19.0. The results of the research show that the use of multimedia&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; teaching&nbsp; process&nbsp; increases&nbsp; the&nbsp; quality and&nbsp; quantity&nbsp; of&nbsp; students&#39;&nbsp; acquired&nbsp; knowledge,&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as that it affects the growth of student motivation.</p>

<p>Дисертација &quot;Географске основе пољопривредне производње у Лесковачкој котлини&quot; обухвата валоризацију географских основа пољопривредне производње једног од најинтересантнијих производних подручја брдско-планинске Србије. Лесковачка котлина простире се у оквиру Родопског система, у средишњем делу тока Јужне Мораве. Просторни размештај пољопривредне производње детерминисан је природним и друштвеним условима. Последњих деценија у структури коришћења пољопривредног земљишта дошло је до промене у правцу смањивања површина под ораницама, виноградима и пашњацима и благог повећања површина под воћњацима и ливадама. Истовремено, у структури ораничног земљишта смањена је површина под житарицама, а повећана површина под повртарским културама и крмним биљем. У укупној пољопривреди котлине и економским ефектима посебан значај има повртарска производња. Већи део производње поврћа који се гаји на отвореном и затвореном простору намењен је тржишту. Воћарство, виноградарство и сточарство су традиционалне пољопривредне гране у Лесковачкој котлини. Перспективе пољопривреде Лесковачке котлине леже у развоју интензивне пољопривредне производње прилагођене природним условима, аграрној структури, потребама тржишта и изграђеним складишним и прерадним капацитетима. У том смислу посебан значај има повећање производње индустријског биља, поврћа, воћа, грожђа и пољопривредних култура намењених сточарству.</p> / <p>Disertacija &quot;Geografske osnove poljoprivredne proizvodnje u Leskovačkoj kotlini&quot; obuhvata valorizaciju geografskih osnova poljoprivredne proizvodnje jednog od najinteresantnijih proizvodnih područja brdsko-planinske Srbije. Leskovačka kotlina prostire se u okviru Rodopskog sistema, u središnjem delu toka Južne Morave. Prostorni razmeštaj poljoprivredne proizvodnje determinisan je prirodnim i društvenim uslovima. Poslednjih decenija u strukturi korišćenja poljoprivrednog zemljišta došlo je do promene u pravcu smanjivanja površina pod oranicama, vinogradima i pašnjacima i blagog povećanja površina pod voćnjacima i livadama. Istovremeno, u strukturi oraničnog zemljišta smanjena je površina pod žitaricama, a povećana površina pod povrtarskim kulturama i krmnim biljem. U ukupnoj poljoprivredi kotline i ekonomskim efektima poseban značaj ima povrtarska proizvodnja. Veći deo proizvodnje povrća koji se gaji na otvorenom i zatvorenom prostoru namenjen je tržištu. Voćarstvo, vinogradarstvo i stočarstvo su tradicionalne poljoprivredne grane u Leskovačkoj kotlini. Perspektive poljoprivrede Leskovačke kotline leže u razvoju intenzivne poljoprivredne proizvodnje prilagođene prirodnim uslovima, agrarnoj strukturi, potrebama tržišta i izgrađenim skladišnim i preradnim kapacitetima. U tom smislu poseban značaj ima povećanje proizvodnje industrijskog bilja, povrća, voća, grožđa i poljoprivrednih kultura namenjenih stočarstvu.</p> / <p>Dissertation &quot;Geographical Bases of Agricultural output in Leskovac Valley&quot; encompasses valorization of geographical bases of agricultural output in one of most interesting production locations of hill-and-mountain regions of Serbia. Leskovac valley extends as part of the Rhodope System, in the central part of the South Morava course. On the area of 1, 929 square kilometres there are about 49.000 population that are engaged in agriculture. Area arrangement of agricultural output is determined owing to natural and social conditions. From the agricultural output point of view when natural conditions are concerned, then special significance is given to relief, agroclimatic conditions, land, and so on. Owing to degree of natural conditions, favourable for agricultural output, three relatively homogeneous regions are selected. Social conditions in which agriculture is formed, have significant role in arrangement and structure of agriculture output, such as quantit and quality of labour force, agrarian structure, agrotechnical measures, and the like. Unfavourable age structure and composition of labour force of agricultural population effect negatively volume of production and use of contemporary agrotechnical measures. Agrarian structure is very bad becausev small holdigns with a great number of lots prevail. Leskovac valley agriculture perspectives are in developing intensive agricultural output adjusted to national conditions, agrarian structure, market needs and established storage space and production facilities. In that sense it is of special significance to expand output of industrial crops, vegetables, fruit, grapes, and agricultural cultures for cattle raising.</p>

<p>U&nbsp; radu&nbsp; je&nbsp; prikazana&nbsp; distribucija,&nbsp; dinamika&nbsp; i&nbsp; diverzitet&nbsp; insekata opra&scaron;ivača iz reda Hymenoptera&nbsp; -&nbsp; Apiformes (Anthophila) i Diptera Syrphidae)&nbsp; na&nbsp; stepskim&nbsp; fragmentima&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; suncokretu&nbsp; u agroekosistema&nbsp; Vojvodine.&nbsp; U&nbsp; cilju&nbsp; uvida&nbsp; u&nbsp; strukturu&nbsp; predela&nbsp; injenog&nbsp; uticaja&nbsp; na&nbsp; sastav&nbsp; i&nbsp; brojnost&nbsp; polinatora,&nbsp; kartirani&nbsp; su&nbsp; tipovistani&scaron;ta&nbsp; oko&nbsp; svakog&nbsp; stepskog&nbsp; fragmenta.&nbsp; Na&nbsp; osnovu&nbsp; podataka dobijenih kartiranjem, odabrano je sedam stepskih fragmenata kojiu&nbsp; svom&nbsp; okruženju&nbsp; imaju&nbsp; visok&nbsp; udeo&nbsp; suncokreta&nbsp; kao&nbsp; masovnocvetajuće&nbsp; kulture&nbsp; i&nbsp; sedam&nbsp; stepskih&nbsp; fragmenata&nbsp; koji&nbsp; su&nbsp; bez&nbsp; ili&nbsp; saniskim&nbsp; udelom&nbsp; suncokreta.&nbsp; Iz&nbsp; reda&nbsp; Hymenoptera&nbsp; &ndash;&nbsp; Apoideazabeleženo&nbsp; je&nbsp; &scaron;est&nbsp; familija:&nbsp; Andrenidae,&nbsp; Apidae,&nbsp; Colletidae,Halictidae,&nbsp; Melittidae&nbsp; i&nbsp; Megachilidae,&nbsp; 114&nbsp; vrsta,&nbsp; a&nbsp; iz&nbsp; reda&nbsp; Diptera(Syrphidae),&nbsp; registrovano&nbsp; je&nbsp; ukupno&nbsp; 11&nbsp; vrsta.&nbsp; Predstavnici&nbsp; familija Andrenidae, Apidae i Halictidae su distribuirani na svim lokalitetima,predstavnici&nbsp; familije&nbsp; Megachilidae&nbsp; su&nbsp; distribuirani&nbsp; na&nbsp; 15&nbsp; od&nbsp; 16lokaliteta,&nbsp; a&nbsp; najmanje&nbsp; su&nbsp; zastupljene&nbsp; jedinke&nbsp; familija&nbsp; Colletidae&nbsp; i<br />Melittidae,&nbsp; distribuirane&nbsp; na&nbsp; pet&nbsp; lokaliteta.&nbsp; Polinatori&nbsp; reda&nbsp; Diptera familije&nbsp; Syrphidae&nbsp; su&nbsp; distribuirani&nbsp; na&nbsp; svim&nbsp; lokalitetima.&nbsp; Rezultati Kruskal-Volisovog H testa ukuzuju da je tokom sve tri sezone (2011.,2012.,&nbsp; 2013.)&nbsp; na&nbsp; stepskim&nbsp; fragmentima&nbsp; najvi&scaron;e&nbsp; bilo&nbsp; zastupljeno vrsta&nbsp; solitarnih&nbsp; pčela,&nbsp; zatim&nbsp; vrsta&nbsp; osolikih&nbsp; muva,&nbsp; a&nbsp; najmanje&nbsp; vrsta bumbara.&nbsp; Istim&nbsp; testom&nbsp; je&nbsp; dobijano&nbsp; da&nbsp; je&nbsp; tokom&nbsp; sve&nbsp; tri&nbsp; sezone&nbsp; na stepskim&nbsp; fragmentima,&nbsp; registrovano&nbsp; najvi&scaron;e&nbsp; jedinki&nbsp; osolikih&nbsp; muva,<br />zatim&nbsp; medonosne&nbsp; pčele,&nbsp; solitarne&nbsp; pčele,&nbsp; a&nbsp; najmanje&nbsp; jedinki bumbara.&nbsp; Fridmanovim&nbsp; testom&nbsp; su&nbsp; utvrđene&nbsp; razlike&nbsp; u&nbsp; brojnosti (dinamici)&nbsp; polinatora&nbsp; kroz&nbsp; sezone,&nbsp; uočen&nbsp; je&nbsp; porast&nbsp; broja&nbsp; jedinki medonosne pčele i opadanje broja jedinki solitarnih pčela.Rezultati&nbsp; dobijeni&nbsp; Man-Vitnijevim&nbsp; U-testom&nbsp; pokazuju&nbsp; da&nbsp; je&nbsp; na<br />stepskim&nbsp; fragmentima&nbsp; koji&nbsp; imaju&nbsp; niži&nbsp; udeo&nbsp; suncokreta&nbsp; u&nbsp; predelu zastupljeno&nbsp; vi&scaron;e&nbsp; jedinki&nbsp; i&nbsp; vrsta&nbsp; bumbara.&nbsp; Istim&nbsp; testom&nbsp; je&nbsp; dobijen rezultat&nbsp; da&nbsp; je&nbsp; na&nbsp; stepskim&nbsp; fragmentima&nbsp; sa&nbsp; visokim&nbsp; udelom suncokreta&nbsp; ima&nbsp; vi&scaron;e&nbsp; jedinki&nbsp; medonosne&nbsp; pčele.&nbsp; Vilkoksonovim testom&nbsp; sume&nbsp; rangova&nbsp; je&nbsp; pokazano&nbsp; da&nbsp; su&nbsp; jedinke&nbsp; i&nbsp; vrste&nbsp; bumbara zastupljenije na stepskim fragmentima nakon cvetanja suncokreta, za&nbsp; vreme&nbsp; cvetanja&nbsp; suncokreta&nbsp; na&nbsp; stepskim&nbsp; fragmentima&nbsp; je registrovano&nbsp; vi&scaron;e&nbsp; jedinki&nbsp; <em>Apis&nbsp; mellifera</em>,&nbsp; osolikih&nbsp; muva&nbsp; i&nbsp; solitarnih pčela.&nbsp; Modeli&nbsp; regresionih&nbsp; analiza&nbsp; linearnih&nbsp; me&scaron;ovitih&nbsp; modela&nbsp; su pokazali&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; sa&nbsp; porastom&nbsp; udela&nbsp; suncokreta&nbsp; u&nbsp; predelu&nbsp; smanjuje broj jedinki divljih pčela i jedinki i vrsta bumbara. Sa porastom udela polu-prirodnih&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; u&nbsp; predelu&nbsp; i&nbsp; većom&nbsp; cvetnom&nbsp; pokrovnosti, povećava se udeo jedinki i vrsta osolikih muva.</p> / <p>This&nbsp; paper&nbsp; shows&nbsp; distribution,&nbsp; dynamic&nbsp; and&nbsp; pollinator&nbsp; diversity Hymenoptera&nbsp; -&nbsp; Apiformes&nbsp; (Anthophila)&nbsp; and Diptera (Syrphidae)&nbsp; in semi-natural&nbsp; habitats&nbsp; and&nbsp; in&nbsp; sunflower&nbsp; crops&nbsp; in&nbsp; Vojvodina&nbsp; agroecosystems.&nbsp; Around&nbsp; each&nbsp; of&nbsp; 16&nbsp; selected&nbsp; steppe&nbsp; fragments,&nbsp; habitat types&nbsp; were&nbsp; mapped&nbsp; to&nbsp; test&nbsp; how&nbsp; do&nbsp; landscape&nbsp; structure&nbsp; affects pollinator&nbsp; diversity&nbsp; and&nbsp; abundance&nbsp; in&nbsp; semi&nbsp; natural&nbsp; habitats&nbsp; and&nbsp; in sunflower&nbsp; crops.&nbsp; Based&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; results&nbsp; obtained&nbsp; by&nbsp; mapping,&nbsp; seven study sites with high % of sunflower like mass flowering crops, and eight&nbsp; study&nbsp; sites&nbsp; with&nbsp; no&nbsp; or&nbsp; low&nbsp; %&nbsp; of&nbsp; mass&nbsp; flowering&nbsp; crops&nbsp; are selected. In total, there were 114 species from 6 families&nbsp; from order Hymenoptera-Apiformes:&nbsp; Andrenidae,&nbsp; Apidae,&nbsp; Colletidae, Halictidae, Melittidae and Megachilidae, and 11 species from order Diptera&nbsp; (Syrphidae).&nbsp; Insects&nbsp; from&nbsp; families:&nbsp; Andrenidae,&nbsp; Apidae, Colletidae&nbsp; and&nbsp; Halictidae&nbsp; were&nbsp; distributed&nbsp; on&nbsp; all&nbsp; study&nbsp; sites,&nbsp; while insects&nbsp; from&nbsp; family&nbsp; Megachilidae&nbsp; were&nbsp; distributed&nbsp; almost&nbsp; on&nbsp; all study&nbsp; sites&nbsp; (15&nbsp; sites).&nbsp; At&nbsp; least&nbsp; only&nbsp; on&nbsp; five&nbsp; study&nbsp; sites&nbsp; were distributed insects from family: Colletidae and Melittidae. Hoverflies were distributed on all study sites.&nbsp; Kruskal-Wallis H test shows that an&nbsp; all&nbsp; three&nbsp; seasons&nbsp; (2011.,&nbsp; 2012.,&nbsp; 2013.)&nbsp; in&nbsp; semi&nbsp; natural&nbsp; habitats wild bees species were most abundant, followed by hoverfly species, and bumblebee species at the end. Same test&nbsp; shows that&nbsp; in all three seasons in semi natural habitats individuals of hoverflies were more abundant than individuals of honey bees, wild bees&nbsp; and individuals of&nbsp; bumblebees,&nbsp; which&nbsp; were&nbsp; least&nbsp; abundant.&nbsp; Friedman&nbsp; test&nbsp; shows differences in densities of pollinator through the seasons, and these results&nbsp; shows&nbsp; increasing&nbsp; in&nbsp; Apis&nbsp; mellifera&nbsp; densities&nbsp; and&nbsp; decline&nbsp; of wild bees densities through seasons. Man-Whitney&nbsp; U-test&nbsp; shows&nbsp; that&nbsp; there&nbsp; were&nbsp; more&nbsp; species&nbsp; and individuals of bumble bees in semi-natural habitats which landscapes are without&nbsp; or low % of sunflower. Same test shows that there were more&nbsp; individuals&nbsp; of&nbsp; honey&nbsp; bees&nbsp; in&nbsp; semi-natural&nbsp; habitats&nbsp; which landscapes&nbsp; have&nbsp; high&nbsp; %&nbsp; of&nbsp; sunflower.&nbsp; Wilcoxon&nbsp; signed-rank&nbsp; test shows&nbsp; that&nbsp; in&nbsp; semi-natural&nbsp; habitats&nbsp; species&nbsp; and&nbsp; individuals&nbsp; of bumblebees&nbsp; were&nbsp; more&nbsp; abundant&nbsp; after&nbsp; blooming&nbsp; sunflower,&nbsp; while species&nbsp; and&nbsp; individuals&nbsp; of&nbsp; wild&nbsp; bees&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as&nbsp; individuals&nbsp; of hoverflies and&nbsp; <em>Apis mellifera</em>&nbsp; were&nbsp; more abundant during blooming sunflower.&nbsp; Linear mixed-effect model shows that with increase of % of&nbsp; sunflower&nbsp; in&nbsp; landscape&nbsp; number&nbsp; of&nbsp; individuals&nbsp; of&nbsp; wild&nbsp; bees&nbsp; and species and individuals of bumblebees decreasing, and individuals of hoverflies increasing. With an increase of % of semi natural habitats and&nbsp; increase&nbsp; of&nbsp; flower&nbsp; cover,&nbsp; abundance&nbsp; and&nbsp; species&nbsp; of&nbsp; hoverflies<br />increases.</p>