Global ETD Search

1	Ефекти примене мултимедије у настави физике у првом разреду средње стручне школе / Efekti primene multimedije u nastavi fizike u prvom razredu srednje stručne škole / Effects of multimedia application on teachingphysics in the first grade of secondary vocational school Radlović-Čubrilo Danijela 22 May 2015 (has links) <p>У раду су приказани резултати истраживања спроведеног са циљем да се испитају свеукупни ефекти примене мултимедије у настави физике у првом разреду средње стручне школе. У оквиру првог дела истраживања испитан је утицај примене мултимедије у настави физике на квантум и квалитет знања ученика, као и њихову ретенцију у односу на традиционални облик извођења наставе. Други део истраживања је за циљ имао испитивање ставова ученика према мултимедијалној настави физике. Истраживање је спроведено на узорку од 140 ученика првог разреда Техничке школе у Кикинди.</p><p>Први део истраживања реализован је  експерименталном методом  –  експеримент  са паралелним групама. Независна варијабла истраживања била је  <em>мултимедијална настава</em>, док су зависне варијабле биле  <em>квантум</em>  и <em>квалитет  </em>знања ученика.  Квалитет знања  ученика разматран је према Блумовој таксономији у три  категорије когнитивног домена:  знање (памћење), разумевање и примена.  За испитивање утицаја главних ефеката  –  групе (облика наставе) и времена, као и њихове интеракције на квантум и<br />квалитет знања ученика  употребљена је анализа варијансе са поновљеним мерењима, док је за испитивање разлика у квантуму и квалитету знања између група у индивидуалним  временским моментима  –  иницијалном, финалном и ретенционом употребљена униваријантна анализа варијансе.  Утврђено је да је примена мултимедије у настави физике резултовала статистички значајним повећањем квантума и квалитета знања  ученика у свим категоријама, као и ретенције знања у категорији примена у односу на традиционални облик извођења наставе.</p><p>Други део истраживања реализован је анкетирањем  ученика упитником о мултимедијалној настави физике у форми Ликертове петостепене скале  за мерење ставова.  Факторском анализом упитника издвојене су три димензије ставова према мултимедијалној настави физике које су назване:  <em>Повећано интересовање  </em>за мултимедијалну наставу,<em>  Олакшано учење</em>  путем мултимедијалне наставе и <em> Тешкоће у праћењу  </em>мултимедијалне наставе.  Резултати анкетирања потврдили су да ученици имају генерално позитивне ставове према мултимедијалној настави физике. Истраживањем је такође утврђено да се ставови ученика који су били потвргнути различитом експерименталном третману не разликују, као и де не постоји повезаност<br />ставова ученика према мултимедијалној настави физике са оценом из физике и<br />општим успехом ученика.</p><p>Резултати истраживања указују на оправданост примене мултимедије у  наставној пракси са циљем да се  развијају позитивни  ставови  према учењу физике  и  поспеши разумевање фундаменталних физичких концепата и закона,  те самим тим повећа ефикасност наставе физике.</p> / <p>U radu su prikazani rezultati istraživanja sprovedenog sa ciljem da se ispitaju sveukupni efekti primene multimedije u nastavi fizike u prvom razredu srednje stručne škole. U okviru prvog dela istraživanja ispitan je uticaj primene multimedije u nastavi fizike na kvantum i kvalitet znanja učenika, kao i njihovu retenciju u odnosu na tradicionalni oblik izvođenja nastave. Drugi deo istraživanja je za cilj imao ispitivanje stavova učenika prema multimedijalnoj nastavi fizike. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 140 učenika prvog razreda Tehničke škole u Kikindi.</p><p>Prvi deo istraživanja realizovan je  eksperimentalnom metodom  –  eksperiment  sa paralelnim grupama. Nezavisna varijabla istraživanja bila je  <em>multimedijalna nastava</em>, dok su zavisne varijable bile  <em>kvantum</em>  i <em>kvalitet  </em>znanja učenika.  Kvalitet znanja  učenika razmatran je prema Blumovoj taksonomiji u tri  kategorije kognitivnog domena:  znanje (pamćenje), razumevanje i primena.  Za ispitivanje uticaja glavnih efekata  –  grupe (oblika nastave) i vremena, kao i njihove interakcije na kvantum i<br />kvalitet znanja učenika  upotrebljena je analiza varijanse sa ponovljenim merenjima, dok je za ispitivanje razlika u kvantumu i kvalitetu znanja između grupa u individualnim  vremenskim momentima  –  inicijalnom, finalnom i retencionom upotrebljena univarijantna analiza varijanse.  Utvrđeno je da je primena multimedije u nastavi fizike rezultovala statistički značajnim povećanjem kvantuma i kvaliteta znanja  učenika u svim kategorijama, kao i retencije znanja u kategoriji primena u odnosu na tradicionalni oblik izvođenja nastave.</p><p>Drugi deo istraživanja realizovan je anketiranjem  učenika upitnikom o multimedijalnoj nastavi fizike u formi Likertove petostepene skale  za merenje stavova.  Faktorskom analizom upitnika izdvojene su tri dimenzije stavova prema multimedijalnoj nastavi fizike koje su nazvane:  <em>Povećano interesovanje  </em>za multimedijalnu nastavu,<em>  Olakšano učenje</em>  putem multimedijalne nastave i <em> Teškoće u praćenju  </em>multimedijalne nastave.  Rezultati anketiranja potvrdili su da učenici imaju generalno pozitivne stavove prema multimedijalnoj nastavi fizike. Istraživanjem je takođe utvrđeno da se stavovi učenika koji su bili potvrgnuti različitom eksperimentalnom tretmanu ne razlikuju, kao i de ne postoji povezanost<br />stavova učenika prema multimedijalnoj nastavi fizike sa ocenom iz fizike i<br />opštim uspehom učenika.</p><p>Rezultati istraživanja ukazuju na opravdanost primene multimedije u  nastavnoj praksi sa ciljem da se  razvijaju pozitivni  stavovi  prema učenju fizike  i  pospeši razumevanje fundamentalnih fizičkih koncepata i zakona,  te samim tim poveća efikasnost nastave fizike.</p> / <p>The paper presents the results of research conducted in order to examine the overall effects of<br />the multimedia application in teaching physics in the first grade of seco ndary vocational<br />school. In the first part of the research, the impact of multimedia application in teaching<br />physics to quantum and quality of students’ knowledge was examined, as well as their<br />retention compared to the traditional method of teaching. The  aim of the second part of the<br />research was to examine students’  attitudes to multimedia in teaching physics. The research<br />was carried out on a sample of 140 students of the first grade of Technical School in Kikinda.<br />The first  part of the research  was conducted  by the experimental method  –  the  experiment<br />with parallel groups.  The research independent  variable was  <em>multimedia  teaching</em>,  while  the<br />dependent variables were <em> quantum</em>  and  <em>quality </em> of students’  knowledge.  The quality  of<br />students’  knowledge  was  tested  in accordance  with  Bloom's taxonomy in  three categories  of<br />the  cognitive  domain:  knowledge  (memory),  comprehension and application.  Analysis  of<br />variance  with  repeated measurements  was used to examine the influence of major  effects  –<br />groups  (teaching methods)  and time,  as well as  their interactions  on  quantum  and quality  of<br />students’  knowledge,  while univariate  analysis  of variance  was  used in  testing  the difference<br />in quantum and quality of knowledge between groups in individual moments of time - initial,<br />final and  retention.  It was found  that the use  of multimedia in  teaching physics  resulted in  a<br />statistically  significant increase in  the quantity  and  quality of students’ knowledge  in all<br />categories,  as well as the  retention  of knowledge  in the category of  application  compared to<br />the traditional teaching method.<br />In the second part of research the students were surveyed by a questionnaire about<br />multimedia in teaching physics in the form of the Likert-Type five-point scale for measuring<br />attitude.  Factor analysis  of the questionnaire  identified three  dimensions  of attitudes toward<br />multimedia  teaching in physics,  called:  <em>Increased  interest</em>  in  multimedia  teaching,  <em>Learning<br />facilitated </em> through  multimedia  teaching and  <em>Difficulties  in  following </em> multimedia<br />presentations.  The survey results  confirmed that  students  generally had  positive attitudes<br />toward  multimedia  in teaching physics.  The survey  also  found that the  attitudes of students<br />who  have been subjected to  different  experimental  treatment  did not differ, and  that  there<br />was no  correlation between  students' attitudes  toward  multimedia in  teaching physics  with<br />the grade in physics and general achievement of students.<br />The research results indicate the validity of multimedia application in teaching practice with<br />the aim of  developing  positive attitudes  towards learning  physics and  enhancing<br />understanding of fundamental physical concepts and laws, and thus increasing the efficiency<br />of teaching physics.</p>
2	Педагошки ефекти Програма „Корак по корак“ у основним школама уРепублици Србији / Pedagoški efekti Programa „Korak po korak“ u osnovnim školama uRepublici Srbiji / Pedagogical effects of the Program"Stepby step" in primary schools in theRepublic of Serbia Malešević Dragana 30 May 2016 (has links) <p>У дисертацији су истраживани педагошки ефекти примене елемената Програма &bdquo;Корак по корак“ у основним школама у Републици Србији. Указано је на стратешке правце развоја образовања у Републици Србији дефинисаних документом, који је 25. октобра 2012. године усвојила Влада Републике Србије, &bdquo;Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године“, чија је мисија да у XXI веку осигура систем образовања у Републици Србији као основни темељ живота и развоја сваког појединца, друштва и државе заснованог на знању.<br />Посебнo је сагледаван Програм &bdquo;Корак по корак“, методологијa усмеренa на дете, који се у основним школама Републике Србије реализује у својим елементима од 2003/4. школске године. Основни циљ нашег истраживања је да на основу анкетирања ставовa и мишљењa наставника, родитеља и ученика, тестирања знања ученика и социометријског испитивања утврдимо педагошке ефекте примене елемената Програма &bdquo;Корак по корак“ у Републици Србији испитивањем когнитивних, социјалних и афективних ефеката. Конкретно, циљ нам је да утврдимо разлике у педагошким ефектима који се остварују у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак“ у односу на одељења у којима се елементи овог програма не примењују. Поред тога, намера нам је и да испитамо какве су могућности примене Програма &bdquo;Корак по корак“ у Републици Србији и који су фактори који су подстицали, а који отежавали досадашњу примену овог програма у Републици Србији.<br />Истраживање је спроведено на узорку од 1617 испитаника, од којих је 43 наставника који предају у другом, трећем и четвртом разреду основне школе, 807 ученика из другог, трећег и четвртог разреда основне школе и 767 родитеља тих ученика у осам основних школа из Новог Сада, Селенче, Пивница, Ниша и Београда. Укупан узорак смо поделили у две групе – прву и другу групу. Прву групу су чинили наставници, родитељи ученика и ученици који су у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак“, а другу групу наставници, родитељи ученика и ученици који су у одељењима у којима се не примењују елементи овог програма.<br />vii<br />Истраживање ефеката Програма &bdquo;Корак по корак“ је емпиријског карактера и одговара корелационом, неексперименталном нацрту. Истраживање је сложено и састоји се из неколико фаза и одвојених студија, које су спровођене на различитим популацијама, односно узорцима, наставника, ученика основних школа и њихових родитеља. Прва студија се односи на анализу педагошких ефеката наставе на основу процене наставника, ученика и родитеља понуђених тврдњи из упитника, друга студија на постигнућа ученика на тесту знања из предмета Природа и друштво, трећа студија на интерперсоналне односе међу ученицима, а четврта на анализу могућности и факторе спровођења Програма &bdquo;Корак по корак“ у школама у Републици Србији. Да би се провериле хипотезе и реализовали истраживачки задаци, у истраживању су коришћене, како квантитивне, тако и квалитативне технике прикупљања података. Конкретно, коришћена је анализа садржаја, затим скале процене, тестови знања и социометријски поступак. Испитивање ефеката програма остварено је анкетирањем на основу скале процене, упоређивањем постигнућа ученика на националном тесту и социометријским испитивањем. У првој студији упитником је анкетирано свих 1617 испитаника из узорка. Израђена су три упитника – упитник за наставнике, упитник за ученике и упитник за родитеље. Сваки упитник садржао је двадесет седам тврдњи (девет за когнитивне, девет за социјалне и девет за афективне ефекте) на основу ИССА педагошких стандарда за шест области квалитета (Интеракција; Породица и заједница; Инклузија, различитости деморатске вредности; Праћење, Процењивање и планирање; Стратегије поучавања и Окружење за учење) и омогућио испитивање и упоређивање ставова и мишљења наставника, ученика и родитеља о ефектима овог програма. У оквиру друге студије, упоређивањем постигнућа на националном тесту ученика четвртог разреда који су у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак“ (прва група) и ученика који су у одељењима у којима се не примењују елементи овог програма (друга група) остварен је увид у когнитивне ефекте на укупном узорку од 391 испитаника. У оквиру треће студије, испитивали смо интерперсоналне везе социометријским испитивањем на укупном узорку од 788 ученика прве и друге групе, а потом смо добијене податке груписали и ставили у функцију закључака о ефектима програма. За испитивање ставова о могућностима прилагођавања примене овог програма постојећим условима у Републици Србији и факторима који подстичу и<br />viii<br />отежавају примену ове методологије, што представља четврту студију, израдили смо два упитника и анкетирали 21 наставника, који су обучени за рад по овој методологији и који дужи низ година примењују елементе Програма &bdquo;Корак по корак“.<br />На основу података добијених упитницима за наставнике, родитеље и ученике, на основу статистички значајних разлика у постигнућу ученика на тесту знања из предмата Природа и друштво, као и на основу статистички значајних разлика на социометријском испитивању по питању бројности избора ученика закључили смо да је наша општа хипотеза – Педагошки (когнитивни, социјални и афективни) ефекти образовно-васпитног рада су боље процењени од стране наставника, родитеља и ученика, постигнућа ученика на тесту знања су већа и интерперсонални односи имају више позитивних и мање негативних избора међу ученицима у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак” у односу на наставике, родитеље и ученике у одељењима у којима се елементи овог програма не примењују – делимично потврђена. Када је реч о когнитивним и социјалним доменима, помоћу т-теста на независним узорцима, добијене су статистички значајне разлике, док код афективног домена разлике нису добијене. Такође, ученици који похађају одељења у којима се Програм &bdquo;Корак по корак“ примењује, имају значајно боље постигнуће на тесту знања из Природе и друштва, као и више међусобних позитивних, а мање негативних избора у оквиру социометријског поступка. На основу свих резултата, може се закључити да су когнитивни и социјални педагошки ефекти квалитетнији у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак“.<br />Упитницима за наставнике који примењују елементе Програма &bdquo;Корак по корак“ дошли смо до значајних података о могућностима прилагођавања овог програма условима у Републици Србији, као и о факторима који подстичу и факторима који отежавају примену овог програма. На основу свих резултатa нашег истраживања потврђујемо научну оправданост примене методологија усмерених на дете и процесе учења, као што је то Програм &bdquo;Корак по корак“, у функцији унапређивања квалитета образовања и васпитања у Републици Србији.</p> / <p>U disertaciji su istraživani pedagoški efekti primene elemenata Programa &bdquo;Korak po korak“ u osnovnim školama u Republici Srbiji. Ukazano je na strateške pravce razvoja obrazovanja u Republici Srbiji definisanih dokumentom, koji je 25. oktobra 2012. godine usvojila Vlada Republike Srbije, &bdquo;Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine“, čija je misija da u XXI veku osigura sistem obrazovanja u Republici Srbiji kao osnovni temelj života i razvoja svakog pojedinca, društva i države zasnovanog na znanju.<br />Posebno je sagledavan Program &bdquo;Korak po korak“, metodologija usmerena na dete, koji se u osnovnim školama Republike Srbije realizuje u svojim elementima od 2003/4. školske godine. Osnovni cilj našeg istraživanja je da na osnovu anketiranja stavova i mišljenja nastavnika, roditelja i učenika, testiranja znanja učenika i sociometrijskog ispitivanja utvrdimo pedagoške efekte primene elemenata Programa &bdquo;Korak po korak“ u Republici Srbiji ispitivanjem kognitivnih, socijalnih i afektivnih efekata. Konkretno, cilj nam je da utvrdimo razlike u pedagoškim efektima koji se ostvaruju u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak“ u odnosu na odeljenja u kojima se elementi ovog programa ne primenjuju. Pored toga, namera nam je i da ispitamo kakve su mogućnosti primene Programa &bdquo;Korak po korak“ u Republici Srbiji i koji su faktori koji su podsticali, a koji otežavali dosadašnju primenu ovog programa u Republici Srbiji.<br />Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1617 ispitanika, od kojih je 43 nastavnika koji predaju u drugom, trećem i četvrtom razredu osnovne škole, 807 učenika iz drugog, trećeg i četvrtog razreda osnovne škole i 767 roditelja tih učenika u osam osnovnih škola iz Novog Sada, Selenče, Pivnica, Niša i Beograda. Ukupan uzorak smo podelili u dve grupe – prvu i drugu grupu. Prvu grupu su činili nastavnici, roditelji učenika i učenici koji su u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak“, a drugu grupu nastavnici, roditelji učenika i učenici koji su u odeljenjima u kojima se ne primenjuju elementi ovog programa.<br />vii<br />Istraživanje efekata Programa &bdquo;Korak po korak“ je empirijskog karaktera i odgovara korelacionom, neeksperimentalnom nacrtu. Istraživanje je složeno i sastoji se iz nekoliko faza i odvojenih studija, koje su sprovođene na različitim populacijama, odnosno uzorcima, nastavnika, učenika osnovnih škola i njihovih roditelja. Prva studija se odnosi na analizu pedagoških efekata nastave na osnovu procene nastavnika, učenika i roditelja ponuđenih tvrdnji iz upitnika, druga studija na postignuća učenika na testu znanja iz predmeta Priroda i društvo, treća studija na interpersonalne odnose među učenicima, a četvrta na analizu mogućnosti i faktore sprovođenja Programa &bdquo;Korak po korak“ u školama u Republici Srbiji. Da bi se proverile hipoteze i realizovali istraživački zadaci, u istraživanju su korišćene, kako kvantitivne, tako i kvalitativne tehnike prikupljanja podataka. Konkretno, korišćena je analiza sadržaja, zatim skale procene, testovi znanja i sociometrijski postupak. Ispitivanje efekata programa ostvareno je anketiranjem na osnovu skale procene, upoređivanjem postignuća učenika na nacionalnom testu i sociometrijskim ispitivanjem. U prvoj studiji upitnikom je anketirano svih 1617 ispitanika iz uzorka. Izrađena su tri upitnika – upitnik za nastavnike, upitnik za učenike i upitnik za roditelje. Svaki upitnik sadržao je dvadeset sedam tvrdnji (devet za kognitivne, devet za socijalne i devet za afektivne efekte) na osnovu ISSA pedagoških standarda za šest oblasti kvaliteta (Interakcija; Porodica i zajednica; Inkluzija, različitosti demoratske vrednosti; Praćenje, Procenjivanje i planiranje; Strategije poučavanja i Okruženje za učenje) i omogućio ispitivanje i upoređivanje stavova i mišljenja nastavnika, učenika i roditelja o efektima ovog programa. U okviru druge studije, upoređivanjem postignuća na nacionalnom testu učenika četvrtog razreda koji su u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak“ (prva grupa) i učenika koji su u odeljenjima u kojima se ne primenjuju elementi ovog programa (druga grupa) ostvaren je uvid u kognitivne efekte na ukupnom uzorku od 391 ispitanika. U okviru treće studije, ispitivali smo interpersonalne veze sociometrijskim ispitivanjem na ukupnom uzorku od 788 učenika prve i druge grupe, a potom smo dobijene podatke grupisali i stavili u funkciju zaključaka o efektima programa. Za ispitivanje stavova o mogućnostima prilagođavanja primene ovog programa postojećim uslovima u Republici Srbiji i faktorima koji podstiču i<br />viii<br />otežavaju primenu ove metodologije, što predstavlja četvrtu studiju, izradili smo dva upitnika i anketirali 21 nastavnika, koji su obučeni za rad po ovoj metodologiji i koji duži niz godina primenjuju elemente Programa &bdquo;Korak po korak“.<br />Na osnovu podataka dobijenih upitnicima za nastavnike, roditelje i učenike, na osnovu statistički značajnih razlika u postignuću učenika na testu znanja iz predmata Priroda i društvo, kao i na osnovu statistički značajnih razlika na sociometrijskom ispitivanju po pitanju brojnosti izbora učenika zaključili smo da je naša opšta hipoteza – Pedagoški (kognitivni, socijalni i afektivni) efekti obrazovno-vaspitnog rada su bolje procenjeni od strane nastavnika, roditelja i učenika, postignuća učenika na testu znanja su veća i interpersonalni odnosi imaju više pozitivnih i manje negativnih izbora među učenicima u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak” u odnosu na nastavike, roditelje i učenike u odeljenjima u kojima se elementi ovog programa ne primenjuju – delimično potvrđena. Kada je reč o kognitivnim i socijalnim domenima, pomoću t-testa na nezavisnim uzorcima, dobijene su statistički značajne razlike, dok kod afektivnog domena razlike nisu dobijene. Takođe, učenici koji pohađaju odeljenja u kojima se Program &bdquo;Korak po korak“ primenjuje, imaju značajno bolje postignuće na testu znanja iz Prirode i društva, kao i više međusobnih pozitivnih, a manje negativnih izbora u okviru sociometrijskog postupka. Na osnovu svih rezultata, može se zaključiti da su kognitivni i socijalni pedagoški efekti kvalitetniji u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak“.<br />Upitnicima za nastavnike koji primenjuju elemente Programa &bdquo;Korak po korak“ došli smo do značajnih podataka o mogućnostima prilagođavanja ovog programa uslovima u Republici Srbiji, kao i o faktorima koji podstiču i faktorima koji otežavaju primenu ovog programa. Na osnovu svih rezultata našeg istraživanja potvrđujemo naučnu opravdanost primene metodologija usmerenih na dete i procese učenja, kao što je to Program &bdquo;Korak po korak“, u funkciji unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.</p> / <p>In this dissertation are researched pedagogical effects of implementing new elements of “Step by Step” program in primary schools of the Republic of Serbia. The focus was on strategies and methods in education development in the Republic of Serbia that were defined by the document and carried on by the Government of Serbia on October 25, 2012. The mission of “ Strategy of education development in the Republic of Serbia until 2020.” is to ensure that education system in the Republic of Serbia in 21st century is set as the main foundation based on knowledge in life and growth of each individual, society and state in general.<br />The main focus was primarily on the program “ Step by Step”, a student-centered methodology, which has been carrying on in primary schools of the Republic of Serbia in its core elements since 2003/4. The main goal of our research study is to define pedagogical effects of the new program “ Step by Step” on the basis of surveyed points of views and opinions of teachers, parents and students, testing their knowledge level and doing socio-metric research. In addition, some cognitive, social and affective elements were incorporated in the study as well. Actually, the goal is to determine the differences in pedagogical effects that are realized in “Step by Step” classes in comparison to those classes that do not have elements of this program. Besides, our idea was to explore the options of implementing “Step by Step” program in the Republic of Serbia, which were its most influential factors, and also which factors made the implementation of this program more difficult.<br />The research has been done on the sample of 1617 examinees, 43 of those were teachers of Grades 2, 3 and 4 in primary schools, 807 primary school students of Grades 2,3 and 4 and 767 parents of the students in 8 primary schools from Novi Sad, Selenca, Pivnica , Nis and Belgrade. The overall score was divided into two groups – first and second. First group was made of teachers, parents and students of classes with “Step by Step” program, and the second group was made of parents and students of classes without the elements of this program. The research of effects of “Step by Step” program is of empirical nature and corresponds to correlative, non-experimental scale drawing. It is complex and consists of several phases and separate studies, being done on various populations, that is, samples of teachers, primary school students and their parents. The first study represents the analysis of pedagogical effects of teaching method based on estimate of teachers, students and parents answering multiple choice questions in the survey; second study covers the results of students being tested in Science; third study covers interpersonal relations among students; fourth study covers the analysis of possibilities and implementation factors of “Step by Step” program in schools of the Republic of Serbia.</p><p>To verify theories and realize research projects, there were certain quantitative and qualitative techniques of collecting data that had been applied. In particular, content analysis, scales of estimate, knowledge tests and socio-metric method were used at this point. Examining the program effects was realized using surveys and scales of estimate as well as comparing students’ results in national testing and socio-metric examination. First study covered the total of 1617 examinees being tested by questionnaire sample. There are three questionnaires – questionnaire for teachers, questionnaire for students and questionnaire for parents. Each questionnaire had 27 statements (nine for cognitive, nine for social and nine for affective effects) according to ISSA pedagogical standards for six quality domains (Interaction, Family and Environment, Inclusion, Differences of Democratic Values, Tracking, Reviewing and Planning, Teaching strategies and Studying surroundings). It enforced the examination and comparison of attitudes and opinions of teachers, students and parents regarding this program. The focus of the second study was comparing results in national testing of Grade four students in classes with elements of“ Step by Step” program (first group) to those students in classes without the elements of this program (second group) thus giving an insight into cognitive effects on the total sample of 391 examinees. The focus of third study was to examine interpersonal relations using socio-metric method on the total sample of 788 students of first and second group. Then, we organized the obtained results and grouped them as conclusions relating to effects of this program. Finally, for the purpose of examining opinions about options of adjusting the implementation of this program to the existing conditions in the Republic of Serbia and presenting factors that make its usage difficult, the fourth study had been introduced that consists of two questionnaires in which 21 teachers were examined who had been trained to use this method and who have been implementing elements of “Step by Step” program in their teaching for many years.</p><p>Using the data from surveys for teachers, parents and students as well as statistical discrepancies in terms of students’ results on knowledge test from Science and those done based on socio-metric method in terms of number of choices of students, we came to conclusion that our general hypothesis is partially confirmed. It means that pedagogical (cognitive, social and affective) effects of educative and pedagogical work had been estimated better by teachers, parents and students; students’ achievements on knowledge tests are higher and interpersonal relations are more numerous among students in those classes with elements of “Step by Step” program when compared to those teachers, parents and students of classes where elements of this program were not implemented.<br />When it comes to cognitive and social domains, using T-test on independent samples, there are some statistically important differences, whereas those differences were not present with affective domain. Also, those students attending classes where “Step by Step” program has been used achieve considerably better results on knowledge test in Science as well as more interpersonal positive and fewer negative choices within socio-metric method. Based on these results, it can be summarized that cognitive and social pedagogical effects are of better quality in those classes with elements of “Step by Step” program.<br />Using surveys for the teachers who are implementing elements of “Step by Step” program we found out some sort of significant data about possibilities of adjusting this program to the conditions in the Republic of Serbia, as well as those stimulating factors and also factors that make this implementation difficult. The results of this research confirm scientific justification of implementation of methodologies focused on child and teaching processes, such as “Step by Step” program, the function of which is to improve the quality of education and instruction in the Republic of Serbia.</p>
3	Утицај мултимедије на постигнућа и мотивацију ученика при обради географских садржаја у настави Природе и друштва / Uticaj multimedije na postignuća i motivaciju učenika pri obradi geografskih sadržaja u nastavi Prirode i društva / The impact of multimedia on student’s achievements and motivation to the processing of geographic content in teaching subject Nature and Society Maričić Olja 25 September 2020 (has links) <p>У  првом  делу  докторске  дисертације  сагледана  је теоријска  основа  мултимедијалне  наставе,  могућности који  се  њеном  применом  постижу,  али  и  претходна истраживања  која  су  се  бавила  њеном  применом  у настaвном  процесу.  Емпиријски  део  докторске дисертације  представља  резултате  педагошког истраживања са паралелним групама (Е и К) током кога је сагледана ефикасност примене мултимедије у настави Прирoде  и  друштва  у  поређењу  са  традиционалном наставом.  Експериментални  узорак  је  обухватио  узорак од  142  ученика  IV  разреда.  Инструменти  примењени  у овом  истраживању  су  тестови  (иницијални,  финални  и поновљени),  састављани  на  шест  нивоа  ревидиране<br />Блумове  таксономије.   Коришћени  су  и  протоколи посматрања  и  анкете  за  ученике  и  учитеље експерименталне  групе.  Статистичка  обрада  података<br />добијених  након  тестирања  извршена  је  применом програмског  пакета  SPSS 19.0.  Резултати  истраживања показују  да  примена  мултимедије  у  наставном  процесу повећава квалитет и квантитет усвојеног знања ученика,као и и да утиче на пораст мотивације ученика.</p> / <p>U  prvom  delu  doktorske  disertacije  sagledana  je teorijska  osnova  multimedijalne  nastave,  mogućnosti koji  se  njenom  primenom  postižu,  ali  i  prethodna istraživanja  koja  su  se  bavila  njenom  primenom  u nastavnom  procesu.  Empirijski  deo  doktorske disertacije  predstavlja  rezultate  pedagoškog istraživanja sa paralelnim grupama (E i K) tokom koga je sagledana efikasnost primene multimedije u nastavi Prirode  i  društva  u  poređenju  sa  tradicionalnom nastavom.  Eksperimentalni  uzorak  je  obuhvatio  uzorak od  142  učenika  IV  razreda.  Instrumenti  primenjeni  u ovom  istraživanju  su  testovi  (inicijalni,  finalni  i ponovljeni),  sastavljani  na  šest  nivoa  revidirane<br />Blumove  taksonomije.   Korišćeni  su  i  protokoli posmatranja  i  ankete  za  učenike  i  učitelje eksperimentalne  grupe.  Statistička  obrada  podataka<br />dobijenih  nakon  testiranja  izvršena  je  primenom programskog  paketa  SPSS 19.0.  Rezultati  istraživanja pokazuju  da  primena  multimedije  u  nastavnom  procesu povećava kvalitet i kvantitet usvojenog znanja učenika,kao i i da utiče na porast motivacije učenika.</p> / <p>In the first part of the doctoral dissertation, the theoretical basis  for  multimedia  teaching,  the  opportunities  that  are achieved by its application, and the previous research that dealt  with  its  application  in  the  actual  process  were examined.  The  empirical  part  of  the  doctoral  dissertation represents  the  results  of  a  parallel-group  pedagogical research  (E  and  C)  during  which  the  effectiveness  of multimedia  application  in  subject  Nature  and  Society teaching compared to traditional teaching was considered. The experimental group included a sample of 142 pupils of forth  grade.  The  instruments  applied  in  this  study  were tests (initial, final, and repeated), composed on six levels of revised  Bloom  taxonomy.  The  monitoring  protocols  and the  survey  for  students  and  teachers  of  the  experimental group were used. Statistical data processing obtained after the  testing  was  carried  out  using  the  software  package SPSS 19.0. The results of the research show that the use of multimedia  in  the  teaching  process  increases  the  quality and  quantity  of  students'  acquired  knowledge,  as  well  as that it affects the growth of student motivation.</p>
4	Primena istraživačke metode u realizaciji fizičkihsadržaja u nastavi prirode i društva / Implementation of Inquiry-based Instruction in the Realization of the Physics Contents in Teaching Subject Nature and Society Bošnjak Marija 12 June 2015 (has links) <p>Jedna od &scaron;iroko zastupljenih metoda za uspe&scaron;nu realizaciju ciljeva naučnog obrazovanja je istraživačka  metoda  (Inquiry-based instruction), <br />koja se defini&scaron;e kao uključivanje učenika u proces aktivnog učenja kroz postavljanje <br />pitanja, analizu podataka i kritičko mi&scaron;ljenje. Problem ovog istraživanja bio je kako <br />primenom istraživačke metode u razrednoj nastavi  povećati postignuća i motivisanost učenika u oblasti prirodnih nauka.</p><p>U teorijskom delu rada analiziran je konstruktivizam kao pedago&scaron;ka osnova <br />kvalitetnog naučnog obrazovanja,  Principi i velike ideje naučnog obrazovanja kao osnova za pravilan izbor sadržaja, oblici, karakteristike i modeli istraživačkog učenja i poučavanja, kompetencije nastavnika i načini praćenja i vrednovanja postignuća učenika. </p><p>U empirijskom delu rada prikazani su rezultati pedago&scaron;kog eksperimenta sa paralelnim grupama u kome je proučavana primena istraživačke metode  na fizičkim sadržajima  u nastavi Prirode i dru&scaron;tva, i njen doprinos efikasnijem sticanju znanja, umeća i navika učenika, povećanju kvaliteta i kvantiteta njihovog znanja, kao i razvoju  motivacije za rad u poređenju sa tradicionalnim pristupom. Za potrebe istraživanja oblikovani su inovativni nastavni modeli, testovi znanja i ankete za učenike i roditelje.  Uzorak istraživanja činilo je 112 učenika iz osam odeljenja četvrtih razreda dve osnovne  &scaron;kole u Somboru. </p><p>Rezultati istraživanja su pokazali da primena istraživačke metode u nastavnoj praksi <br />pozitivno utiče na kvalitet i kvantitet stečenih znanja i umeća i da značajno doprinosi povećanju motivacije učenika za izučavanje fizičkih sadržaja. Ovim putem provereni i potvrđeni  inovativni nastavni modeli mogu da nađu svoje mesto u nastavnoj praksi i tako doprinesu kvalitetnijoj realizaciji nastave prirodnih nauka, a time i povećanju  naučne pismenosti veće populacije učenika.</p> / <p>Inquiry-based instruction is one of the widely used methods  for the successful  realization of the science teaching goals. It is defined as involving pupils into the  process of active learning by asking questions, data analysis and critical thinking.  The problem of this research is how the application of inquiry-based instruction in classroom teaching increases pupils’ motivation and achievement in the field of<br />natural sciences.</p><p>In the theoretical part of the paper the constructivism as a pedagogical basis of quality scientific education,  Principles and great ideas of scientific education  as a basis for right choice of contents, forms, characteristics and models of inquiry teaching  and learning are analyzed, as well as teacher competence and ways of monitoring  and evaluating of pupils’ achievement.</p><p>In the empirical part of the paper the results of pedagogical experiment with parallel groups is presented. In that experiment was studied the implementation of  Inquiry-based instruction on physics contents in teaching Nature and Society in classroom teaching, and its contribution to the efficient acquiring knowledge, skills and habits of pupils, increasing the quality and quantity of their knowledge, as well as the developing the motivation to work, in comparison with the traditional approach. For the purposes of this research innovative teaching models, knowledge tests and questionnaire for pupils and parents were designed. The study sample consisted of 112 pupils from eight fourth-grade classes from two primary schools in Sombor.</p><p>The research results showed that the implementation of Inquiry-based instruction in teaching practice positively affects the quality and quantity of acquired knowledge and skills of pupils and significantly contributes to increasing pupils’ motivation for studying physics contents. Hereby tested and validated innovative teaching models can find their place in the teaching practice and thus contribute to better realization of teaching science, and thus increase scientific literacy of larger population of pupils.</p>
5	Школско лидерство као детерминанта социјалног понашања ученика / Školsko liderstvo kao determinanta socijalnog ponašanja učenika Ninković Stefan 18 November 2016 (has links) <p>Тема лидерства у образовању је интензивно проучавана из различитих теоријских и истраживачких перспектива. За разлику од досадашњих студија чији су циљеви и резултати били посвећени ефектима школског лидерства на образовна постигнућа ученика, основна сврха овог истраживања била је стицање увида у природу односа између трансформационог лидерства и социјалног понашања ученика у образовном контексту Републике Србије. Референтни оквир рада чине социјално-когнитивна теорија и социјални конструктивизам, док је примењен модел трансформационог лидерства у школи који подразумева четири базичне компоненте: креирање праваца развоја школе, развијање људи, редизајнирање организације и унапређење наставе.<br />У истраживању је учествовало 120 наставника и 641 ученика из седам средњих школа на територији општина Нови Сад и Шабац. У истраживању су коришћени следећи инструменти: Упитник за процену трансформационог лидерства, Скала самоефикасности и Скала опажене колективне ефикасности наставника који су адаптирани и преведени на српски језик, као и Скала социјалног понашања ученика креирана за потребе овог истраживања.<br />Резултати истраживања указују да постоји позитивна повезаност између трансформационог лидерства и колективне ефикасности наставника, као и између самоефикасности и колективне ефикасности наставника. Као важан налаз ове студије може се издвојити онај којим се констатује да ученици у школама у којима је трансформационо лидерство присутније у мањој мери испољавају проблеме у понашању. Добијено је да постоји негативна повезаност између самоефикасности наставника у одржавању дисциплине, с једне стране, и проблема у понашању ученика, с друге стране. Установљено је да слабо изражено трансформационо лидерство у школи, у условима неразвијене опажене колективне ефикасности наставника, предвиђа већу учесталост проблема у понашању ученика. Коначно, закључује се да постоји значајан модераторски ефекат самоефикасности на однос колективне ефикасности наставника и изражености проблема у понашању ученика.<br />Реализовано истраживање је прво истраживање у овој области у Србији и као такво оно може имати значајне импликације на будућа истраживања и школску праксу. Развијање трансформационог лидерства и колективне ефикасности наставника омогућило би унапређење квалитета наставе и самим тим утицање на социјално понашање ученика. Овај закључак сугерише потребу за квалитетним образовањем директора и других лидера у школама. Ограничења истраживања се тичу, пре свега, структуре узорка, као и чињенице да су све варијабле мерене путем самоизвештавања испитаника. Такође, истраживањима лонгитудиналног карактера омогућило би се идентификовање промена у односима испитиваних варијабли током времена.</p> / <p>Tema liderstva u obrazovanju je intenzivno proučavana iz različitih teorijskih i istraživačkih perspektiva. Za razliku od dosadašnjih studija čiji su ciljevi i rezultati bili posvećeni efektima školskog liderstva na obrazovna postignuća učenika, osnovna svrha ovog istraživanja bila je sticanje uvida u prirodu odnosa između transformacionog liderstva i socijalnog ponašanja učenika u obrazovnom kontekstu Republike Srbije. Referentni okvir rada čine socijalno-kognitivna teorija i socijalni konstruktivizam, dok je primenjen model transformacionog liderstva u školi koji podrazumeva četiri bazične komponente: kreiranje pravaca razvoja škole, razvijanje ljudi, redizajniranje organizacije i unapređenje nastave.<br />U istraživanju je učestvovalo 120 nastavnika i 641 učenika iz sedam srednjih škola na teritoriji opština Novi Sad i Šabac. U istraživanju su korišćeni sledeći instrumenti: Upitnik za procenu transformacionog liderstva, Skala samoefikasnosti i Skala opažene kolektivne efikasnosti nastavnika koji su adaptirani i prevedeni na srpski jezik, kao i Skala socijalnog ponašanja učenika kreirana za potrebe ovog istraživanja.<br />Rezultati istraživanja ukazuju da postoji pozitivna povezanost između transformacionog liderstva i kolektivne efikasnosti nastavnika, kao i između samoefikasnosti i kolektivne efikasnosti nastavnika. Kao važan nalaz ove studije može se izdvojiti onaj kojim se konstatuje da učenici u školama u kojima je transformaciono liderstvo prisutnije u manjoj meri ispoljavaju probleme u ponašanju. Dobijeno je da postoji negativna povezanost između samoefikasnosti nastavnika u održavanju discipline, s jedne strane, i problema u ponašanju učenika, s druge strane. Ustanovljeno je da slabo izraženo transformaciono liderstvo u školi, u uslovima nerazvijene opažene kolektivne efikasnosti nastavnika, predviđa veću učestalost problema u ponašanju učenika. Konačno, zaključuje se da postoji značajan moderatorski efekat samoefikasnosti na odnos kolektivne efikasnosti nastavnika i izraženosti problema u ponašanju učenika.<br />Realizovano istraživanje je prvo istraživanje u ovoj oblasti u Srbiji i kao takvo ono može imati značajne implikacije na buduća istraživanja i školsku praksu. Razvijanje transformacionog liderstva i kolektivne efikasnosti nastavnika omogućilo bi unapređenje kvaliteta nastave i samim tim uticanje na socijalno ponašanje učenika. Ovaj zaključak sugeriše potrebu za kvalitetnim obrazovanjem direktora i drugih lidera u školama. Ograničenja istraživanja se tiču, pre svega, strukture uzorka, kao i činjenice da su sve varijable merene putem samoizveštavanja ispitanika. Takođe, istraživanjima longitudinalnog karaktera omogućilo bi se identifikovanje promena u odnosima ispitivanih varijabli tokom vremena.</p>
6	Могућности и ограничења развоја аутономије ученика у васпитно-образовном процесу / Mogućnosti i ograničenja razvoja autonomije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu / Possibilities and limitations of developmentstudents autonomy in school Đerić Ivana 27 February 2015 (has links) <p>Савременe педагошкe и психолошке теорије несумњиво потврђују да је развијање ученичке аутономије важан васпитно-образовни циљ. Прецизније, стил понашања наставника у значајној мери одређује ниво ученичке аутономије и квалитет њихове мотивације. Предмет овог истраживања је испитивање могућности и ограничења развоја аутономије ученика у васпитно-образовном процесу. У складу са тим, сврха ове двофазне миксметодске секвенцијалне студије је била да се стекне увид у мишљења и искуства различитих актера о феномену аутономије ученика, с циљем да се развије упитник који мери ученичке перцепције о наставничким поступцима усмерених на уважавање и подстицање аутономије у васпитно-образовном процесу.Будући да је истраживање осмишљено као миксметодско састоји се из две фазе – квалитативне и квантитативне. У квалитативној фази истраживања настојали смо да стекнемо увид у то како ученици и наставници разумеју и тумаче аутономију ученика, њихово мишљење о олакшавајућим и отежавајућим чиниоцима у остваривању ученичке аутономије, као и то у којим наставним и школским ситуацијама ученици имају могућност да остваре властиту аутономију. Квалитативне податке смо прикупили у фокус групама са ученицима осмог разреда и њиховим наставницима из седам основних школа у Београду. Модерирано је укупно четрнаест фокус група. У квалитативној фази истраживања узорком је обухваћено 57 ученика осмих разреда, а групе ученика су биле уједначене према полу: 30 девојчица (52.6%) и 27 дечака (47.4%). Такође, учествовало је 40 наставника предметне наставе који предају овим ученицима (особе женског пола 87.5% спрам особа мушког пола 12.5%). Анализа добијених података из фокус група за ученике и наставнике заснива се на проучавању транскрибованих материјала који су тонски снимљени. Примењен је метод квалитативне тематске анализе који омогућава да се транскрибовани подаци анализирају и интерпретирају кроз процес кодирања. Примењене су описне и аналитичке технике кодирања. Кодови и категорије нису унапред дефинисане (индуктивни приступ), већ су формирани током процеса кодирања, анализе и интерпретације података. Идентификовали смо 5 тематских целина које су обухватиле 30 категорија ученичких одговора. У ученичким конверзацијама преовладају следеће теме: (1) Ученичка аутономија је мотивациони концепт који је важан за развој и одрастање деце; (2) Профил (не)пожељног наставника за остваривање ученичке аутономије; (3) Уважавање и подстицање ученичке аутономије подразумева примену одређених мотивационих поступака; (4) Стил понашања наставника: оптимални баланс између слободе и ауторитета; (5) Наставници су највећа препрека у остваривању ученичке аутономије, али потребно је да се унапреде различити асптекти васпитно-образовног процеса. На основу кодирања наставничких одговора изведено је 5 тематских целина које су обухватиле укупно 24 категорија. У наставничким конверзацијама преовладавају следеће теме: (1) Концепт ученичке аутономије је потребно прецизно дефинисати; (2) Стил понашања наставника: оптимални баланс између слободе и ауторитета; (3) Ученичку аутономију је могуће развијати и подстицати применом<br />разноврсних мотивационих поступака; (4) У школи ипак постоји &bdquo;простора“ да ученици остваре своју аутономију; (5) Бројне су препреке у остваривању ученичке аутономије, али је недовољно предуслова за њено остваривање. Такође, квалитативни налази потврђују да наставници и ученици изражавају несигурност у погледу могућности да се развија аутономија детета у васпитно-образовном процесу, али указују на разноврсне мотивационе поступке и технике уважавања и подстицања. &bdquo;Подржавање аутономије“ из ученичке перспективе подразумева да наставник у наставним и школским ситуацијама узима у обзир &bdquo;глас“ ученика, подстиче њихову иницијативу и акцију, подржава њихове изборе и нуди им могућност да доносе одлуке у складу са узрасним одликама, развојним и мотивационим ресурсима детета. Ученици сматрају да се у школи ретко пружа подршка аутономији ученика, а уколико се то и чини у питању је &bdquo;више задовољавање форме, а мање суштине”. Наставници опажају аутономију ученика као &bdquo;опасан и клизав терен“ и најчешће их овај феномен асоцира на &bdquo;владавину“ дечијих права, необуздану слободу ученика, одсуство контроле ученичког понашања и обезвређивање ауторитета одраслих. Међутим, наставници су закључили да би аутономија ученика у школи могла да се развија постепено кроз различите наставне активности, у складу са узрастом и зрелошћу детета и уз усмеравање, праћење и вођење наставника. Уважавање и подстицање аутономије ученика захтева, пре свега, подржавајући ауторитет наставника који се заснива на стручним и педагошко-психолошким компетенцијама које ће му омогућити да успостави оптималан баланс између слободе и структуре у васпитно-образовном процесу. У квантитативној фази истраживања циљ је био да се испитају ученичке перцепције о односу наставника према ученичкој аутономији у васпитно-образовном процесу. Овај циљ је операционализован кроз три истраживачка задатка. Први задатак је подразумевао да се утврди како ученици опажају поступке наставника усмерених на уважавање и подстицање аутономије у васпитно-образовном процесу, други задатак је подразумевао да се утврди који предиктори предвиђају задовољство школом и задовољство наставницима, а трећи задатак је подразумевао да се утврде предлози и сугестије ученика о начинима унапређивања квалитета наставе из њихове перспективе. У квантитативној фази истраживања примењен је упитник за процену понашања наставника у погледу уважавања и подстицања аутономије ученика. Категорије, теме и цитати добијени из података у квалитативној фази истраживања послужили су за развијање упитника који је примењен на већем узорку ученика у квантитативној фази истраживања. Први део упитника обухвата питања која се односе на ученичке социо-демографске и психолошке варијабле, други део садржи 42 тврдње (Ликертов формат одговора) и трећи део садржи питања отвореног типа о начинима унапређивања квалитета наставе из ученичке перспективе. Узорак је чинило 360 ученика осмог разреда из осам београдских основних школа (yзорак &bdquo;на дохват руке”). Полна структура узорка обухвата 50.3% девојчица и 49.7% дечака. Примењена је факторска анализа главних компоненти (са Promax косоуглом ротацијом) с циљем да се мапирају наставнички поступци који су усмерени на уважавање и подстицање аутономије у васпитно-образовном процесу из перспективе ученика. Такође, примењен је модел линеране регресионе анализе (ANOVA) како би се утврдили предиктoри општег задовољства школом и задовољства наставницима с обзиром на школски успех ученика и њихове перцепције наставничког односа према уважавању и подстицању ученичке аутономије. На основу факторске анализе у<br />квантитативној фази истраживања добијене су димензије које одражавају слику ученика о понашању наставника у погледу уважавања и подстицања њихове аутономије у васпитно-образовном процесу. Утврђено је да постоји четири димензије понашања наставника, а то су: &bdquo;Подстицање слободе изражавања и размене мишљења“; &bdquo;Подстицање самосталности, слободе избора и одлучивања“; &bdquo;Занемаривање и спутавање ученичких идеја и акција“; &bdquo;Занемаривање и спутавање слободе избора и одлучивања“. Садржај првог фактора описују опажене димензије понашања наставник који уважава и подстиче аутономију ученика тако што креира подржавајућу атмосферу за слободну и продуктивну размену идеја и мишљења у различитим васпитно-образовним ситуацијама које се организују у школи. Садржај другог фактора имплицира понашање наставника који подстиче ученике да самостално бирају, преузимају иницијативу и доносе одлуке око питања која их се тичу. Наставник занемарује и спутава аутономију ученика тако што настоји да контролише мишљења, понашања, потребе и осећања ученика, да &bdquo;ућуткује“ глас и иницијативу детета и делује ауторитарно и критично у односу са ученицима. Садржај четвртог фактора сугерише да наставник који спутава и подрива аутономију ученика не пружа подршку у погледу избора и доношења одлука око ствари које их се тичу. На основу налаза, можемо да закључимо да је когнитивна, мотивациона и емоционална подршка наставника у различитим васпитно-образовним ситуацијама од пресудног значаја за доживљај уважавања и подстицања аутономије из перспективе ученика. Ученичке процене о наставничком односу према аутономији ученика у највећој мери одређен је доживљајем да се уважавају и подстичу унутрашњи ресурси ученика (ученичке идеје, мишљење, потребе, искуства и интересовања). Ученици сматрају да наставници нити уважавају и подстичу нити отворено спутавају аутономију ученика у васпитно-образовном процесу. Када је реч о понашањима наставника који подразумевају подстицање ученичке самосталности, слободе избора и одлучивања, према проценама ученика, можемо да закључимо да наставници то не чине у довољној мери. Налази показују да пол ученика има важну улогу у погледу понашања наставника које је усмерено на подстицање самосталности, слободе избора и одлучивања. Наиме, дечаци у том смислу добијају већу подршку у односу на девојчице. Такође, анализа је показала да школски успех, ангажованост ученика у парламенту, ниво образовања родитеља не одређују ученичке перцепције о пружању подршке или занемаривању аутономије ученика. Даље, корелационе анализе показују да се задовољство школом и наставницима доводи у везу са понашањем наставника које је усмерено на уважавање и подстицање аутономије ученика у васпитно-образовном процесу. Прва регресиона анализа показују да је школски успех који ученици постижу на полугодишту значајан предиктор задовољства ученика школом коју похађају. Такође, подржавање самодетерминисаних и аутономних облика понашања је значајан предиктор задовољства ученика школом и наставницима, док је значајан предиктор ученичког незадовољства школом наставничко занемаривање и спутавање ученичких идеја и акција, као и потреба да бирају и одлучују. Друга регресиона анализа указује да је подстицање слободе изражавања и размене мишљења представља најзначајнији предиктор ученичког задовољства односом и понашањем својих наставника у васпитно-образовном процесу. Коначно, на основу интеграције налаза из обе истраживачке фазе можемо да закључимо да је ученичка аутономија вишедимензионалан феномен и<br />важан педагошки циљ, али да њена реализација зависи од бројних могућности и превазилажења постојећих препрека у васпитно-образовној пракси. Педагошке импликације у овом истраживању односе се на: (а) осмишљавање законско-нормативних прописа који ће омогућити остваривање аутономије ученика у васпитно-образовном процесу, као и предвиђање организационих и методичких решења у програмској и школској документацији који би допренели развоју аутономије ученика; (б) креирање подржавајућег контекста у школи у којој се уважава и подстиче аутономије ученика (и других актера); (в) развијање интерперсоналног стила наставника које ће бити усмерен ка уважавању и подстицању ученичке аутономије током иницијалног образовања наставника и стручног усавршавања током професионалне каријере; (г) освешћивање ученика и других актера у васпитно-образовном раду о значају питања аутономије ученика за квалитет мотивације, постигнућа и њихов укупан психосоцијални развој.</p> / <p>Savremene pedagoške i psihološke teorije nesumnjivo potvrđuju da je razvijanje učeničke autonomije važan vaspitno-obrazovni cilj. Preciznije, stil ponašanja nastavnika u značajnoj meri određuje nivo učeničke autonomije i kvalitet njihove motivacije. Predmet ovog istraživanja je ispitivanje mogućnosti i ograničenja razvoja autonomije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu. U skladu sa tim, svrha ove dvofazne miksmetodske sekvencijalne studije je bila da se stekne uvid u mišljenja i iskustva različitih aktera o fenomenu autonomije učenika, s ciljem da se razvije upitnik koji meri učeničke percepcije o nastavničkim postupcima usmerenih na uvažavanje i podsticanje autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu.Budući da je istraživanje osmišljeno kao miksmetodsko sastoji se iz dve faze – kvalitativne i kvantitativne. U kvalitativnoj fazi istraživanja nastojali smo da steknemo uvid u to kako učenici i nastavnici razumeju i tumače autonomiju učenika, njihovo mišljenje o olakšavajućim i otežavajućim činiocima u ostvarivanju učeničke autonomije, kao i to u kojim nastavnim i školskim situacijama učenici imaju mogućnost da ostvare vlastitu autonomiju. Kvalitativne podatke smo prikupili u fokus grupama sa učenicima osmog razreda i njihovim nastavnicima iz sedam osnovnih škola u Beogradu. Moderirano je ukupno četrnaest fokus grupa. U kvalitativnoj fazi istraživanja uzorkom je obuhvaćeno 57 učenika osmih razreda, a grupe učenika su bile ujednačene prema polu: 30 devojčica (52.6%) i 27 dečaka (47.4%). Takođe, učestvovalo je 40 nastavnika predmetne nastave koji predaju ovim učenicima (osobe ženskog pola 87.5% spram osoba muškog pola 12.5%). Analiza dobijenih podataka iz fokus grupa za učenike i nastavnike zasniva se na proučavanju transkribovanih materijala koji su tonski snimljeni. Primenjen je metod kvalitativne tematske analize koji omogućava da se transkribovani podaci analiziraju i interpretiraju kroz proces kodiranja. Primenjene su opisne i analitičke tehnike kodiranja. Kodovi i kategorije nisu unapred definisane (induktivni pristup), već su formirani tokom procesa kodiranja, analize i interpretacije podataka. Identifikovali smo 5 tematskih celina koje su obuhvatile 30 kategorija učeničkih odgovora. U učeničkim konverzacijama preovladaju sledeće teme: (1) Učenička autonomija je motivacioni koncept koji je važan za razvoj i odrastanje dece; (2) Profil (ne)poželjnog nastavnika za ostvarivanje učeničke autonomije; (3) Uvažavanje i podsticanje učeničke autonomije podrazumeva primenu određenih motivacionih postupaka; (4) Stil ponašanja nastavnika: optimalni balans između slobode i autoriteta; (5) Nastavnici su najveća prepreka u ostvarivanju učeničke autonomije, ali potrebno je da se unaprede različiti asptekti vaspitno-obrazovnog procesa. Na osnovu kodiranja nastavničkih odgovora izvedeno je 5 tematskih celina koje su obuhvatile ukupno 24 kategorija. U nastavničkim konverzacijama preovladavaju sledeće teme: (1) Koncept učeničke autonomije je potrebno precizno definisati; (2) Stil ponašanja nastavnika: optimalni balans između slobode i autoriteta; (3) Učeničku autonomiju je moguće razvijati i podsticati primenom<br />raznovrsnih motivacionih postupaka; (4) U školi ipak postoji &bdquo;prostora“ da učenici ostvare svoju autonomiju; (5) Brojne su prepreke u ostvarivanju učeničke autonomije, ali je nedovoljno preduslova za njeno ostvarivanje. Takođe, kvalitativni nalazi potvrđuju da nastavnici i učenici izražavaju nesigurnost u pogledu mogućnosti da se razvija autonomija deteta u vaspitno-obrazovnom procesu, ali ukazuju na raznovrsne motivacione postupke i tehnike uvažavanja i podsticanja. &bdquo;Podržavanje autonomije“ iz učeničke perspektive podrazumeva da nastavnik u nastavnim i školskim situacijama uzima u obzir &bdquo;glas“ učenika, podstiče njihovu inicijativu i akciju, podržava njihove izbore i nudi im mogućnost da donose odluke u skladu sa uzrasnim odlikama, razvojnim i motivacionim resursima deteta. Učenici smatraju da se u školi retko pruža podrška autonomiji učenika, a ukoliko se to i čini u pitanju je &bdquo;više zadovoljavanje forme, a manje suštine”. Nastavnici opažaju autonomiju učenika kao &bdquo;opasan i klizav teren“ i najčešće ih ovaj fenomen asocira na &bdquo;vladavinu“ dečijih prava, neobuzdanu slobodu učenika, odsustvo kontrole učeničkog ponašanja i obezvređivanje autoriteta odraslih. Međutim, nastavnici su zaključili da bi autonomija učenika u školi mogla da se razvija postepeno kroz različite nastavne aktivnosti, u skladu sa uzrastom i zrelošću deteta i uz usmeravanje, praćenje i vođenje nastavnika. Uvažavanje i podsticanje autonomije učenika zahteva, pre svega, podržavajući autoritet nastavnika koji se zasniva na stručnim i pedagoško-psihološkim kompetencijama koje će mu omogućiti da uspostavi optimalan balans između slobode i strukture u vaspitno-obrazovnom procesu. U kvantitativnoj fazi istraživanja cilj je bio da se ispitaju učeničke percepcije o odnosu nastavnika prema učeničkoj autonomiji u vaspitno-obrazovnom procesu. Ovaj cilj je operacionalizovan kroz tri istraživačka zadatka. Prvi zadatak je podrazumevao da se utvrdi kako učenici opažaju postupke nastavnika usmerenih na uvažavanje i podsticanje autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu, drugi zadatak je podrazumevao da se utvrdi koji prediktori predviđaju zadovoljstvo školom i zadovoljstvo nastavnicima, a treći zadatak je podrazumevao da se utvrde predlozi i sugestije učenika o načinima unapređivanja kvaliteta nastave iz njihove perspektive. U kvantitativnoj fazi istraživanja primenjen je upitnik za procenu ponašanja nastavnika u pogledu uvažavanja i podsticanja autonomije učenika. Kategorije, teme i citati dobijeni iz podataka u kvalitativnoj fazi istraživanja poslužili su za razvijanje upitnika koji je primenjen na većem uzorku učenika u kvantitativnoj fazi istraživanja. Prvi deo upitnika obuhvata pitanja koja se odnose na učeničke socio-demografske i psihološke varijable, drugi deo sadrži 42 tvrdnje (Likertov format odgovora) i treći deo sadrži pitanja otvorenog tipa o načinima unapređivanja kvaliteta nastave iz učeničke perspektive. Uzorak je činilo 360 učenika osmog razreda iz osam beogradskih osnovnih škola (yzorak &bdquo;na dohvat ruke”). Polna struktura uzorka obuhvata 50.3% devojčica i 49.7% dečaka. Primenjena je faktorska analiza glavnih komponenti (sa Promax kosouglom rotacijom) s ciljem da se mapiraju nastavnički postupci koji su usmereni na uvažavanje i podsticanje autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu iz perspektive učenika. Takođe, primenjen je model linerane regresione analize (ANOVA) kako bi se utvrdili prediktori opšteg zadovoljstva školom i zadovoljstva nastavnicima s obzirom na školski uspeh učenika i njihove percepcije nastavničkog odnosa prema uvažavanju i podsticanju učeničke autonomije. Na osnovu faktorske analize u<br />kvantitativnoj fazi istraživanja dobijene su dimenzije koje odražavaju sliku učenika o ponašanju nastavnika u pogledu uvažavanja i podsticanja njihove autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu. Utvrđeno je da postoji četiri dimenzije ponašanja nastavnika, a to su: &bdquo;Podsticanje slobode izražavanja i razmene mišljenja“; &bdquo;Podsticanje samostalnosti, slobode izbora i odlučivanja“; &bdquo;Zanemarivanje i sputavanje učeničkih ideja i akcija“; &bdquo;Zanemarivanje i sputavanje slobode izbora i odlučivanja“. Sadržaj prvog faktora opisuju opažene dimenzije ponašanja nastavnik koji uvažava i podstiče autonomiju učenika tako što kreira podržavajuću atmosferu za slobodnu i produktivnu razmenu ideja i mišljenja u različitim vaspitno-obrazovnim situacijama koje se organizuju u školi. Sadržaj drugog faktora implicira ponašanje nastavnika koji podstiče učenike da samostalno biraju, preuzimaju inicijativu i donose odluke oko pitanja koja ih se tiču. Nastavnik zanemaruje i sputava autonomiju učenika tako što nastoji da kontroliše mišljenja, ponašanja, potrebe i osećanja učenika, da &bdquo;ućutkuje“ glas i inicijativu deteta i deluje autoritarno i kritično u odnosu sa učenicima. Sadržaj četvrtog faktora sugeriše da nastavnik koji sputava i podriva autonomiju učenika ne pruža podršku u pogledu izbora i donošenja odluka oko stvari koje ih se tiču. Na osnovu nalaza, možemo da zaključimo da je kognitivna, motivaciona i emocionalna podrška nastavnika u različitim vaspitno-obrazovnim situacijama od presudnog značaja za doživljaj uvažavanja i podsticanja autonomije iz perspektive učenika. Učeničke procene o nastavničkom odnosu prema autonomiji učenika u najvećoj meri određen je doživljajem da se uvažavaju i podstiču unutrašnji resursi učenika (učeničke ideje, mišljenje, potrebe, iskustva i interesovanja). Učenici smatraju da nastavnici niti uvažavaju i podstiču niti otvoreno sputavaju autonomiju učenika u vaspitno-obrazovnom procesu. Kada je reč o ponašanjima nastavnika koji podrazumevaju podsticanje učeničke samostalnosti, slobode izbora i odlučivanja, prema procenama učenika, možemo da zaključimo da nastavnici to ne čine u dovoljnoj meri. Nalazi pokazuju da pol učenika ima važnu ulogu u pogledu ponašanja nastavnika koje je usmereno na podsticanje samostalnosti, slobode izbora i odlučivanja. Naime, dečaci u tom smislu dobijaju veću podršku u odnosu na devojčice. Takođe, analiza je pokazala da školski uspeh, angažovanost učenika u parlamentu, nivo obrazovanja roditelja ne određuju učeničke percepcije o pružanju podrške ili zanemarivanju autonomije učenika. Dalje, korelacione analize pokazuju da se zadovoljstvo školom i nastavnicima dovodi u vezu sa ponašanjem nastavnika koje je usmereno na uvažavanje i podsticanje autonomije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu. Prva regresiona analiza pokazuju da je školski uspeh koji učenici postižu na polugodištu značajan prediktor zadovoljstva učenika školom koju pohađaju. Takođe, podržavanje samodeterminisanih i autonomnih oblika ponašanja je značajan prediktor zadovoljstva učenika školom i nastavnicima, dok je značajan prediktor učeničkog nezadovoljstva školom nastavničko zanemarivanje i sputavanje učeničkih ideja i akcija, kao i potreba da biraju i odlučuju. Druga regresiona analiza ukazuje da je podsticanje slobode izražavanja i razmene mišljenja predstavlja najznačajniji prediktor učeničkog zadovoljstva odnosom i ponašanjem svojih nastavnika u vaspitno-obrazovnom procesu. Konačno, na osnovu integracije nalaza iz obe istraživačke faze možemo da zaključimo da je učenička autonomija višedimenzionalan fenomen i<br />važan pedagoški cilj, ali da njena realizacija zavisi od brojnih mogućnosti i prevazilaženja postojećih prepreka u vaspitno-obrazovnoj praksi. Pedagoške implikacije u ovom istraživanju odnose se na: (a) osmišljavanje zakonsko-normativnih propisa koji će omogućiti ostvarivanje autonomije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu, kao i predviđanje organizacionih i metodičkih rešenja u programskoj i školskoj dokumentaciji koji bi dopreneli razvoju autonomije učenika; (b) kreiranje podržavajućeg konteksta u školi u kojoj se uvažava i podstiče autonomije učenika (i drugih aktera); (v) razvijanje interpersonalnog stila nastavnika koje će biti usmeren ka uvažavanju i podsticanju učeničke autonomije tokom inicijalnog obrazovanja nastavnika i stručnog usavršavanja tokom profesionalne karijere; (g) osvešćivanje učenika i drugih aktera u vaspitno-obrazovnom radu o značaju pitanja autonomije učenika za kvalitet motivacije, postignuća i njihov ukupan psihosocijalni razvoj.</p> / <p>Modern pedagogical and psychological theories have clearly established that the development of students‟ autonomy is a very important educational goal. More precisely, teachers‟ interpersonal behaviour largely affects the level of students‟ autonomy and the quality of their motivation. The subject of this research was to study the possibilities and limitations of developing students‟ autonomy in the educational process. Hence, the purpose of this two-phase mixed methods sequential study was to identify different participants‟ opinions and experiences with the phenomenon of students‟ autonomy, with the aim of developing a questionnaire that measures students‟ perceptions of teacher‟s methods used for appreciating and encouraging autonomy in the educational process.Since this is a mixed methods research, it consisted of two phases – the qualitative and the quantitative. In the qualitative phase our aim was to identify the ways in which students and teachers comprehend and interpret students‟ autonomy and to acquire an insight into their opinions on the facilitating and aggravating factors in achieving students‟ autonomy, as well as the kinds of teaching and school situations where students have the possibility of achieving their own autonomy. Qualitative data were collected during focus groups held with eighth-grade students and their teachers from seven primary schools in Belgrade. Fourteen focus groups in total were moderated. In the qualitative phase of the research the sample included 57 eight-grade students, and student groups were balanced according to gender: 30 girls (52.6%) and 27 boys (47.4%). Research participants were also 40 subject teachers who taught these students (87.5% female vs. 12.5% male teachers). The analysis of data collected in focus groups held with students and teachers was based on studying the transcribed materials that were audio recorded. We applied the qualitative thematic analysis method that makes it possible to analyse and interpret the transcribed data through the coding process. Descriptive and analytic coding techniques were used. The codes and categories were not defined in advance (the inductive approach) but formed through the process of coding, analysing and interpreting data. We identified five thematic units that comprised 30 categories of students‟ answers. The following themes prevailed in students‟ conversations: (1) Students‟ autonomy is a motivational concept important for children‟s development and growing up; (2) The profile of the (un)desirable teacher for achieving students‟ autonomy; (3) The appreciation and encouragement of students‟ autonomy implies the use of certain motivational procedures; (4) Teachers‟ interpersonal behaviour: an optimal balance between freedom and authority; (5) Teachers pose the greatest obstacle for the achievement of students‟ autonomy, but it is necessary to enhance different aspects of the educational process. Based on the coding of teachers‟ answers we identified five thematic units that included 24 categories. The prevailing themes in eachers‟ conversations were the following: (1) The concept of students‟ autonomy has to be clearly defined; (2) Teachers‟ interpersonal behaviour: an optimal balance between freedom and authority; (3) Students‟ autonomy can be developed and encouraged by using various motivational procedures; (4) The school does provide the “space” for students to achieve their autonomy; (5) There are numerous obstacles to achieving students‟ autonomy and not enough preconditions for its achievement. Furthermore, qualitative data have confirmed that both teachers and students are uncertain when it comes to the possibility of developing child‟s autonomy in the educational process, but also point to different motivational methods and techniques of its appreciation and encouragement. “Supporting autonomy” from students‟ perspective implies that in both teaching and school situations the teacher takes into account the “voice” of students, encourages their initiative and action, supports their choices and offers them the possibility to make decisions in keeping with child‟s age characteristics, development and motivational resources. Students think that support to students‟ autonomy is rarely provided in school and even if it is provided such support is “more a matter of satisfying the form and less the essence”. Teachers perceive students‟ autonomy as “dangerous and slippery ground” and their most common association to this phenomenon is the “rule” of children‟s rights, unrestrained freedom of students, lack of control of their behaviour and degradation of adult authority. However, teachers also said that students‟ autonomy in school could be developed gradually through different teaching activities, in accordance with child‟s age and maturity, and with teacher‟s moderation, monitoring and guidance. The appreciation and encouragement of students‟ autonomy, first and foremost, relies on the supportive authority of the teacher based on professional, pedagogical and psychological competences that would enable the teacher to set an optimal balance between freedom and structure in the educational process. The aim of the quantitative phase of the research was to study students‟ perceptions of teachers‟ attitude towards students‟ autonomy in the educational process. This goal was operationalised through three research tasks. The first task was to determine the ways in which students perceive teacher‟s actions aimed at appreciating and encouraging autonomy in the educational process, the second task was to determine the predictors of satisfaction with school and satisfaction with teachers, while the third task referred to gaining an insight into students‟ opinions and suggestions regarding the ways of enhancing the quality of teaching from their perspective. In the quantitative phase of the research we used a questionnaire for assessing teachers‟ behaviour when it comes to the appreciation and encouragement of students‟ autonomy. The categories, themes and quotations obtained from data in the qualitative phase of the research served to develop a questionnaire administered to a larger sample of students in the quantitative phase of the research. The first part of the questionnaire contained the questions referring to student socio-demographic and psychological variables, the second part included 42 Likert-type items, while the third part consisted of open-ended questions referring to the ways of enhancing the quality of teaching from students‟ perspective. The sample included 360 eight-grade students from eight Belgrade primary schools (a convenient sample). There were 50.3% of girls and 49.7% of boys in the sample. We applied principal component analysis (with Promax oblique rotation) in order to map teachers‟ methods aimed at appreciating and encouraging autonomy in the educational process from students‟ perspective. We also applied the linear regression analysis model (ANOVA) in order to establish the predictors of general satisfaction with school and teachers with respect to students‟ school achievement and their perception of teachers‟ attitude towards the appreciation and encouragement of students‟ autonomy. Based on factor analysis in the quantitative phase of the research we obtained the dimensions that reflect students‟ perceptions of teachers‟ behaviour when it comes to the appreciation and encouragement of their autonomy in the educational process. Four dimensions of teachers‟ behaviour were found, namely: “Encouraging freedom of speech and exchange of opinions”; “Encouraging independence, freedom of choice and decision making”; “Neglecting and hindering students‟ ideas and initiatives”; “Neglecting and hindering the freedom of choice and decision making”. The content of the first factor is described by the perceived dimensions of behaviour of the teacher who appreciates and encourages students‟ autonomy by creating a supportive atmosphere for a free and productive exchange of ideas and opinions in different educational situations that are organised at school. The content of the second factor implies behaviour of the teacher who encourages students to independently choose, take over the initiative and make decisions on the issues directly concerning them. The teacher neglects and hinders students‟ autonomy by endeavouring to control the opinions, behaviour, needs and feelings of students, to “silence” children‟s voice and initiative and to take an authoritarian and criticising attitude when interacting with students. The content of the fourth factor suggests that the teacher who hinders and undermines students‟ autonomy does not provide support to students in choosing and making decisions on the issues that directly concern them. The findings have revealed that the cognitive, motivational and emotional support of teachers in various educational situations is crucial to the perception of appreciation and encouragement of autonomy from the perspective of students. Students‟ assessments of teachers‟ attitude towards students‟ autonomy are largely determined by the feeling that internal student resources (ideas, opinions, needs, experiences and interest) are being appreciated and encouraged. The students are of the opinion that teachers neither appreciate and encourage students‟ autonomy in the educational process nor openly hinder it. When it comes to teachers‟ behaviours that imply support to students‟ independence, freedom of choice and decision making, students‟ assessments lead to the conclusion that teachers do not act in this way enough. The findings have shown that students‟ gender plays an important role in teachers‟ behaviour aimed at encouraging independence, freedom of choice and decision making. Namely, boys receive more support than girls in this respect. Our analysis has also revealed that school achievement, students‟ participation in the parliament and the level of parental education do not determine students‟ perceptions of providing support to students‟ autonomy or neglecting it. Further, correlation analyses have indicated that satisfaction with school and teachers is associated with teachers‟ behaviour aimed at appreciation and encouragement of students‟ autonomy in the educational process. The first regression analysis has shown that students‟ school achievement at the end of the term is a significant predictor of satisfaction with the school they attend. Additionally, supporting the self-determined and autonomous forms of behaviour is a significant predictor of students‟ satisfaction with school and teachers. A significant predictor of students‟ dissatisfaction with school is teachers‟ neglect and hindering of students‟ ideas and initiative, as well as the need to choose and decide. The second regression analysis indicates that the encouragement of freedom of speech and exchange of opinions is the most important predictor of students‟ satisfaction with the attitude and the behaviour of their teachers in the educational process. Finally, based on the integration of findings from both research phases we can conclude that students‟ autonomy is a multidimensional phenomenon and an important educational goal, but its implementation depends on a number of possibilities and the overcoming of the existing obstacles in the educational practice. The pedagogical implications of this research thus refer to: (а) developing the legislation that would enable the achievement of students‟ autonomy in the educational process as well as coming up with organisational and methodical solutions in programme and school documents that would contribute to the development of students‟ autonomy; (b) creating a supportive context in school that appreciates and encourages the autonomy of students (as well as other participants); (c) developing an interpersonal teacher style aimed at appreciating and encouraging students‟ autonomy during pre-service and in-service teacher education; (d) raising awareness of students and other participants in education about the significance of the issue of students‟ autonomy for the quality of their motivation, achievement and total psychosocial development.</p><p>Key words: a mixed methods study, students‟ autonomy, students, teachers, methods and techniques of encouraging and developing students‟ autonomy, school.</p>
7	Ефекти интердисциплинарног учења еколошких садржаја у гимназији / Efekti interdisciplinarnog učenja ekoloških sadržaja u gimnaziji / Effects of Interdisciplinary Teaching of Ecological Conteints in The High School Niklanović Mirjana 07 July 2015 (has links) <p>У докторској дисертацији је најпре анализирано теоријско утемељење корелације (интердисциплинарности) и њена заступљеност у настави природних наука, а затим заступљеност и реализација еколошких садржаја у средњим школама у Србији.<br />На основу те анализе дошло се до сазнања да је  због  познавања еколошких појмова у животу савременог човека и њиховог бољег разумевања и усвајања од стране ученика неопходно применити ефикасније моделе њихове реализације у средњим школама. Сходно томе  је обављено педагошко истраживање у коме је наставна тема  Екологија, заштита и унапређивање животне средине  у другом<br />разреду гимназије друштвено-језичког смера, реализована током 13 часова применом различитих модела наставе у експерименталној (Е) и контролној (К) групи. Ова наставна тема је у Е групи обрађена интердисциплинарним приступом (корелацијом појмова из биологије, географије, хемије, физике и<br />математике), а у К групи традиционалном наставом. Узорак истраживања чинило је 150 ученика из две гимназије у Београду. Истраживање је реализовано школске 2011/2012. и  2012/2013.  године, након чега су анализирани његови резултати.<br />Експериментална и контролна група ученика уједначене су на почетку истраживања на основу општег успеха ученика на полугодишту, оцена из биологије, географије, хемије, физике и математике и на основу резултата иницијалног теста знања из биологије. Након обраде наставне теме  Екологија, заштита и унапређивање животне средине  на различите начине у Е и К групи извршено је финално тестирање, а затим и ретестирање ученика обе групе. За утврђивање значајности разлика у постигнућу ученика Е и К групе на<br />сва три теста примењен је t тест. За сва три теста израчунати су статистички параметри: број ученика (N), аритметичка средина (М), стандардна девијација (SD), стандардна грешка (SЕ) и граница значајности (p). За испитивање ефекта интеракције фактора тестирање и фактора група, коришћена је комбинована анализа варијансе (Mixed-design ANOVA). За поновљена мерења у циљу испитивања значајности разлика у постигнућу ученика током различитих тестирања, у оквиру сваке групе ученика (Е и К) спроведена је<br />анализа  варијансе за поновљена мерења (ANOVA). Поменута мерења односила су се на целину теста и  когнитивне домене.<br />Ученици Е групе су остварили знатно бољи успех на финалном тесту (просечно 70,60 поена) и на ретесту (просечно 57,60 поена) од ученика К групе (просечно 51,80 поена на финалном тесту и 40,60 поена на ретесту) од максимално остварљивих 100 поена. Резултати финалног теста и ретеста су показали да  је<br />применом модела интердисциплинарног учења садржаја из екологије у гимназији остварен већи ефекат на квантитет и квалитет знања ученика Е групе у односу на традиционални приступ њиховог учења у К групи.<br />Они су такође показали да су знања ученика стечена повезивањем појмова из биологије, географије, хемије, физике и математике олакшала не само разумевање нових  појмова из екологије, већ омогућила њихову интеграцију и формирање функционалних знања.<br />Остварени резултати ученика Е групе на финалном тесту и ретесту у односу на ученике К групе    указују на потребу  веће заступљености интердисциплинарног модела у настави  екологије, биологије и других природних наука у односу на традиционалну наставу. У прилог томе су и изражени поз итивни ставови ученика у Е групи према интердисциплинарном моделу учења биологије (екологије).</p> / <p>U doktorskoj disertaciji je najpre analizirano teorijsko utemeljenje korelacije (interdisciplinarnosti) i njena zastupljenost u nastavi prirodnih nauka, a zatim zastupljenost i realizacija ekoloških sadržaja u srednjim školama u Srbiji.<br />Na osnovu te analize došlo se do saznanja da je  zbog  poznavanja ekoloških pojmova u životu savremenog čoveka i njihovog boljeg razumevanja i usvajanja od strane učenika neophodno primeniti efikasnije modele njihove realizacije u srednjim školama. Shodno tome  je obavljeno pedagoško istraživanje u kome je nastavna tema  Ekologija, zaštita i unapređivanje životne sredine  u drugom<br />razredu gimnazije društveno-jezičkog smera, realizovana tokom 13 časova primenom različitih modela nastave u eksperimentalnoj (E) i kontrolnoj (K) grupi. Ova nastavna tema je u E grupi obrađena interdisciplinarnim pristupom (korelacijom pojmova iz biologije, geografije, hemije, fizike i<br />matematike), a u K grupi tradicionalnom nastavom. Uzorak istraživanja činilo je 150 učenika iz dve gimnazije u Beogradu. Istraživanje je realizovano školske 2011/2012. i  2012/2013.  godine, nakon čega su analizirani njegovi rezultati.<br />Eksperimentalna i kontrolna grupa učenika ujednačene su na početku istraživanja na osnovu opšteg uspeha učenika na polugodištu, ocena iz biologije, geografije, hemije, fizike i matematike i na osnovu rezultata inicijalnog testa znanja iz biologije. Nakon obrade nastavne teme  Ekologija, zaštita i unapređivanje životne sredine  na različite načine u E i K grupi izvršeno je finalno testiranje, a zatim i retestiranje učenika obe grupe. Za utvrđivanje značajnosti razlika u postignuću učenika E i K grupe na<br />sva tri testa primenjen je t test. Za sva tri testa izračunati su statistički parametri: broj učenika (N), aritmetička sredina (M), standardna devijacija (SD), standardna greška (SE) i granica značajnosti (p). Za ispitivanje efekta interakcije faktora testiranje i faktora grupa, korišćena je kombinovana analiza varijanse (Mixed-design ANOVA). Za ponovljena merenja u cilju ispitivanja značajnosti razlika u postignuću učenika tokom različitih testiranja, u okviru svake grupe učenika (E i K) sprovedena je<br />analiza  varijanse za ponovljena merenja (ANOVA). Pomenuta merenja odnosila su se na celinu testa i  kognitivne domene.<br />Učenici E grupe su ostvarili znatno bolji uspeh na finalnom testu (prosečno 70,60 poena) i na retestu (prosečno 57,60 poena) od učenika K grupe (prosečno 51,80 poena na finalnom testu i 40,60 poena na retestu) od maksimalno ostvarljivih 100 poena. Rezultati finalnog testa i retesta su pokazali da  je<br />primenom modela interdisciplinarnog učenja sadržaja iz ekologije u gimnaziji ostvaren veći efekat na kvantitet i kvalitet znanja učenika E grupe u odnosu na tradicionalni pristup njihovog učenja u K grupi.<br />Oni su takođe pokazali da su znanja učenika stečena povezivanjem pojmova iz biologije, geografije, hemije, fizike i matematike olakšala ne samo razumevanje novih  pojmova iz ekologije, već omogućila njihovu integraciju i formiranje funkcionalnih znanja.<br />Ostvareni rezultati učenika E grupe na finalnom testu i retestu u odnosu na učenike K grupe    ukazuju na potrebu  veće zastupljenosti interdisciplinarnog modela u nastavi  ekologije, biologije i drugih prirodnih nauka u odnosu na tradicionalnu nastavu. U prilog tome su i izraženi poz itivni stavovi učenika u E grupi prema interdisciplinarnom modelu učenja biologije (ekologije).</p> / <p>The doctoral dissertation first analyses the theoretical foundation of correlation (interdisciplinarity) and its use in teaching natural sciences, then the use and implementation of environmental content in high schools in Serbia.</p><p>Based on this analysis, it was discovered that due to the importance of environmental concepts in the life of modern man, it is necessary to implement more efficient learning models in high schools in order to facilitate better understanding and  acquisition by students. Therefore, pedagogical research was conducted during which the unit   Ecology and Environmental Protection and Enhancement  was taught to the second-grade students of social sciences-languages stream in 13 lessons by applying different teaching models in the Experimental (E) and Control (C) groups. This unit was done in the E group through an interdisciplinary approach (correlating concepts from biology, geography, chemistry, physics and mathematics), and in the C group using a traditional approach. The study sample consisted of 150 students from two high schools in Belgrade. The survey was conducted in academic  years 2011/2012 and 2012/2013, after which the results were analysed.</p><p>At the beginning of the research the experimental and control groups were equal in terms of students general success at the end of the term, grades in biology, geography, chemistry, physics and mathematics and the results of the initial biology test. After the unit Ecology and Environmental Protection and Enh ancement was done in different ways in the E and C groups, students in both groups were given a final test and then retested. The t -test was used to determine the importance of differences in results in the E and C groups in all three tests. Statistical parameters were calculated for all three tests: number of students (N), arithmetic mean (M), standard deviation (SD), standard error (SE) and the limits of significance (p). To analyse the effect of the interaction between a testing factor and group factor,  a combined variance analysis was used (Mixed-Design ANOVA). Repeated measures analysis of variance (ANOVA) was conducted within each group of students (E and C) to analyse the importance of differences in results of the various tests. The above measures were related to the whole test and cognitive domains.</p><p>Students from the E group achieved better results in the final test (70.60 points average) and retest (57.60 points average) than students from the C group (51.80 points average in the final test and 40.60 points in the retest) of maximum 100 points. Results of the final test and retest showed that the model of interdisciplinary learning of environmental content in high schools had a greater impact on the quantity and quality of knowledge in the E group compared to the traditional approach used in the C group. They also showed that the students' knowledge acquired by linking concepts  from biology, geography, chemistry, physics and mathematics facilitated not only the understanding of new environmental concepts, but also their integration and formation of functional knowledge.</p><p>The results achieved by the E group students in the final test and retest compared to the C group suggest that the interdisciplinary model should be used more in teaching ecology, biolo gy and other natural sciences than the traditional approach. This is supported by positive attitudes of E group students towards the interdisciplinary model  of learning biology (ecology).</p>
8	Különböző típusú szövegek kreatív olvasásának fejlesztése az anyanyelv tanításában (Razvijanje sposobnosti kreativnog čitanja različitih tipova tekstova u nastavi maternjeg jezika) / The Development of Creative Reading of Texts with a Different Type in Native Language Teaching Terteli Telek Marta 07 July 2016 (has links) <p>Különböző típusú szövegek kreatív olvasásának fejlesztése az anyanyelv tanításában (Razvijanje sposobnosti kreativnog čitanja različitih tipova tekstova u nastavi maternjeg jezika) tretira metode i procese kojima se razvija čitanje sa razumevanjem (čitalačka pismenost). Ukazuje na to da su preduslov za razumevanje teksta razvijena tehnika čitanja, leksički fond, razumevanje sintagme i rečenice, izvođenje zaključaka, razuđenost teksta, prepoznavanje strukture teksta, unutra&scaron;nja slika (mentalna mapa) tipa teksta, u pisanom tekstu poznavanje vizuelnog upravljanja (forma teksta) i jezičkog upravljanja, retorike, uvažavanje vizuelnog konteksta (slike i ilustracije, tumačenje uzajamno komplementarnih tekstova i slika), prepoznavanje stila (stilskog registra), veći kapacitet radne memorije, monitoring okvirnog znanja (poznavanje sveta), procesa razumevanja itd. U radu se prikazuju oblici ispoljavanja deficita pri razumevanju teksta, a obja&scaron;njavaju se i uzroci.<br />Autorka analizira strategije razvijanja čitalačke pismenosti sa razumevanjem različitih tipova tekstova počev od beletristike (bajki i poezije), preko naučno-popularne literature (udžbenika) do adekvatnog tumačenja multimedijalnih, pa i digitalnih tekstova. Usput spominje kreativno-produktivne vežbe, ilustruje njihovu ulogu, značaj u stvaranju značenja, prikazuje mehanizam za postizanje efekata kod vežbi kreativnog pisanja i bavi se metodikom vaspitavanja čitalaca.<br />U doktorskoj disertaciji, nakon razmatranja teoretsko-metodolo&scaron;ke osnove čitanja sa razumevanjem različitih tipova tekstova, sledi prezentacija rezultata empirijskog istraživanja, kvantitativna i kvalitativna analiza sa matematičko-statističkom obradom podataka. U istraživanju je kori&scaron;ćen test za razumevanje teksta koji nije formalan (standardni), odnosno upitnik o čitalačkim navikama. Uzorak obuhvata 800 učenika: iz naselja u kojima Mađari žive u homogenim sredinama, u rasejanju, odnosno u izolovanim manjim zajednicama.<br />Tokom istraživanja autorka je ispitivala u kojoj meri jezička sredina učenika (Mađari u homogenim naseljima, u rasejanju ili izolovanim zajednicama) utiče na nivo razvoja njihove sposobnosti razumevanja teksta, kao i da li postoji statistički značajna povezanost (pozitivna korelacija) između socijalno-kulturne sredine učenika i nivoa razvoja njihove sposobnosti razumevanja teksta. Istraživanje obuhvata i aspekat postojanja statistički značajne razlike među polovima &scaron;to se tiče sposobnosti kreativnog čitanja i da li ima razlike u procentima re&scaron;enih zadataka vezanih za razne tipove tekstova, odnosno u kojoj meri učinak u razumevanju teksta zavisi od tipa teksta. Tokom kvalitativne analize dobija se odgovor i na to, kako su mediji promenili tradicionalnu strukturu kori&scaron;ćenja slobodnog vremena, odnosno kako se menja profil čitanja po žanrovima i struktura traženog &scaron;tiva.<br />Koristeći metode deskriptivne, istorijske, statističke i teorijske analize doktorska disertacija daje uvid u nivo razvoja učenika 4. razreda osnovne &scaron;kole ‒ na teritorijama gde Mađari žive homogeno, u rasejanju ili u izolovanim zajednicama ‒ &scaron;to se tiče sposobnosti razumevanja teksta, odnosno čitalačkih navika. Disertacija može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja, dajući podlogu za komparativne analize.</p> / <p>The doctoral dissertation entitled Különböző típusú szövegek kreatív olvasásának fejlesztése az anyanyelv tanításában (English translation: The development of creative reading of texts with a different type in native language teaching) examines the methods, procedures enhancing text comprehending reading. It sheds light on the fact that the condition of text comprehending is the developed reading technique, the vocabulary, syntagm- and sentence understanding, drawing the conclusions, the articulateness of the text, the recognition of text structure, the inner picture of the text type (its mental map), the visual control (the text form) and the lingual control in the written text, the knowledge of the rhetoric, taking into consideration (the interpretation of a text and figure being complementary with each other) the visual context (figures and illustrations), identification of the style (the style register), bigger work memory capacity, the knowledge framework (world knowledge), monitoring the understanding process, etc. Furthermore, it presents the forms of manifestation of the text comprehending deficits, and brings the reasons to light.<br />By analysing the development strategies of comprehending reading of texts with a different type, the author starts from the literary texts (from the tale and the poem), through the educational (course book) texts gets to the adequate interpretation of the multimedia and digital texts. Meanwhile flashes the creative-productive practices by illustrating their role, significance in meaning creation, presents the mode of action of the creative writing practices, and touches upon the methodology of educating for reading.<br />In the doctoral dissertation, the theoretical-methodological establishment of the comprehending reading of different type of texts is followed by the presentation of the results of the empirical research, respectively the quantitative and qualitative analysis of the statistical data. The research was not carried out with the examination of a random sample, it is not a formal (not standard) text comprehending test, and it is based on the questionnaire surveying the reading habits. 800 students belong to the sample: the students living on areas predominantly inhabited by ethnic Hungarian population (compact areas), students living in a diaspora environment, and students from scattered areas.<br />In the course of her research the author examines whether the students' lingual environment (living on areas predominantly inhabited by ethnic Hungarian population, in a diaspora environment, and on scattered areas) influences the development level of text comprehending ability, furthermore whether statistically there exists considerable connection (positive correlation) between the students' sociocultural background and the development level of text comprehending ability. The research also extends to whether, as regard the genders, there can be observed statistically considerable difference regarding the level of creative reading ability, and whether the resolution proportions of the tasks being attached to different type of texts show a difference, namely to what extend does text comprehending performance depend on the text type. In the course of the qualitative analysis we have also got an answer of how did the media modify the traditional structure of free time spending, and how did the aspect of reading change regarding the read genres, the reading structure.<br />By the descriptive, historical, statistical and theoretical analysis, the doctoral dissertation draws a picture ‒ on the areas predominantly inhabited by ethnic Hungarian population (compact areas), the diaspora environment, and on scattered areas ‒ with regard to the primary school fourth grade students, on the development level of text comprehending ability, and maps the reading habits as well. The dissertation may serve as the basis of additional researches, providing the basis for comparative analyses.</p>
9	Нови модели у настави српског језика и књижевности / Novi modeli u nastavi srpskog jezika i književnosti / New models in teaching Serbian language and literature Klepić Snežana 27 September 2018 (has links) <p>У раду је истражен утицај нових модела рада на постигнућа ученика у настави српског језика и књижевности. Теоријски оквири рада усмерени су на разматрање наставних модела: од појмовног одређења, преко врста и подела, до моделовања процеса учења. Истражене су могућности примене осам одабраних нових наставних модела – егземпларног, индивидуализованог, интерактивног, проблемског, програмираног, пројектног, сарадничког и хеуристичког.<br />Како би се испитали ефекти примене нових наставних модела подржаних информационо-комуникационим технологијама (ИКТ) на постигнућа ученика, у односу на традиционални модел, спроведено је експериментално истраживање у четири сомборске средње школе – Средњој техничкој школи, Средњој економској школи, Средњој медицинској школи &bdquo;Др Ружица Рип“, Гимназији &bdquo;Вељко Петровић“ и једној кулској школи – Економско-трговинској школи, у другом полугодишту школске 2014/15. године и током школске 2015/16. године на узорку од 1724 ученика из сва четири разреда.<br />Резултати истраживања показују да су ученици у експерименталним групама, у којима су примењени нови наставни модели, имали виша постигнућа у односу на ученике контролних група, односно да су нови наставни модели ефикаснији од традиционалног.<br />Субјекатски положај ученика уз примену индивидуализације и диференцијације у новим наставним моделима, допринели су, уз виша постигнућа ученика и бројне продукте рада, и већој самосталности и ангажованости ученика, интерактивној комуникацији и лакшем препознавању даровитих и креативних ученика.</p> / <p>U radu je istražen uticaj novih modela rada na postignuća učenika u nastavi srpskog jezika i književnosti. Teorijski okviri rada usmereni su na razmatranje nastavnih modela: od pojmovnog određenja, preko vrsta i podela, do modelovanja procesa učenja. Istražene su mogućnosti primene osam odabranih novih nastavnih modela – egzemplarnog, individualizovanog, interaktivnog, problemskog, programiranog, projektnog, saradničkog i heurističkog.<br />Kako bi se ispitali efekti primene novih nastavnih modela podržanih informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT) na postignuća učenika, u odnosu na tradicionalni model, sprovedeno je eksperimentalno istraživanje u četiri somborske srednje škole – Srednjoj tehničkoj školi, Srednjoj ekonomskoj školi, Srednjoj medicinskoj školi &bdquo;Dr Ružica Rip“, Gimnaziji &bdquo;Veljko Petrović“ i jednoj kulskoj školi – Ekonomsko-trgovinskoj školi, u drugom polugodištu školske 2014/15. godine i tokom školske 2015/16. godine na uzorku od 1724 učenika iz sva četiri razreda.<br />Rezultati istraživanja pokazuju da su učenici u eksperimentalnim grupama, u kojima su primenjeni novi nastavni modeli, imali viša postignuća u odnosu na učenike kontrolnih grupa, odnosno da su novi nastavni modeli efikasniji od tradicionalnog.<br />Subjekatski položaj učenika uz primenu individualizacije i diferencijacije u novim nastavnim modelima, doprineli su, uz viša postignuća učenika i brojne produkte rada, i većoj samostalnosti i angažovanosti učenika, interaktivnoj komunikaciji i lakšem prepoznavanju darovitih i kreativnih učenika.</p> / <p>In this paper, the effect of new models of work on students` achievement in Serbian language and literature teaching has been investigated. Theoretical frameworks are directed at observing the teaching models – from conceptual defining, over classes and classification to modelling the process of learning. The application possibilities of eight chosen new teaching models have been analysed – exemplary, individualised, interactive, problem- solving, programmed, projected, co-teaching and heuristic.<br />In order to investigate the effects of application of new teaching models supported by information-communication technologies (ICT) on students` achievements when compared to the traditional model, experimental research was carried out in four secondary schools in Sombor – Secondary Technical school, Secondary school of Economics, Secondary Medical school Dr Ruzica Rip, Grammar school Veljko Petrovic and one school in Kula – Secondary school of Economics and Trade during the second term of school year 2014/ 15 and throughout 2015/ 16 on 1724 students in all four years.<br />The results of the survey showed that students in experimental groups, in which new teaching models had been applied, had higher achievements when compared to students in control groups, meaning that new teaching models were more efficient than traditional methods.<br />Subject position of students, in addition to individualisation and differentiation in new teaching models contributed to greater achievements and numerous products of work, greater self- reliance and students` commitment, interactive communication and easier recognition of gifted and creative students.</p>

Search results