<p>Rad se bavi tematikom prelaska deteta<br />iz pred&scaron;kolske ustanove u &scaron;kolu kao periodom u<br />razvoju porodice koji dovodi do mno&scaron;tva<br />promena na različitim nivoima funkcionisanja i<br />od roditelja zahteva revidiranje dotada&scaron;njih<br />roditeljskih uloga, kao i javljanje drugačije<br />vrste odgovornosti. U tom okviru, sublimacijom<br />relevantnih teorijskih i istraživačkih radova<br />sagledana je krucijalna uloga roditelja, odnosno<br />načina njihovog delovanja i zalaganja u skladu<br />sa razvojnim zadacima prepoznatljivim za<br />period tranzicije u &scaron;kolu. Istovremeno je<br />ukazano na potrebu građenja efikasnih<br />saradničkih odnosa na relaciji porodicapred&scaron;kolska<br />ustanova-&scaron;kola u cilju ostvarivanja<br />kontinuiteta u razvoju i adekvatne pripreme i<br />deteta i porodice za funkcionisanje u novom<br />obrazovnom okruženju. Stoga su u radu<br />razmatrane pretpostavke za umrežavanje<br />porodične, pred&scaron;kolske i &scaron;kolske sredine, pri<br />čemu poseban fokus stavljen na tranzicione<br />aktivnosti koje bi odgovorile na potrebe dece i<br />roditelja, kao i na osmi&scaron;ljavanje prakse koja će<br />podsticati aktivno uključivanje roditelja tokom<br />perioda prelaska deteta iz pred&scaron;kolske ustanove<br />u &scaron;kolu.<br />Cilj istraživanja usmeren je na<br />sagledavanje mi&scaron;ljenja roditelja o sopstvenoj<br />ulozi, kao i aktivnostima koje bi mogle<br />doprineti intenzivnijem roditeljskom<br />uključivanju tokom prelaska deteta iz<br />pred&scaron;kolske ustanove u &scaron;kolu. Uzorkom je<br />obuhvaćeno 759 roditelja čija su deca u<br />trenutku sprovođenja istraživanja pohađala<br />pripremni pred&scaron;kolski program. Primenjene su<br />metode teorijske analize i deskriptivnakorelaciona<br />istraživačka metoda, a podaci su<br />prikupljeni tehnikama anketiranja i skaliranja.<br />Pored Upitnika o op&scaron;tim podacima ispitanika, u<br />istraživanju su kori&scaron;ćene četiri skale - Skala<br />roditeljske samoefikasnosti tokom tranzicije<br />deteta u &scaron;kolu, Skala percepcije roditeljske<br />uloge tokom tranzicionog perioda, Skala<br />poželjnih aktivnosti za uključivanje roditelja,<br />Skala efekata tranzicione prakse. Sastavni deo<br />Upitnika čine i pitanja otvorenog tipa koja su<br />poslužila za detaljniji uvid u razmi&scaron;ljanja<br />roditelja o mogućnostima unapređenja procesa<br />prelaska deteta iz pred&scaron;kolske ustanove u &scaron;kolu<br />i njihovom zalaganju tokom ovog tranzicionog<br />perioda.<br />Na osnovu dobijenih rezultata do&scaron;lo se<br />do zaključka da roditelji pozitivno procenjuju<br />sopstvenu efikasnost u postupanju tokom<br />prelaska deteta iz pred&scaron;kolske ustanove i imaju<br />razvijenu svest o sopstvenoj ulozi tokom ovog<br />perioda, s tim da sebe kao efikasnije procenjuju<br />roditelji sa tranzicionim iskustvom i da su<br />majke svesnije svoje odgovornosti u pogledu<br />različitih zadataka. Takođe, roditelji su<br />mi&scaron;ljenja da svaka od predočenih poželjnih<br />aktivnosti tokom tranzicionog perioda može<br />doprineti vi&scaron;em nivou uključivanja roditelja, pri<br />čemu su značaj ovih aktivnosti u većoj meri<br />nagla&scaron;avali roditelji nižeg obrazovanog nivoa. S<br />druge strane, iako je većina roditelja mi&scaron;ljenja<br />da će se deca uspe&scaron;nije adaptirati na &scaron;kolsko<br />okruženje ukoliko tranziciona praksa<br />podrazumeva uključivanje roditelja, kao<br />poželjnije su procenili one aktivnosti koje su<br />bazirane na informisanju, za razliku od<br />aktivnosti koje podrazumevaju njihovo<br />intezivnije angažovanje. Većina roditelja je kao<br />najvažniji efekat tranzicione prakse koja<br />uključuje roditelje prepoznala uspe&scaron;niju<br />adaptaciju deteta na &scaron;kolsko okruženje, pri<br />čemu su ustanovljene razlike s obzirom na tip<br />porodice i prethodno tranziciono iskustvo.<br />Utvrđeno je određene lične i porodične<br />karakteristike posreduju ili vr&scaron;e moderatorski<br />efekat na odnose između merenih prediktorskih<br />i kriterijumskih varijabli.<br />Zaključuje se da su dobijeni nalazi<br />otvorili prostor za dalja proučavanja ove<br />problematike, pre svega u domenu sagledavanja<br />roditeljskih potreba i uvažavanja njihove<br />perspektive o važnim pitanjima koji se tiču<br />roditeljstva tokom tranzicionog procesa. Pored<br />toga, istraživački nalazi implikuju značajne<br />smernice za celokupnu vaspitno-obrzovnu<br />praksu u pogledu osnaživanja svih uključenih<br />tokom tranzicije u &scaron;kolu.</p>

<p>Uporednom analizom elemenata psihodrame i socidrame s jedne i filmske metodologije reditelja Želimira Žilnika sa druge strane, u ovom radu ukazano je na funkcionalnu korelaciju poreĊenih disciplina. Evidentna srodnost psihodrame i sociodrame sa metodologijom rada na filmu upućuje na mogućnost njihove metodolo&scaron;ke interakcije, ĉime se ujedno i pro&scaron;iruje polje paradigmatskih okvira u metodolo&scaron;koj praksi filmskog stvarala&scaron;tva. Strukturu rada čini osam poglavlja. U teorijskom delu dat je pregled ključnih načela i metodolo&scaron;kih koncepata psihodrame i sociodrame, zatim su razmatrane metodolo&scaron;ke osnove specifiĉnog filmskog podţanra dokudrame. U prvom delu istraţivanja analiziran je autentični filmski jezik Želimira Žilnika najizrazitijeg predstavnika dokudramskog pravca kod nas, a potom su u drugom delu izvedeni zaključci o dominantnim korelativnim elementima poređenih metodologija. Ključno zapažanje koje proističe iz sprovedene komparacije ukazuje na evidentno postojanje psihodramskih i sociodramskih elemenata u specifiĉnoj metodologiji Želimira Žilnika kao dominantnih odrednica pomoću kojih autor na impresivan naĉin koristi fleksibilni potencijal dokudrame u balansu između dokumentarne i igrane forme. Specifiĉnost ovakve autorske orijentacije je da kroz kreiranje imaginarne filmske priĉe principom dramske rekonstrukcije stvarnosti ističe ono &scaron;to u realnom svetu ima za podlogu indeksiĉnu proverljivost. Potvrđujući hipotezu o funkcionalnoj primenljivosti naučnih saznanja u umetniĉkom procesu, konkretno na primeru paralelizma socijalne psihologije i filma, rezultati ovog istraţivanja otvaraju mogućnost formiranja polazne osnove za dalja istraţivanja u oblasti filmologije, naroĉito u domenu dokudrame, a mogu imati pedago&scaron;ke implikacije u radu sa studentima, mladim autorima, kao i sa svima koji žele da pro&scaron;ire svoju metodologiju primenom ovakvog specifiĉnog - interdisciplinarnog pristupa.</p><p>&nbsp;</p>

<p>Ovim se istraživanjem na primeru osnovnih predikata (glagola) percepcije ruskog i srpskog jezika odgovara na pitanja vezana za sistemske odnose u oblasti leksike, klasifikaciju jezičkih jedinica, definisanje leksema, međusobnu zavisnost značenja leksema i njihovih morfolo&scaron;kih i sintaksičkih obeležja. Osnovni predikati (glagoli) percepcije ruskog i srpskog jezika pozicioniraju se unutar semantičkih paradigmi, zasnovanih na interakciji diferencijalnih i zajedničkih komponenata značenja svojih članova. Članovi paradigmi izdvajaju se na osnovu kriterijuma određenih u skladu s principima organizacije centra i periferije leksičkog sistema. Pozicioniranje izdvojenih predstavnika vizuelne, auditivne, olfaktorne, gustativne i taktilne percepcije, kao i njihovih vidskih korelata, rezultira utvrđivanjem strukture paradigmi i smerova semantičke derivacije u njima.</p> / <p>This dissertation focuses on systemic relationships among the basic predicates (verbs) of perception in Russian and Serbian. It investigates issues related to the lexicon, the classification of linguistic units, the relationships between the meanings of lexemes and their morphological and syntactic features, as well as the definition of the main members of the analysed lexico-semantic group. The basic predicates of perception in Russian and Serbian are positioned within the semantic paradigms, based on the interaction of differential and general components of meaning of their members. The members of the paradigms are selected based on criteria established in accordance with the principle of the organization of lexical systems into core and periphery. The positioning of the selected representatives of visual, auditory, olfactory, gustative and tactile perception, as well as their aspectual correlates, results in determining the structure of the paradigms and the directions of semantic derivation in them.</p>

<p>Увод: Објективна процена оперативног ризика кардиохируршких болесника и процена потребне постоперативне ангажованости медицинских сестара у јединици интензивног лечења могу допринети брзом увиду у тежину здравственог стања болесника , осигурању оптималног броја сестара, омогућавању квалитетне здравствене неге болесника, олакшању организације рада , аргументованом уговарању потреба за сестринским кадром. Најчешће коришћени физиолошки скорови, за процену обима ангажованости медицинских сестара су: Nine Equivalent of Nursing Use Manpower Score (NEMS)и Nursing Activities Score (NAS). Током 2010. године, за процену ризика у кардиохирургији, креиран је модел European System for Cardiac Operative Risk Evaluation (EuroSCORE II). Циљеви истрађивања: 1.Испитати повезаност EuroSCORE II, и активности медицинских сестара у јединици интензивног лечења. 2.Утврдити утицај релевантних фактора ризика из EuroSCORE II, на активности медицинских сестара у јединици интензивног лечења. 3.Испитати повезаност EuroSCORE II, и специфичних интервенција медицинских сестара јединице интензивног лечења. Методе:У студију je била укључена консекутивна серија од 809 болесника, оперисаних на Клиници за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести, у периоду од 01.02. 2014-30.11.2014. године. Подаци о вредностима EuroSCORE II и релевантним факторима ризика преузети су болничког информационог система.Подаци о сестринским активностима у јединици интензивног лечења, након кардиохируршке интервенције, регистровани у одговарајућим листама. Испитивање повезаности нивоа оперативног ризика и активност медицинских сетра вршено је помоћу линеарне корелације. Утицај појединих фактора из модела EuroSCORE II на активност медицинских сестара испитиван је мултиваријантном линеарном регресијом. Зависност специфичних интервенција медицинских сестара од нивоа EuroSCORE II и других параметара оцењивана је помоћу бинарне логистичке регресије. Квалитет предиктивног модела, одређиван је помоћу ROC кривих, укључујући одређивање оптималног пресека, сензитивности и специфичности. Резултати: EuroSCORE II је у позитивној корелацији са укупним NEMS (r=0,207;p&lt;0,0005) и NAS (r=0,242;p&lt;0,005). Ослабљена функција бубрега, ослабљена систолна функција леве коморе и плућна хипертензија, повезани су са повећаним активностима медицинских сестара (p&lt;0,0005). EuroSCORE II и укупна ангажованост медицинских сестра били су у корелацији (r=0,098; p=0,005 за NEMS, односно r=0,100; p=0,004 за NAS). Mултиваријантна бинарна логистичка регресија показује да на повећани NAS утичу комбинована кардиохиршка процедура (p=0,005), претходне операције (p=0,009), oслабљена функција бубрега (p&lt;0,0005), NYHA класа (p=0,007) и плућна хипертензија (p &lt; 0,0005). Модел има добру моћ дискриминације односно, добар је маркер за разликовање болесника код којих се, после операције на срцу, очекује повећан укупан NAS (area=0,702, p&lt;0,0005). Прeсечна тачка (cut-off) је 23, сензитивност 0,624 а специфичност 0,688. Закључак: Постоји позитивна корелација између нивоа EuroSCORE II и укупне активности медицинских сестара у јединици интензивног лечења. Ослабљена функција бубрега, ослабљена систолна функција леве коморе и плућна хипертензија, повезани су са повећаним активностима медицинских сестара израженим помоћу NEMS и NAS. EuroSCORE II и збир специфичних интервенција, односно укупна ангажованост медицинских сестара и EuroSCORE II били су у корелацији. Могуће је направити Модел за предикцију вероватноће повећаног укупног ангажовања медицинских сестара у јединици интензивног лечења кардиохируршких болесника.</p> / <p>Uvod: Objektivna procena operativnog rizika kardiohirurških bolesnika i procena potrebne postoperativne angažovanosti medicinskih sestara u jedinici intenzivnog lečenja mogu doprineti brzom uvidu u težinu zdravstvenog stanja bolesnika , osiguranju optimalnog broja sestara, omogućavanju kvalitetne zdravstvene nege bolesnika, olakšanju organizacije rada , argumentovanom ugovaranju potreba za sestrinskim kadrom. Najčešće korišćeni fiziološki skorovi, za procenu obima angažovanosti medicinskih sestara su: Nine Equivalent of Nursing Use Manpower Score (NEMS)i Nursing Activities Score (NAS). Tokom 2010. godine, za procenu rizika u kardiohirurgiji, kreiran je model European System for Cardiac Operative Risk Evaluation (EuroSCORE II). Ciljevi istrađivanja: 1.Ispitati povezanost EuroSCORE II, i aktivnosti medicinskih sestara u jedinici intenzivnog lečenja. 2.Utvrditi uticaj relevantnih faktora rizika iz EuroSCORE II, na aktivnosti medicinskih sestara u jedinici intenzivnog lečenja. 3.Ispitati povezanost EuroSCORE II, i specifičnih intervencija medicinskih sestara jedinice intenzivnog lečenja. Metode:U studiju je bila uključena konsekutivna serija od 809 bolesnika, operisanih na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti, u periodu od 01.02. 2014-30.11.2014. godine. Podaci o vrednostima EuroSCORE II i relevantnim faktorima rizika preuzeti su bolničkog informacionog sistema.Podaci o sestrinskim aktivnostima u jedinici intenzivnog lečenja, nakon kardiohirurške intervencije, registrovani u odgovarajućim listama. Ispitivanje povezanosti nivoa operativnog rizika i aktivnost medicinskih setra vršeno je pomoću linearne korelacije. Uticaj pojedinih faktora iz modela EuroSCORE II na aktivnost medicinskih sestara ispitivan je multivarijantnom linearnom regresijom. Zavisnost specifičnih intervencija medicinskih sestara od nivoa EuroSCORE II i drugih parametara ocenjivana je pomoću binarne logističke regresije. Kvalitet prediktivnog modela, određivan je pomoću ROC krivih, uključujući određivanje optimalnog preseka, senzitivnosti i specifičnosti. Rezultati: EuroSCORE II je u pozitivnoj korelaciji sa ukupnim NEMS (r=0,207;p&lt;0,0005) i NAS (r=0,242;p&lt;0,005). Oslabljena funkcija bubrega, oslabljena sistolna funkcija leve komore i plućna hipertenzija, povezani su sa povećanim aktivnostima medicinskih sestara (p&lt;0,0005). EuroSCORE II i ukupna angažovanost medicinskih sestra bili su u korelaciji (r=0,098; p=0,005 za NEMS, odnosno r=0,100; p=0,004 za NAS). Multivarijantna binarna logistička regresija pokazuje da na povećani NAS utiču kombinovana kardiohirška procedura (p=0,005), prethodne operacije (p=0,009), oslabljena funkcija bubrega (p&lt;0,0005), NYHA klasa (p=0,007) i plućna hipertenzija (p &lt; 0,0005). Model ima dobru moć diskriminacije odnosno, dobar je marker za razlikovanje bolesnika kod kojih se, posle operacije na srcu, očekuje povećan ukupan NAS (area=0,702, p&lt;0,0005). Presečna tačka (cut-off) je 23, senzitivnost 0,624 a specifičnost 0,688. Zaključak: Postoji pozitivna korelacija između nivoa EuroSCORE II i ukupne aktivnosti medicinskih sestara u jedinici intenzivnog lečenja. Oslabljena funkcija bubrega, oslabljena sistolna funkcija leve komore i plućna hipertenzija, povezani su sa povećanim aktivnostima medicinskih sestara izraženim pomoću NEMS i NAS. EuroSCORE II i zbir specifičnih intervencija, odnosno ukupna angažovanost medicinskih sestara i EuroSCORE II bili su u korelaciji. Moguće je napraviti Model za predikciju verovatnoće povećanog ukupnog angažovanja medicinskih sestara u jedinici intenzivnog lečenja kardiohirurških bolesnika.</p> / <p>Introduction: Objective assessment of operative risk of cardiac surgery patients and assessment of the necessary postoperative nursing engagement in the intensive care units can contribute to rapid insight into the health status of the patients, ensuring optimal number of nurses, enabling quality health care, facilitating the work organization, providing the basis for contracting adequate number of personnel. The most commonly used physiological scores for assessment of the extent of involvement of nurses are: Nine Equivalent of Nursing Manpower Use Score (NEMS) and the Nursing Activities Score (NAS). In 2010, risk assessment model for cardiac surgery was developed - European System for Cardiac Operative Risk Evaluation (EuroSCORE II). Objectives of the research: 1. To examine the relationship between EuroSCORE II and the activities of nurses in the intensive care unit. 2. To determine the influence of relevant risk factors of EuroSCORE II model, to the activities of nurses in the intensive care unit. 3. To examine the relationship between EuroSCORE II and specific nursing interventions in intensive care unit. Methods: The study included consecutive series of 809 patients surgically treated at the Clinic for Cardiovascular Surgery, Institute of Cardiovascular Diseases in Sremska Kamenica, from 01:02. 2014 to 30.11.2014. Data on EuroSCORE II values and relevant risk factors were taken from the hospital information system. Nursing activities in the intensive care unit after cardiac surgery were registered using the relevant lists. Correlation between operative risk and activity of the nursing staff was performed using linear correlation. The influence of certain factors from the EuroSCORE II model to the activity of nurses was investigated by multivariate linear regression. Dependence of specific nursing interventions on the level of EuroSCORE II and other parameters was evaluated using binary logistic regression. Quality of the predictive model was determined using ROC curves, including the determination of the optimum cross-section of sensitivity and specificity. Results:The EuroSCORE II was positively correlated with the total NEMS (r= 0.207; p &lt;0.0005) and NAS (r=0.242; p&lt;0.005). Impaired renal function, impaired left ventricular systolic function and pulmonary hypertension, were associated with increased activity of nurses (p&lt;0.0005). EuroSCORE II and the total involvement of nurses were correlated (r=0.098; p=0.005 for NEMS, respectively r =0.100; p = 0.004 for the NAS). Multivariate binary logistic regression showed that there is influence on the increased NAS by the following factors: combined cardiac suregry (p=0.005), previous surgery (p=0.009), impaired renal function (p&lt;0.0005), NYHA class (p=0.007) and pulmonary hypertension (p&lt;0.0005). Model showed good discriminative power, and is a good marker for distinguishing patients in whom, following the heart surgery, increased overall NAS might be expected (area=0.702, p &lt;0.0005). Intersection point (cut-off) is 23, the sensitivity and specificity 0.624 0.688. Conclusion: There is a positive correlation between the level of EuroSCORE II and the entire work of nurses in the intensive care unit. Impaired renal function, impaired left ventricular systolic function and pulmonary hypertension, are associated with increased activity of nurses expressed using NEMS and NAS. EuroSCORE II and the sum of specific interventions, and the engagement of nurses and EuroSCORE II were correlated. It is possible to make a model to predict the probability of increased overall engagement of nurses in the cardiac surgery intensive care unit.</p>