<p>Uloga žena u postkolonijalnoj književnosti<br />prilično je složena: svojim delima one dovode u<br />pitanje kako imperijalni tako i patrijarhalni<br />sistem vrednosti i viziju sveta. Kako je iskustvo<br />žena u patrijarhatu umnogome nalik iskustvu<br />kolonizovanog subjekta, i postkolonijalna i<br />feministička teorija bave se sličnim pitanjima,<br />pre svega razobličavanjem mehanizama kojima<br />se žena i kolonizovani konstruišu kao inferiorni<br />Drugi. Obe teorije bave se pitanjem<br />reprezentacije kao ključnog fenomena u<br />formiranju identiteta, kao i idejom vraćanja<br />glasa marginalizovanima i ućutkanima. Cilj ove<br />studije je da ukaže na način na koji su<br />književnice poreklom iz bivših kolonija<br />doživele lik žene u književnosti XIX i XX veka,<br />kao i na ulogu književnosti, posebno evropskih<br />klasika, u formiranju ženskog subjektiviteta. Od<br />posebnog značaja je i razmatranje iskustva<br />dvostruke kolonizacije žena koje u<br />postkolonijalnom svetu postaju žrtve kako<br />kolonijalne, tako i rodne represije. Džin Ris,<br />Doris Lesing, Džamejka Kinkejd, Arundati Roj,<br />Ivon Vera i Đampa Lahiri razbijaju mitove o<br />ženskom identitetu i progovaraju o ropskom<br />karakteru nametnutih stereotipa o majčinstvu,<br />ženskom telu i seksualnosti, o polu, rasnoj i<br />klasnoj pripadnosti, kao i o značajnim<br />aspektima društveno-političke realnosti<br />postkolonijalnog sveta. Razlike u njihovoj<br />nacionalnoj, klasnoj i rasnoj pripadnosti<br />omogućavaju široku analizu društvenopolitičkog<br />miljea postkolonijalnih društava i<br />uloge koju ta društva namenjuju ženi.</p> / <p>Uloga žena u postkolonijalnoj književnosti<br />prilično je složena: svojim delima one dovode u<br />pitanje kako imperijalni tako i patrijarhalni<br />sistem vrednosti i viziju sveta. Kako je iskustvo<br />žena u patrijarhatu umnogome nalik iskustvu<br />kolonizovanog subjekta, i postkolonijalna i<br />feministička teorija bave se sličnim pitanjima,<br />pre svega razobličavanjem mehanizama kojima<br />se žena i kolonizovani konstruišu kao inferiorni<br />Drugi. Obe teorije bave se pitanjem<br />reprezentacije kao ključnog fenomena u<br />formiranju identiteta, kao i idejom vraćanja<br />glasa marginalizovanima i ućutkanima. Cilj ove<br />studije je da ukaže na način na koji su<br />književnice poreklom iz bivših kolonija<br />doživele lik žene u književnosti XIX i XX veka,<br />kao i na ulogu književnosti, posebno evropskih<br />klasika, u formiranju ženskog subjektiviteta. Od<br />posebnog značaja je i razmatranje iskustva<br />dvostruke kolonizacije žena koje u<br />postkolonijalnom svetu postaju žrtve kako<br />kolonijalne, tako i rodne represije. Džin Ris,<br />Doris Lesing, Džamejka Kinkejd, Arundati Roj,<br />Ivon Vera i Đampa Lahiri razbijaju mitove o<br />ženskom identitetu i progovaraju o ropskom<br />karakteru nametnutih stereotipa o majčinstvu,<br />ženskom telu i seksualnosti, o polu, rasnoj i<br />klasnoj pripadnosti, kao i o značajnim<br />aspektima društveno-političke realnosti<br />postkolonijalnog sveta. Razlike u njihovoj<br />nacionalnoj, klasnoj i rasnoj pripadnosti<br />omogućavaju široku analizu društvenopolitičkog<br />milјea postkolonijalnih društava i<br />uloge koju ta društva namenjuju ženi.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)101437 |
| Date | 24 September 2016 |
| Creators | Damnjanović Žana |
| Contributors | Paunović Zoran, Luburić Cvijanović Arijana, Jovanović Aleksandra |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0019 seconds