<p>Потреба за вредновањем настала је из свести о потреби сталног унапређивања образовно–васпитног процеса, праћења и сагледавања јасне слике о школи.<br />У оквиру међународног пројекта „Праћење квалитета рада школа“ под покровитељством Владе Краљевине Холандије и уз подршку стручњака из Инспектората образовања Министарства образовања, културе и науке Краљевине Холандије и Академије међународног Удружења образовних инспектората земаља Европе (SICI Inspectors Academy–The Standing International Conference of Inspectorates), Република Србија је Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. Гласник РС“, бр.72/09) у образовни систем унела новине с циљем остварења квалитетног, праведног и ефикасног образовног система, а који предвиђа мере које се односе на унапређивање квалитета наставе, рада наставника и управљања школом, увођења нових механизама сарадње са родитељима и ученицима, као и унапређивање надзора над функционисањем система у целини. Томе је посвећен и посебан члан Закона који се односи на осигурање квалитета рада установе (члан 48. Закона о основама система образовања и васпитања). Према овом Закону вредновање квалитета рада установа подразумева два облика вредновања и врши се на два начина: кроз самовредновање и спољашње вредновање. Спољашње вредновање је врста екстерног надзора, који се врши у оквиру<br />дефинисаних облика квалитета, базирано је на стандардима, индикаторима и нормама, и засновано је на доказима који су валидни, аутентични, поуздани и конзистентни.<br />Систем вредновања који подразумева спољашње вредновање доприноси унапређивању квалитета рада школе јер обухвата вредновање свих видова живота и рада школе, а који имају утицај на наставу, учење и резултате учења. У реформском смислу, процес вредновања квалитета прати трендове реформских процеса у Европским земљама где је овај процес стављен у центар пажње јер се врши у оквиру дефинисаних области квалитета у складу са донетим стандардима. Спољашње вредновање мапира јаке и слабе стране школе и на основу њих усмерава акције у подручја где је потребно унапредити квалитет. У оквиру спољашњег вредновања школе, корисно је употребљавати резултате добијене у процесу самовредновања у циљу делотворнијег планирања посете школама и усмеравања на одређена подручја спољашњег вредновања. Ови подаци треба да буду извор за структурирање разговора са разним учесницима у образовном процесу због ефикасније комуникације. Користећи извештаје о самовредновању, спољашњи евалуатори процењују квалитет и могу значајно допринети његовом даљем унапређивању. Подаци који се на тај начин добијају омогућавају редефинисање Развојног плана школе, који садржи методе и поступке за остваривање краткорочних и дугорочних циљева, као и праћење и вредновање његове реализације.<br />Истраживања су показала да се најбољи ефекти у унапређивању квалитета рада школа постижу комбиновањем унутрашњег и спољашњег вредновања, што је циљ већине земаља у Европи. С обзиром да је ово процес који је тек отпочео код нас важно је испитати промене које настају у том подручју, како га учесници образовно-васпитног процеса схватају и процењују и да ли спољашње вредновање доприноси квалитету рада школе.</p> / <p>Potreba za vrednovanjem nastala je iz svesti o potrebi stalnog unapređivanja obrazovno–vaspitnog procesa, praćenja i sagledavanja jasne slike o školi.<br />U okviru međunarodnog projekta „Praćenje kvaliteta rada škola“ pod pokroviteljstvom Vlade Kraljevine Holandije i uz podršku stručnjaka iz Inspektorata obrazovanja Ministarstva obrazovanja, kulture i nauke Kraljevine Holandije i Akademije međunarodnog Udruženja obrazovnih inspektorata zemalja Evrope (SICI Inspectors Academy–The Standing International Conference of Inspectorates), Republika Srbija je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. Glasnik RS“, br.72/09) u obrazovni sistem unela novine s ciljem ostvarenja kvalitetnog, pravednog i efikasnog obrazovnog sistema, a koji predviđa mere koje se odnose na unapređivanje kvaliteta nastave, rada nastavnika i upravljanja školom, uvođenja novih mehanizama saradnje sa roditeljima i učenicima, kao i unapređivanje nadzora nad funkcionisanjem sistema u celini. Tome je posvećen i poseban član Zakona koji se odnosi na osiguranje kvaliteta rada ustanove (član 48. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja). Prema ovom Zakonu vrednovanje kvaliteta rada ustanova podrazumeva dva oblika vrednovanja i vrši se na dva načina: kroz samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje. Spoljašnje vrednovanje je vrsta eksternog nadzora, koji se vrši u okviru<br />definisanih oblika kvaliteta, bazirano je na standardima, indikatorima i normama, i zasnovano je na dokazima koji su validni, autentični, pouzdani i konzistentni.<br />Sistem vrednovanja koji podrazumeva spoljašnje vrednovanje doprinosi unapređivanju kvaliteta rada škole jer obuhvata vrednovanje svih vidova života i rada škole, a koji imaju uticaj na nastavu, učenje i rezultate učenja. U reformskom smislu, proces vrednovanja kvaliteta prati trendove reformskih procesa u Evropskim zemljama gde je ovaj proces stavljen u centar pažnje jer se vrši u okviru definisanih oblasti kvaliteta u skladu sa donetim standardima. Spoljašnje vrednovanje mapira jake i slabe strane škole i na osnovu njih usmerava akcije u područja gde je potrebno unaprediti kvalitet. U okviru spoljašnjeg vrednovanja škole, korisno je upotrebljavati rezultate dobijene u procesu samovrednovanja u cilju delotvornijeg planiranja posete školama i usmeravanja na određena područja spoljašnjeg vrednovanja. Ovi podaci treba da budu izvor za strukturiranje razgovora sa raznim učesnicima u obrazovnom procesu zbog efikasnije komunikacije. Koristeći izveštaje o samovrednovanju, spoljašnji evaluatori procenjuju kvalitet i mogu značajno doprineti njegovom daljem unapređivanju. Podaci koji se na taj način dobijaju omogućavaju redefinisanje Razvojnog plana škole, koji sadrži metode i postupke za ostvarivanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, kao i praćenje i vrednovanje njegove realizacije.<br />Istraživanja su pokazala da se najbolji efekti u unapređivanju kvaliteta rada škola postižu kombinovanjem unutrašnjeg i spoljašnjeg vrednovanja, što je cilj većine zemalja u Evropi. S obzirom da je ovo proces koji je tek otpočeo kod nas važno je ispitati promene koje nastaju u tom području, kako ga učesnici obrazovno-vaspitnog procesa shvataju i procenjuju i da li spoljašnje vrednovanje doprinosi kvalitetu rada škole.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)104794 |
| Date | 12 June 2017 |
| Creators | Mihajlov Tatjana |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0027 seconds