<p>Природним процесима и појавама неминовно се мења кроз време морфолошки изглед једног простора. Рељефне промене су резултат деловања ендогених и егзогених сила. На прве се не може утицати јер потичу из Земљине унутрашњости, док се друге могу у многим елементима поспешивати или интензивирати човековим активностима. Нагле промене морфологије Стига почеле су у другој половини XX века, када се интензивира површинска експлоатација лигнита у Костолачном угљоносном басену и подижу термоелектране. Највеће промене у рељефу одвијају се у зони површинског копа &bdquo;Дрмно&ldquo;. Даљи рударски радови у зависности су од наметнутих потреба друштвене заједнице за електричном енергијом. С обзиром да су потребе све веће, очекиване промене у рељефу до краја предвиђене експлоатације 2041. године, биће још брже и све мање поправљиве. Поред морфоскулптурних промена, експлоатација угља изазвала је и климатске, хидрографске, педолошке и биогеографске промене. Занемаривањем и непоштовањем еколошких принципа и законитости, непоштовање закона и прописа којима се штитит природа, па чак и озакоњење недопустивог стихијског искоришћавања природних ресурса, води непоправљивим штетама у животној средини. И поред тога што мењају намену великим површинама пољопривредног земљишта, копови и електране обезбеђују брзи друштвено&ndash;економски развој околног подручја, запошљавање и подизање опште-културног и образовног нивоа, раније, претежно пољопривредног становништва, као и пораст животног стандарда.</p> / <p>Prirodnim procesima i pojavama neminovno se menja kroz vreme morfološki izgled jednog prostora. Reljefne promene su rezultat delovanja endogenih i egzogenih sila. Na prve se ne može uticati jer potiču iz Zemljine unutrašnjosti, dok se druge mogu u mnogim elementima pospešivati ili intenzivirati čovekovim aktivnostima. Nagle promene morfologije Stiga počele su u drugoj polovini XX veka, kada se intenzivira površinska eksploatacija lignita u Kostolačnom ugljonosnom basenu i podižu termoelektrane. Najveće promene u reljefu odvijaju se u zoni površinskog kopa &bdquo;Drmno&ldquo;. Dalji rudarski radovi u zavisnosti su od nametnutih potreba društvene zajednice za električnom energijom. S obzirom da su potrebe sve veće, očekivane promene u reljefu do kraja predviđene eksploatacije 2041. godine, biće još brže i sve manje popravljive. Pored morfoskulpturnih promena, eksploatacija uglja izazvala je i klimatske, hidrografske, pedološke i biogeografske promene. Zanemarivanjem i nepoštovanjem ekoloških principa i zakonitosti, nepoštovanje zakona i propisa kojima se štitit priroda, pa čak i ozakonjenje nedopustivog stihijskog iskorišćavanja prirodnih resursa, vodi nepopravljivim štetama u životnoj sredini. I pored toga što menjaju namenu velikim površinama poljoprivrednog zemljišta, kopovi i elektrane obezbeđuju brzi društveno&ndash;ekonomski razvoj okolnog područja, zapošljavanje i podizanje opšte-kulturnog i obrazovnog nivoa, ranije, pretežno poljoprivrednog stanovništva, kao i porast životnog standarda.</p>

<p>Osnovni zadatak ove doktorske disertacije jeste da sagleda dru&scaron;tveno&ndash;ekonomski, prosvetni, kulturni i demografski razvoj Užičkog okruga od 1947. god 1963. godine. U disertaciji je prikazan razvoj najznačajnijih privrednih organiazcija Užičkog orkuga (kasnije Sreza Titovo Užice) koje su podstakle promene u svim sverama dru&scaron;tvenog života ovog kraja. Industrijalizacije je inicirala preseljenje stanovnižtva sa sela u industrijske centre. Da bi se obezbedio život novih stanovnika gradova gradili su se infrastrukturni objekti, stanovi, &scaron;kole, vrtide, domovi zdravlja, bolnice, ustanove za sovijalno staranje i kulturne ustavnove. I pored svih dru&scaron;tveno &ndash; političkih protivurečnosti koje su obeležile ovo doba, može se konstatovati da je užički kraj ostvario vidan ekonomski i kulturni razvoj.</p> / <p>The main task of this doctoral dissertation is to<br />examine the socio-economic, educational, cultural<br />and demographic development of the District of<br />Uzice from 1947 to 1963. The dissertation presents<br />the development of the most important business<br />organizations of District of Uzice ( later the County<br />of Titovo Uzice) that have encouraged changes in all<br />spheres of social life in this region. Industrialization<br />has initiated migration of population from rural to<br />industrial centers. In order to maintain a certain<br />quality of life for the new city inhabitants the new<br />infrastructure objects, housing, schools,<br />kindergartens, healthcare centres and hospitals,<br />social welfare and cultural institutions were built.<br />Despite all the socio - political controversies that<br />have marked this period, it can be concluded that<br />the region of Uzice made a significant economic and<br />cultural development in that period.</p>