Local food is a current topic within the Czech food market. The Thesis is focused on the food quality mark "Regionalni potravina" as an instrument for local production promotion. Aim of the thesis is to verify whether labeling local food with the quality mark "Regionalni potravina" contributes to the local food production. An analysis has been performed, that focuses on The Ministry of Agriculture of the Czech Republic's project "Regionalni potravina" in The Usti Region. The analysis contributes to the current local food issue from the perspective of consumers and producers. A questionnaire survey among The Usti Region's consumers and local food producers, that were awarded the quality mark, has been performed. Half of the respondents claim to consume local food, they appreciate its quality and clear origin. The food quality mark "Regionalni potravina" has appealed to the consumers, thus they are motivated to buy local products. That leads to promotion of local food production. The survey was able to prove that the food quality mark "Regionalni potravina" truly leads to promotion of local food production. Considering these conclusions and consumers' attitude towards local food, it would be worth considering to promote a wider range of local food producers who meet the quality and local origin requirements.

<p>Тема&nbsp; докторске&nbsp; дисертације&nbsp; је вишекритеријумска&nbsp; анализа&nbsp; положаја&nbsp; и&nbsp; одрживости регионалних&nbsp; центара&nbsp; за&nbsp; управљање&nbsp; отпадом&nbsp; у&nbsp; Војводини.&nbsp; Анализом&nbsp; примарног&nbsp; и секундарног&nbsp; географског&nbsp; положаја&nbsp; утврђено&nbsp; је&nbsp; да&nbsp; је оцена географског&nbsp; положаја регионалних&nbsp; центара&nbsp; условљена&nbsp; различитим&nbsp; критеријумима. Апсолутни&nbsp; географски положај регионалних центара за управљање отпадом анализиран је са аспекта физичко-географских&nbsp; карактеристика&nbsp; региона&nbsp; (геолошко&nbsp; геоморфолошких,&nbsp; климатских, хидрографских,&nbsp; педолошких&nbsp; и&nbsp; биогеографских).&nbsp; Анализа&nbsp; је&nbsp; показала&nbsp; да&nbsp; поједини регионални&nbsp; центри&nbsp; немају&nbsp; повољан&nbsp; положај&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; физичко-географске карактеристике простора. Ту се пре свега мисли на регион Сомбора, односно на локацију постојеће&nbsp; депоније&nbsp; &bdquo;Ранчево&ldquo;&nbsp; за&nbsp; коју&nbsp; је&nbsp; предвиђено&nbsp; проширење&nbsp; ради&nbsp; успостављања регионалног центра. Релативни географски положај регионалних центара анализиран је<br />са аспекта друштвено-географских карактеристика простора: становништва и насеља, као&nbsp; и&nbsp; привредне&nbsp; активности. У&nbsp; оквиру&nbsp; овог&nbsp; аспекта,&nbsp; анализа&nbsp; је&nbsp; показала&nbsp; релативно неповољан положај регионалних центара за управљање отпадом. Ово пре свега јер само три&nbsp; од&nbsp; девет&nbsp; предвиђених&nbsp; региона&nbsp; испуњавају&nbsp; услов&nbsp; минималног&nbsp; броја&nbsp; становника (200.000) на дужи рок и то региони Новог Сада, Суботице и Инђије. Са друге стране региони&nbsp; Сомбора&nbsp; и&nbsp; Вршца&nbsp; имају&nbsp; изразито&nbsp; неповољну&nbsp; структуру&nbsp; становништва, док регион&nbsp; Инђија,&nbsp; са&nbsp; аспекта&nbsp; положаја&nbsp; насеља,&nbsp; има&nbsp; неповољан&nbsp; положај,&nbsp; јер&nbsp; је&nbsp; једна&nbsp; од<br />општина&nbsp; која&nbsp; припада&nbsp; региону&nbsp; (Шид)&nbsp; физички одвојена&nbsp; од&nbsp; остатка&nbsp; региона.&nbsp; Са економског аспекта, региони Зрењанина и Сомбора бележе најниже зараде у последњој деценији, па се њихов положај у овом смислу може сматрати неповољним. За потребеовог&nbsp; рада&nbsp; извршена&nbsp; је&nbsp; евалуација&nbsp; критеријума&nbsp; и&nbsp; подкритеријума&nbsp; релевантних за доношење&nbsp; одлука у процесу управљања&nbsp; отпадом&nbsp; на&nbsp; нивоу&nbsp; Стратегијом&nbsp; дефинисаних региона&nbsp; у&nbsp; Војводини. Резултати&nbsp; су&nbsp; показали&nbsp; значајне&nbsp; разлике&nbsp; у&nbsp; перцепцији&nbsp; и вредновању појединих фактора од стране доносилаца одлука из различитих региона, али и од стране доносилаца одлука на националном и на локалном нивоу. Такође разликују се ставови независних стручњака из области управљања отпадом и одрживог развоја у<br />односу&nbsp; на&nbsp; доносиоце&nbsp; одлука&nbsp; који су&nbsp; директно&nbsp; укључени&nbsp; у&nbsp; процес&nbsp; доношења одлука. Степен&nbsp; конзистентности&nbsp; је&nbsp; у&nbsp; границама,&nbsp; што&nbsp; говори&nbsp; у&nbsp; прилог&nbsp; томе&nbsp; да&nbsp; је&nbsp; метод аналитичко&nbsp; хијерархијског&nbsp; процеса&nbsp; адекватан&nbsp; за&nbsp; постављање&nbsp; приоритета у&nbsp; развоју одрживих система за управљање отпадом у Војводини.</p> / <p>Tema&nbsp; doktorske&nbsp; disertacije&nbsp; je višekriterijumska&nbsp; analiza&nbsp; položaja&nbsp; i&nbsp; održivosti regionalnih&nbsp; centara&nbsp; za&nbsp; upravljanje&nbsp; otpadom&nbsp; u&nbsp; Vojvodini.&nbsp; Analizom&nbsp; primarnog&nbsp; i sekundarnog&nbsp; geografskog&nbsp; položaja&nbsp; utvrđeno&nbsp; je&nbsp; da&nbsp; je ocena geografskog&nbsp; položaja regionalnih&nbsp; centara&nbsp; uslovljena&nbsp; različitim&nbsp; kriterijumima. Apsolutni&nbsp; geografski položaj regionalnih centara za upravljanje otpadom analiziran je sa aspekta fizičko-geografskih&nbsp; karakteristika&nbsp; regiona&nbsp; (geološko&nbsp; geomorfoloških,&nbsp; klimatskih, hidrografskih,&nbsp; pedoloških&nbsp; i&nbsp; biogeografskih).&nbsp; Analiza&nbsp; je&nbsp; pokazala&nbsp; da&nbsp; pojedini regionalni&nbsp; centri&nbsp; nemaju&nbsp; povoljan&nbsp; položaj&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; fizičko-geografske karakteristike prostora. Tu se pre svega misli na region Sombora, odnosno na lokaciju postojeće&nbsp; deponije&nbsp; &bdquo;Rančevo&ldquo;&nbsp; za&nbsp; koju&nbsp; je&nbsp; predviđeno&nbsp; proširenje&nbsp; radi&nbsp; uspostavljanja regionalnog centra. Relativni geografski položaj regionalnih centara analiziran je<br />sa aspekta društveno-geografskih karakteristika prostora: stanovništva i naselja, kao&nbsp; i&nbsp; privredne&nbsp; aktivnosti. U&nbsp; okviru&nbsp; ovog&nbsp; aspekta,&nbsp; analiza&nbsp; je&nbsp; pokazala&nbsp; relativno nepovoljan položaj regionalnih centara za upravljanje otpadom. Ovo pre svega jer samo tri&nbsp; od&nbsp; devet&nbsp; predviđenih&nbsp; regiona&nbsp; ispunjavaju&nbsp; uslov&nbsp; minimalnog&nbsp; broja&nbsp; stanovnika (200.000) na duži rok i to regioni Novog Sada, Subotice i Inđije. Sa druge strane regioni&nbsp; Sombora&nbsp; i&nbsp; Vršca&nbsp; imaju&nbsp; izrazito&nbsp; nepovoljnu&nbsp; strukturu&nbsp; stanovništva, dok region&nbsp; Inđija,&nbsp; sa&nbsp; aspekta&nbsp; položaja&nbsp; naselja,&nbsp; ima&nbsp; nepovoljan&nbsp; položaj,&nbsp; jer&nbsp; je&nbsp; jedna&nbsp; od<br />opština&nbsp; koja&nbsp; pripada&nbsp; regionu&nbsp; (Šid)&nbsp; fizički odvojena&nbsp; od&nbsp; ostatka&nbsp; regiona.&nbsp; Sa ekonomskog aspekta, regioni Zrenjanina i Sombora beleže najniže zarade u poslednjoj deceniji, pa se njihov položaj u ovom smislu može smatrati nepovoljnim. Za potrebeovog&nbsp; rada&nbsp; izvršena&nbsp; je&nbsp; evaluacija&nbsp; kriterijuma&nbsp; i&nbsp; podkriterijuma&nbsp; relevantnih za donošenje&nbsp; odluka u procesu upravljanja&nbsp; otpadom&nbsp; na&nbsp; nivou&nbsp; Strategijom&nbsp; definisanih regiona&nbsp; u&nbsp; Vojvodini. Rezultati&nbsp; su&nbsp; pokazali&nbsp; značajne&nbsp; razlike&nbsp; u&nbsp; percepciji&nbsp; i vrednovanju pojedinih faktora od strane donosilaca odluka iz različitih regiona, ali i od strane donosilaca odluka na nacionalnom i na lokalnom nivou. Takođe razlikuju se stavovi nezavisnih stručnjaka iz oblasti upravljanja otpadom i održivog razvoja u<br />odnosu&nbsp; na&nbsp; donosioce&nbsp; odluka&nbsp; koji su&nbsp; direktno&nbsp; uključeni&nbsp; u&nbsp; proces&nbsp; donošenja odluka. Stepen&nbsp; konzistentnosti&nbsp; je&nbsp; u&nbsp; granicama,&nbsp; što&nbsp; govori&nbsp; u&nbsp; prilog&nbsp; tome&nbsp; da&nbsp; je&nbsp; metod analitičko&nbsp; hijerarhijskog&nbsp; procesa&nbsp; adekvatan&nbsp; za&nbsp; postavljanje&nbsp; prioriteta u&nbsp; razvoju održivih sistema za upravljanje otpadom u Vojvodini.</p> / <p>The&nbsp; topic&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; dissertation&nbsp; is&nbsp; a&nbsp; multi-criteria&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; position&nbsp; and sustainability of regional waste management centers in Vojvodina. The analysis of the primary and secondary geographical position showed that the assessment of the geographical position of the regional centers is conditioned by different criteria. The absolute geographical position of regional waste management centers was analyzed from the aspect of physical-geographical characteristics&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; region&nbsp; (geological,&nbsp; geomorphological,&nbsp; climatic,&nbsp; hydrographic, pedological and biogeographical). The analysis showed that some regional centers do not have a favorable position in relation to the physical-geographical characteristics of the area. This primarily refers to the region of Sombor, ie the location of the existing landfill &quot;Rančevo&quot;, which&nbsp; will&nbsp; be&nbsp; expanded in&nbsp; order&nbsp; to&nbsp; establish&nbsp; a&nbsp; regional center.&nbsp; The&nbsp; relative&nbsp; geographical position&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; regional&nbsp; centers&nbsp; was&nbsp; analyzed&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; aspect&nbsp; of&nbsp; socio-geographical characteristics of the area: population and settlements, as well as economic activities. Within this&nbsp; aspect,&nbsp; the&nbsp; analysis&nbsp; showed&nbsp; a&nbsp; relatively&nbsp; unfavorable&nbsp; position&nbsp; of&nbsp; regional&nbsp; waste management centers. This is primarily because only three of the nine planned regions meet the condition of a minimum number of inhabitants (200,000) in the long run, namely the regions of Novi Sad, Subotica and Inđija. On the other hand, the regions of Sombor and Vr&scaron;ac have a very unfavorable population structure. The region of Inđija, from the aspect of the position of settlements, has an unfavorable position, because one of the municipalities belonging to the region (&Scaron;id) is physically separated from the rest of the region. From the economic point of view, the regions of Zrenjanin and&nbsp; Sombor record the lowest salaries in the last decade, so their position in this sense can be considered unfavorable. For the purposes of this dissertation, the evaluation of criteria and sub-criteria relevant for decision-making in the waste management process at the level of the regions defined by the Strategy in Vojvodina was performed. The results showed significant differences in the perception and&nbsp; еvaluation of individual factors by decision makers from different regions, but also by decision makers at the national and local levels.&nbsp; There&nbsp; is&nbsp; also a&nbsp; difference&nbsp; in&nbsp; the &nbsp; views&nbsp; of independent&nbsp; experts&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; field&nbsp; of&nbsp; waste management&nbsp; and&nbsp; sustainable &nbsp; development&nbsp; in&nbsp; relation&nbsp; to&nbsp; decision&nbsp; makers&nbsp; who&nbsp; are&nbsp; directly involved in the decision-making process. The degree of consistency is within the limits, which speaks in favor of the fact that the method of analytical hierarchical process is adequate for setting priorities in the development of sustainable waste management systems in Vojvodina.</p>

<p>Предмет истраживања докторске дисертације је Западно Поморавље, регија<br />која је издвојена&nbsp; на основу морфолошких и хидролошких критеријума<br />географске регионализације, али и на основу опсежних истраживања на<br />терену. Током израде дошло се до закључка&nbsp; да су природни потенцијали<br />најзначајнији фактор регионалног развоја Западног Поморавља. Ту се у<br />првом реду мисли на плодно пољопривредно земљиште у долини Западне<br />Мораве, значајан хидроенергетски потенцијал и разноврсну геолошку грађу<br />терена, која је условила формирање лежишта минералних сировина. Циљ<br />истраживања јесте да се анализом фактора изврши дефинисање праваца<br />равномерног регионалног развоја, како би се расположиви природни<br />потенцијали рационално искоришћавали. Задатак проучавања је да се истражи утицај природне основе на развој пољопривреде, индустрије, размештај становништва и развој насеља Западног Поморавља. Методолошки поступци примењени у овом истраживању базирани су на примени научних метода географије и њој блиских дисциплина, како би се дошло до комплексног регионалног приступа проучаваном простору.</p><p>&nbsp;&nbsp; Поред природних потенцијала,&nbsp; у дисертацији је детаљно обрађено и становништво, као најважнији фактор регионалног развоја Западног Поморавља. Статистичком обрадом података и истраживањима на терену, дошло се до закључка да су највећи демографски проблеми проучаване регије на почетку друге деценије&nbsp; XXI&nbsp; века, везани за процесе деаграризације и депопулације у сеоским подручјима и&nbsp; индустријелизације и концентрације у градским срединама. Посебан акценат је стављен на &bdquo;трансфер&rdquo;&nbsp; руралног у урбано становништво, где је урбани начин живота и рада већ потиснуо традиционалне вредности сеоског живота и производње. У просторном размештају становништва евидентне су промене пресељавања са обода котлина према речној долини Западне Мораве, у висински појас до 300&nbsp; m&nbsp; н.в.&nbsp; Овде је концентрисано 137 од укупно 230 насеља, у којима је 2011. године живело 88,3% становништва Западног Поморавља. У мрежи насеља је изражена хијерархијска доминација градских насеља, која је видљива на основу дневних миграција становништва. Степен развијености регионалних центара&nbsp; Чачка, Краљева и Крушевца је достигао ниво на коме се мора водити рачуна о правцима будућег развоја, док са друге стране имамо све учесталију појаву биолошког гашења сеоских домаћинстава. Процес старења становништва на простору Западног Поморавља постао је веома изражен и представља негативну демографску појаву која није у функцији регионалног развоја. Он је захватио сва насеља, али са изразитом диференцијацијом градских и сеоских. Просечна старост становништва свих девет општина које улазе у састав Западног Поморавља је већа од просека старости у Србији, која износи 42,2 године. Најстарије становништво има Трстеник (45,1 година), а најмлађе Краљево (42,3 године).</p><p>Као један од разлога опадања броја становника и старења популације Западног Поморавља, наводи се константно&nbsp; исељавање младог радно способног&nbsp; становништва, услед привредне стагнације изазване економском кризом.&nbsp; Шездесетих година&nbsp; XX&nbsp; века Западно Поморавље је била регија препознатљива по економским активностима у области секундарног сектора. где су биле развијене&nbsp; готово све индустријске гране. Чињеница је да&nbsp; је постојање&nbsp; некадашњих&nbsp; великих&nbsp; друштвених предузећа&nbsp; из&nbsp; области металне&nbsp; и&nbsp;&nbsp;&nbsp; прехрамбене&nbsp; индустрије,&nbsp; утицало&nbsp; на иницијативу&nbsp; великог броја малих и средњих предузећа да започну активности у сличним секторима. Приватно предузетништво&nbsp; је&nbsp; основна карактеристика привреде&nbsp; Западног Поморавља у другој деценији&nbsp; XXI&nbsp; века.&nbsp; Значајно је напоменути да радом ових предузећа постепено долази до децентрализације индустрије из градских у приградска насеља и насеља секундарне центре. То и јесте један од праваца равномерног регионалног развоја, јер би размештај индустрије уруралном срединама,&nbsp; временом обезбедио и равномеран размештај активног становништва у непољопривредним делатностима. Истраживања са терена су потврдила да у средишту даље развојне орјентације Западног Поморавља треба да буде подстицај металопрерађивачког и прехрамбеног индустријског комплекса, унапређење услова за развој пољопривреде и туризма, обзиром да на проучаваном простору постоје одлични услови за њихов развој.&nbsp; Западно Поморавље са полупразним сеоским окружењем нема дугорочну перспективу, јер само спрега града са селом и ревитализација руралних простора, омогућује правилан и складан регионални развој.</p> / <p>Predmet istraživanja doktorske disertacije je Zapadno Pomoravlje, regija<br />koja je izdvojena&nbsp; na osnovu morfoloških i hidroloških kriterijuma<br />geografske regionalizacije, ali i na osnovu opsežnih istraživanja na<br />terenu. Tokom izrade došlo se do zaključka&nbsp; da su prirodni potencijali<br />najznačajniji faktor regionalnog razvoja Zapadnog Pomoravlja. Tu se u<br />prvom redu misli na plodno poljoprivredno zemljište u dolini Zapadne<br />Morave, značajan hidroenergetski potencijal i raznovrsnu geološku građu<br />terena, koja je uslovila formiranje ležišta mineralnih sirovina. Cilj<br />istraživanja jeste da se analizom faktora izvrši definisanje pravaca<br />ravnomernog regionalnog razvoja, kako bi se raspoloživi prirodni<br />potencijali racionalno iskorišćavali. Zadatak proučavanja je da se istraži uticaj prirodne osnove na razvoj poljoprivrede, industrije, razmeštaj stanovništva i razvoj naselja Zapadnog Pomoravlja. Metodološki postupci primenjeni u ovom istraživanju bazirani su na primeni naučnih metoda geografije i njoj bliskih disciplina, kako bi se došlo do kompleksnog regionalnog pristupa proučavanom prostoru.</p><p>&nbsp;&nbsp; Pored prirodnih potencijala,&nbsp; u disertaciji je detaljno obrađeno i stanovništvo, kao najvažniji faktor regionalnog razvoja Zapadnog Pomoravlja. Statističkom obradom podataka i istraživanjima na terenu, došlo se do zaključka da su najveći demografski problemi proučavane regije na početku druge decenije&nbsp; XXI&nbsp; veka, vezani za procese deagrarizacije i depopulacije u seoskim područjima i&nbsp; industrijelizacije i koncentracije u gradskim sredinama. Poseban akcenat je stavljen na &bdquo;transfer&rdquo;&nbsp; ruralnog u urbano stanovništvo, gde je urbani način života i rada već potisnuo tradicionalne vrednosti seoskog života i proizvodnje. U prostornom razmeštaju stanovništva evidentne su promene preseljavanja sa oboda kotlina prema rečnoj dolini Zapadne Morave, u visinski pojas do 300&nbsp; m&nbsp; n.v.&nbsp; Ovde je koncentrisano 137 od ukupno 230 naselja, u kojima je 2011. godine živelo 88,3% stanovništva Zapadnog Pomoravlja. U mreži naselja je izražena hijerarhijska dominacija gradskih naselja, koja je vidljiva na osnovu dnevnih migracija stanovništva. Stepen razvijenosti regionalnih centara&nbsp; Čačka, Kraljeva i Kruševca je dostigao nivo na kome se mora voditi računa o pravcima budućeg razvoja, dok sa druge strane imamo sve učestaliju pojavu biološkog gašenja seoskih domaćinstava. Proces starenja stanovništva na prostoru Zapadnog Pomoravlja postao je veoma izražen i predstavlja negativnu demografsku pojavu koja nije u funkciji regionalnog razvoja. On je zahvatio sva naselja, ali sa izrazitom diferencijacijom gradskih i seoskih. Prosečna starost stanovništva svih devet opština koje ulaze u sastav Zapadnog Pomoravlja je veća od proseka starosti u Srbiji, koja iznosi 42,2 godine. Najstarije stanovništvo ima Trstenik (45,1 godina), a najmlađe Kraljevo (42,3 godine).</p><p>Kao jedan od razloga opadanja broja stanovnika i starenja populacije Zapadnog Pomoravlja, navodi se konstantno&nbsp; iseljavanje mladog radno sposobnog&nbsp; stanovništva, usled privredne stagnacije izazvane ekonomskom krizom.&nbsp; Šezdesetih godina&nbsp; XX&nbsp; veka Zapadno Pomoravlje je bila regija prepoznatljiva po ekonomskim aktivnostima u oblasti sekundarnog sektora. gde su bile razvijene&nbsp; gotovo sve industrijske grane. Činjenica je da&nbsp; je postojanje&nbsp; nekadašnjih&nbsp; velikih&nbsp; društvenih preduzeća&nbsp; iz&nbsp; oblasti metalne&nbsp; i&nbsp;&nbsp;&nbsp; prehrambene&nbsp; industrije,&nbsp; uticalo&nbsp; na inicijativu&nbsp; velikog broja malih i srednjih preduzeća da započnu aktivnosti u sličnim sektorima. Privatno preduzetništvo&nbsp; je&nbsp; osnovna karakteristika privrede&nbsp; Zapadnog Pomoravlja u drugoj deceniji&nbsp; XXI&nbsp; veka.&nbsp; Značajno je napomenuti da radom ovih preduzeća postepeno dolazi do decentralizacije industrije iz gradskih u prigradska naselja i naselja sekundarne centre. To i jeste jedan od pravaca ravnomernog regionalnog razvoja, jer bi razmeštaj industrije ururalnom sredinama,&nbsp; vremenom obezbedio i ravnomeran razmeštaj aktivnog stanovništva u nepoljoprivrednim delatnostima. Istraživanja sa terena su potvrdila da u središtu dalje razvojne orjentacije Zapadnog Pomoravlja treba da bude podsticaj metaloprerađivačkog i prehrambenog industrijskog kompleksa, unapređenje uslova za razvoj poljoprivrede i turizma, obzirom da na proučavanom prostoru postoje odlični uslovi za njihov razvoj.&nbsp; Zapadno Pomoravlje sa polupraznim seoskim okruženjem nema dugoročnu perspektivu, jer samo sprega grada sa selom i revitalizacija ruralnih prostora, omogućuje pravilan i skladan regionalni razvoj.</p> / <p>The subject of this doctoral dissertation study is the Zapadno Pomoravlje Region. The region is specific both for its morphological and hydrological criteria of geographic regionalization and for comprehensive field researches. The researches have indicated that its natural potentials appear to be the most important factors of regional development of the Zapadno Pomoravlje Region. It is primarily the fertile agricultural land in the Zapadna Morava Valley, asignificant hydro-energetic potential, a various geological composition of the terrain that conditioned the formation of raw mineral deposits. The objective of this research is to analyse factors and to define directions of the balanced regional development, in order to obtain a rational utilization of the available natural potentials. The aim of this research is to examine a natural basis influence on development of agriculture, industry, migration and development of the Zapadno Pomoravlje settlements. Methodological procedures applied in this dissertation were based on the scientific geographical and related methods,&nbsp; to provide a complex regional approach to the examined area.</p><p>Beside the natural potentials, the dissertation has broadly examined the population, being the most relevant factor of the regional development of the Zapadno&nbsp; Pomoravlje Region. Statistical data processing and field researches have pointed out&nbsp; deagraration and depopulation processes in rural areas, and industrialization and concentration in urban areas to be huge demographical problems in the region in the early second decade of the 21 st century.&nbsp; A population transfer from rural to urban has been especially stressed, as the urban way of life have already overpowered traditional values of rural life and production. In the population spatial disposition, it has been noted that the people&#39;s initial tendency to move from the Zapadna Morava basin to its valley has changed in favour of moving to the upland ranges, up to 300 m above sea level. 137 out of 230 settlements have been located here, making 88.3% of the&nbsp; Zapadno Pomoravlje population in the year of 2011. A hierarchical domination of urban settlements is visible in the settlement network, as noticeable in the daily migrations. The development level of the regional centres of Čačak, Kraljevo and Kru&scaron;evac&nbsp; has come to the point of indispensability of future development strategies. Opposingly, a biological disappearance of rural households is present and frequent. The population ageing process in the Zapadno Pomoravlje Region has become clear, which presents a negative demographic momentum that is not in&nbsp; the function of the regional development. It has spread out across all settlements, strongly differentiating urban from rural. An average population age of the nine Zapadno Pomoravlje municipalities is exceeding the 42.2 years of an average population age&nbsp; in Serbia. The oldest population lives in Trstenik (45.1 years of age) and the youngest in Kraljevo (42.3 years of age).</p><p>Young working age people has constantly been moving out, due to economic stagnation, which results in a declining number and ageing population. In the sixties of the 20 th century the Zapadno Pomoravlje Region used to be well-known for its economic activities in the secondary sector, with most&nbsp; branches of industry developed. In the past, big social metal and food industry companies used&nbsp; to influence an initiative of a number of small-scale and middle-scale companies to start their activities in similar sectors. Private&nbsp; entrepreneurship hasbeen a distinctive feature of the Zapadno Pomoravlje economy in the second decade of the 21 st century. It is essential to point that these companies&#39; operations gradually help decentralization of industry, away from urban and suburban areas and secondary sector settlements. It is one of the directions of the balanced regional development, as the disposition of industry into rural areas would provide a balanced disposition of active population into non-agricultural activities. Field researches have outlined that metallurgical and food processing industry sectors, agitation for development of agriculture and tourism should become&nbsp; the focus of further developmental organization of the Zapadno Pomoravlje Region. The Zapadno Pomoravlje Region with half-empty rural surrounding has no long-term perspective, unless the collaboration between a town and a village and revitalization of rural areas provide a proper and balanced development.</p>