<p>Уводно поглавље садржи образложење наслова и предмета студије, као и критичку анализу досадашњих музиколошких радова о српској црквеној хорској музици између два светска рата. Следеће поглавље посвећено је Традиционалној црквеној уметности, њеним основним појмовима и тумачењима у 20. веку. У њему су теоријски разрађени теолошки аспекти аутентичног<br />црквеног уметничког стваралаштва, са посебним освртом на проблем уметничког<br />символа и његовог функционисања у литургијској перспективи, те месту музике у<br />богослужењу као сложеној синтези више уметничких врста. Поглавље Црквено-<br />уметничко стваралаштво и црквена хорска музика у српској култури између два светска рата доноси контекстуално сагледавање црквене хорске музике са црквеним сликарством и црквеном архитектуром тога времена, тумачећи достигнућа српских композитора као део укупног процеса развоја православне уметности под дејством традиционалних и модерних елемената. У четвртом поглављу Историја жанра кроз сагледавање богослужбених и концертних елемената &ndash; стилско-аналитички наратив као централном делу студије извршена је подела посматраних композиција према стваралачким принципима од наједноставнијих обрада и хармонизација напева до сложених и веома оригиналних поступака са и без сличности са црквеним мелодијама. Примарна анализа допуњена је сагледавањем жанровско-извођачких карактеристика (доминантно богослужбена или концертна пракса) које значајно доприносе одређивању односа између функционалних и уметничких елемената осматраних остварења. У последњем поглављу Закључак поред сумирања најзначајнијих релевантних чињеница из претходног тока студије, уз помоћ одређивања опште хијерархије односа између композиционих поступака (превласт западног или православног елемента), као и кроз препознавање типологије начина усвајања конвенција (спровођење композиционих решења) објективно се дефинишу достигнућа српских аутора црквене хорске музике међуратног периода.<br />Успостављени критеријум третира оба својства ове музике: традиционалну<br />вредност у домену литургијско-функционалне употребе, као и уметнички<br />квалитет по себи, у оквирима укупног развоја српске музике током прве половине 20. века.</p> / <p>Uvodno poglavlje sadrži obrazloženje naslova i predmeta studije, kao i kritičku analizu dosadašnjih muzikoloških radova o srpskoj crkvenoj horskoj muzici između dva svetska rata. Sledeće poglavlje posvećeno je Tradicionalnoj crkvenoj umetnosti, njenim osnovnim pojmovima i tumačenjima u 20. veku. U njemu su teorijski razrađeni teološki aspekti autentičnog<br />crkvenog umetničkog stvaralaštva, sa posebnim osvrtom na problem umetničkog<br />simvola i njegovog funkcionisanja u liturgijskoj perspektivi, te mestu muzike u<br />bogosluženju kao složenoj sintezi više umetničkih vrsta. Poglavlje Crkveno-<br />umetničko stvaralaštvo i crkvena horska muzika u srpskoj kulturi između dva svetska rata donosi kontekstualno sagledavanje crkvene horske muzike sa crkvenim slikarstvom i crkvenom arhitekturom toga vremena, tumačeći dostignuća srpskih kompozitora kao deo ukupnog procesa razvoja pravoslavne umetnosti pod dejstvom tradicionalnih i modernih elemenata. U četvrtom poglavlju Istorija žanra kroz sagledavanje bogoslužbenih i koncertnih elemenata &ndash; stilsko-analitički narativ kao centralnom delu studije izvršena je podela posmatranih kompozicija prema stvaralačkim principima od najednostavnijih obrada i harmonizacija napeva do složenih i veoma originalnih postupaka sa i bez sličnosti sa crkvenim melodijama. Primarna analiza dopunjena je sagledavanjem žanrovsko-izvođačkih karakteristika (dominantno bogoslužbena ili koncertna praksa) koje značajno doprinose određivanju odnosa između funkcionalnih i umetničkih elemenata osmatranih ostvarenja. U poslednjem poglavlju Zaključak pored sumiranja najznačajnijih relevantnih činjenica iz prethodnog toka studije, uz pomoć određivanja opšte hijerarhije odnosa između kompozicionih postupaka (prevlast zapadnog ili pravoslavnog elementa), kao i kroz prepoznavanje tipologije načina usvajanja konvencija (sprovođenje kompozicionih rešenja) objektivno se definišu dostignuća srpskih autora crkvene horske muzike međuratnog perioda.<br />Uspostavljeni kriterijum tretira oba svojstva ove muzike: tradicionalnu<br />vrednost u domenu liturgijsko-funkcionalne upotrebe, kao i umetnički<br />kvalitet po sebi, u okvirima ukupnog razvoja srpske muzike tokom prve polovine 20. veka.</p> / <p>The introductory chapter contains an<br />explanation of titles and subjects of the paper,<br />critical analysis of previous musicological<br />works on Serbian Church Choral Music of the<br />period between two World Wars. The following<br />chapter is devoted to the Traditional Church<br />Art, its basic elements and interpretations from<br />20th century. This part of the study brings the<br />crucial theological aspects of the authentic<br />Church аrt, with the special attention to the<br />problem of artistic symbol and its function in<br />the liturgical perspective, as well as the position<br />of music in the liturgical service as synthesis of<br />several disciplines of art. The chapter named<br />Church-artistic practice and Church Choral<br />Music in the Serbian culture between the two<br />World Wars brings contextual view over the<br />Church Choral Music together with the Church<br />visual art and Church architecture of the period<br />understanding the composers efforts as part of<br />the whole artistic evolution of the Orthodox art<br />under traditional and modern influences. The<br />fourth chapter The history of the genre through<br />the balance of the liturgical and concert<br />elements as a central part of the study offers<br />segmentation of the composed music on the<br />basis of compositional approach from the<br />simple harmonisations to the original and<br />complex attitudes with or without the usage of<br />the chant. This kind of basic analyse is followed<br />by the division of the performing characteristics<br />(the dominant liturgical or concert practice)<br />which can help in understanding the relation<br />between functional and artistic elements of this<br />choral genre. The final chapter Conclusion<br />beside summaries of the most important facts<br />from the previous parts of the study, through the<br />definition of hierarchy of the relations between<br />compositional approaches (the domination of<br />Western or Orthodox elements) and recognition<br />the typology of the usage of conventions (the<br />guidance of compositional solutions) brings<br />objective evaluation of the Church Choral<br />Music composed by the Serbian authors of this<br />period. The final reached criteria offers the<br />evaluation of both meanings of this music: its<br />traditional level of liturgical and functional role<br />and its artistic value as part of the general<br />development of the Serbian music of first part<br />of 20th century.</p> / null