<p>Крајем 19. века Срби у Османском царству,<br />помогнути матицом Србијом, започели су интензивну борбу<br />за духовно ослобођење. Отварање школа, основних и<br />средњих, оснивање књижара и штампање уџбеника, као и<br />рад црквено-школских општина, био је најбољи пут да<br />српски народ очува свој национални идентитет.<br />Овај рад бави се историјом српских средњих<br />школа у Османском царству. Њих је било шест: богословија<br />у Призрену (1871–1912), Српска гимназија у Цариграду<br />(1893–1902), Српска гимназија „Дом науке“ у Солуну (1894–<br />1910), Српска мушка гимназија у Скопљу (1894-1912),<br />Српска мушка гимназија у Битољу (1897–1912) и Српска<br />гимназија у Пљевљима (1901–1912). У раду се разматра<br />питање настанка ових школа, њихов развој у одређеним<br />хронолошким оквирима, али и планови и програми рада,<br />структура, социјално и етничко порекло, старосна доб и број<br />ученика, као и њихова каснија улога у друштву. Када је реч<br />о наставницима, посебно о ректорима – директорима, пажња<br />је у великом делу усмерена на расветљавање њихових<br />биографија.<br />Међу најважнијим достигнућима Срба у<br />Османском царству може се сматрати оснивање и рад<br />српских нижих и виших гимназија. Богословија у Призрену<br />била је школа за образовање свештеника али и учитеља за<br />којима је постојала велика потреба у Старој Србији и<br />Македонији. Оснивањем богословије формирао се<br />образовани слој учитеља који је отварао нове школе, и<br />писмених свештеника који су Србе крштавали, венчавали и<br />утицали на то да народ остане у православној вери, чиме је<br />процес преверавања, који је на Косову и Метохији често<br />значио и однарођавање, у великој мери успорен. Прва<br />световна српска средња школа у Османском царству била је<br />Српска гимназија у Цариграду. Њен циљ, осим образовања и<br />васпитања ученика, био је да послужи као пример за<br />отварање других средњих школа унутар Османског царства.<br />Српска гимназија „Дом науке“ отворена је у Солуну као<br />центру вилајета. Њено отварање убрзало је издавање дозволе<br />за друге основне школе широм Солунског вилајета. Српска<br />мушка гимназија у Скопљу отворена је после дуге и скупе<br />дипломатске борбе са османским властима. Њеном отварању<br />препрека су били и национално-пропагандни центри других<br />држава (Бугарске, Грчке). За Србе у Битољском вилајету<br />отварање ниже Српске гимназије у Битољу означило је<br />важну прекретницу, како у просветном тако и у политичком<br />погледу. Српска гимназија у Пљевљима била је најстарија<br />световна средња школа у Рашко-призренској митрополији.<br />Оснивањем гимназије створено је културно и просветно<br />средиште које је образовало локалну српску интелигенцију,<br />и било противтежа аустро-угарском утицају.<br /> </p> / <p>Krajem 19. veka Srbi u Osmanskom carstvu,<br />pomognuti maticom Srbijom, započeli su intenzivnu borbu<br />za duhovno oslobođenje. Otvaranje škola, osnovnih i<br />srednjih, osnivanje knjižara i štampanje udžbenika, kao i<br />rad crkveno-školskih opština, bio je najbolji put da<br />srpski narod očuva svoj nacionalni identitet.<br />Ovaj rad bavi se istorijom srpskih srednjih<br />škola u Osmanskom carstvu. NJih je bilo šest: bogoslovija<br />u Prizrenu (1871–1912), Srpska gimnazija u Carigradu<br />(1893–1902), Srpska gimnazija „Dom nauke“ u Solunu (1894–<br />1910), Srpska muška gimnazija u Skoplju (1894-1912),<br />Srpska muška gimnazija u Bitolju (1897–1912) i Srpska<br />gimnazija u Pljevljima (1901–1912). U radu se razmatra<br />pitanje nastanka ovih škola, njihov razvoj u određenim<br />hronološkim okvirima, ali i planovi i programi rada,<br />struktura, socijalno i etničko poreklo, starosna dob i broj<br />učenika, kao i njihova kasnija uloga u društvu. Kada je reč<br />o nastavnicima, posebno o rektorima – direktorima, pažnja<br />je u velikom delu usmerena na rasvetljavanje njihovih<br />biografija.<br />Među najvažnijim dostignućima Srba u<br />Osmanskom carstvu može se smatrati osnivanje i rad<br />srpskih nižih i viših gimnazija. Bogoslovija u Prizrenu<br />bila je škola za obrazovanje sveštenika ali i učitelja za<br />kojima je postojala velika potreba u Staroj Srbiji i<br />Makedoniji. Osnivanjem bogoslovije formirao se<br />obrazovani sloj učitelja koji je otvarao nove škole, i<br />pismenih sveštenika koji su Srbe krštavali, venčavali i<br />uticali na to da narod ostane u pravoslavnoj veri, čime je<br />proces preveravanja, koji je na Kosovu i Metohiji često<br />značio i odnarođavanje, u velikoj meri usporen. Prva<br />svetovna srpska srednja škola u Osmanskom carstvu bila je<br />Srpska gimnazija u Carigradu. NJen cilj, osim obrazovanja i<br />vaspitanja učenika, bio je da posluži kao primer za<br />otvaranje drugih srednjih škola unutar Osmanskog carstva.<br />Srpska gimnazija „Dom nauke“ otvorena je u Solunu kao<br />centru vilajeta. NJeno otvaranje ubrzalo je izdavanje dozvole<br />za druge osnovne škole širom Solunskog vilajeta. Srpska<br />muška gimnazija u Skoplju otvorena je posle duge i skupe<br />diplomatske borbe sa osmanskim vlastima. NJenom otvaranju<br />prepreka su bili i nacionalno-propagandni centri drugih<br />država (Bugarske, Grčke). Za Srbe u Bitoljskom vilajetu<br />otvaranje niže Srpske gimnazije u Bitolju označilo je<br />važnu prekretnicu, kako u prosvetnom tako i u političkom<br />pogledu. Srpska gimnazija u Pljevljima bila je najstarija<br />svetovna srednja škola u Raško-prizrenskoj mitropoliji.<br />Osnivanjem gimnazije stvoreno je kulturno i prosvetno<br />središte koje je obrazovalo lokalnu srpsku inteligenciju,<br />i bilo protivteža austro-ugarskom uticaju.<br /> </p> / <p>At the end of the 19th century, Serbs in the Ottoman<br />Empire assisted by their motherland Serbia started an intensive<br />struggle for their spiritual liberation. The best way for Serbian<br />people to preserve their national identity was by opening schools,<br />elementary and secondary ones, establishing book shops and<br />printing schoolbooks, and through the activity of ecclesiasticalschooling<br />communities.<br />The thesis deals with history of Serbian secondary<br />schools in the Ottoman Empire. There were six of them:<br />Seminary in Prizren (1871–1912), Serbian gymnasium in<br />Istanbul (1893–1902), Serbian gymnasium “Dom nauke” (Home<br />of Science) in Thessalonica (1894–1910), Serbian male<br />gymnasium in Skoplje (1894-1912), Serbian male gymnasium in<br />Bitolj (1897–1912) and Serbian gymnasium in Pljevlja (1901–<br />1912). The thesis explores the matter of foundation these schools<br />and their development in particular chronological framework.<br />Nevertheless, the thesis researches the schools’ syllabi and<br />curricula, their structure, social and ethnic background of their<br />students, students’ age and number, as well as their students’<br />later role in society. Special attention is given to the schools’<br />teachers, especially their rectors - directors, and a great portion<br />of the thesis deals with revealing parts of their biographies.<br />The establishment and activity of Serbian lower and<br />higher gymnasiums could be considered one of the greatest<br />achievements of Serbs in the Ottoman Empire. The Seminary in<br />Prizren was a school not only for education of priests, but also<br />teachers, who were in high demand in Old Serbia and<br />Macedonia. Founding this seminary enabled the creation of an<br />educated class of teachers who were subsequently opening new<br />schools. Also, the seminary provided literate priests who were<br />baptising, marrying Serbs and influencing the people to stay in<br />the Orthodox religion, thus slowing down the process of<br />Islamisation, which especially in Kosovo and Metohija often<br />meant denationalisation. First Serbian secondary school in the<br />Ottoman Empire was the Serbian gymnasium in Istanbul. Her<br />goal, beside education and upbringing, was to serve as a<br />paradigm for opening of other secondary schools within the<br />Ottoman Empire. Serbian gymnasium “Dom nauke” was<br />established in Thessalonica, which was the centre of the vilayet.<br />Its opening accelerated the issuing of licence for other<br />elementary schools around the Vilayet of Thessalonica. Serbian<br />male gymnasium in Skoplje was only opened after a long and<br />expensive diplomatic struggle with the Ottoman authorities. The<br />opponents of its opening were the centres for national<br />propaganda of other states (Bulgaria, Greece). For Serbs in the<br />Vilayet of Bitolj opening of lower Serbian gymnasium in Bitolj<br />marked an important turning point both in educational and<br />political sense. Serbian gymnasium in Pljevlja was the oldest<br />secular secondary school in the Metropolitanate of Raška-<br />Prizren. The gymnasium became cultural and educational centre<br />which educated local Serbian intelligence, and presented a<br />counterpart to Austro-Hungarian influence.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)92622 |
| Date | 02 March 2015 |
| Creators | Novakov Aleksandra |
| Contributors | Mikavica Dejan, Kovačević Duško M., Rajić Suzana, Koljanin Dragica |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.004 seconds