<p>Polazeći od predmeta i sadržaja turizma (kombinacije odnosa obezbeđenja produkta, usluga i pogodnosti turizma, olak&scaron;ano je uočiti vi&scaron;eznačnost delovanja turizma na privredni razvoj Crnogorskog primorja. Za Primorje je od osobitog značaja pratiti ekonomske efekte turizma, koji se sastoji u sledećem: -neposrednom razvoju delatnosti iz kompleksa turističke privrede, - realizaciji značajnog deviznog priliva putem razvoja inostranog turizma - podsticanju razvoja manje razvijenih područja - posebne pogodnost treba videti u činjenici da se iz godine u godinu zakonomerno uvećava turistička tražnja - prihvatanje koncepta ubrzane industrijalizacije kao metoda razvoja. Kroz odvijanje procesa vlasničke, organizaciono-upravljačke i finansijske transformacije, hotelsko-turistička privreda nadalje će ostvarivati povoljniji&nbsp; kvalitet u ekonomiji.</p> / <p>In the wide area of the montenegrain coast, there are objects foreseen for recreation, nauticsm, commune activities and others, about which there will be said in the chapter. It was very difficult to get to any information about some of those objects, so that they will be analysed on a more general level, like the dwelling houses, temporary objects, sports grounds, as well as social and private institutions.</p>

<p>Западна&nbsp; Србија&nbsp; у&nbsp;&nbsp; себи&nbsp; обједињује&nbsp; три&nbsp; округа&nbsp; са24&nbsp; општине&nbsp;&nbsp; у&nbsp; Републици&nbsp; Србији&nbsp; и&nbsp;смештена&nbsp; је&nbsp; у&nbsp;&nbsp; њеном&nbsp; западном&nbsp; делу.&nbsp; Простире&nbsp; се&nbsp; на&nbsp; површини&nbsp; од11.882 km&sup2;&nbsp; што&nbsp; представља&nbsp;13,45%&nbsp; територије&nbsp; Републике.&nbsp; Транзитност&nbsp; положаја&nbsp; је,&nbsp; кроз&nbsp; историју,&nbsp; условио&nbsp; богато&nbsp; културно-историјско наслеђе.&nbsp;</p><p>Западна&nbsp; Србија&nbsp; се&nbsp; у&nbsp; овом&nbsp; истраживању&nbsp;&nbsp; нашла&nbsp; као&nbsp; раскрсница&nbsp; различитих&nbsp; идеологија,&nbsp;култура,&nbsp; менталитета,&nbsp; вера,&nbsp; те&nbsp;&nbsp; богатог&nbsp; материјалног&nbsp; и&nbsp; духовног&nbsp; наслеђа&nbsp; прожетог&nbsp; изузетним&nbsp;природним&nbsp; вредностима.&nbsp; Темељном&nbsp; валоризацијом&nbsp; њених&nbsp; потенцијала,&nbsp; могла&nbsp; би&nbsp; постати&nbsp;окосница развоја туризма, како&nbsp; у&nbsp; административним границама, тако и&nbsp; у&nbsp; ширем региону.&nbsp;</p><p>Обилује&nbsp; споменицима&nbsp; културе&nbsp; где&nbsp; су&nbsp;&nbsp; заступљени&nbsp; најразличитији&nbsp; облици,&nbsp; од&nbsp; археолошких&nbsp;налазишта,&nbsp; преко&nbsp; дела&nbsp; са&nbsp; споменичким&nbsp; и&nbsp; уметничким&nbsp; својствима,&nbsp; до&nbsp; савремених&nbsp; облика&nbsp;културног&nbsp; уздизања. Сви ови облици требало би да на адекватан начин буду&nbsp; укључени&nbsp; у креирање&nbsp;и&nbsp; развој&nbsp; културног&nbsp; туризма&nbsp; и&nbsp; да,&nbsp; као&nbsp; такви,&nbsp; постану&nbsp; стална&nbsp; понуда&nbsp; у&nbsp; осталим &nbsp;облицима&nbsp;туристичких кретања, као што су&nbsp; спортско-рекреативни, екскурзиони, излетнички туризам и сл.&nbsp;</p><p>Културно-историјско&nbsp; наслеђе&nbsp; није&nbsp; адекватно&nbsp; заштићено,&nbsp; недовољно&nbsp; је&nbsp; презентовано,&nbsp;интерпретирано&nbsp; и&nbsp; промовисано,&nbsp; тако&nbsp; да&nbsp; није&nbsp; адекватно&nbsp; укључено&nbsp; у&nbsp;&nbsp; туристичку&nbsp;&nbsp; понуду.&nbsp; Међутим,&nbsp;оно&nbsp; што&nbsp; поседујемо&nbsp; је&nbsp; богато&nbsp; нематеријално&nbsp; наслеђе.&nbsp; Туристима&nbsp; треба&nbsp; понудити&nbsp; нематеријалне&nbsp;културне&nbsp; ресурсе&nbsp; што&nbsp; је&nbsp; основ&nbsp; туристичког&nbsp; доживљаја&ndash;&nbsp; уживање&nbsp; у&nbsp;&nbsp; културној&nbsp; интеракцији,&nbsp;упознавање&nbsp; другачије&nbsp; културе&nbsp; и&nbsp; културног&nbsp; идентитета.&nbsp; Акценат&nbsp; треба&nbsp; ставити&nbsp; на&nbsp; старе&nbsp; занате,&nbsp;машине,&nbsp; рурална&nbsp; домаћинства,&nbsp; разне&nbsp; манифестације(сајмове ,&nbsp; вашаре,&nbsp; изложбе).&nbsp; Ово&nbsp; може&nbsp; бити&nbsp;значајна конкурентска предност&nbsp; у&nbsp; региону.</p><p>У&nbsp; комбинацији&nbsp; са&nbsp; природним&nbsp; ресурсима&nbsp; као&nbsp; главним&nbsp; мотивима&nbsp; туристичких&nbsp; кретања&nbsp; у&nbsp;Западној&nbsp; Србији,&nbsp; културни&nbsp; туризам&nbsp; би&nbsp; могао&nbsp; постати&nbsp; значајан&nbsp; фактор&nbsp; унапређења&nbsp; туризма&nbsp;уопште и издвојити се као самостални вид туристичких кретања. С обзиром на тренутно стање, тај&nbsp;моменат ће сачекати неке наредне генерације.&nbsp;</p> / <p>Zapadna&nbsp; Srbija&nbsp; u&nbsp;&nbsp; sebi&nbsp; objedinjuje&nbsp; tri&nbsp; okruga&nbsp; sa24&nbsp; opštine&nbsp;&nbsp; u&nbsp; Republici&nbsp; Srbiji&nbsp; i&nbsp;smeštena&nbsp; je&nbsp; u&nbsp;&nbsp; njenom&nbsp; zapadnom&nbsp; delu.&nbsp; Prostire&nbsp; se&nbsp; na&nbsp; površini&nbsp; od11.882 km&sup2;&nbsp; što&nbsp; predstavlja&nbsp;13,45%&nbsp; teritorije&nbsp; Republike.&nbsp; Tranzitnost&nbsp; položaja&nbsp; je,&nbsp; kroz&nbsp; istoriju,&nbsp; uslovio&nbsp; bogato&nbsp; kulturno-istorijsko nasleđe.&nbsp;</p><p>Zapadna&nbsp; Srbija&nbsp; se&nbsp; u&nbsp; ovom&nbsp; istraživanju&nbsp;&nbsp; našla&nbsp; kao&nbsp; raskrsnica&nbsp; različitih&nbsp; ideologija,&nbsp;kultura,&nbsp; mentaliteta,&nbsp; vera,&nbsp; te&nbsp;&nbsp; bogatog&nbsp; materijalnog&nbsp; i&nbsp; duhovnog&nbsp; nasleđa&nbsp; prožetog&nbsp; izuzetnim&nbsp;prirodnim&nbsp; vrednostima.&nbsp; Temeljnom&nbsp; valorizacijom&nbsp; njenih&nbsp; potencijala,&nbsp; mogla&nbsp; bi&nbsp; postati&nbsp;okosnica razvoja turizma, kako&nbsp; u&nbsp; administrativnim granicama, tako i&nbsp; u&nbsp; širem regionu.&nbsp;</p><p>Obiluje&nbsp; spomenicima&nbsp; kulture&nbsp; gde&nbsp; su&nbsp;&nbsp; zastupljeni&nbsp; najrazličitiji&nbsp; oblici,&nbsp; od&nbsp; arheoloških&nbsp;nalazišta,&nbsp; preko&nbsp; dela&nbsp; sa&nbsp; spomeničkim&nbsp; i&nbsp; umetničkim&nbsp; svojstvima,&nbsp; do&nbsp; savremenih&nbsp; oblika&nbsp;kulturnog&nbsp; uzdizanja. Svi ovi oblici trebalo bi da na adekvatan način budu&nbsp; uključeni&nbsp; u kreiranje&nbsp;i&nbsp; razvoj&nbsp; kulturnog&nbsp; turizma&nbsp; i&nbsp; da,&nbsp; kao&nbsp; takvi,&nbsp; postanu&nbsp; stalna&nbsp; ponuda&nbsp; u&nbsp; ostalim &nbsp;oblicima&nbsp;turističkih kretanja, kao što su&nbsp; sportsko-rekreativni, ekskurzioni, izletnički turizam i sl.&nbsp;</p><p>Kulturno-istorijsko&nbsp; nasleđe&nbsp; nije&nbsp; adekvatno&nbsp; zaštićeno,&nbsp; nedovoljno&nbsp; je&nbsp; prezentovano,&nbsp;interpretirano&nbsp; i&nbsp; promovisano,&nbsp; tako&nbsp; da&nbsp; nije&nbsp; adekvatno&nbsp; uključeno&nbsp; u&nbsp;&nbsp; turističku&nbsp;&nbsp; ponudu.&nbsp; Međutim,&nbsp;ono&nbsp; što&nbsp; posedujemo&nbsp; je&nbsp; bogato&nbsp; nematerijalno&nbsp; nasleđe.&nbsp; Turistima&nbsp; treba&nbsp; ponuditi&nbsp; nematerijalne&nbsp;kulturne&nbsp; resurse&nbsp; što&nbsp; je&nbsp; osnov&nbsp; turističkog&nbsp; doživljaja&ndash;&nbsp; uživanje&nbsp; u&nbsp;&nbsp; kulturnoj&nbsp; interakciji,&nbsp;upoznavanje&nbsp; drugačije&nbsp; kulture&nbsp; i&nbsp; kulturnog&nbsp; identiteta.&nbsp; Akcenat&nbsp; treba&nbsp; staviti&nbsp; na&nbsp; stare&nbsp; zanate,&nbsp;mašine,&nbsp; ruralna&nbsp; domaćinstva,&nbsp; razne&nbsp; manifestacije(sajmove ,&nbsp; vašare,&nbsp; izložbe).&nbsp; Ovo&nbsp; može&nbsp; biti&nbsp;značajna konkurentska prednost&nbsp; u&nbsp; regionu.</p><p>U&nbsp; kombinaciji&nbsp; sa&nbsp; prirodnim&nbsp; resursima&nbsp; kao&nbsp; glavnim&nbsp; motivima&nbsp; turističkih&nbsp; kretanja&nbsp; u&nbsp;Zapadnoj&nbsp; Srbiji,&nbsp; kulturni&nbsp; turizam&nbsp; bi&nbsp; mogao&nbsp; postati&nbsp; značajan&nbsp; faktor&nbsp; unapređenja&nbsp; turizma&nbsp;uopšte i izdvojiti se kao samostalni vid turističkih kretanja. S obzirom na trenutno stanje, taj&nbsp;momenat će sačekati neke naredne generacije.&nbsp;</p> / <p>Western Serbia unites the three districts with 24 municipalities. It covers an area of&nbsp;11,882 km&sup2; (13.45% of the territory of the Republicof Serbia). Its position ensured intensive&nbsp;transit which resulted in rich cultural and historical heritage.&nbsp;</p><p>In this study, Western Serbia is presented as a crossroad of different ideologies, cultures,&nbsp;mentalities, religions, and rich material and spiritual heritage permeated with outstanding natural&nbsp;values. Thorough evaluation of its potential, it could become the driver of tourism development,&nbsp;both within its administrational borders and in wider region.</p><p>Cultural sites are various &ndash; from archeological sites, historical and sacral monuments, to&nbsp;modern forms of culture. All these sites should be&nbsp; adequately included in creating and&nbsp;developing cultural tourism and it should become permanent &nbsp;offer in other forms of cultural&nbsp;movement, such as sports and recreation, excursions, site seeing tourism etc.</p><p>Cultural and historical heritage in Western Serbia is not adequately protected, not enough&nbsp;interpreted and promoted, so it is not an integral&nbsp; part of the tourist industry. However, we have&nbsp;rich immaterial heritage. Tourism sector of this region should offer immaterial cultural resources&nbsp;as a basis of the tourist experience - enjoying in&nbsp; cultural interaction, learning about different&nbsp;cultures and cultural identity. Emphasis should be&nbsp; placed on the old crafts, industrial heritage,&nbsp;rural households, various events (trade shows, fairs, exhibitions). This could be a significant&nbsp;competitive advantage in the region.&nbsp;</p><p>In combination with the natural resources as the main motive of tourist movement in&nbsp;western Serbia, cultural tourism can become an important factor for increasing tourism in&nbsp;general, and distinguish itself as an independent type of tourist movements. Considering current&nbsp;conditions, this will be a challenge for the next generations.</p>

<p>Према Светском савету за путовања и туризам, пословни туризам представља један од најрентабилнијих и најуноснијих облика туризма на међународном туристичком тржишту. У стратешким документима релевантним за развој туризма на нивоу Републике Србије, као и на нивоу АП Војводине, пословни туризам је идентификован као један од приоритетних облика туризма, који на кратак рок може допринети бољем позиционирању дестинација на међународном туристичком тржишту и промовисању туристичке понуде. Упркос својим туристичким атрактивностима, традицији и могућностима за организовање пословних догађаја, Војводина још увек тражи и гради своју позицију на европском тржишту пословних догађаја, у сенци првенствено Београда, али и других дестинација у региону. С обзиром на велику конкуренцију која влада међу дестинацијама пословних догађаја, у овом раду се, применом статистичких метода, испитивала конкурентност Војводине као дестинације пословног туризма. Модел, коришћен у истраживању, настао је на основу Crouch и Ritchie модела конкурентности туристичке дестинације, коме су додати специфични фактори релевантни за дестинације пословног туризма. Истраживање конкурентности Војводине као дестинације пословног туризма спроведено је у периоду од фебруара до јула месеца 2010. године. У истраживању су учествовали различити субјекти на страни туристичке понуде. Применом статистичких метода (дескриптивна статистичка анализа, т-тест за независне узорке и анализа варијансе ANOVA), утврђени су главни конкуренти Војводине, као и слабости и предности Војводине у односу на конкурентне дестинације. Резултати истраживања показују да примарни сет дестинација које су конкуренти пословном туризму Војводине, чине Мађарска, Хрватска и Словенија. На нивоу појединачних дестинација, поред већ три поменуте, сваки трећи испитаник види Београд као једног од три главна конкурента пословном туризму Војводине, што указује на међукластерску конкурентност у туризму Србије. Дескриптивна статистичка анализа је показала да Војводина није конкурентна дестинација пословног туризма у окружењу. &bdquo;Менаџмент дестинације&ldquo; и &bdquo;политика дестинације, планирање и развој&ldquo; су најслабије карике у моделу конкурентности Војводине као туристичке дестинације, док су атрибути дестинације: мултикултурална средина, гастрономска понуда и гостољубивост локалног становништва конкурентне предности Војводине. Непрепознатљивост дестинације на европском тржишту пословних догађаја, непостојање организованог система за развој пословног туризма (конгресни биро, кластери, јавно-приватно партнерство), недовољне промотивне активности дестинације у односу на конкуренте, непостојање специјализованих кадрова и агенција за пословни туризам су актуелни проблеми и недостаци у пословном туризму Војводине, који захтевају посебну пажњу креатора туристичке политике и носилаца развоја туризма, како на нивоу Војводине, тако и на нивоу Србије.</p> / <p>Prema Svetskom savetu za putovanja i turizam, poslovni turizam predstavlja jedan od najrentabilnijih i najunosnijih oblika turizma na međunarodnom turističkom tržištu. U strateškim dokumentima relevantnim za razvoj turizma na nivou Republike Srbije, kao i na nivou AP Vojvodine, poslovni turizam je identifikovan kao jedan od prioritetnih oblika turizma, koji na kratak rok može doprineti boljem pozicioniranju destinacija na međunarodnom turističkom tržištu i promovisanju turističke ponude. Uprkos svojim turističkim atraktivnostima, tradiciji i mogućnostima za organizovanje poslovnih događaja, Vojvodina još uvek traži i gradi svoju poziciju na evropskom tržištu poslovnih događaja, u senci prvenstveno Beograda, ali i drugih destinacija u regionu. S obzirom na veliku konkurenciju koja vlada među destinacijama poslovnih događaja, u ovom radu se, primenom statističkih metoda, ispitivala konkurentnost Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma. Model, korišćen u istraživanju, nastao je na osnovu Crouch i Ritchie modela konkurentnosti turističke destinacije, kome su dodati specifični faktori relevantni za destinacije poslovnog turizma. Istraživanje konkurentnosti Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma sprovedeno je u periodu od februara do jula meseca 2010. godine. U istraživanju su učestvovali različiti subjekti na strani turističke ponude. Primenom statističkih metoda (deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke i analiza varijanse ANOVA), utvrđeni su glavni konkurenti Vojvodine, kao i slabosti i prednosti Vojvodine u odnosu na konkurentne destinacije. Rezultati istraživanja pokazuju da primarni set destinacija koje su konkurenti poslovnom turizmu Vojvodine, čine Mađarska, Hrvatska i Slovenija. Na nivou pojedinačnih destinacija, pored već tri pomenute, svaki treći ispitanik vidi Beograd kao jednog od tri glavna konkurenta poslovnom turizmu Vojvodine, što ukazuje na međuklastersku konkurentnost u turizmu Srbije. Deskriptivna statistička analiza je pokazala da Vojvodina nije konkurentna destinacija poslovnog turizma u okruženju. &bdquo;Menadžment destinacije&ldquo; i &bdquo;politika destinacije, planiranje i razvoj&ldquo; su najslabije karike u modelu konkurentnosti Vojvodine kao turističke destinacije, dok su atributi destinacije: multikulturalna sredina, gastronomska ponuda i gostoljubivost lokalnog stanovništva konkurentne prednosti Vojvodine. Neprepoznatljivost destinacije na evropskom tržištu poslovnih događaja, nepostojanje organizovanog sistema za razvoj poslovnog turizma (kongresni biro, klasteri, javno-privatno partnerstvo), nedovoljne promotivne aktivnosti destinacije u odnosu na konkurente, nepostojanje specijalizovanih kadrova i agencija za poslovni turizam su aktuelni problemi i nedostaci u poslovnom turizmu Vojvodine, koji zahtevaju posebnu pažnju kreatora turističke politike i nosilaca razvoja turizma, kako na nivou Vojvodine, tako i na nivou Srbije.</p> / <p> According to World Travel &amp; Tourism Council, business tourism is one of the most profitable<br /> forms of tourism on the international tourism market. In tourism related strategic documents of the<br /> Republic of Serbia and of the Autonomous Province of Vojvodina, business tourism is considered<br /> as one of priorities in tourism development that could improve destination position on the<br /> international tourism market. In despite of tourist attractions, tradition in organization of business<br /> events and possibilities for business events creation, Vojvodina Province has still been in the<br /> process of searching and building its position on the European business events market, in the<br /> shadow of Belgrade and other destinations in the region. Considering great competition among<br /> destinations worldwide in holding business events, the subject of this dissertation was to examine<br /> the competitiveness of Vojvodina Province as a business tourism destination. Model, used in this<br /> research, was created based on Crouch и Ritchie model of tourist destination competitiveness,<br /> which was modified adding specific factors relevant for business tourism destination. Research was<br /> conducted in the period February - July 2010 among the representatives of tourism offer and<br /> tourism experts in Vojvodina Province. Statistical methods, used in research are descriptive<br /> statistical analysis, t-test and analysis of variance ANOVA. The results show the competitors of<br /> Vojvodina Province as a business tourism destination, as well as weaknesses (or disadvantages) and<br /> strengths of Vojvodina Province in comparison to its primary competitors. The primary competitors<br /> of Vojvodina province as a business tourism destination, identified in this research, are Hungary,<br /> Croatia and Slovenia. Also, every third participant in research mentioned Belgrade as a competitor<br /> of Vojvodina Province. The results of descriptive statistical analysis show that Vojvodina Province<br /> is not competitive business tourism destination in the region. The weakest competitiveness factors<br /> are destination management and tourism policy, planning and development, whereas the destination<br /> attributes: multicultural environment, gastronomy offer and hospitality of locals are the competitive<br /> advantages of Vojvodina Province. Absence of recognition and awareness of destination on<br /> European business events market, non existence of destination convention bureau, insufficient<br /> promotion activities, absence of human resources and agencies specialized in business events are<br /> actual problems and weaknesses of business tourism in Vojvodina Province, which should be in<br /> focus of tourism policy makers and tourism development plans.</p>

<p>Предмет проучавања докторске дисертације&nbsp;&bdquo;Примена HOLSAT модела за истраживање&nbsp;задовољства страних туриста у градским&nbsp;центрима Србије&ldquo; је туристичко задовољство као&nbsp;средство за одређивање дестинацијског квалитета.&nbsp;<br />Београд и Нови Сад су најпосећенији градски&nbsp;центри Србије и представљају главне тачке развоја&nbsp;туризма у земљи, због чега су обухваћени овим&nbsp;истраживањем. Основни циљ дисертације је био да&nbsp;се утврди стањe квалитета, могућности и&nbsp;<br />перспективе развоја туризма у Београду и Новом&nbsp;Саду на основу задовољства страних туриста. У те&nbsp;<span style="font-size: 12px;">осврхе је упослен HOLSAT модел. Резултати&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">истраживања су остварили основни циљ&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">дисертације, а HOLSAT модел је потврђен као&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">адекватно средство за утврђивање дестинацијског&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">квалитета&nbsp; што може допринети његовој широј&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">употреби у домаћој литератури и пракси.</span></p> / <p>Predmet proučavanja doktorske disertacije&nbsp;&bdquo;Primena HOLSAT modela za istraživanje&nbsp;zadovoljstva stranih turista u gradskim&nbsp;centrima Srbije&ldquo; je turističko zadovoljstvo kao&nbsp;sredstvo za određivanje destinacijskog kvaliteta.&nbsp;<br />Beograd i Novi Sad su najposećeniji gradski&nbsp;centri Srbije i predstavljaju glavne tačke razvoja&nbsp;turizma u zemlji, zbog čega su obuhvaćeni ovim&nbsp;istraživanjem. Osnovni cilj disertacije je bio da&nbsp;se utvrdi stanje kvaliteta, mogućnosti i&nbsp;<br />perspektive razvoja turizma u Beogradu i Novom&nbsp;Sadu na osnovu zadovoljstva stranih turista. U te&nbsp;<span style="font-size: 12px;">osvrhe je uposlen HOLSAT model. Rezultati&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">istraživanja su ostvarili osnovni cilj&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">disertacije, a HOLSAT model je potvrđen kao&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">adekvatno sredstvo za utvrđivanje destinacijskog&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">kvaliteta&nbsp; što može doprineti njegovoj široj&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">upotrebi u domaćoj literaturi i praksi.</span></p> / <p>The subject of the dissertation &bdquo;Application of HOLSAT model for research of foreign tourists&rsquo; satisfaction in city centers of Serbia&ldquo;is tourist satisfaction as a tool for assessing&nbsp; quality of tourist destination. Belgrade and Novi Sad are the most visited&nbsp;urban &nbsp;centers of Serbia and they are the principal stages of the tourism development in the state, because they were included in this survey. The main goal of the dissertation was to find out the quality status, opportunities and prospects of development of tourism in Belgrade and Novi Sad based on satisfaction of the tourists. For this purpose it was employed HOLSAT model. Research results achieved the main goal of the dissertation,&nbsp; and HOLSAT model was confirmed as an adequate tool for assessing destination quality which may contribute to its widespread use in our literature and practice.</p>