<p>Теза је у ускостручном смислу везана за научну област османистике. Смедеревски санџак 1739-1788. као појам до сада није био у употреби у назначеном хронолошком периоду, што представља иновативно решење. Пошавши од проблема имена и територије задатак тезе је био преиспитивање постојећих научних метанаратива и дефинисање административних оквира. Са становишта теоријско-методолошког приступа дефинисане су структуре, које су касније подвргнуте процесу деконструкције, односно праћене су промене, настале у географско-хронолошком контексту. Османска администрација, како упућује архивска грађа, формирала је мрежу формалних и неформалних односа са периферијом у циљу њене ефикасније контроле. Тиме је постојећем класичном систему, који је постајао све нефункционалнији парирао читав систем нових, формалних и неформалних институција комуникације, што је отежавало истраживања, нарочито са становишта кредибилитета историјских извора.<br />Дефтеролошким проучавањима, непобитно су утврђени коначни административни оквири и дефинисан правни систем Смедеревског санџака у посматраном хронолошком периоду. Посебно су испитани проблеми територијалне распрострањености каза и нахија и сугерисана њихова подударност. Испитан је значај и улога читавог низа институција, од којих се издваја положај београдског мухафиза. Побијена је<br />теза о посебној улози Смедеревског санџака у реформском процесу унутар Османског царства, чиме је провинција посмарана у складу са основним токовима османског транзиционог доба. За разлику од самог Санџака, дефинисана је територијална надлежност београдског мухафиза, која надилази структуру османске провинције и која је у складу са принципима функционисања Дунавском одбрамбеног бедема. Одбијена је теза старије историографије о положају серхата, који је посматран као конструкт преузет из раног класичног периода.<br />Војно уређење је посматрано као ефективно, организовано око јерлијских формација под контролом мухафиза и нефункционално, у виду формација спахија и јаничара. Све структуре присутне у изворима адекватно су заступљене и у самој тези, без обзира на степен кредибилности. Због тога је у оквиру сегмента о политичким иницијативама анализирана реална улога различитих политичких актера, пре свега на основу њихових формализованих улога, за које је утврђено да нису имале значајну улогу. Институција апелације централној власти служила је као вид репрезентације протополитичких групација са локала, незадовољних тренутним статусом у владајућем поретку. Запажени су значајно већи модалитети неформалних односа на локалу, концентрисани око власти самог мухафиза или око његових противника. Делокруг власти мухафиза-везира је повећаван, што је у складу са поретком децентрализације Царства али је његов реалан утицај на локалу слабио због паралелизма институција. На нивоу нахија и паланки, представници мухафиза – муселими/мутеселими, нису могли ефикасно да контролишу новчане токове, везане за порески систем.<br />Смедеревски санџак, као османска провинција показује све главне тенденције процеса који су присутни у остатку Османског царства, са додуше нешто јачим присуством војног фактора, због спољне границе Царства.</p> / <p>Teza je u uskostručnom smislu vezana za naučnu oblast osmanistike. Smederevski sandžak 1739-1788. kao pojam do sada nije bio u upotrebi u naznačenom hronološkom periodu, što predstavlja inovativno rešenje. Pošavši od problema imena i teritorije zadatak teze je bio preispitivanje postojećih naučnih metanarativa i definisanje administrativnih okvira. Sa stanovišta teorijsko-metodološkog pristupa definisane su strukture, koje su kasnije podvrgnute procesu dekonstrukcije, odnosno praćene su promene, nastale u geografsko-hronološkom kontekstu. Osmanska administracija, kako upućuje arhivska građa, formirala je mrežu formalnih i neformalnih odnosa sa periferijom u cilju njene efikasnije kontrole. Time je postojećem klasičnom sistemu, koji je postajao sve nefunkcionalniji parirao čitav sistem novih, formalnih i neformalnih institucija komunikacije, što je otežavalo istraživanja, naročito sa stanovišta kredibiliteta istorijskih izvora.<br />Defterološkim proučavanjima, nepobitno su utvrđeni konačni administrativni okviri i definisan pravni sistem Smederevskog sandžaka u posmatranom hronološkom periodu. Posebno su ispitani problemi teritorijalne rasprostranjenosti kaza i nahija i sugerisana njihova podudarnost. Ispitan je značaj i uloga čitavog niza institucija, od kojih se izdvaja položaj beogradskog muhafiza. Pobijena je<br />teza o posebnoj ulozi Smederevskog sandžaka u reformskom procesu unutar Osmanskog carstva, čime je provincija posmarana u skladu sa osnovnim tokovima osmanskog tranzicionog doba. Za razliku od samog Sandžaka, definisana je teritorijalna nadležnost beogradskog muhafiza, koja nadilazi strukturu osmanske provincije i koja je u skladu sa principima funkcionisanja Dunavskom odbrambenog bedema. Odbijena je teza starije istoriografije o položaju serhata, koji je posmatran kao konstrukt preuzet iz ranog klasičnog perioda.<br />Vojno uređenje je posmatrano kao efektivno, organizovano oko jerlijskih formacija pod kontrolom muhafiza i nefunkcionalno, u vidu formacija spahija i janičara. Sve strukture prisutne u izvorima adekvatno su zastupljene i u samoj tezi, bez obzira na stepen kredibilnosti. Zbog toga je u okviru segmenta o političkim inicijativama analizirana realna uloga različitih političkih aktera, pre svega na osnovu njihovih formalizovanih uloga, za koje je utvrđeno da nisu imale značajnu ulogu. Institucija apelacije centralnoj vlasti služila je kao vid reprezentacije protopolitičkih grupacija sa lokala, nezadovoljnih trenutnim statusom u vladajućem poretku. Zapaženi su značajno veći modaliteti neformalnih odnosa na lokalu, koncentrisani oko vlasti samog muhafiza ili oko njegovih protivnika. Delokrug vlasti muhafiza-vezira je povećavan, što je u skladu sa poretkom decentralizacije Carstva ali je njegov realan uticaj na lokalu slabio zbog paralelizma institucija. Na nivou nahija i palanki, predstavnici muhafiza – muselimi/muteselimi, nisu mogli efikasno da kontrolišu novčane tokove, vezane za poreski sistem.<br />Smederevski sandžak, kao osmanska provincija pokazuje sve glavne tendencije procesa koji su prisutni u ostatku Osmanskog carstva, sa doduše nešto jačim prisustvom vojnog faktora, zbog spoljne granice Carstva.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)100047 |
| Date | 22 February 2016 |
| Creators | Pavlović Miroslav |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0035 seconds