<p>Западна Србија у себи обједињује три округа са24 општине у Републици Србији и смештена је у њеном западном делу. Простире се на површини од11.882 km² што представља 13,45% територије Републике. Транзитност положаја је, кроз историју, условио богато културно-историјско наслеђе. </p><p>Западна Србија се у овом истраживању нашла као раскрсница различитих идеологија, култура, менталитета, вера, те богатог материјалног и духовног наслеђа прожетог изузетним природним вредностима. Темељном валоризацијом њених потенцијала, могла би постати окосница развоја туризма, како у административним границама, тако и у ширем региону. </p><p>Обилује споменицима културе где су заступљени најразличитији облици, од археолошких налазишта, преко дела са споменичким и уметничким својствима, до савремених облика културног уздизања. Сви ови облици требало би да на адекватан начин буду укључени у креирање и развој културног туризма и да, као такви, постану стална понуда у осталим облицима туристичких кретања, као што су спортско-рекреативни, екскурзиони, излетнички туризам и сл. </p><p>Културно-историјско наслеђе није адекватно заштићено, недовољно је презентовано, интерпретирано и промовисано, тако да није адекватно укључено у туристичку понуду. Међутим, оно што поседујемо је богато нематеријално наслеђе. Туристима треба понудити нематеријалне културне ресурсе што је основ туристичког доживљаја– уживање у културној интеракцији, упознавање другачије културе и културног идентитета. Акценат треба ставити на старе занате, машине, рурална домаћинства, разне манифестације(сајмове , вашаре, изложбе). Ово може бити значајна конкурентска предност у региону.</p><p>У комбинацији са природним ресурсима као главним мотивима туристичких кретања у Западној Србији, културни туризам би могао постати значајан фактор унапређења туризма уопште и издвојити се као самостални вид туристичких кретања. С обзиром на тренутно стање, тај моменат ће сачекати неке наредне генерације. </p> / <p>Zapadna Srbija u sebi objedinjuje tri okruga sa24 opštine u Republici Srbiji i smeštena je u njenom zapadnom delu. Prostire se na površini od11.882 km² što predstavlja 13,45% teritorije Republike. Tranzitnost položaja je, kroz istoriju, uslovio bogato kulturno-istorijsko nasleđe. </p><p>Zapadna Srbija se u ovom istraživanju našla kao raskrsnica različitih ideologija, kultura, mentaliteta, vera, te bogatog materijalnog i duhovnog nasleđa prožetog izuzetnim prirodnim vrednostima. Temeljnom valorizacijom njenih potencijala, mogla bi postati okosnica razvoja turizma, kako u administrativnim granicama, tako i u širem regionu. </p><p>Obiluje spomenicima kulture gde su zastupljeni najrazličitiji oblici, od arheoloških nalazišta, preko dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima, do savremenih oblika kulturnog uzdizanja. Svi ovi oblici trebalo bi da na adekvatan način budu uključeni u kreiranje i razvoj kulturnog turizma i da, kao takvi, postanu stalna ponuda u ostalim oblicima turističkih kretanja, kao što su sportsko-rekreativni, ekskurzioni, izletnički turizam i sl. </p><p>Kulturno-istorijsko nasleđe nije adekvatno zaštićeno, nedovoljno je prezentovano, interpretirano i promovisano, tako da nije adekvatno uključeno u turističku ponudu. Međutim, ono što posedujemo je bogato nematerijalno nasleđe. Turistima treba ponuditi nematerijalne kulturne resurse što je osnov turističkog doživljaja– uživanje u kulturnoj interakciji, upoznavanje drugačije kulture i kulturnog identiteta. Akcenat treba staviti na stare zanate, mašine, ruralna domaćinstva, razne manifestacije(sajmove , vašare, izložbe). Ovo može biti značajna konkurentska prednost u regionu.</p><p>U kombinaciji sa prirodnim resursima kao glavnim motivima turističkih kretanja u Zapadnoj Srbiji, kulturni turizam bi mogao postati značajan faktor unapređenja turizma uopšte i izdvojiti se kao samostalni vid turističkih kretanja. S obzirom na trenutno stanje, taj momenat će sačekati neke naredne generacije. </p> / <p>Western Serbia unites the three districts with 24 municipalities. It covers an area of 11,882 km² (13.45% of the territory of the Republicof Serbia). Its position ensured intensive transit which resulted in rich cultural and historical heritage. </p><p>In this study, Western Serbia is presented as a crossroad of different ideologies, cultures, mentalities, religions, and rich material and spiritual heritage permeated with outstanding natural values. Thorough evaluation of its potential, it could become the driver of tourism development, both within its administrational borders and in wider region.</p><p>Cultural sites are various – from archeological sites, historical and sacral monuments, to modern forms of culture. All these sites should be adequately included in creating and developing cultural tourism and it should become permanent offer in other forms of cultural movement, such as sports and recreation, excursions, site seeing tourism etc.</p><p>Cultural and historical heritage in Western Serbia is not adequately protected, not enough interpreted and promoted, so it is not an integral part of the tourist industry. However, we have rich immaterial heritage. Tourism sector of this region should offer immaterial cultural resources as a basis of the tourist experience - enjoying in cultural interaction, learning about different cultures and cultural identity. Emphasis should be placed on the old crafts, industrial heritage, rural households, various events (trade shows, fairs, exhibitions). This could be a significant competitive advantage in the region. </p><p>In combination with the natural resources as the main motive of tourist movement in western Serbia, cultural tourism can become an important factor for increasing tourism in general, and distinguish itself as an independent type of tourist movements. Considering current conditions, this will be a challenge for the next generations.</p>
Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)85711 |
Date | 08 July 2013 |
Creators | Ivanović Miroslav |
Contributors | Ivkov-DŽigurski Anđelija, Romelić Jovan, Besermenji Snežana, Šaćirović Selim |
Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Sciences at Novi Sad |
Source Sets | University of Novi Sad |
Language | Serbian |
Detected Language | Unknown |
Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0035 seconds