<p>Decenijama unazad, klijentova oĉekivanja ishoda tretmana isticana su od strane teoretiĉara kontekstualnih psihoterapijskih modela kao jedan od kljuĉnih op&scaron;tih faktora psihoterapijske promene. MeĊutim, rezultati dosada&scaron;njih istraţivanja uloge ovog fenomena daju nekonzistentne rezultate jer se ovom konstruktu pristupa veoma raznovrsno. Pojedini istraţivaĉi istiĉu vaţnost poĉetnih pretretmanskih oĉekivanja ishoda tretmana, drugi ulogu promene oĉekivanja ishoda tretmana u postizanju ţeljene terapijske promene, dok treći istiĉu da se efekti oĉekivanja ishoda tretmana na ishod ostvaruju kako direktno tako i indirektno posredstvom promene klijentovih generalnih oĉekivanja.<br />Da bismo detaljnije istraţili ulogu klijentovih oĉekivanja ishoda tretmana u ostvarivanju psihoterapijske promene, sproveli smo longitudinalno korelaciono istraţivanje koje je za cilj imalo praćenje kako promene klijentovih oĉekivanja ishoda tretmana i generalnih oĉekivanja, tako i varijabli ishoda - op&scaron;te uznemirenosti, pozitivnog i negativnog afekta, te zadovoljstva ţivotom u funkciji protoka psihoterapijskog tretmana. Uzorak se sastojao od ispitanika koji pate od neke forme psiholo&scaron;kog problema subkliniĉkog intenziteta i samoinicijativno su se javili na tretman. Od 117 klijenata inicijelnog uzorka, 36 ispitanika proseĉne starosti 31 godinu i dominantno ţenskog pola (80.6%) privelo je tretman kraju i popunilo upitnike tri meseca nakon zavr&scaron;etka tretmana. Tretman se sastojao od deset susreta sa psihoterapeutom po principu rutinske terapijske prakse Centra za ratnu traumu u Novom Sadu koji su sprovodili 19 psihoterapeuta edukovanih u okvirima razliĉitih psihoterapijskih orijentacija. Istraţivanje je obuhvatalo ukupno &scaron;est merenja - prvo prilikom dijagnostiĉkog susreta sa klijentom, drugo u proseku dve nedelje kasnije neposredno pre poĉetka prve tretmanske seanse, treće nakon treće seanse tretmana, ĉetvrto nakon &scaron;este seanse, peto na kraju tretmana, te &scaron;esto merenje tri meseca nakon zavr&scaron;etka tretmana. Primenjivani su sledeći instrumenti: Skala depresivnosti, anksioznosti i stresa (DASS 21) za procenu op&scaron;te uznemirenosti, Srpski inventar afekata baziran na Positive and Negative Affect Schedule - X (SIAB - PANAS) za procenu pozitivnog i negativnog afekta, Skala zadovoljstva ţivotom (SWLS) za procenu zadovoljstva ţivotom, Skala generalizovane self-efikasnosti (SGSE) i Skala liĉnog optimizma (PO) za procenu generalnih oĉekivanja, te Skala oĉekivanja promene (ACES) za procenu oĉekivanja ishoda tretmana. Serijom analiza kriva latentnog rasta te multilevel analiza me&scaron;ovitih efekata dobijeni su rezultati koji sugeri&scaron;u da dolazi do znaĉajne redukcije op&scaron;te uznemirenosti i negativnog afekta i to pre poĉetka tretmana i u njegovim ranim fazama, dok se zadovoljstvo ţivotom i pozitivni afekat znaĉajno ne menjaju u funkciji protoka tretmana. Promena pozitivnih i negativnih pokazatelja klijentovog stanja ne prate obrnuto proporcionalni obrazac. Oĉekivanja ishoda tretmana i liĉni optimizam linearno rastu nakon poĉetka tretmana, dok generalizovana self-efikasnost znaĉajno raste u zavr&scaron;noj fazi tretmana. Vrednosti praćenih varijabli stabilne su tri meseca nakon kraja tretmana. Pretretmanska oĉekivanja ishoda tretmana, kao i njihov porast tokom tretmana, znaĉajani su prediktori trendova svih praćenih varijabli. Porast liĉnog optimizma ima nedvosmislenu medijacionu ulogu u relacijama porasta oĉekivanja ishoda tretmana i promene u kriterijumima, dok porast generalizovane self-efikasnosti nema tu ulogu, te se vi&scaron;e moţe smatrati ishodom nego medijatorom ishoda tretmana. Nasumiĉni efekti i rezidualne varijanse ovih modela sugeri&scaron;u postojanje moderacionog efekta trećih varijabli, ali rezultati pokazuju da pretretmanska oĉekivanja ishoda tretmana takvu ulogu ne poseduju.<br />Rezultati snaţno idu u prilog kontekstualnim modelima u psihoterapiji i istiĉu da su klijentova pretretmanska oĉekivanja ishoda tretmana i promena tih oĉekivanja tokom tretmana neosporivo moćni op&scaron;ti faktori promene koji u znaĉajnoj meri predviĊaju i obja&scaron;njavaju ishod psihoterapijskog tretmana.</p>