<p>Рокенрол се, као глобални социолошки, културни и уметнички феномен, испољава кроз масовну и популарну културу, синкретизмом музике и поезије, уз снажан сегмент субверзије и друштвене критике, засноване на међугенерацијском сукобу и тежњи ка досезању вишег степена духовне и физичке слободе. Упоредо са државама Запада, развио се и у Југославији, ограниченог дејства због репресивне културне политике социјалистичког система, са кулминацијом након смрти Јосипа Броза, када је тренд новог таласа изнедрио бројне нове, амбициозне и уметнички потентне ауторе. Водећу улогу на сцени имао је Бранимир Штулић, чија је рок поезија имала огроман утицај на генерације младих са идејом о неопходној демократизацији и либерализацији друштва. Социјалне, мисаоне и љубавне песме овог аутора, интерпретиране уз пратњу рок групе Азра, критиковале су ретроградно организован, бирократизован друштвени систем и друге аномалије које су спутавале напредак заједнице. Специфичног поетског израза, блиског језику улице, на бази традиције уметничког и рок песништва, Штулић је остварио обиман опус са великим бројем успелих песама, по којима је препознат као гласноговорник генерације. Важну улогу у рецепцији његовог дела имали су медији, поготово типска рокенрол штампа, која је, упоредо са развојем покрета, досегла висок стадијум критичке мисли и валоризације рок ствралаштва.</p> / <p>Rokenrol se, kao globalni sociološki, kulturni i umetnički fenomen, ispoljava kroz masovnu i popularnu kulturu, sinkretizmom muzike i poezije, uz snažan segment subverzije i društvene kritike, zasnovane na međugeneracijskom sukobu i težnji ka dosezanju višeg stepena duhovne i fizičke slobode. Uporedo sa državama Zapada, razvio se i u Jugoslaviji, ograničenog dejstva zbog represivne kulturne politike socijalističkog sistema, sa kulminacijom nakon smrti Josipa Broza, kada je trend novog talasa iznedrio brojne nove, ambiciozne i umetnički potentne autore. Vodeću ulogu na sceni imao je Branimir Štulić, čija je rok poezija imala ogroman uticaj na generacije mladih sa idejom o neophodnoj demokratizaciji i liberalizaciji društva. Socijalne, misaone i ljubavne pesme ovog autora, interpretirane uz pratnju rok grupe Azra, kritikovale su retrogradno organizovan, birokratizovan društveni sistem i druge anomalije koje su sputavale napredak zajednice. Specifičnog poetskog izraza, bliskog jeziku ulice, na bazi tradicije umetničkog i rok pesništva, Štulić je ostvario obiman opus sa velikim brojem uspelih pesama, po kojima je prepoznat kao glasnogovornik generacije. Važnu ulogu u recepciji njegovog dela imali su mediji, pogotovo tipska rokenrol štampa, koja je, uporedo sa razvojem pokreta, dosegla visok stadijum kritičke misli i valorizacije rok stvralaštva.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)107306 |
| Date | 28 August 2018 |
| Creators | Gajić Zlatomir |
| Contributors | Stanić Dragan, Paunović Zoran, Lazar Žolt, Pantić Mihajlo, Barović Vladimir |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0018 seconds