<p>Предмет испитивања у овом раду су коледарски и божићни обреди. Притом је највише простора посвећено њиховој вербалној компоненти, односно коледарским и божићним песмама.<br />Пошто је истраживање урађено на основу писаних текстова који су објављени у различитим етнографским изворима и збиркама, Увод обухвата и преглед претходних записа (збирке песама, етнографске изворе и грађу) и историјат претходних истраживања коледарских и божићних обреда. Такође, овај део рада садржи кратак опис свих релевантних извора, почевши од првог описа коледарских и божићних обреда и песама у издању Вука Стефановића Караџића у Српским народним песмама (1841), а завршава са последњим записима и поменима 2014. године<br />Географске координате коледарских и божићних обреда постављене су на основу прикупљеног материјала. Истовремено, дијахрона димензија ових обреда назначена је временом њиховог извођења (или периодом до ког постоји сећање на њихово извођење).<br />С обзиром на то да је у етнографским описима и етнолошкој литератури приказан садржај различитих локалних варијанти божићних и коледарских обреда, у централном делу рада сачињена је конструкција идеалтипске дескрипције која је објединила српску обредно-обичајну праксу од Св. Варваре (4/17. XΙΙ) до Богојављења (6. Ι/19. Ι), а у склопу описа обредно-обичајне праксе у вези са поменутим празницима, и припрема мушких поворки коледара (и аналогних група<br />сировара/бабара, чаројица, вертепаша, звездара, клоцалица, вучара, џамалара), дечјих (коринђаша) и женских поворки (водичарки) за ритуални опход села, па до коначног распуштања обредне групе.<br />Будући да су песме део комплекса различитих ритуала, извођених у време краткодневице, у раду се изучавају у склопу обреда у оквиру ког су се певале.<br />У овом делу рада посебно се анализују: 1) предбожићне песме које се изводе на празнике Свете Варваре, Светог Игњата Богоносца, Туциндан и Бадњи дан, 2) божићне песме које се певају током прва три дана Божића и 3) послебожићне песме, извођене четвртог дана Божића, на празник Светог Василија Великог и Богојављење.<br />Последње поглавље (Завршна разматрања) даје преглед закључака до којих се истраживањем дошло.<br />Прилози садрже списак коришћене литературе (збирке и изворе), као и мапе ареала распростирања коледарских и божићних обреда.</p> / <p>Predmet ispitivanja u ovom radu su koledarski i božićni obredi. Pritom je najviše prostora posvećeno njihovoj verbalnoj komponenti, odnosno koledarskim i božićnim pesmama.<br />Pošto je istraživanje urađeno na osnovu pisanih tekstova koji su objavljeni u različitim etnografskim izvorima i zbirkama, Uvod obuhvata i pregled prethodnih zapisa (zbirke pesama, etnografske izvore i građu) i istorijat prethodnih istraživanja koledarskih i božićnih obreda. Takođe, ovaj deo rada sadrži kratak opis svih relevantnih izvora, počevši od prvog opisa koledarskih i božićnih obreda i pesama u izdanju Vuka Stefanovića Karadžića u Srpskim narodnim pesmama (1841), a završava sa poslednjim zapisima i pomenima 2014. godine<br />Geografske koordinate koledarskih i božićnih obreda postavljene su na osnovu prikupljenog materijala. Istovremeno, dijahrona dimenzija ovih obreda naznačena je vremenom njihovog izvođenja (ili periodom do kog postoji sećanje na njihovo izvođenje).<br />S obzirom na to da je u etnografskim opisima i etnološkoj literaturi prikazan sadržaj različitih lokalnih varijanti božićnih i koledarskih obreda, u centralnom delu rada sačinjena je konstrukcija idealtipske deskripcije koja je objedinila srpsku obredno-običajnu praksu od Sv. Varvare (4/17. XΙΙ) do Bogojavljenja (6. Ι/19. Ι), a u sklopu opisa obredno-običajne prakse u vezi sa pomenutim praznicima, i priprema muških povorki koledara (i analognih grupa<br />sirovara/babara, čarojica, vertepaša, zvezdara, klocalica, vučara, džamalara), dečjih (korinđaša) i ženskih povorki (vodičarki) za ritualni ophod sela, pa do konačnog raspuštanja obredne grupe.<br />Budući da su pesme deo kompleksa različitih rituala, izvođenih u vreme kratkodnevice, u radu se izučavaju u sklopu obreda u okviru kog su se pevale.<br />U ovom delu rada posebno se analizuju: 1) predbožićne pesme koje se izvode na praznike Svete Varvare, Svetog Ignjata Bogonosca, Tucindan i Badnji dan, 2) božićne pesme koje se pevaju tokom prva tri dana Božića i 3) poslebožićne pesme, izvođene četvrtog dana Božića, na praznik Svetog Vasilija Velikog i Bogojavljenje.<br />Poslednje poglavlje (Završna razmatranja) daje pregled zaključaka do kojih se istraživanjem došlo.<br />Prilozi sadrže spisak korišćene literature (zbirke i izvore), kao i mape areala rasprostiranja koledarskih i božićnih obreda.</p> / <p>Slavic rituals of koleda and Christmas are<br />the core of the research in the paper. The<br />structural-semantic analysis of the rites<br />mentioned above, especially deals with their<br />verbal component, i.e. koleda and Christmas<br />songs. Since the research relies on the basis of<br />more than a thousand written texts (published in<br />different ethnographic sources), as well as on<br />printed collections, the third part of the<br />introductory notes comprises a review of those<br />records (collections of songs, ethnographic<br />sources and materials) and the history of old<br />koleda and Christmas rites. It also includes a<br />short description of all the relevant sources,<br />starting from the first description of koleda and<br />Christmas rites and carols depicted in Vuk<br />Stefanovic Karadzic Folk Serbian collection of<br />songs, published in 1841, and ending with the<br />last known records in the first decade of the 21st<br />century.<br />Geographical coordinates of koleda and<br />Christmas rites are set on the basis of the<br />collected material. At the same time, a<br />diachronic dimension of the rites is also being<br />taken into account, that is, it is indicated when<br />these were performed.<br />The central part of the paper tries to offer<br />the ideal-typical description of koleda and<br />Christmas rites, on the basis of all the available data that speak of their actual performance. This</p><p>part of the paper most specifically deals with: 1.<br />Pre-Christmas songs performed on: Saint<br />Barbara’s Day, Saint Ignatius Day, the day<br />before Christmas Eve (Tucindan) and on<br />Christmas Eve, 2. Christmas songs sung during<br />the first three days of Christmas, and 3. PostChristmas<br />songs, performed on the fourth day of<br />Christmas and on the days of Saint Basil the<br />Great and Epiphany.<br />Koleda (and analogue rites) are mostly<br />referred to in the context of ritual practices<br />performed on the day before Christmas, since<br />koledars mostly proceeded on that particular<br />day. In the scope of such a description, all<br />phases of koleda rites are being reconstructed:<br />preparation for the celebration procession<br />through the village(s), return to the communal<br />house, setting of the dining table, and finally –<br />dismissal of koleda (and analogue) groups. The<br />lyrics of koleda songs are directly related to the<br />context of performance. Special attention is paid<br />to the elements of male and female initiation<br />and the fertility cult, which can be perceived<br />only in the course of performance presented in<br />this way.<br />The last chapter (Final discussions) gives<br />a summary of the conclusions the research has<br />come to.<br />The Appendix is a list of literature used in<br />the paper (Literature, Collections and Sources),<br />while it also offers maps of those geographical<br />areas where koleda and Christmas rites are<br />performed.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)94287 |
| Date | 29 June 2015 |
| Creators | Tornjanski Brašnjović Svetlana |
| Contributors | Karanovic Zoja, Radulović Olivera, Jokić Jasmina, Samardžija Snežana |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0024 seconds