<p>Ruzmarin Rosmarinus officinalis L. (Lamiaceae) je biljka koja se u tradicionalnoj medicini na na&scaron;em području koristi za postizanje analgetičkog, holeretičkog i hepatoprotektivnog delovanja. Prema Evropskoj agenciji za lekove (2010 godine), indikacije za sistemsku primenu etarskog ulja ruzmarina su lečenje dispepsije i spazama gastrointestinalnog trakta, a za spolja&scaron;nju primenu se preporučuje u lečenju umereno jakih bolova u zglobovima i mi&scaron;ićima i u lečenju poremećaja periferne cirkulacije. Imajući u vidu da komponente etarskog ulja ruzmarina ispoljavaju i druga, potencijalno korisna farmakolo&scaron;ka svojstva, postoji potreba da se ova delovanja detaljnije ispitaju. Ciljevi ispitivanja su bili da se utvrdi: 1) analgetički efekat etarskog ulja ruzmarina i njegov uticaj na farmakodinamske osobine paracetamola, kodeina, diazepama i pentobarbitala kao i na farmakokinetske osobine paracetamola; 2) antioksidativni i hepatoprotektivni efekat u uslovima hemijski izazvanog oksidativnog stresa. Metodom gasne hromatografije (GC/MS i GC/FID) utvrđen je kvantitativni sastav etarskog ulja. Najzastupljenije komponente ulja koje je kori&scaron;ćeno u na&scaron;em ispitivanju su oksidovani monoterpeni 1,8-cineol (43.77%) i kamfor (12.53%) i monoterpenski ugljovodonik &alpha;-pinen (11.51%). Suspenzija etarskog ulja ruzmarina primenjivana je mi&scaron;evima u dozama 10 i 20 mg/kg tm tokom sedam dana i jednokratno u farmakodinamskim testovima: test vrele ploče, test &bdquo;uvijanja&ldquo; (posle intraperitonealne primene sirćetne kiseline), test za procenu motorne koordinacije životinja na rotirajućem &scaron;tapu i test merenja vremena trajanja spavanja. Za ispitivanje uticaja etarskog ulja ruzmarina na farmakokinetske osobine paracetamola i za biohemijska i toksikolo&scaron;ka ispitivanja, kori&scaron;ćeni su pacovi koji su tokom sedam dana tretirani suspenzijom etarskog ulja ruzmarina u dozi 5 i 10 mg/kg tm, a sedmog dana su primili paracetamol i.v. ili p.o.. Za praćenje farmakokinetskih parametara kori&scaron;ćeni su uzorci krvi dobijeni iz repne vene pacova u kojima su HPLC metodom merene koncentracije paracetamola, na osnovu kojih su potom određeni farmakokinetski parametri ovog leka. Antioksidativna aktivnost etarskog ulja ruzmarina je određivana in vitro (DPPH i Folin-Ciocaulteu testovima) i in vivo. Nakon žrtvovanja životinja iz prikupljenih uzoraka krvi određivani su iz seruma biohemijski parametri, pokazatelji bubrežne i jetrene funkcije, a u homogenatu tkiva jetre određivani su parametri oksidativnog stresa. Samo etarsko ulje ruzmarina ispoljava analgetičko delovanje i smanjuje visceralnu bol izazvanu sirćetnom kiselinom. Pored toga, potencira analgetički efekat kodeina i paracetamola. Etarsko ulje ruzmarina značajno smanjuje hipnotičko delovanje pentobarbitala i sprečava poremećaj motorne koordinacije nakon primene diazepama. Etarsko ulje ruzmarina ne utiče značajnije na oralnu biolo&scaron;ku raspoloživost paracetamola. Vi&scaron;ekratna primena različitih doza etarskog ulja ruzmarina ne izaziva toksične promene u krvi i jetri ispitivanih životinja. Primena etarskog ulja ruzmarina &scaron;titi životinje od reaktivnih kiseoničnih vrsta, umanjuje posledice izloženosti oksidativnom stresu i ispoljava značajno hepatoprotektivno delovanje.</p> / <p>Rosemary Rosmarinus officinalis, L.(Lamiaceae) is traditionally used in folk medicine for its analgetic, choleretic and hepatoprotective properties. According to the recommendation of European Medicines Agency from 2010, rosemary essential oil can be used for treating dyspepsia and mild spasmodic disorders of the gastrointestinal tract, and also externally as an adjuvant in the relief of minor muscular and articular pain and minor peripheral circulatory disorders. Different studies conducted with rosemary essential oil show other pharmacological effects of main components of the oil. The aim of this study was to examine: 1) analgetic effects of rosemary essential oil and its influence on the pharmacodynamic properties of paracetamol, codeine, diazepam and pentobarbital, and also its influence on the pharmacokinetic properties of paracetamol; 2) antioxidant and hepatoprotective effects on the parameters of chemicaly induced oxidative stress. The quantification of chemical constituents of the essential oil was carried out by gas chromatography (GC/FID and GC/MS). The major compounds that were identified and quantitated by GC-FID and GC-MS were oxygenated monoterpens 1,8-cineole (43.77%), camphor (12.53%) and monoterpene hydrocarbon &alpha;-pinene (11.51%). The suspension of rosemary essential oil was applied to mice orally (doses: 10 and 20 mg/kg b.w.) for seven days and in single dose for the pharmacodynamic tests: hot plate, writhing, rotharod and sleeping time. Rats treated with suspension of rosemary essential oil for seven days orally (doses: 5 and 10 mg/kg b.w.) were used for the examination of influence of essential oil on the pharmacokinetic properties of paracetamol. Then on the 7th day the paracetamol was applied to them p.o. or i.v.. The parameters of pharmacokinetic were analyzed in blood samples obtained from rats tail veins. The HPLC method was used for measurement of concentration of paracetamol in blood samples. Those concentrations were used for calculation of the pharmacokinetic parameters. The antioxidant activity of the rosemary essential oil was evaluated in vitro (with DPPH and Folin-Ciocaulteu tests) and in vivo. The animals were sacrificed and the samples of blood and liver were taken. The obtained serum was used for determination of standard biochemical parameters and the parameters of oxidative stress were analyzed in obtained liver homogenates. The essential oil of rosemary shows analgetic properties and it decreases visceral pain induced with intraperitoneally injected acetic acid. The rosemary essential oil increases pharmacological effects of codeine and paracetamol. Also, this oil reduces pentobarbital-induced sleeping time and diminishes diazepam-induced disorder of psychomotor coordination. The essential oil of rosemary does not change paracetamol bioavailability. The rosemary essential oil applied in multiple doses does not induce toxic changes in blood and liver samples obtained from animals. The use of rosemary essential oil protects animals from reactive oxygen species, decreases the effects caused by oxidative stress and shows significant hepatoprotective effect.</p>

<p>У раду је проучаван начин наслеђивања приноса зрна и морфолошких својстава биљке и клипа, као и садржај уља у зрну, у две групе хибрида које су настале укрштањем две инбред линије са повећаним садржајем уља у зрну (1109/IV НС и 1039/IV НС) и шест тестера (НС 27/18, 568/II НС, 922 НС, 15 А НС, А-1 и А-729-5). У наслеђивању приноса зрна по биљци, компонентни приноса и морфолошких својстава, главну улогу има доминантан ефекат гена. У наслеђивању садржаја уља у зрну једино је код хибрида 1109/IV НС x 568/II НС, у обе године проучавања установљен значајнији ефекат адитивних гена. Утврђено је и значајно присуство неповољне интеракције између доминантних гена. За масу 1000 зрна код четири хибрида (1039/IV НС x НС 27/18, 1039/IV НС x 568/II НС, 1039/IV НС x НС 15 А и 1039/IV НС x А-1), као и за висину биљке и клипа код 1039/IV НС x НС 15 А, односно за висину биљке код 1039/IV x 568/II НС установљена је интеракција условљена комплементарним деловањем гена. У раду је одређења херитабилност у ужем, односно ширем смислу. За принос зрна по биљци установљене су средње вредности херитабилности у ширем смислу, и ниске и средње вредности херитабилности у ужем смислу, док су за остала проучавана својства установљене средње и високе вредности херитабилности у ширем смислу, и средње вредности херитабилности у ужем смислу.</p> / <p>U radu je proučavan način nasleđivanja prinosa zrna i morfoloških svojstava biljke i klipa, kao i sadržaj ulja u zrnu, u dve grupe hibrida koje su nastale ukrštanjem dve inbred linije sa povećanim sadržajem ulja u zrnu (1109/IV NS i 1039/IV NS) i šest testera (NS 27/18, 568/II NS, 922 NS, 15 A NS, A-1 i A-729-5). U nasleđivanju prinosa zrna po biljci, komponentni prinosa i morfoloških svojstava, glavnu ulogu ima dominantan efekat gena. U nasleđivanju sadržaja ulja u zrnu jedino je kod hibrida 1109/IV NS x 568/II NS, u obe godine proučavanja ustanovljen značajniji efekat aditivnih gena. Utvrđeno je i značajno prisustvo nepovoljne interakcije između dominantnih gena. Za masu 1000 zrna kod četiri hibrida (1039/IV NS x NS 27/18, 1039/IV NS x 568/II NS, 1039/IV NS x NS 15 A i 1039/IV NS x A-1), kao i za visinu biljke i klipa kod 1039/IV NS x NS 15 A, odnosno za visinu biljke kod 1039/IV x 568/II NS ustanovljena je interakcija uslovljena komplementarnim delovanjem gena. U radu je određenja heritabilnost u užem, odnosno širem smislu. Za prinos zrna po biljci ustanovljene su srednje vrednosti heritabilnosti u širem smislu, i niske i srednje vrednosti heritabilnosti u užem smislu, dok su za ostala proučavana svojstva ustanovljene srednje i visoke vrednosti heritabilnosti u širem smislu, i srednje vrednosti heritabilnosti u užem smislu.</p> / <p>In the present study, a mode of inheritance of grain yield, plant and ear morphological traits, as well as kernel oil content was observed in two groups of test-crosses, made by crossing two inbred lines with high oil content (1109/IV NS and 1039/IV NS) and six testers (NS 27/18, 568/II NS, 922 NS, 15 A NS, A-1 i A-729-5). The dominance gene effects for grain yield and morphological traits of plant and ear were more important than additive gene effects. For kernel oil content dominance was more important for almost all studied test-crosses. Additive gene effect was more important than dominance only for hybrid 1109/IV NS x 568/II NS. A significant presence of duplicate type of epistasis was determined. Besides of duplicate epistasis complementary type of epistasis was detected at four hybrids (1039/IV NS x NS 27/18, 1039/IV NS x 568/II NS, 1039/IV NS x NS 15 A, 1039/IV NS x A-1) for 1000-kernel weight. Also this type of epistasis was detected for plant and ear height at 1039/IV NS x NS 15 A, and for plant height at 1039/IV NS x 568/II NS. In the present study broad- and narrow-sense heritability have been evaluated. Medium broad-sence heritability, and low and medium narrow-sence heritability was detected for grain yield per plant, while for the other medium and high broad-sence heritability, as well as medium narrow-sence heritability have been determined.</p>

<p>Karakterizacija metanolnih ekstrakata i etarskih ulja iglica i &scaron;i&scaron;arki osam vrsta samoniklih kleka (rod Juniperus L.) obuhvatala je fitohemijski skrining i ispitivanje antioksidantne, antiinflamatorne i antimikrobne aktivnosti. Primenom LC-MS/MS i GC-MS tehnike detektovan i odreĎen je sadržaj fenolnih i terpenoidnih sekundarnih biomolekula. Antioksidantna aktivnost ekstrakata i etarskih ulja (sposobnost neutralizacije slobodnih radikala, redukcioni potencijal i inhibicija lipidne peroksidacije) ispitana je primenom spektrofotometrijskih metoda. U cilju odreĎivanja antiinflamatornog potencijala, primenjena je ex vivo metoda za praćenje aktivnosti trombocitne ciklooksigenaze-1 i 12-lipoksigenaze. Antimikrobna aktivnost etarskih ulja odreĎena je na &scaron;est odabranih bakterijskih sojeva. Ispitani ekstrakti i etarska ulja pokazali su značajnu biolo&scaron;ku aktivnost.</p> / <p> Characterization of methanol extracts and essential oils of eight Juniperus L. species included phytochemical screening and evaluation of antioxidant, anti-inflammatory and antimicrobial activity. The presence and content of phenolics and terpenoids was confirmed by LC-MS/MS and GC-MS technique. Antioxidant activity of extracts and essential oils (radical scavenger capacity, reduction potential and inhibition of lipid peroxidation) was examined by spectrophotometric methods. With the intention to evaluate anti-inflammatory activity, an ex vivo method was applied to measure activity of platelet cyclooxygenase-1 and 12-lipoxygenase. Antimicrobial activity was evaluated according to six bacterial strains. Examined extracts and essential oils showed noticeable biological activity.</p>

<p>Ispitivan je hemijski sastav etarskih ulja i vodenih ekstrakata tri vrste samoniklih biljaka familije Lamiaceae:&nbsp;<em> Satureja montana&nbsp;</em>L.,&nbsp; <em>Salvia sclarea&nbsp;</em>L.,<em>&nbsp; Clinopodium menthifolium</em>&nbsp; Host. Pored toga, ispitano je delovanje vodenih ekstrakata na korovske i ratarsko-povrtarske biljke, insekte i mikroorganizme, kao i etarskih ulja na insekte.<br />Potvrđeno je da ispitivane vrste imaju insekticidno dejstvoi da nemaju uticaj na rast korisnih mikroorganizama prisutnih u zemlji&scaron;tu.</p> / <p>The chemical composition of essential oils and aqueous extracts of three types of self-seeding plants of the Lamiaceae family are examined. Apart from the composition, the effects of aqueous extracts on weed and vegetable plants, insects and&nbsp; microorganisms are examined. The effects of essential oils on insects are also examined. Insecticidal activity of examined plants is confirmed. It is also confirmed that the examined plants have no effect on the growth of useful microorganisms present in the soil.</p>

<p>Ispitivanja hemijskog sastava etarskih ulja i<br />ekstrakata izvedena su na vrsti Myrtus communis<br />L. sa pet lokaliteta iz Crne Gore. Pored toga,<br />ispitana je njihova antioksidantna aktivnost u<br />razlicitim in vitro sistemima kako bi se utvrdio<br />uticaj pomenutih ekstrakata i etarskih ulja na<br />neutralizaciju DPPH, NO, OH i 2- radikala, kao<br />i njihov uticaj na lipidnu peroksidaciju u<br />lipozomima i inhibiciju enzima ksantin-oksidaze.<br />Takode, ispitana je i antibakterijska aktivnost<br />etarskih ulja i ekstrakata ove vrste na 9<br />bakterijskih sojeva, kao i njihov antimutageni<br />potencijal na bakterijskom soju Escherichia coli<br />IC 202.</p> / <p> In this tessis the chemical analysis of the<br /> essential oils and methanolic extracts<br /> from five plant samples of Myrtus<br /> communis L., collected from different<br /> localities in Montenegro, have been<br /> investigate. Beside that, their antioxidant<br /> activity in differwnt in vitro systems has<br /> been study to establish their scavenging<br /> potential towards DPPH, NO, OH, and<br /> O2- free radicals, as wel as their effects<br /> on lipid peroxidation in liposoma and<br /> inhibition enzyme XOD. Also, the<br /> antibacterial activity of the essential oils<br /> and methanolic extract has been study on<br /> 9 bacterial strains, as wel as their<br /> antimutagenic effects on bacterial strain<br /> E. Colli IC202.</p>

<p>Podizanje novih zasada i povećanje kapaciteta prerade<br />grožđa povećava količinu otpada sa kojim se suočava<br />industrija proizvodnje vina i rakije. Najbolji i najodgovorniji<br />način upravljanja otpadom je njegovo dalje iskori&scaron;ćenje<br />kao nusproizvoda. U ovoj disertaciji sagledavana je mogućnost iskori&scaron;ćenja<br />nusproizvoda iz različitih faza proizvodnje u vinarijama i<br />destilerijama za dobijanje semenki grožđa koje su<br />kori&scaron;ćene za proizvodnju hladno presovanog ulja. Hipoteza<br />se zasniva na činjenici da semenke grožđa raznih sorti iz<br />različitih faza proizvodnje vina (bela, roze ili crvena vina),<br />odnosno, rakije mogu imati sasvim različit hemijski sastav i<br />kvalitet koji svakako može da se reflektuje na kvalitet,<br />bioaktivne komponente i održivost hladno presovanog ulja.<br />Ovakav proizvod, obzirom da je dobijen hladnim<br />presovanjem, može biti veoma atraktivan za potro&scaron;ače,<br />zbog svojih specifičnih senzorskih i nutritivnih<br />karakteristika.<br />Za potrebe izrade disertacije prikupljeni su nusproizvodi<br />i pripremljeni su uzorci iz vinarija i destilerija fru&scaron;kogorskog<br />vinogorja. Dobijene su semenke i proizvedeno hladno<br />presovano ulje od semenki crnog grožđa sorte Merlot,<br />belog grožđa sorte Italijanski rizling i belog grožđa sorte<br />Sila, kao autohtone sorte vinove loze. Hladno presovana<br />ulja su proizvedena od semenki grožđa koje nisu pro&scaron;le<br />nikakav tretman, odnosno dobijene su nakon presovanja,<br />prilikom proizvodnje belih (Italijanski rizling i Sila) i roze<br />(Merlot) vina, zatim od semenki koje su pro&scaron;le proces<br />fermentacije prilikom proizvodnje crvenih vina (Merlot) i od<br />semenki koje su pro&scaron;le proces fermentacije i destilacije<br />prilikom proizvodnje rakije (Merlot, Italijanski rizling i Sila).<br />Pored navedenih semenki i ulja, pripremljen je i prosečan<br />proizvodni uzorak koji predstavlja uzorak dobijen od svih<br />prikupljenih semenki. Kao uporedni uzorci kori&scaron;ćeno je<br />nerafinisano i rafinisano ulje od semenki grožđa nabavljeno<br />na trži&scaron;tu. Za realizaciju postavljenog cilja, rad na izvođenju ove<br />disertacije obuhvatio je različite faze. U prvoj fazi<br />prikupljene su semenke grožđa i ispitivane su njihove<br />tehničko-tehnolo&scaron;ke karakteristika i kvalitet. Zatim su od<br />navedenih semenki proizvedena hladno presovana ulja.<br />U sledećim fazama, ovako dobijena uja, zajedno sa<br />uzorkom nerafinisanog i rafinisanog ulja od semenki<br />grožđa sa trži&scaron;ta ispitivana su sa aspekta senzorskog i<br />nutritivnog kvaliteta i praćene su razlike u održivosti ulja.<br />Izvr&scaron;ena je senzorska analiza, određivane su frakcije<br />pigmenata, karotenoidi i hlorofili, merena je transparencija,<br />a parametri boje ulja određivani su i instrumentalno.<br />Nutritivni kvalitet ulja sagledavan je na osnovu sadržaja i<br />sastava bioaktivnih komponenti, pre svega tokoferola i<br />tokotrienola, fenola i sterola. Budući da ova jedinjenja<br />ispoljavaju značajne antioksidativne aktivnosti izvr&scaron;eno je i<br />ispitivanje antiradikalske aktivnosti uzoraka. Odživost ulja<br />od semenki grožđa sagledana je na osnovu početnog<br />kvaliteta i oksidativnog stanja, kao i rezultata ubrzanih<br />testova, kao &scaron;to je Rancimat test, Schaal-oven test i<br />fluorescentni test.<br />Na osnovu dobijenih rezultata, može se konstatovati da<br />su svi dobijeni uzorci semenki imali dobru skladi&scaron;nu vlagu,<br />koja, obzirom na mali sadržaj ulja u semenkama, može da<br />osigura čuvanje semenki u dužem periodu. Sadržaj ulja u<br />semenkama, pored uticaja sorte vinove loze, zavisi i od<br />uticaja procesa kome su podvrgnute semenke pre<br />presovanja (fermentacija, destilacija).<br />Senzorska analiza ulja od semenki grožđa pokazala je<br />značajne razlike u karakteristikama koje su posledica ne<br />samo načina dobijanja ulja (hladno presovano ili rafinisano), sorte vinove loze, već i postupka dobijanja,<br />porekla i kvaliteta semenki grožđa. Uslovi kojima su<br />semenke grožđa izložene u toku alkoholne fermentacije i<br />posebno destilacije utiču na formiranje specifične arome<br />hladno presovanog ulja. I pored toga &scaron;to se pojavljuje<br />izuzetno &scaron;irok spektar različitih aroma, mirisa i ukusa u ulju<br />i &scaron;to postoje značajne razlike u aromi ulja u zavisnosti od<br />sorte grožđa, moguće je prepoznati da li je hladno<br />presovano ulje dobijeno od semenki grožđa bez<br />fermentacije, posle fermentacije ili posle destilacije.<br />Takođe, sa aspekta boje ulja može se kazati da rafinisano<br />ulje od semenki grožđa ima svetlo žutu boju sa<br />zelenkastom nijansom, dok su hladno presovana ulja<br />intenzivnijih boja i kreću se od žuto-zelenkaste, preko<br />zelenkasto žute i svetlo zelenkaste do tamno zelene. Veći<br />udeo zelene boje imaju hladno presovana ulja od semenki<br />grožđa dobijenih posle destilacije.<br />U radu je pokazano da sadržaj pigmenata (karotenoida i<br />hlorofila) u velikoj meri zavisi od porekla semenki.<br />Postupak fermentacije doprinosi povećanju sadržaja<br />pigmenata, dok postupak destilacije, zbog visokih<br />temperatura ima negativan efekat.<br />Transparencija uzoraka hladno presovanih ulja od<br />semenki grožđa proizvedenih za potrebe disertacije kretala<br />se od 32,8% do 53,8%.<br />Sadržaj nezasićenih masnih kiselina u svim uzorcima<br />ulja od semenki grožđa veći je od 90%, pri čemu<br />dominantnu masnu kiselinu čini linolna, omega-6, masna<br />kiselina.<br />Sadržaj tokotrienola je veći od sadržaja tokoferola u uljima od semenki grožđa, a dominantni tokoferol je alfatokoferol.<br />Njegov sadržaj je veći u uzorcima ulja dobijenim<br />iz semenki nakon fermentacije i destilacije.<br />Sadržaj fenolnih jedinjenja, u zavisnosti od sorte, u<br />proseku je ne&scaron;to vi&scaron;i u hladno presovanim uljima dobijenim<br />od crvene sorte grožđa, ali uočava se i značajan porast<br />(akumulacija) fenola u hladno presovanim uljima dobijenim<br />iz semenki grožđa nakon procesa fermentacije i destilacije.<br />Najveći pojedinačni sadržaju u ulju od semenki grožđa ima<br />ursolna kiselina, a pored nje značajniji sadržaj, mada<br />mnogo manji, pokazuju rezveratrol, kemferol i vanilinska<br />kiselina.<br />Najzastupljeniji steroli ulja semenki grožđa su &beta;-<br />sitosterol sa udelom od 62,59-69,74%, stigmasterol sa<br />udelom od 12,13-15,00% i kampesterol sa udelom od 6,59-<br />11,94% u ukupnim sterolima. Na sadržaj fitosterola u<br />uljima od semenki grožđa nemaju uticaja procesi<br />fermentacije i destilacije kojima su podvrgnute semenke<br />pre preosvanja.<br />U radu je dokazan negativan uticaj procesa fermentacije<br />i destilacije kojima su povrgnute semenke grožđa na<br />antiradikalski potencijal dobijenih ulja. Antiradikalski<br />potencijal ulja od semenki grožđa zavisi i od sorte vinove<br />loze, kao i od načina dobijanja ulja (hladno presovano ili<br />rafinisano).<br />Procesi fermentacije i destilacije utiču i na osnovni<br />hemijski kvalitet dobijenih hladno presovanih ulja na način<br />da dovode do povećanja kiselinskog i peroksidnog broja.<br />Hladno presovana ulja od semenki grožđa pokazuju<br />dobru oksidativnu stabilnost. Rancimat test je pokazao razlike u indukcionom periodu hladno presovanih ulja od<br />semenki grožđa kao posledicu razlike u sorti, kao i u<br />načinu dobijanja semenki. Proces fermentacije utiče na<br />povećanje, a proces destilacije na smanjenje indukcionog<br />perioda.<br />Na osnovu svih dobijenih rezultata istraživanja može se<br />konstatovati da su hladno presovana ulja od semenki<br />grožđa pokazala različit nutritivni kvalitet i oksidativnu<br />stabilnost, zbog specifičnih razlika koje su posledica razlika<br />u sorti i poreklu semenki, tj. zbog specifičnog efekta<br />fermentacije i destilacije na semenke od kojih je ulje<br />proizvedeno, čime je i potvrđena hipoteza.</p> / <p>Raising new plantations and increasing the grape<br />processing capacity increases the amount of waste faced<br />by the wine and brandy industry. The best and most<br />responsible way of waste management is its further<br />exploitation as by-products.<br />In this dissertation, the possibility of using by-products from different stages of production in wineries and distilleries for<br />obtaining grape seeds, which were used for the production<br />of cold pressed oil, was examined. The hypothesis is<br />based on the fact that grape seeds of various varieties<br />from different stages of wine production (white, rose or red<br />wine), that is, brandy can have a completely different<br />chemical composition and quality that can certainly be<br />reflected on the quality, bioactive components and stability<br />of cold pressed oil.<br />Such a product, as it is obtained by cold pressing, can<br />be very attractive to consumers, due to its specific sensory<br />and nutritional characteristics.<br />For the needs of the dissertation, the by-products were<br />collected and samples were prepared from the wineries<br />and distilleries of the Fru&scaron;ka Gora vineyard. Seeds were<br />obtained and cold pressed oil produced from Merlot grape<br />seed, as representatives of red grape varieties, Italian<br />Riesling, as representatives of white grape varieties and<br />Sila, as new white grape varieties. Cold pressed oils were<br />produced from grape seeds that did not undergo any<br />treatment, that is, they were obtained after pressing, during<br />the production of white (Italian Riesling and Sila) and rose<br />(Merlot) wines, then from the seeds that were fermented<br />during the production of red wines (Merlot ) and seeds that<br />have undergone fermentation and distillation process<br />during the production of brandy (Merlot, Italian Riesling and<br />Sila). In addition to the mentioned seeds and oils, an<br />average production sample was prepared, which is a<br />sample obtained from all collected seeds. Unrefined and<br />refined grape seed oil purchased on the market was used<br />as comparative samples. For realization of the set goal, the work on the<br />performance of this dissertation encompassed different<br />phases. In the first phase, grape seed were collected and<br />their technical and technological characteristics and quality<br />were examined. Then cold-pressed oils were produced<br />from these seeds.<br />In the following phases, the resulting ear, together with a<br />sample of unrefined and refined grape seed oil from the<br />market, were examined from the aspect of sensory and<br />nutritional quality and differences in oil stability were<br />observed. Sensory analysis was performed, pigmentate<br />fractions, carotenoids and chlorophylls were determined,<br />transparency was measured, and oil color parameters<br />were also determined instrumentally. The nutritive oil<br />quality was examined based on the content and<br />composition of bioactive components, primarily tocopherols<br />and tocotrienols, phenols and sterols. Since these<br />compounds exhibit significant antioxidant activities, the<br />antiradical activity of the samples was also tested. The<br />stability of grape seed oils was examined based on the<br />initial quality and the oxidative state, as well as the results<br />of accelerated tests, such as Rancimat test, Schaal-oven<br />and fluorescence test.<br />On the basis of the obtained results, it can be concluded<br />that all the obtained seed samples had good storage<br />moisture, which, given the small content of oil in the seeds,<br />can ensure the storage of seeds for a longer period. The<br />content of oil in the seed, in addition to the influence of the<br />grape variety, depends on the influence of the process to<br />which the seeds are subjected to pressing (fermentation,<br />distillation). Sensory analysis grape seed oils showed significant<br />differences in characteristics that are due not only to the<br />method of obtaining oil (cold pressed or refined), grape<br />varieties, but also the method of obtaining, the origin and<br />quality of grape seed. The conditions for grape seeds<br />exposed during fermentation and especially distillation<br />affect the formation of a specific cold pressed oil. Although<br />an extremely wide range of different flavors, odors and<br />flavors in oil appear, and there are significant differences in<br />the aroma of the oil, depending on the grape variety, it is<br />possible to recognize whether the cold-pressed oil is<br />derived from the grape seed without fermentation, after<br />fermentation or after distillation. Also, from the aspect of oil<br />color it can be said that refined grape seed oil has a light<br />yellow color with a greenish shade, while cold pressed<br />grape seed oils have more intense colors range from<br />yellowish-greenish, over greenish yellow and light greenish<br />to dark green. A higher proportion of green color has cold<br />pressed grape seed oils obtained after distillation.<br />The thesis has shown that the content of pigments<br />(carotenoids and chlorophyll) depends to a great extent on<br />the origin of the seed. The fermentation process<br />contributes to increasing the content of pigments, while the<br />distillation process has a negative effect due to high<br />temperatures.<br />Transparency of cold pressed grape seed oils produced<br />for the dissertation ranged from 32.8% to 53.8%.<br />The content of unsaturated fatty acids in all samples of<br />grape seed oil is greater than 90%, with the dominant fatty<br />acid being linoleic, omega-6, fatty acid. The content of tocotrienols is higher than the content of<br />tocopherols in grape seed oils, and the dominant<br />tocopherol is alpha-tocopherol. Its content is higher in oil<br />samples obtained from the seed after fermentation and<br />distillation.<br />The content of phenol compounds, depending on the<br />variety, is somewhat higher in cold pressed oils obtained<br />from red grape varieties, but there is also a significant<br />increase in accumulation of phenol in cold pressed oils<br />obtained from the grape seed after the fermentation and<br />distillation process. The largest individual oil content of<br />grape seeds has ursolic acid, and besides it, significant<br />content, although much smaller, shows rezveratrol,<br />kemferol and vanillinic acid.<br />The most prevalent sterols of grape seed oils are &beta;-<br />sitosterol with a share of 62.59-69.74%, stigmasterol with a<br />share of 12.13-15.00% and campesterol with a share of<br />6.59-11.94% in total sterols. Fermentation and distilation<br />processes, to which the seeds have been exposed, have<br />no effect on the content of phytosterols in grape seed oils.<br />The paper has shown the negative influence of the<br />fermentation and distillation process, to which the seeds<br />have been exposed, onto the antiradical potential of the<br />obtained oils. The antiradical potential of grape seed oils<br />depends on grape varietes, as well as on the way oil is<br />obtained (cold pressed or refined).<br />Processes of fermentation and distillation also affect the<br />basic chemical quality of obtained cold pressed oils in such<br />a way as to increase the acid and peroxide values.<br />Cold pressed grape seed oils show good oxidative stability. The Rancimat test showed differences in the<br />induction period of cold pressed grape seed oils as a result<br />of the variation in the variety, as well as in the method of<br />obtaining the seed. The fermentation process affects the<br />increase, and the process of distillation decreases the<br />induction period.<br />Based on all the obtained results, it can be concluded<br />that cold pressed grape seed oils showed different<br />nutritional quality and oxidative stability due to specific<br />differences resulting from differences in variety and seed<br />origin, i.e. due to the specific effect of fermentation and<br />distillation processes on the seeds from which the oil was<br />produced, thus confirming the hypothesis.</p>

<p>&nbsp;Acorus calamus L. је вишегодишња зељаста биљка влажних подручја, чија су лековита својства одавно позната. Дрогу иђирота чини ризом који се употребљава као чај, прах, сок, гел, уље или крема. Због прекомерне експлоатације и високог степена угрожености ове дивље лековите биљне врсте у Србији је уведена забрана његовог сакупљања из природе. Да би се задовољила повећана потражња од стране индустрија које га користе, гајење иђирота се намеће као једно од најпрагматичнијих решења. За потребе утврђивање начина гајења, прво се приступило истраживању услова успевања и варирање својстава иђирота са пет локалитета природних станишта: Обедска бара, Делиблатска пешчара, Засавица, Раковац и Дубовац. Потом је заснован двогодишњи пољски оглед на ком је испитиван утицај примене основних агротехничких мера, односно густине садње и ђубрења азотом, на својства биљака. Оглед је постављен 2013. године, на подручју засеока Ћумуране у насељу Рипањ. Код биљка са природних станишта и са огледног поља праћена су следећа својства: висина биљака, дужина ризома, број и дужина бочних грана на ризому, број пупољака на ризому и бочним гранама, број нодуса на ризому и бочним гранама, проценат суве материје ризома, маса свежег и сувог ризома, однос масе свежег и сувог ризома. Код гајених биљака праћен је и принос свежег и сувог ризома. Код свих узорака иђирота испитиван је садржај и састав етарског уља из ризома. Идентификоване су, такође, најзаступљеније компоненте и утврђен је садржаја &beta;-азарона. За утврђивање нивоа плоидије популација из Србије рађено је пребројавање хромозома. Испитивањем биљака са природних станишта, констатовано је да на већину њихових морфолошких одлика, локалитет није имао утицаја. Утицај локалитета испољен је само на: број нодуса на ризому (највећи је био у Дубовцу - 58 а најмањи на Обедској бари - 15), проценат суве материје (највећи је био у Раковцу - 50,2%, а најмањи на Делиблатској пешчари - 37,9%) и однос масе свежег и сувог ризома (највећи је на Делиблатској пешчари - 2,64, а најмањи у Раковцу - 1,90). У пољском огледу добијени су следећи резултати: висина биљака је била највећа при најмањој густини усева (35000 биљака/ha) и најмањој дози азота (60 kg/ha) дужина ризома, као и број и дужина њихових бочних грана су највећи при средњој густини садње (48000 биљака/ha) и најмањој дози азота; број пупољака на ризому има највећу вредност при најмањој густини садње и најмањој дози азота. Број пупољака прве бочне гране је био највећи на највећој густини садње (62000 биљака/ha) и при најмањој дози азота, а број нодуса на ризому није зависио од густине садње, као ни од доза ђубрења. Највећа маса свежег и сувог ризома остварена је при средњој густини садње (48000 биљака/ha) и најмањој (62000 биљака/ha) дози азота, док је проценат суве материје био највећи при највећој густини и најмањој дози азота (60 kg/ha). На однос масе свежег и сувог ризома утицај нису имали ни ђубрење ни густина</p><p>садње усева, док су приноси свежег и сувог ризома били највећи на највећој густини садње и при најмањој дози азота. Садржај етарског уља иђирота из природе није показао значајна одступања између локалитета. Садржај етарског уља ризома гајеног иђирота опадао је са порастом густине садње, док различите дозе азота нису утицале на ову особину. Максимална концентрација &beta;-азарона у етарском уљу иђирота са природног станишта била је 17,07 % (локалитет Раковац), док је највећи садржај &beta;-азарона код гајеног иђирота био 21,41 %. Повећана концентрација &beta;- азарона се објашњава интензивнијим метаболизмом азота, због повећане количине из ђубрива. обијени резултати потврђују да је концентрација &beta;-азарона у етарском уљу ризома иђирота слична резултатима из других земаља Европе. Бројањем хромозома утврђено је да иђирот припада триплоидном, европском варијетету Аcоrus cаlаmus vаr. cаlаmus.</p> / <p>&nbsp;Acorus calamus L. je višegodišnja zeljasta biljka vlažnih područja, čija su lekovita svojstva odavno poznata. Drogu iđirota čini rizom koji se upotrebljava kao čaj, prah, sok, gel, ulje ili krema. Zbog prekomerne eksploatacije i visokog stepena ugroženosti ove divlje lekovite biljne vrste u Srbiji je uvedena zabrana njegovog sakupljanja iz prirode. Da bi se zadovoljila povećana potražnja od strane industrija koje ga koriste, gajenje iđirota se nameće kao jedno od najpragmatičnijih rešenja. Za potrebe utvrđivanje načina gajenja, prvo se pristupilo istraživanju uslova uspevanja i variranje svojstava iđirota sa pet lokaliteta prirodnih staništa: Obedska bara, Deliblatska peščara, Zasavica, Rakovac i Dubovac. Potom je zasnovan dvogodišnji poljski ogled na kom je ispitivan uticaj primene osnovnih agrotehničkih mera, odnosno gustine sadnje i đubrenja azotom, na svojstva biljaka. Ogled je postavljen 2013. godine, na području zaseoka Ćumurane u naselju Ripanj. Kod biljka sa prirodnih staništa i sa oglednog polja praćena su sledeća svojstva: visina biljaka, dužina rizoma, broj i dužina bočnih grana na rizomu, broj pupoljaka na rizomu i bočnim granama, broj nodusa na rizomu i bočnim granama, procenat suve materije rizoma, masa svežeg i suvog rizoma, odnos mase svežeg i suvog rizoma. Kod gajenih biljaka praćen je i prinos svežeg i suvog rizoma. Kod svih uzoraka iđirota ispitivan je sadržaj i sastav etarskog ulja iz rizoma. Identifikovane su, takođe, najzastupljenije komponente i utvrđen je sadržaja &beta;-azarona. Za utvrđivanje nivoa ploidije populacija iz Srbije rađeno je prebrojavanje hromozoma. Ispitivanjem biljaka sa prirodnih staništa, konstatovano je da na većinu njihovih morfoloških odlika, lokalitet nije imao uticaja. Uticaj lokaliteta ispoljen je samo na: broj nodusa na rizomu (najveći je bio u Dubovcu - 58 a najmanji na Obedskoj bari - 15), procenat suve materije (najveći je bio u Rakovcu - 50,2%, a najmanji na Deliblatskoj peščari - 37,9%) i odnos mase svežeg i suvog rizoma (najveći je na Deliblatskoj peščari - 2,64, a najmanji u Rakovcu - 1,90). U poljskom ogledu dobijeni su sledeći rezultati: visina biljaka je bila najveća pri najmanjoj gustini useva (35000 biljaka/ha) i najmanjoj dozi azota (60 kg/ha) dužina rizoma, kao i broj i dužina njihovih bočnih grana su najveći pri srednjoj gustini sadnje (48000 biljaka/ha) i najmanjoj dozi azota; broj pupoljaka na rizomu ima najveću vrednost pri najmanjoj gustini sadnje i najmanjoj dozi azota. Broj pupoljaka prve bočne grane je bio najveći na najvećoj gustini sadnje (62000 biljaka/ha) i pri najmanjoj dozi azota, a broj nodusa na rizomu nije zavisio od gustine sadnje, kao ni od doza đubrenja. Najveća masa svežeg i suvog rizoma ostvarena je pri srednjoj gustini sadnje (48000 biljaka/ha) i najmanjoj (62000 biljaka/ha) dozi azota, dok je procenat suve materije bio najveći pri najvećoj gustini i najmanjoj dozi azota (60 kg/ha). Na odnos mase svežeg i suvog rizoma uticaj nisu imali ni đubrenje ni gustina</p><p>sadnje useva, dok su prinosi svežeg i suvog rizoma bili najveći na najvećoj gustini sadnje i pri najmanjoj dozi azota. Sadržaj etarskog ulja iđirota iz prirode nije pokazao značajna odstupanja između lokaliteta. Sadržaj etarskog ulja rizoma gajenog iđirota opadao je sa porastom gustine sadnje, dok različite doze azota nisu uticale na ovu osobinu. Maksimalna koncentracija &beta;-azarona u etarskom ulju iđirota sa prirodnog staništa bila je 17,07 % (lokalitet Rakovac), dok je najveći sadržaj &beta;-azarona kod gajenog iđirota bio 21,41 %. Povećana koncentracija &beta;- azarona se objašnjava intenzivnijim metabolizmom azota, zbog povećane količine iz đubriva. obijeni rezultati potvrđuju da je koncentracija &beta;-azarona u etarskom ulju rizoma iđirota slična rezultatima iz drugih zemalja Evrope. Brojanjem hromozoma utvrđeno je da iđirot pripada triploidnom, evropskom varijetetu Acorus calamus var. calamus.</p> / <p>&nbsp;&nbsp;Acorus calamus L. is a perennial herbaceous plant found in wet areas, whose medicinal properties have been long known. The drug of sweet flag is made from the rhizome which is used as tea, powder, juice, gel, oil or cream. Because of overexploitation and the high degree of endangerment of this wild medicinal plant species in Serbia collecting was banned. In order to meet the increased demand for this plant by industries that use it, cultivation of sweet flag is emerging as one of the most pragmatic solutions. For the purpose of determining the method for plant growth, the first approach was studying the growing conditions and the variation of properties of sweet flag from five natural habitats: Obedska pond, Deliblato Sands, Zasavica, Rakovac and Dubovac.After that a two-year field experiment was designed in which the effect of application of basic agrotechnical measures, i.e., different planting density and doses of nitrogen fertilization on the plants, was studied. The experiment was set up in 2013, in the area of the hamlet Ćumurana in the settlement Ripanj. In plants from natural habitats and the experiment, the following properties were measured: the height of the plants, the length of the rhizome, the number and length of lateral branches on the rhizome, the number of buds on the rhizome and lateral branches, the number of leaf scars on the rhizome and lateral branches, the percentage of dry matter of the rhizome, the mass of the fresh and the dry rhizome, the ratio of mass between the fresh and the dry rhizome. In the experiment with cultivated plants, the yield of the fresh and the dry rhizome was also measured. For all samples of sweet flag, the content and composition of the essential oil from the rhizome was measured. Also, the main components were identified and the content of the &beta;-asarone was determined. For the purposes of identifying the ploidy, i.e., which varieties the sweet flag from Serbia belongs to, counting of chromosomes was done. By examining plants from natural habitats, it was noted that the site had no influence on the majority of morphological features of plants. The impact of the sites was manifested only in the number of leaf scars (the largest number was in Dubovac-58,0 and the smallest number was in Obedska pond-15,0), percentage of dry matter (the largest percentage was in Rakovac-50.2% and the smallest percentage was in Deliblato Sands-37,9 %) and the ratio of mass between a fresh and a dry rhizome (the largest ratio was in Deliblato Sands-2,6 and the smallest ratio was in Rakovac-2,2). In the field experiment, the following results were obtained: the height of the plants is the largest at the lowest planting density (35000 plants/ha) and lowest nitrogen dosage (60 kg/ha), the length of the rhizome, as well as number and length of lateral branches of the rhizome are largest at medium planting density (48000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrogen (60 kg/ha), the number of buds on the rhizome has the highest value at the lowest planting density (35000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrogen (60 kg/ha). The number of buds on the first lateral branch was largest at the largest planting density (62000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrog (60 kg/ha) , and the number of leaf scars on the rhizome does</p><p>not depend on the planting dosage or the dosage of fertilizing. The largest mass of the fresh and the dry rhizome is accomplished at medium planting density and the lowest dosage of nitrogen, while the percentage of dry matter was largest at the largest density and the lowest dosage of nitrogen. The fertilization and the crop density had no effect on the ratio of mass between the fresh and the dry rhizome, while the yields of the fresh and the dry rhizome were largest at the largest planting density and the lowest dosage of nitrogen. The content of essential oils of natural sweet flag showed no significant discrepancies between the sites. The content of essential oil of cultivated sweet flag rhizomes declined with the increase of planting density, while different nitrogen doses had no effect on this property. The maximum concentration of &beta;-asarones in the essential oil of natural sweet flag was 17,07 % (Rakovac), while the largest content of &beta;-asarones in cultivated sweet flag was 21,41 %. The larger concentration of &beta;-asarones is explained through increased nitrogen metabolism, because of increased amounts of fertilizer. The results confirm that the concentration of &beta;-asarone in the essential oil of sweet flag rhizomes is similar to the concentration of essential oil of sweet flag rhizomes from Europe. By counting the chromosomes it is established that sweet flag belongs to the triploid, European variety of Аcоrus cаlаmus vаr. cаlаmus.</p>