<p>U radu je razmatran obrazovni i sociopolitički kontekst reforme visokog obrazovanja, kao i njeni efekti na unapređenje i osiguranje njegovog kvaliteta. Ukazano je na različite aspekte reforme predviđene Bolonjskom deklaracijom, procese usagla&scaron;avanja različitih sistema i kreiranje Evropskog prostora visokog obrazovanja. Poseban osvrt dat je na aktuelnu problematiku upotrebe ishoda učenja i razvoja potrebnih kompetencija studenata za život i rad u 21. veku u kontekstu kvaliteta nastavnog procesa.<br />Osnovni cilj istraživanja odnosio se na analizu efekata reforme visokog obrazovanja sa posebnim akcentom na upotrebu i razumevanje koncepta ishoda učenja, kao i mogućeg uticaja visokog obrazovanja i kvaliteta nastave na razvoj ključnih kompetencija studenata. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 852 ispitanika koji su činile tri različite grupe i to: sada&scaron;nji studenti, diplomirani studenti i nastavno osoblje Univerziteta u Novom Sadu. Ispitanici su popunjavali upitnik kreiran za potrebe ovog istraživanja koji se odnosio na ispitivanje njihove percepcije o efektima reforme, upotrebe ishoda učenja, razvoja ključnih kompetencija i procenu kvaliteta nastavnog procesa. Obradom i analizom dobijenih podataka, pored utvrđivanja mi&scaron;ljenja zasebnih grupa ispitanika vr&scaron;eno je i poređenje među grupama kako bi se ispitali navedeni fenomeni iz pozicije različitih zainteresovanih strana u visokom obrazovanju. Podaci su obrađeni i analizirani integracijom kvantitativnih i kvalitativnih metoda u cilju ostvarenja komplementarnih ciljeva istraživanja, povećanja interpretabilnosti podataka i obuhvatnijeg razumevanja su&scaron;tine ispitivanog fenomena.<br />Rezultati istraživanja ukazuju na to da ispitanici imaju negativniji stav prema efektima reforme pri čemu se posebno izdvajaju nastavnici koji u najvećem procentu smatraju da se reformom nije unapredio kvalitet visokog obrazovanja. Studenti su generalno zadovoljni obrazovnom uslugom i iskustvom koje su stekli tokom studiranja i u tome nema značajnije razlike između sada&scaron;njih i diplomiranih. Kao najznačajniji ishodi učenja koje treba ostvarivati tokom visokog obrazovanja identifikovani su oni koji se mogu klasifikovati u grupe op&scaron;tih i područno specifičnih kompetencija. Rezultati ukazuju na to da nastavnici smatraju da je zavr&scaron;ni ispit adekvatan način procenjivanja ostvarenosti ishoda učenja dok studenti ističu značaj i mogućnosti praktičnih aktivnosti i re&scaron;avanja problemskih situacija.<br />Prilikom analize i selekcije ključnih kompetencija utvrđeno je da ispitanici navode kritičko mi&scaron;ljenje i sposobnost re&scaron;avanja problema kao najznačajnije. U skladu sa tim, zaključeno je da studenti pozitivnije ocenjuju razvoj op&scaron;tih sposobnosti tokom visokog obrazovanja u odnosu na druge dve grupe ispitanika. Po mi&scaron;ljenju sada&scaron;njih studenata, uticaj visokog obrazovanja najznačajnije je primećen u razvoju ličnih osobina kao &scaron;to su upornost i odgovornost, dok, nastavnici i diplomirani studenti smatraju da se visoko&scaron;kolskom nastavom najvi&scaron;e utiče na memorisanje i reprodukciju sadržaja. Kao faktore koji najvi&scaron;e utiču na razvoj op&scaron;tih sposobnosti obe grupe studenata izdvajaju sopstveno zalaganje i pristup učenju, dok visoko obrazovanje procenjuju kao značajno, ali ne presudno. Međutim, ispitanici smatraju da se tokom nastavnog procesa ne podstiče dovoljno kritičko mi&scaron;ljenje, ali i da nastavnici podstiču samostalnost studenata i postavljaju zadatke u kojima se traži logičko razmi&scaron;ljanje i povezivanje nastavnog sadržaja. U pogledu evaluacije kvaliteta nastavnog procesa, utvrđeno je da postoje&nbsp;značajne razlike između grupa ispitanika i da nastavnici pozitivnije ocenjuju kvalitet nastave, dok su sada&scaron;nji studenti prema tome ispoljili negativniji stav.<br />Dobijeni rezultati ukazali su na nedostatke i propuste u sprovođenju reforme visokog obrazovanja, ali i osvetlili aspekte koji su unapređeni procesom reorganizacije studija i unapređenja obrazovnog iskustva za relevantne zainteresovane strane. Treba ih shvatiti kao svojevrsni indikator kvaliteta visoko&scaron;kolskog obrazovanja i kreiranja obrazovne politike.</p>

<p>U dana&scaron;nje vreme sve vi&scaron;e obrazovnih institucija kao &scaron;to su fakulteti koji nude e-obrazovanje. U nekim slučajevima učenje na daljinu je ukombinovano sa tradicionalnim oblicima učenja, dok se u drugim ono odvija u potpunosti samostalno putem internata. U svakom slučaju da bi učenje na daljinu moglo da se realizuje i da bi njime moglo da se upravlja potrebno je da postoji posebno okruženje u kom će se ono organizovati. U većini slučajeva Sistemi za obrazovanje na daljinu &ndash; (Learning management system &ndash; LMS) obavljaju ovaj zadatak. LMS obezbeđuje raznovrsne alate za podr&scaron;ku profesorima u kreiranju, administriraju i upravljanju online kursevima. S druge strane oni uglavnom ne uzimaju u obzir individualne razlike studenata i tretiraju sve studente na isti način bez obzira na njihove lične potrebe i karakteristike. U na&scaron;oj literaturi ne postoji puno radova koji se bave temom adaptivnog elektronskog obrazovanja, naročito ne sa aspekta izrade i implementacije modela adaptivnog elektronskog obrazovanja. Predmet ove doktorske disertacije je implementacija sistema za elektronsko obrazovanje koji je kreiran po modelu adaptivnog elektronskog obrazovanja i koji obezbeđuje za isto vreme veće neposredno znanje korisnika i pozitivno utiče na trajnost znanja, nego standardni neadaptivni sistem za elektronsko obrazovanje. U radu su kombinovane prednosti LMS-a sa adaptivnim sistemima i na taj način je pro&scaron;irena funkcija LMS-a tako &scaron;to su integrisani stilovi učenja i obezbeđena je adaptivnost sistema. Adaptivni model elektronskog obrazovanja koji je razvijen u radu je implementiran i procenjivan kori&scaron;ćenjem Moodle sistema. Ova doktorska disertacija imala je za cilj da na osnovu kreiranja, implementacije i kori&scaron;ćenja modela adaptivnog elektronskog obrazovanja ukaže na statistički značajnu mogućnost podizanja sveobuhvatnog nivoa i kvaliteta obrazovnog procesa.</p> / <p>Nowadays the majority of universities offer e-learning to their students. Sometimes distance learning is combined with traditional education, while in other cases it functions on its own by using the Internet. However, distance learning requires special surroundings where it can be organized. Learning management systems &ndash; LMSs are used in most of the cases for distance learning. LMS provides professors with various tools for creation, administration, and management of online courses. On the other hand, LMSs don&rsquo;t usually consider individual differences of students and treat all students in the same way, disregarding their personal needs and characteristics. In our literature, there are very few studies that analyze adaptive e-learning systems, especially the creation and implementation of adaptive e-learning models. The goal of this doctoral thesis has been creation and implementation of an adaptive model of the e-learning system which provides students with wider knowledge that lasts a longer period of time comparing to the knowledge acquired with standard (non-adaptive) systems of e-learning. The thesis has expanded the function of LMS by combining LMS with adaptive systems and incorporating students&rsquo; learning styles into it. The adaptive model that is developed in the thesis has been implemented and evaluated by using Moodle system. The aim of the doctoral thesis has been to point out at statistically significant probability of improving the level and quality of the educational process by creating, implementing and using the adaptive model of e-learning.</p>

<p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Osnovni cilj istraživanja je&nbsp; ispitivanje pojedinačnog&nbsp; i zajedničkog doprinosa&nbsp; motivacije za učenje,&nbsp; stilova učenja&nbsp; učenika&nbsp; i&nbsp; nastavnih strategija&nbsp; postignuću iz hemije.&nbsp; U istraživanju je učestvovao 501 učenik (265 učenika drugog i 236 učenika trećeg razreda) gimnazija iz Novog Sada, Sremske Mitrovice, Stare Pazove i Bečeja. &nbsp;Istraživanje je sprovedeno tokom&nbsp; prvog polugodi&scaron;ta &scaron;kolske 2013/2014. godine. U istraživanju je primenjeno pet&nbsp; instrumenata: Motivacija učenika za učenje hemije&nbsp; (SMTSL)&nbsp; i Kolbov inventar stilova učenja&nbsp; (LSI)&nbsp; koji su prevedeni na srpski jezik i adaptirani za potrebe istraživanja kao i instrumenti konstruisani za potrebe&nbsp; ovog&nbsp; istraživanja&nbsp; &ndash;&nbsp; upitnik&nbsp; za procenu&nbsp; nastavnih strategija&nbsp; koji&nbsp; se oslanja na Kolbov<br />model stilova učenja i testovi znanja iz op&scaron;te i neorganske hemije.</p><p>&nbsp; &nbsp; Kada se govori o motivaciji učenika za učenje hemije rezultati su pokazali da su učenici u najvećoj meri orijentisani na učenje, zatim na primenu strategija aktivnog učenja, orijentaciju na&nbsp; postignuće, dok je u najmanjoj meri razvijeno osećanje&nbsp; samoefikasnosti i&nbsp; shvatanje&nbsp; značaja hemije kao nauke. Motivacija za učenje se pokazala značajnim&nbsp; prediktorom postignuća učenika pri čemu je samoefikasnost dimenzija motivacije koja ostvaruje najveći doprinos postignuću učenika.&nbsp; Identifikacija stilova učenja učenika je pokazala da&nbsp; najveći broj učenika preferira asimilirajući stil učenja, na drugom mestu divergentni, na trećem konvergetni i na poslednjem akomodirajući stil učenja.&nbsp; Ispitivanjem razlika u postignuću iz hemije između učenika koji preferiraju različite stilove učenja u prisustvu i uz statističko uklanjanje uticaja motivacije na postignuće pokazalo se da najvi&scaron;e postignuće iz op&scaron;te hemije ostvaruju učenici koji preferiraju konvergentni stil učenja.&nbsp; Kada je&nbsp; reč o nastavnim strategijama koje nastavnici hemije primenjuju u svom radu zapaža se da u najvećoj meri primenjuju nastavne strategije koje odgovaraju učenicima sa asimilirajućim&nbsp; i konvergentnim&nbsp; stilom učenja,&nbsp; zatim divergentnim stilom i na poslednjem akomodirajućim stilom učenja. Od svih nastavnih strategija najsnažnijim prediktorom su se pokazale nastavne strategije koje odgovaraju konvergentnom stilu učenja. Rezultati su pokazali da&nbsp; kada nastavnici&nbsp; uvažavaju stilove učenja učenika birajući&nbsp; nastavne strategije u skladu sa stilovima učenja učenika, učenici ostvaruju vi&scaron;a postignuća i iz op&scaron;te hemije i iz neorganske hemije. Dalje, rezultati su pokazali da su vi&scaron;e motivisani učenici čije stilove učenja nastavnici uvažavaju&nbsp; nego učenici kod kojih nema&nbsp; uvažavanja stilova učenja od strane nastavnika. Na učeničko postignuće iz hemije značajan efekat ostvaruju i motivacija i uvažavanje stilova učenja. Na osnovu&nbsp; navedenih rezultata može se zaključiti da bez&nbsp; obzira koji stil učenja učenici preferiraju potrebno je u nastavnom procesu primenjivati &scaron;to raznovrsnije strategije kako bi se zadovoljile potrebe &scaron;to većeg broja učenika. Ovakva nastava doprinosi vi&scaron;em postignuću učenika i većoj motivaciji za učenje.</p> / <p>The main objective of the study was to examine individual and collective contributions of&nbsp; learning motivation, students&rsquo; learning&nbsp; styles and teaching strategies to chemistry&nbsp;achievement.&nbsp; The study included 501 pupils (265 second grade pupils and 236 third grade pupils) attending grammar school in Novi&nbsp; Sad, Sremska Mitrovica, Stara&nbsp; azova and Bečej. The research&nbsp; was conducted during the first semester of the school year 2013/2014. The&nbsp; five research instruments&nbsp; were applied:&nbsp; Students &#39; motivation&nbsp; toward&nbsp; chemistry&nbsp; learning (SMTSL) and Kolb&#39;s learning styles inventory&nbsp; (LSI)&nbsp; that have been translated into Serbian and adapted for the purposes of the research, and&nbsp; some other were designed&nbsp; &ndash;&nbsp; questionnaire for assessing teaching strategies&nbsp; that relies on Kolb&#39;s learning styles model as well as achievement tests in&nbsp;general and inorganic chemistry.</p><p>When talking about students&#39; motivation to learn chemistry the results show that&nbsp;students are mostly oriented towards learning activity, using active learning&nbsp; strategies, their achievement, while the least developed element is their awareness of &nbsp;self-efficacy, and understanding the importance of chemistry as a science. Motivation to learn is a significant predictor of students&rsquo; achievement where self-efficacy dimension of motivation has the greatest contribution to their&nbsp; achievement. Identification of students&rsquo; learning style showed that the majority of students prefer assimilating learning style; divergent learning style is on the second&nbsp;place, while convergent on the third; the last one is accommodating learning style.&nbsp; Examination of the differences in achievement in chemistry between students who prefer different learning styles in presence and with the statistical removal of motivation influence towards achievement has been shown that students who prefer convergent learning style show the highest achievement in general chemistry. When talking about teaching strategies that teachers of chemistry apply in their teaching activity it can be seen that for the most part they apply teaching strategies that are appropriate for students with assimilating and converging learning style, then divergent style and the last accommodating learning style. Instructional strategies&nbsp;that match the convergent learning style have proved to be the most powerful predictor of all the teaching strategies. The results show that when teachers take into account the students&rsquo; learning styles when selecting the appropriate teaching strategy, the students achieve better results in general chemistry and inorganic chemistry as well. Furthermore, the results showed that the students are more motivated when teachers respect their learning style, in comparison with those whose learning styles has been neglected. The significant effect has been realized by motivation and appreciation of learning styles on students&#39; achievement in chemistry. Based on these results it can be concluded that varied teaching strategies that meet the needs of great number of students should be applied in the teaching process no matter which learning style students prefer. Such instruction contributes to higher student achievement and higher learning motivation.</p>

<p>Disertacije se bavi problematikom&nbsp;identifikovanja stručnih kompetencija&nbsp;zasnovnaih na informacionim tehnologijama&nbsp;i načinom implementacije istih u postojeće&nbsp;nastavne planove i programe. U okviru&nbsp;disertacije je dizajniran model&nbsp;vi&scaron;ekriterijumeske analize stručnih&nbsp;kompetencija studenta zasnovnih na&nbsp;informacionim tehnologijama. Model se<br />sastoji iz tri modula: Modul za identifikacju&nbsp;stručnih kompetencija, Modul za rangiranje<br />stručnih komepetencija i Modul za&nbsp;preporuku stručnih komepetencija.&nbsp;Identifikacija stručnih kompetencija vr&scaron;i se&nbsp;iz različitih izvora kako bi dobili &scaron;to &nbsp;potpuniju sliku &scaron;ta je to potrebno od stručnih&nbsp;kompetencija zasnovnih na informacionimtehnologijama u profesionalnoj praksi. Uokviru modula za rangiranje uz pomoćvi&scaron;ekriterijumaske - vi&scaron;eekspertne analize<br />vr&scaron;i se rangiranje identifikovanih stručnihkompetencija. Modul za preporuke stručnih<br />kompetencija uz pomoć komparativneanalize rangiranih stručnih kompetencija<br />defini&scaron;e preporuke za izmjene nastavnihplanova i programa prema potrebama<br />profesionalne prakse. Model jeimplementiran na studijskom programuTelekomunikacije i po&scaron;tanski saobraćaj naSaobraćajnom fakultetu u Doboju,Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Bosna iHercegovina. Model definisan na ovakavnačin pomaže u pobolj&scaron;anju kvaliteta kao i<br />približavanju prakse Nastavnim planovima iprogramima.</p> / <p>The dissertation deals with the problem of&nbsp;identifying professional competences<br />based on information technologies, and&nbsp;with they implementation in existing<br />curricula. A multicriteria analysis model&nbsp;for ranking professional competences of<br />student based on information technology&nbsp;is formed. The Model consists of three<br />modules: Module for identification of&nbsp;professional competences based on<br />information technologies, Module for&nbsp;ranking professional competences and<br />Module for the recommendation of&nbsp;professional cometences. Identification of<br />professional competencies is done from&nbsp;different sources in order to get more<br />complete picture which professional&nbsp;competences are needed in professional<br />practice. Identified professional&nbsp;competencies are ranked within the&nbsp;ranking module by using multi-criteriamulti-&nbsp;expert analysis. The module for the&nbsp;recommendations of professional&nbsp;competences by using comparative&nbsp;analysis method proposes<br />recommendations for changes in curricula&nbsp;based on the needs of professional<br />practice. The model was implemented at&nbsp;the study program Telecommunications<br />and Postal Traffic at the Faculty of Traffic&nbsp;Engineering in Doboj, University of East<br />Sarajevo, Bosnia and Hercegovina. The&nbsp;model helps in improving quality as well&nbsp;as bringing professional practice closer to&nbsp;teaching plans and programs.</p>

<p>U okviru ove disertacije razvijeno je više različitih modela trajanja glasova u srpskom jeziku primenom odgovarajućih metoda automatskog učenja. Izvršena je objektivna evaluacija razvijenih modela i njihovo međusobno poređenje na osnovu kvantitativnih pokazatelja kao što su RMSE(engl. root-mean-squared error), MAE (engl. mean absolute error) i CC (engl. correlation coefficient). Takođe je izvršeno poređenje modela za srpski jezik sa performansama modela razvijenih za druge jezike, pri čemu je uočeno da su performanse modela razvijenih u ovoj disertaciji uporedljive ili čak prevazilaze performanse modela koji su razvijeni za druge jezike.</p> / <p>In this dissertation several different phone duration models of the Serbain<br />language using appropriate machine learning algorithms were developed.<br />The objective evaluation of the models obtained and their mutual comparison<br />based on quantitative measures such as RMSE (root-mean-squared error),<br />MAE (mean absolute error) and CC (correlation coefficient) were performed.<br />The comparison of the models developed for the Serbian language with the<br />performances of the models developed for other languages is also carried<br />out. It was observed that the performances of the models developed in this<br />dissertation are comparable or even outperform the performances of the<br />models that have been developed for other languages.</p>

<p>Cilj &ndash; Cilj istraživanja u okviru doktorske disertacije je razvoj sistema za automatsku polu-nadgledanu klasifikaciju podataka. Sistem bi trebao biti primenljiv na &scaron;irokom spektru domena gde je neophodna klasifikacija podataka, a te&scaron;ko je, ili čak nemoguće, doći do dovoljno velikog i raznovrsnog obučavajućeg skupa podataka<br />Metodologija &ndash; Modeli opisani u disertaciji se baziraju na kombinaciji ko-trening algoritma i tehnika učenja sa grupom hipoteza. Prvi korak jeste obučavanje grupe klasifikatora velike raznolikosti i kvaliteta. Sa ovim ciljem modeli eksploati&scaron;u primenu različitih konfiguracija ko-trening algoritma na isti skup podataka. Prednost ovog pristupa je mogućnost kori&scaron;ćenja značajno manjeg anotiranog obučavajućeg skupa za inicijalizaciju algoritma.<br />Skup nezavisno obučenih ko-trening klasifikatora se kreira generisanjem predefinisanog broja slučajnih podela obeležja polaznog skupa podataka. Nakon toga se, polazeći od istog inicijalnog obučavajućeg skupa, ali kori&scaron;ćenjem različitih kreiranih podela obeležja, obučava grupa ko-trening klasifikatora. Nakon ovoga, neophodno je kombinovati predikcije nezavisno obučenih klasifikatora.<br />Predviđena su dva načina kombinovanja predikcija. Prvi način se zasniva na klasifikaciji zapisa na osnovu većine glasova grupe ko-trening klasifikatora. Na ovaj način se daje predikcija za svaki od zapisa koji su pripadali grupi neanotiranih primera kori&scaron;ćenih u toku obuke ko-treninga. Potom se primenjuje genetski algoritam u svrhu selekcije najpouzdanije klasifikovanih zapisa ovog skupa. Konačno,<br />163<br />najpouzdanije klasifikovani zapisi se koriste za obuku finalnog klasifikatora. Ovaj finalni klasifikator se koristi za predikciju klase zapisa koje je neophodno klasifikovati. Opisani algoritam je nazvan Algoritam Statistike Slučajnih Podela (Random Split Statistics algorithm, RSSalg).<br />Drugi način kombinovanja nezavisno obučenih ko-trening klasifikatora se zasniva na GMM-MAPML tehnici estimacije tačnih klasnih obeležja na osnovu vi&scaron;estrukih obeležja pripisanih od strane različitih anotatora nepoznatog kvaliteta. U ovom algoritmu, nazvanom Integracija Vi&scaron;estrukih Ko-treninranih Klasifikatora (Integration of Multiple Co-trained Classifiers, IMCC), svaki od nezavisno treniranih ko-trening klasifikatora daje predikciju klase za svaki od zapisa koji je neophodno klasifikovati. U ovoj postavci se svaki od ko-trening klasifikatora tretira kao jedan od anotatora čiji je kvalitet nepoznat, a svakom zapisu, za koga je neophodno odrediti klasno obeležje, se dodeljuje vi&scaron;e klasnih obeležja. Na kraju se primenjuje GMM-MAPML tehnika, kako bi se na osnovu dodeljenih vi&scaron;estrukih klasnih obeležja za svaki od zapisa izvr&scaron;ila estimacija stvarnog klasnog obeležja zapisa.<br />Rezultati &ndash; U disertaciji su razvijena dva modela, Integracija Vi&scaron;estrukih Ko-treninranih Klasifikatora (IMCC) i Algoritam Statistike Slučajnih Podela (RSSalg), bazirana na ko-trening algoritmu, koja re&scaron;avaju zadatak automatske klasifikacije u slučaju nepostojanja dovoljno velikog anotiranog korpusa za obuku. Modeli predstavljeni u disertaciji dizajnirani su tako da omogućavaju primenu ko-trening algoritma na skupove podataka bez prirodne podele obeležja, kao i da unaprede njegove performanse. Modeli su na vi&scaron;e skupova podataka različite veličine, dimenzionalnosti i redudantnosti poređeni sa postojećim ko-trening alternativama. Pokazano je da razvijeni modeli na testiranim skupovima podataka postižu bolje performanse od testiranih ko-trening alternativa.<br />Praktična primena &ndash; Razvijeni modeli imaju &scaron;iroku mogućnost primene u svim domenima gde je neophodna klasifikacija podataka, a anotiranje podataka dugotrajno i skupo. U disertaciji je prikazana i primena razvijenih modela u nekoliko konkretnih<br />164<br />situacija gde su modeli od posebne koristi: detekcija subjektivnosti, vi&scaron;e-kategorijska klasifikacija i sistemi za davanje preporuka.<br />Vrednost &ndash; Razvijeni modeli su korisni u &scaron;irokom spektru domena gde je neophodna klasifikacija podataka, a anotiranje podataka dugotrajno i skupo. Njihovom primenom se u značajnoj meri smanjuje ljudski rad neophodan za anotiranje velikih skupova podataka. Pokazano je da performanse razvijenih modela prevazilaze performanse postojećih alternativa razvijenih sa istim ciljem relaksacije problema dugotrajne i mukotrpne anotacije velikih skupova podataka.</p> / <p>Aim &ndash; The research presented in this thesis is aimed towards the development of the system for automatic semi-supervised classification. The system is designed to be applicable on the broad spectrum of practical domains where automatic classification of data is needed but it is hard or impossible to obtain a large enough training set.<br />Methodology &ndash; The described models combine co-training algorithm with ensemble learning with the aim to overcome the problem of co-training application on the datasets without the natural feature split. The first step is to create the ensemble of co-training classifiers. For this purpose the models presented in this thesis apply different configurations of co-training on the same training set. Compared to existing similar approaches, this approach requires a significantly smaller initial training set.<br />The ensemble of independently trained co-training classifiers is created by generating a predefined number of random feature splits of the initial training set. Using the same initial training set, but different feature splits, a group of co-training classifiers is trained. The two models differ in the way the predictions of different co-training classifiers are combined.<br />The first approach is based on majority voting: each instance recorded in the enlarged training sets resulting from co-training application is classified by majority voting of the group of obtained co-training classifiers. After this, the genetic algorithm is applied in order to select the group of most reliably classified instances from this set. The most reliable instances are used in<br />167<br />order to train a final classifier which is used to classify new instances. The described algorithm is called Random Split Statistic Algorithm (RSSalg).<br />The other approach of combining single predictions of the group of co-training classifiers is based on GMM-MAPML technique of estimating the true hidden label based on the multiple labels assigned by multiple annotators of unknown quality. In this model, called the Integration of Multiple Co-trained Classifiers (IMCC), each of the independently trained co-training classifiers predicts the label for each test instance. Each co-training classifier is treated as one of the annotators of unknown quality and each test instance is assigned multiple labels (one by each of the classifiers). Finally, GMM-MAPML technique is applied in order to estimate the true hidden label in the multi-annotator setting.<br />Results &ndash; In the dissertation the two models are developed: the Integration of Multiple Co-trained Classifiers (IMCC) and Random Split Statistic Algorithm (RSSalg). The models are based on co-training and aimed towards enabling automatic classification in the cases where the existing training set is insufficient for training a quality classification model. The models are designed to enable the application of co-training algorithm on datasets that lack the natural feature split needed for its application, as well as with the goal to improve co-training performance. The models are compared to their co-training alternatives on multiple datasets of different size, dimensionality and feature redundancy. It is shown that the developed models exhibit superior performance compared to considered co-training alternatives.<br />Practical application &ndash; The developed models are applicable on the wide spectrum of domains where there is a need for automatic classification and training data is insufficient. The dissertation presents the successful application of models in several concrete situations where they are highly<br />168<br />beneficial: subjectivity detection, multicategory classification and recommender systems.<br />Value &ndash; The models can greatly reduce the human effort needed for long and tedious annotation of large datasets. The conducted experiments show that the developed models are superior to considered alternatives.</p>

<p>Рад је настао као резултат теоријског и ем-<br />пиријског истраживања ефекта похађања<br />предшколског програма у Републици Срп-<br />ској на учење и развој дјеце предшколског<br />узраста.<br />У теоријском дијелу разматрају се питања о<br />предшколском програму као основи инсти-<br />туционалног предшколског васпитања и об-<br />разовања, о појмовном разграничењу појмо-<br />ва програм и курикулум, (о одређењу) тради-<br />ционалног наспрам савременог предшкол-<br />ског програма/курикулума, систему пред-<br />школског васпитања и образовања у Репу-<br />блици Српској, као и о односу програма и<br />васпитне праксе. Такође, посматрана су и<br />питања која се односе на рано учење, почев<br />од тога шта је рано учење и како га дефини-<br />сати, преко схватања о раном учењу кроз<br />историју, карактеристика раног учења, одно-<br />са раног учења и васпитања, те друштвене<br />парадигме раног васпитања, као и питања<br />која се односе на везу дјечје активности,<br />игре и раног учења, па све до значаја и кори-<br />сти од раног учења за појединца и друштво.<br />У дијелу рада који се односи на емпиријски<br />приступ проблему истраживања приказани<br />су резултати истраживања и налази добијени<br />испитивањем међузависности похађања про-<br />грама предшколског васпитања и образова-<br />ња и развоја предшколске дјеце посматраног<br />кроз физички, социо-емоционални, интелек-<br />туални развој и развој говора, комуникације<br />и стваралаштва.<br />Истраживање се темељи на хипотези да из-<br />међу похађања предшколског програма и ра-<br />ног учења постоји значајна и изражена међу-<br />зависност. Другим ријечима, истраживањем<br />смо хтјели утврдити да ли похађање пред-<br />школског програма детерминише рано уче-<br />ње код дјеце. Постављени циљеви и задаци истраживања</p><p>реализовани су, како смо већ рекли, кроз те-<br />оријско истраживање, али и кроз емпиријско<br />неекспериментално истраживање, примје-<br />ном инструмената који су конструисани за<br />потребе овог рада. Први инструмент односи<br />се на утврђивање испољености развојних<br />аспеката дјеце, док се други инструмент од-<br />носи на прикупљање података о односу по-<br />родичних прилика и развојних аспеката дје-<br />це. Први инструмент био је намијењен учи-<br />тељима, а други родитељима.<br />Узорак је обухватио 1.439 дјеце која су кре-<br />нула у први разред (шест година), и то: дјецу<br />која су похађала неку предшколску установу<br />и дјецу која нису похађала предшколску<br />установу нити су била укључена у неки об-<br />лик предшколског васпитања и образовања.<br />Исто тако, у истраживању су учествовали и<br />родитељи испитиване дјеце, од којих смо до-<br />били податке о социјалном статусу породице<br />дјетета и њиховој посвећености родитељ-<br />ству.<br />Резултати које смо добили дијелом су потвр-<br />дили хипотезе које смо поставили, а тиме<br />нас и усмјерили на додатна размишљања о<br />ефектима похађања предшколског програма<br />на све аспекте развоја, понајвише на социо-<br />емоционални развој, јер је овај аспект разво-<br />ја високо развијен код обје групе дјеце: која<br />су похађала предшколски програм и која га<br />нису похађала.</p> / <p>Rad je nastao kao rezultat teorijskog i em-<br />pirijskog istraživanja efekta pohađanja<br />predškolskog programa u Republici Srp-<br />skoj na učenje i razvoj djece predškolskog<br />uzrasta.<br />U teorijskom dijelu razmatraju se pitanja o<br />predškolskom programu kao osnovi insti-<br />tucionalnog predškolskog vaspitanja i ob-<br />razovanja, o pojmovnom razgraničenju pojmo-<br />va program i kurikulum, (o određenju) tradi-<br />cionalnog naspram savremenog predškol-<br />skog programa/kurikuluma, sistemu pred-<br />školskog vaspitanja i obrazovanja u Repu-<br />blici Srpskoj, kao i o odnosu programa i<br />vaspitne prakse. Takođe, posmatrana su i<br />pitanja koja se odnose na rano učenje, počev<br />od toga šta je rano učenje i kako ga defini-<br />sati, preko shvatanja o ranom učenju kroz<br />istoriju, karakteristika ranog učenja, odno-<br />sa ranog učenja i vaspitanja, te društvene<br />paradigme ranog vaspitanja, kao i pitanja<br />koja se odnose na vezu dječje aktivnosti,<br />igre i ranog učenja, pa sve do značaja i kori-<br />sti od ranog učenja za pojedinca i društvo.<br />U dijelu rada koji se odnosi na empirijski<br />pristup problemu istraživanja prikazani<br />su rezultati istraživanja i nalazi dobijeni<br />ispitivanjem međuzavisnosti pohađanja pro-<br />grama predškolskog vaspitanja i obrazova-<br />nja i razvoja predškolske djece posmatranog<br />kroz fizički, socio-emocionalni, intelek-<br />tualni razvoj i razvoj govora, komunikacije<br />i stvaralaštva.<br />Istraživanje se temelji na hipotezi da iz-<br />među pohađanja predškolskog programa i ra-<br />nog učenja postoji značajna i izražena među-<br />zavisnost. Drugim riječima, istraživanjem<br />smo htjeli utvrditi da li pohađanje pred-<br />školskog programa determiniše rano uče-<br />nje kod djece. Postavljeni ciljevi i zadaci istraživanja</p><p>realizovani su, kako smo već rekli, kroz te-<br />orijsko istraživanje, ali i kroz empirijsko<br />neeksperimentalno istraživanje, primje-<br />nom instrumenata koji su konstruisani za<br />potrebe ovog rada. Prvi instrument odnosi<br />se na utvrđivanje ispoljenosti razvojnih<br />aspekata djece, dok se drugi instrument od-<br />nosi na prikupljanje podataka o odnosu po-<br />rodičnih prilika i razvojnih aspekata dje-<br />ce. Prvi instrument bio je namijenjen uči-<br />teljima, a drugi roditeljima.<br />Uzorak je obuhvatio 1.439 djece koja su kre-<br />nula u prvi razred (šest godina), i to: djecu<br />koja su pohađala neku predškolsku ustanovu<br />i djecu koja nisu pohađala predškolsku<br />ustanovu niti su bila uključena u neki ob-<br />lik predškolskog vaspitanja i obrazovanja.<br />Isto tako, u istraživanju su učestvovali i<br />roditelji ispitivane djece, od kojih smo do-<br />bili podatke o socijalnom statusu porodice<br />djeteta i njihovoj posvećenosti roditelj-<br />stvu.<br />Rezultati koje smo dobili dijelom su potvr-<br />dili hipoteze koje smo postavili, a time<br />nas i usmjerili na dodatna razmišljanja o<br />efektima pohađanja predškolskog programa<br />na sve aspekte razvoja, ponajviše na socio-<br />emocionalni razvoj, jer je ovaj aspekt razvo-<br />ja visoko razvijen kod obje grupe djece: koja<br />su pohađala predškolski program i koja ga<br />nisu pohađala.</p> / <p>In search of the new answers to already known<br />questions concerned with discovering the causes<br />of different development of certain abilities in<br />children, this study ideas are focused on the interdependence<br />of stimulating learning environment<br />and early learning for children. This study<br />is a result of theoretical and empirical research<br />of the effect of attending preschool programme<br />in Republic of Srpska on learning and development<br />of children of preschool age.<br />The theoretical part investigates questions on<br />preschool programme as the foundation of institutional<br />preschool education, concept delimitation<br />of programme and curriculum, (definition<br />of) traditional versus contemporary preschool<br />programme/curriculum, system of preschool<br />education in Republic of Srpska, as well as questions<br />about relationship between children&rsquo;s activities,<br />play and early learning. Furthermore,<br />this paper investigates questions related to early<br />learning, starting from the notion of early learning<br />and how to define it, the understanding of<br />early learning throughout history, early learning<br />characteristics, the relationship of early learning<br />and education as well as social paradigm of<br />early education, questions related to the relationship<br />between children&rsquo;s activities, play and<br />early learning, to the importance and benefits of<br />early learning for an individual and a society.<br />A part of the study related to the empirical approach<br />to the research topic presents the research<br />results and findings obtained by examination<br />of the interdependence of attending the<br />preschool education and development of<br />preschool children, observed through physical<br />and socio-emotional development and development<br />of speech, communication and creativity.<br />This study is based on the hypothesis that there<br />is a significant and profound interdependence<br />between attending a preschool programme and<br />13<br />early learning. In other words, our intention was<br />to establish whether attending a preschool programme<br />determines early learning for children.<br />As mentioned before, the established research<br />goals and objectives have been accomplished<br />through theoretical research but also through<br />non-experimental empirical research, using instruments<br />constructed for this study. First instrument<br />refers to the expression of developmental<br />aspects of children while the second instrument<br />refers to data collection on relationship<br />between family context and developmental<br />aspects of children. First instrument was intended<br />for teachers and second one for parents.<br />The sample included 1 439 children who started<br />first grade (6 years) as follows: children who attended<br />a preschool institution and children who<br />did not attend preschool institutions nor were<br />involved in any form of preschool education.<br />Furthermore, the research included children&rsquo;s<br />parents who provided the information on child&rsquo;s<br />family social status and their own devotion to<br />parenthood.<br />The results obtained have partly confirmed the<br />hypothesis set and therefore directed us to further<br />reflection on the effects of attending a preschool<br />program on all aspects of development,<br />especially socio-emotional development since<br />this aspect is highly developed with both groups<br />of children: those who attended a preschoolprogramme and those who did not.</p>

<p>У докторату је предложен је нови модел за утврђивање деагрегационих<br />пропорција у top down методологији за хијерархијско прогнозирање.<br />Како би се утврдили показатељи рада новог приступа, извршена су<br />теоријска (симулациона студија) и емпиријска истраживања (студија<br />случаја) више ешалонског дистрибутивног ланца. Резултати показују да<br />нови приступ значајно превазилази стандардне моделе top down<br />методологије. Такође, у докторату је тестиран и утицај хијерархијских<br />прогноза на логистичке показатеље (просечне залихе и недостатак<br />залиха). Резултати показују да је нови модел остварио најмањи<br />недостатак залиха приликом примене у стратегијама управљања<br />залихама. Поред наведеног, у докторату је тестирано и комбиновање<br />различитих прогноза и истраживање утицаја особина временских серија<br />на прецизност прогнозирања модела за хијерархијско прогнозирање.</p> / <p>U doktoratu je predložen je novi model za utvrđivanje deagregacionih<br />proporcija u top down metodologiji za hijerarhijsko prognoziranje.<br />Kako bi se utvrdili pokazatelji rada novog pristupa, izvršena su<br />teorijska (simulaciona studija) i empirijska istraživanja (studija<br />slučaja) više ešalonskog distributivnog lanca. Rezultati pokazuju da<br />novi pristup značajno prevazilazi standardne modele top down<br />metodologije. Takođe, u doktoratu je testiran i uticaj hijerarhijskih<br />prognoza na logističke pokazatelje (prosečne zalihe i nedostatak<br />zaliha). Rezultati pokazuju da je novi model ostvario najmanji<br />nedostatak zaliha prilikom primene u strategijama upravljanja<br />zalihama. Pored navedenog, u doktoratu je testirano i kombinovanje<br />različitih prognoza i istraživanje uticaja osobina vremenskih serija<br />na preciznost prognoziranja modela za hijerarhijsko prognoziranje.</p> / <p>In this thesis, a new approach for determining disaggregating proportions in<br />the top down hierarchical forecasting methodology is proposed. In order to<br />estimate the accuracy of the proposed approach, the simulation and case<br />study are performed. Results demonstrate that the approach significantly<br />outperforms standard top down approaches. Also, in this reserach the impact<br />of hierarchical forecasts on logistics indicators (average stock and lack of<br />inventory) is researched. The results show that the new model achieved the<br />smallest lack of inventory in inventory management strategies. Likewise, in<br />this research, the ideas of combining the hierarchical forecasting models and<br />quantifying the influence of time series characteristics on the accuracy of<br />hierarchical forecasting models, are tested. The results are encouraging and<br />further researches are needed in order to reveal all possible benefits of<br />proposed ideas.</p>

<p>Докторска дисертација разматра утицај<br />информалног учења на ниво информационе<br />писмености ученика. У циљу тога, анализирају се<br />карактеристике информалног учења, начини<br />коришћења информалних извора знања, као и<br />начини на који ученици најчешће долазе до<br />информација и знања о ИКТ. Истраживање је<br />вршено на узорку од 930 ученика четвртих разреда<br />средњих школа, а мерни инструмент за<br />истраживање је наменски конструисан као<br />сумациона скала за процену начина стицања и<br />усвајања знања о ИКТ. На основу резултата<br />истраживања, утврђено је да ученици у великој<br />мери користе информалне изворе знања, утврђени<br />су начини на који ученици најчешће долазе до<br />информација и знања о ИКТ, а посебно се истиче<br />значај коришћења Интернета као информалног<br />извора знања. Такође, резултатима истраживања је<br />утврђено да се коришћењем информалних извора<br />знања доприноси повећању нивоа информатичке,<br />дигиталне и мултимедијалне писмености ученика.<br />Резултати истраживања могу да послуже као<br />допринос валидацији информалног учења.</p> / <p>Doktorska disertacija razmatra uticaj<br />informalnog učenja na nivo informacione<br />pismenosti učenika. U cilju toga, analiziraju se<br />karakteristike informalnog učenja, načini<br />korišćenja informalnih izvora znanja, kao i<br />načini na koji učenici najčešće dolaze do<br />informacija i znanja o IKT. Istraživanje je<br />vršeno na uzorku od 930 učenika četvrtih razreda<br />srednjih škola, a merni instrument za<br />istraživanje je namenski konstruisan kao<br />sumaciona skala za procenu načina sticanja i<br />usvajanja znanja o IKT. Na osnovu rezultata<br />istraživanja, utvrđeno je da učenici u velikoj<br />meri koriste informalne izvore znanja, utvrđeni<br />su načini na koji učenici najčešće dolaze do<br />informacija i znanja o IKT, a posebno se ističe<br />značaj korišćenja Interneta kao informalnog<br />izvora znanja. Takođe, rezultatima istraživanja je<br />utvrđeno da se korišćenjem informalnih izvora<br />znanja doprinosi povećanju nivoa informatičke,<br />digitalne i multimedijalne pismenosti učenika.<br />Rezultati istraživanja mogu da posluže kao<br />doprinos validaciji informalnog učenja.</p> / <p>The doctoral dissertation examines the impact of<br />informal learning on the students&rsquo; information literacy<br />level. For that purpose, it analyses characteristics of<br />informal learning, the ways informal knowledge<br />sources are used, as well as the methods most<br />frequently used by students to obtain the information<br />and knowledge on ICT. The research has been<br />conducted on a sample of 930 fourth grade secondary<br />school students, and the research measuring instrument<br />has been a questionnaire created with a specific<br />purpose to assess the ways knowledge on ICT has been<br />obtained and acquired. Based on the research results, it<br />has been concluded that students use informal<br />knowledge sources to a large extent, the means<br />students use most frequently to obtain information and<br />knowledge on ICT have been identified as well,<br />whereas the significance of the use of internet as<br />informal knowledge source is most remarkable. The<br />research results have also shown that use of informal<br />knowledge sources contribute to the increase of the<br />level of the students&rsquo; information, digital and<br />multimedia literacy. The research results may serve as<br />a contribution to validation of informal learning.</p>