<p>Подизање воћних засада представља дугорочну и веома скупу инвестицију, где је најважнији циљ смањити трошкове и интензивирати производњу. Рентабилност производње подједнако зависи од избора сорте и подлоге. Сорте калемљене на слабобујним подлогама су нижег раста што поједностављује агро и фитотехнику, раније ступају у плодоношење и имају већу продуктивност, што значи и ранији повраћај улагања. Највећи број постојећих засада подигнут је на веома бујним подлогама, као што су дивља трешња &ndash; врапчара (Prunus avium) и магрива (Prunus mahaleb), док слабобујну подлогу гизелу 5 одликује лоша адаптабилност у условима семи-аридне климе. Циљ истраживања био је развијање метода пред-селекције потенцијалних слабобујних подлога, које су адаптиране на услове климе и земљишта какви владају на територији Србије и окружењу. Србија као секундарни центар дивергентности, пружа велике могућности за колекционисање и проучавање слабобујних и патуљастих форми вишње и трешње од значаја за оплемењивање подлога. У току неколико година евидентирано је 56 генотипова in situ од чега је одабрано 27 најинтересантнијих и колекционисано ex situ, за потребе даљег оцењивања&nbsp; и изучавања. Утврђена је значајна генотипска и фенотипска варијабилност испитиваног материјала, одакле је било могуће издвојити неколико веома интересантних генотипова степске вишње &ndash; СВ2, СВ7 и СВ8, као и облачинске вишње &ndash; ОВ31 и ОВ32. У циљу скраћења периода селекције слабобујних подлога, испитане су методе пред-селекције на нивоу морфологије и анатомије кореновог система, појединачних корена и гранчица. Утврђена је различита архитектура кореновог система водећих подлога за вишњу и трешњу као и селекције облачинске вишње, на основу чега се дошло до закључка да прожимање супстрата кореновим системом облачинске вишње није довољно да држи садницу сигурно, него је неопходно постављање наслона у првих неколико година. Метода утврђивања укупне и активне површине потапањем корена у раствор метиленског плавог прави је показатељ физиолошке активности кореновог система и поуздана за предвиђање бујности потенцијалних подлога. Детаљно су испитиване анатомске карактеристике попречних пресека и особине ксилема од највећег заначаја у предвиђању бујности (фреквенција трахеја, површина трахеја, проценат површине трахеја на попречном пресеку корена и гранчица), а на основу истих су издвојени генотипови СВ2 и ОВ33 од којих се очекује слаба бујност, а чије ће се карактеристике даље проверити у компаративним огледима са калемљењем. Поменути анатомски параметри и прелиминарни резултати са сортом силвија указују да је потенцијална слабобујна подлога генотип степске вишње СВ2. На основу детаљне анатомске карактеризације двогодишњих корена, двогодишњих и једногодишњих грана, утврђено је да је метода поуздано средство у предвиђању бујности потенцијалних подлога у оквиру врста и међуврсних хибрида рода Prunus, изузев врсте Prunus cerasus где је уочено да други параметри имају кључну улогу у редукцији бујности накалемљених сорти. Смањење бујности сорти трешње накалемљених на ову подлогу последица су физиолошких карактеристика и генетичке конституције саме врсте, те се даља испитивања морају усмерити у том правцу. То указује да хидраулична проводљивост заснована на површини трахеја корена и стабла подлоге није једини селекциони критеријум, него је важно посматрати активну површину усвајања воде кореновог система, анатомске карактеристике спојног места и племке (сорте). Пут до стварања густих засада мора узети у обзир специфичности сваке комбинације што подразумева опште комбинационе особине племке и опште комбинационе особине подлоге, као и њихову морфолошку, анатомску и физиолошку интеракцију и адаптабилност педо-климатским условима. Теоријска хидраулична проводљивост заснована на површини трахеја коригована&nbsp; делом ксилема у ком постоји континуитет између подлоге и племке &ndash; ефективним ксилемом и коефицијентом активне површине корена представља параметар који осликава бујност саднице трешње на одабраним подлогама.</p> / <p>Podizanje voćnih zasada predstavlja dugoročnu i veoma skupu investiciju, gde je najvažniji cilj smanjiti troškove i intenzivirati proizvodnju. Rentabilnost proizvodnje podjednako zavisi od izbora sorte i podloge. Sorte kalemljene na slabobujnim podlogama su nižeg rasta što pojednostavljuje agro i fitotehniku, ranije stupaju u plodonošenje i imaju veću produktivnost, što znači i raniji povraćaj ulaganja. Najveći broj postojećih zasada podignut je na veoma bujnim podlogama, kao što su divlja trešnja &ndash; vrapčara (Prunus avium) i magriva (Prunus mahaleb), dok slabobujnu podlogu gizelu 5 odlikuje loša adaptabilnost u uslovima semi-aridne klime. Cilj istraživanja bio je razvijanje metoda pred-selekcije potencijalnih slabobujnih podloga, koje su adaptirane na uslove klime i zemljišta kakvi vladaju na teritoriji Srbije i okruženju. Srbija kao sekundarni centar divergentnosti, pruža velike mogućnosti za kolekcionisanje i proučavanje slabobujnih i patuljastih formi višnje i trešnje od značaja za oplemenjivanje podloga. U toku nekoliko godina evidentirano je 56 genotipova in situ od čega je odabrano 27 najinteresantnijih i kolekcionisano ex situ, za potrebe daljeg ocenjivanja&nbsp; i izučavanja. Utvrđena je značajna genotipska i fenotipska varijabilnost ispitivanog materijala, odakle je bilo moguće izdvojiti nekoliko veoma interesantnih genotipova stepske višnje &ndash; SV2, SV7 i SV8, kao i oblačinske višnje &ndash; OV31 i OV32. U cilju skraćenja perioda selekcije slabobujnih podloga, ispitane su metode pred-selekcije na nivou morfologije i anatomije korenovog sistema, pojedinačnih korena i grančica. Utvrđena je različita arhitektura korenovog sistema vodećih podloga za višnju i trešnju kao i selekcije oblačinske višnje, na osnovu čega se došlo do zaključka da prožimanje supstrata korenovim sistemom oblačinske višnje nije dovoljno da drži sadnicu sigurno, nego je neophodno postavljanje naslona u prvih nekoliko godina. Metoda utvrđivanja ukupne i aktivne površine potapanjem korena u rastvor metilenskog plavog pravi je pokazatelj fiziološke aktivnosti korenovog sistema i pouzdana za predviđanje bujnosti potencijalnih podloga. Detaljno su ispitivane anatomske karakteristike poprečnih preseka i osobine ksilema od najvećeg zanačaja u predviđanju bujnosti (frekvencija traheja, površina traheja, procenat površine traheja na poprečnom preseku korena i grančica), a na osnovu istih su izdvojeni genotipovi SV2 i OV33 od kojih se očekuje slaba bujnost, a čije će se karakteristike dalje proveriti u komparativnim ogledima sa kalemljenjem. Pomenuti anatomski parametri i preliminarni rezultati sa sortom silvija ukazuju da je potencijalna slabobujna podloga genotip stepske višnje SV2. Na osnovu detaljne anatomske karakterizacije dvogodišnjih korena, dvogodišnjih i jednogodišnjih grana, utvrđeno je da je metoda pouzdano sredstvo u predviđanju bujnosti potencijalnih podloga u okviru vrsta i međuvrsnih hibrida roda Prunus, izuzev vrste Prunus cerasus gde je uočeno da drugi parametri imaju ključnu ulogu u redukciji bujnosti nakalemljenih sorti. Smanjenje bujnosti sorti trešnje nakalemljenih na ovu podlogu posledica su fizioloških karakteristika i genetičke konstitucije same vrste, te se dalja ispitivanja moraju usmeriti u tom pravcu. To ukazuje da hidraulična provodljivost zasnovana na površini traheja korena i stabla podloge nije jedini selekcioni kriterijum, nego je važno posmatrati aktivnu površinu usvajanja vode korenovog sistema, anatomske karakteristike spojnog mesta i plemke (sorte). Put do stvaranja gustih zasada mora uzeti u obzir specifičnosti svake kombinacije što podrazumeva opšte kombinacione osobine plemke i opšte kombinacione osobine podloge, kao i njihovu morfološku, anatomsku i fiziološku interakciju i adaptabilnost pedo-klimatskim uslovima. Teorijska hidraulična provodljivost zasnovana na površini traheja korigovana&nbsp; delom ksilema u kom postoji kontinuitet između podloge i plemke &ndash; efektivnim ksilemom i koeficijentom aktivne površine korena predstavlja parametar koji oslikava bujnost sadnice trešnje na odabranim podlogama.</p>

<p>&nbsp;Bakteriozno su&scaron;enje tre&scaron;nje (Prunus avium L.) poslednjih nekoliko godina u mladim zasadima i plantažama tre&scaron;nje predstavlja značajan problem u proizvodnji ove voćne vrste. Simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu su&scaron;enja grana, grančica ili celih stabala, &scaron;to se uglavnom zapaža na mestima rezidbe i oko pupoljaka, sa uočljivim promena boje tkiva kore, koje puca i nastaju rak rane. U periodu od 2012 &ndash; 2015 godine izvr&scaron;en je monitoring zdravstvenog stanja tre&scaron;nje kojim je obuhvaćeno nekoliko plantaža i manjih zasada tre&scaron;nje iz vi&scaron;e lokaliteta na području AP Vojvodine i centralne Srbije (Ritopek). Mlade voćke su očigledno najugroženije, jer smo na osnovu praćenja zdravstvenog stanja u vi&scaron;e lokaliteta i zasadima različite starosti, pojavu bakterioznog su&scaron;enja u jačem ili slabijem intenzitetu, konstatovali samo u mladim zasadima (do 3 godine starosti &ndash; Selenča, Gornji Tavankut, Donji Tavankut, Ljutovo, Mikićevo i Kanjiža). Izolacijama na strandardne hranljive podloge, iz prikupljenih obolelih uzoraka tre&scaron;nje, kao i sa zdravih pupoljaka i listova tre&scaron;nje (epifitna populacija), dobijeni su brojni izolati bakterija P. syringae pvs. od kojih je za dalja ispitivanja odabrano 155 izolata. Identifikikacija dobijenih izolata je izvr&scaron;ena je na osnovu fenotipskih i genotipskih metoda. Na osnovu LOPAT testova izolati pripadaju Ia grupi fluorescentnih vrsta Pseudomonas syringae. Prema GATTa testovima utvrđene su dve grupe izolata u okviru vrste P. syringae: I grupa (G+A+T&ndash;Ta&ndash;) i II grupa (G&ndash;A&ndash;T+Ta+). Dodatni testovi su potvrdili GATTa testove, na osnovu kojih je zaključeno da su&scaron;enje mladih stabala tre&scaron;nje prouzrokuju dve grupe bakterije P. s. pv. syringae (I grupa) i P. s. pv. morsprunorum rasa 1 (II grupa). Među ispitivanim izolatima nije bilo odstupanja u pogledu fenotipskih karakteristika u okviru iste grupe, osim sposobnosti stvaranja siringomicina pojedinih izolata I grupe (pv. syringae). Proverom patogenosti na raznim test biljkama i biljci domaćinu utvrđene su razlike, ali i određene sličnosti između izolata I i II grupe. Jasne razlike između grupa izolata utvrđene su pri inokulaciji zelenih plodova tre&scaron;nje, vi&scaron;nje, ringlova i kru&scaron;ke, paradajza, paprike i mahuna boranije. Pri inokulaciji odvojenih listova jorgovana izolati I grupe (pv. syringae), kao i većina izolata II grupe (pv. morsprunorum rasa 1) su pozitivno reagovali, &scaron;to ukazuje na heterogenost populacije bakterije P. s. pv. morsprunorum rasa 1. Pri inokulaciji sejanaca voćnih podloga (divlja tre&scaron;nja, magriva, divlja &scaron;ljiva, divlja kru&scaron;ka) svi izolati pv. syringae su prouzrokovali karakteristične patolo&scaron;ke promene na podlogama svih voćnih vrsta, a izolati pv. morsprunorum rase 1 takođe na svim vrstama, osim na sejancima divlje &scaron;ljive. Ovi rezultati ukazuju da je &scaron;irenje bakterija moguće i putem podloga koje takođe mogu biti zaražene. Inokulacijama dvogodi&scaron;njih grančica tre&scaron;nje u periodu mirovanja zaključeno je da su svi izolati pv. syringae i morprunorum rasa 1 podjednako patogeni na svim sortama tre&scaron;nje (Burlat, Summit, Hedelfigenska i Germerzdorfska). Najveća dužina nekroze najče&scaron;će je zabeležena na sortama Burlat i Summit u kombinaciji sa izolatima I grupe (pv. syringae) u pojedinim slučajevima i sa izolatima II grupe (pv. morsprunorum rasa 1), a najmanja uglavnom kod sorti Germerzdorfska i Hedelfigenska sa izolatima II grupe (pv. morsprunorum rasa 1). Identifikacija izolata KBNS71 &ndash; 84 (Gornji Tavankut) i KBNS85 &ndash; 94 (Selenča) na bazi MLST kori&scaron;ćenjem gena gyrB, rpoD, gapA i gltA, jasno je pokazala prisustvo dva patovara P. s. pv. syringae i P. s. pv. morsprunorum rasa 1. Pri poređenju sa sojevima H &ndash; 1, V &ndash; 85, V &ndash; 88 (vi&scaron;nja) i V &ndash; 109 (tre&scaron;nja) utvrđene su značajne razlike i postojanje genetskog diverziteta populacije ovih patogena. Simultana detekcija gena syrB i syrD utvrđena je kod 70 izolata I grupe (pv. syringae), a samo SyrB kod 9 izolata iste grupe (pv. syringae). Gen za sintezu koronatina detektovan je kod svih 76 izolata II grupe (pv. morsprunorum rasa 1). Rep &ndash; PCR metodom ustanovljene su značajne razlike (58%) između I i II grupe izolata (pv. syringae i pv. morsprunorum rasa 1). Ispitivani izolati sa tre&scaron;nje u okviru pv. syringae nisu ispoljili međusobne razlike, ali se razlikuju od sojeva sa drugih lokaliteta i ranije izolovanih sa istog domaćina (V &ndash; 109 i T6), kao i od sojeva sa drugih domaćina &ndash; vi&scaron;nje (V &ndash; 85) i uljane tikve (Tk21) do 37%. Razlike među izolatima pv. morsprunorum rase 1 iznosile su manje od 5%, a 24% u odnosu na soj CFBP2119 istog patogenog varijeteta. Rep &ndash; PCR analiza ukazala je na nizak nivo heterogenosti ispitivanih izolata u okviru istog patogenog varijeteta. RAPD metoda, kori&scaron;ćenjem većeg broja prajmera, bila je uspe&scaron;nija za poređenje ispitivanih izolata od rep &ndash; PCR. Od testiranih 11 prajmera, 4 (SPH1, DJP17, DJ15, DJ16) su selektovana za dalji rad na osnovu razlika među izolatima unutar patogenih varijeteta. Kumulativna RAPD analiza pokazala je da između ispitivanih izolata pv. syringae postoje razlike do 24%, a 41% u poređenju sa sojem KFB0103, dok su kod izolata pv. morsprunorum rase 1 razlike iznosile do 15%, a 36% u odnosu na soj</p><p>4<br />CFBP2119. Dobijeni rezultati RAPD analize ukazuju da u okviru populacije obe grupe ispitivanih izolata postoji određena heterogenost, ali je genetski diverzitet izraženiji kod pv. syringae. Proučavanjem epidemilogije ovih patogena u poljskim uslovima inokulacijom jednogodi&scaron;njih grana / mladara sortama Burlat, Germerzdorfska, Hedelfigenska i Droganova žuta, zaključeno je da tre&scaron;nja u na&scaron;im agroekolo&scaron;kim uslovima ranije postaje osetljiva (oktobar) prema P. s. pv. morsprunorum rasa 1 u odnosu na pv. syringae. Prvi pozitivni rezultati pri inokulaciji sojevima pv. syringae utvrđeni su pri inokulaciji u novembru. U pogledu dužine nekroze najuspe&scaron;nije su bile novembarske inokulacije (najduže nekroze; 2,17 &ndash; 3,35 cm), uspe&scaron;ne su bile i januarske i martovske inokulacije, ali je dužina nekroze bila sve manja, respektivno. Generalno najduže nekroze su ostvarene kod sorte Burlat, a najkraće kod sorte Germerzdorfska. Sve inokulacije urađene u periodu vegetacije su bile negativne. Inokulacijama dvo &ndash; trogodi&scaron;njih grana na sorti Summit prve uspe&scaron;ne inokulacije (oba patovara) su ostvarene tek u novembru (oktobarske su bile negativne), kada je utvrđena i veća agresivnost patovara syringae. Pri inokulacijama u januaru dužina nekroze je bila manja, a martovska je bila negativna. Sve inokulacije vr&scaron;ene u periodu od bubrenja pupoljaka do opadanja li&scaron;ća takođe su bile negativne. Ispitivanjem osetljivosti sotrimenta tre&scaron;nje i pojedinih sorti vi&scaron;nje zaključeno je da su prema oba patovara (syringae i morsprunorum rasa 1) najosetljivije sorte tre&scaron;nje Katalin, Linda, Summit, New Star i Burlat, srednje osetljive su sorte vi&scaron;nje Erdi Botermo i sorte tre&scaron;nje Droganova žuta, CarmCarmen, Germerzdorfska i Rana od Noara, a slabo osetljive sorte vi&scaron;nje &Scaron;panska i Ujfeheti firto&scaron; i sorta tre&scaron;nje Rita.</p> / <p>Bacterial die back (canker) of sweet cherry (Prunus avium L.) in young orchards and sweet cherry plantations in the past few years has been a significant problem in the production of this fruit species. Symptoms of the disease were manifested in the form of drying branches, twigs or whole trees, which were mainly observed in places of pruning or around the buds, bark changes a color, cracks and cankers has formed. In the period 2012 - 2015 monitoring of the health status of sweet cherries was carried out covering several plantations and smaller orchards of sweet cherries in several localities in Vojvodina and central Serbia (Ritopek). Young fruit trees are obviously the most susceptible, based on monitoring of the health status in many localities and plantations of different ages, the occurrence of bacterial canker in a stronger or weaker intensity was found only in young plantations (up to 3 years old - Selenča, Gornji Tavankut, Donji Tavankut, Ljutovo, Mikićevo and Kanjiža). From collected diseased samples of sweet cherries, as well as healthy buds and leaves of sweet cherry (epiphytic population) isolations on standard nutrient medium, were obtained numerous isolates of P. syringae pvs. and for further investigations was selected 155 isolates. Identification of isolates was performed on the basis of phenotypic and genotypic methods. Based on LOPAT tests isolates belonging to Ia group fluorescent Pseudomonas syringae. According to GATTa tests two groups of P. syringae isolates were identified, I group (G+A+T-Ta-) and II group (G-A-T+Ta+). Additional tests confirmed the GATT tests, on the basis which it was concluded that the drying of young sweet cherry trees caused P. s. pv. syringae (I group) and P. s. pv. morsprunorum race 1 (II group). Among the tested isolates was not exceptions in phenotypic characteristics within the same group, except for the ability to produced syringomycine for some isolates of I groups (pv. syringae). In pathogenicity tests on various plants and host plant were observed differences, but also and some certain similarity between isolates of I and II groups. Clear differences between the groups of isolates were determined in the inoculations of green fruit of sweet cherry, sour cherry, cherry plum and pears, tomatoes, peppers and green bean pods. In the case of inoculation of separate lilac leaves isolates of I group (pv. syringae) and most isolates of II group (pv. morsprunorum race 1) reactions were positive, what indicating the heterogeneity of the population of P. s. pv. morsprunorum race 1. In the inoculation of fruit rootstock seedlings (wild cherry, Magriva, wild plum, wild pear) all isolates pv. syringae caused the characteristic pathological changes on the all fruit species, isolates of pv. morsprunorum race 1 also except on the seedlings of wild plum. These results suggest that the spreading of bacteria is possibly through the rootstock that can also be infected. Inoculations of two &ndash; years old branches of sweet cherry during dormancy, was concluded that all isolates pv. syringae and morprunorum race 1 were equally pathogenic in all sweet cherry cultivars (Burlat, Summit, Hedelfigen and Germersdorf). The longest length of necrosis usually was observed on the cultivars Burlat and Summit in combination with isolates of I groups (pv. syringae), in some cases with isolates of II group (pv. morsprunorum race 1), and the lowest mainly in cultivars Germersdorf and Hedelfigen with isolates of II group (pv. morsprunorum race 1). Identification of isolates KBNS71 - 84 (GornjiTavankut) and KBNS85 - 94 (Selenča) based on MLST using genes gyrB, rpoD, gapA and gltA genes clearly showed the presence of two patovars P. s. pv. syringae and P. s. pv. morsprunorum race 1. Comparison with strains H - 1, V - 85 V - 88 (sour cherry) and V - 109 (sweet cherry) showed significant differences and the existence of genetic diversity in the population of these pathogens. Simultaneous detection of syrB and syrD gene was found in 70 isolates of I group (pv. syringae) and only syrB gene in 9 isolates of the same group (pv. syringae). The gene for coronatine synthesis was detected in all 76 isolates of II group (pv. morsprunorum race 1). Rep - PCR method detected significant differences (58%) between isolates of I and II groups (pv. syringae and pv. morsprunorum race 1). The tested isolates from sweet cherry within pv. syringae did not show differences between them, but they were different from the strains from other locations and previously isolated from the same host (V - 109 and T6), as well as strains from other hosts - cherry (V - 85) and pumpkin (Tk21) to 37 %. The differences between isolates pv. morsprunorum race 1 were less than 5% and 24% compared to the same pathovar strain CFBP2119. Rep - PCR analysis indicated a low level of heterogeneity of isolates within the same pathovar. RAPD method using a large number of primers were more successful to compare isolates than rep - PCR. Among 11 tested primers, 4 (SPH1, DJP17, DJ15, DJ16) were selected for further work on the basis of the difference between isolates within same pathovar. Cumulative RAPD analysis showed up to 24% differences among tested isolates of pv. syringae and 41% compared to the strain KFB0103, while among isolates pv. morsprunorum race 1 differences were 15% and 36% compared to the strain CFBP2119. The results of RAPD analysis indicate that a certain heterogeneity<br />7<br />exists in the population of both tested groups of isolates, but genetic diversity is more pronounced among isolates of pv. syringae. Studying the epidemiology of this pathogen in field conditions, by inoculating one &ndash; year old branches / or shoots sweet cherry cultivars Burlat, Germersdorf, Hedelfigen and Droganova žuta, it was concluded that the sweet cherry in our agroecological conditions becoming sensitive (October) to P. s. pv. morsprunorum race 1 before in relation to the pv. syringae. The first positive results of inoculations with strains pv. syringae were determined in November. Regarding the length of necrosis most successful were inoculation in the November (necrosis longest; 2.17 to 3.35 cm), inoculations also were successful in the January and the March, but the length of necrosis was smaller, respectively. Generally longest necrosis were observed in the cultivar Burlat, and the shortest in cultivar Germersdorf. All inoculations carried out in the period of vegetation were negative. Inoculations of two &ndash; three &ndash; years old branches of the cultivar Summit, first successful inoculations (for both pathovar) were observed only in November (October was negative), when a greater aggressiveness of pathovar syringae were determined. In inoculations in January length of necrosis was smaller, and in March was negative. All inoculations carried out in the period from buds swelling to leaf falling were also negative. Investigation susceptibility of sweet cherry and some sour cherry cultivars was concluded that against to both pathovars (syringae and morsprunorum race 1) the most susceptible were cultivars of sweet cherry Katalin, Linda, Summit, New Star and Burlat, medium susceptible were cultivar of sour cherry Erdi Botermo and sweet cherry cultivars Droganova žuta, Carmen, Germersdorf and Rana od Noara and low susceptible cultivars of sour cherry &Scaron;panska and Ujfeheti firto&scaron; and cultivar of sweet cherry Rita.</p>