<p style="text-align: justify;">Природа, натура, спада у онај ред речи,<br />као што су време, простор, живот, смрт,<br />кретање, за које сви сматрају да знају шта<br />значе, шта подразумевају, и које, наводно, не<br />изискују темељних или додатних<br />објашњења. Спада у такозване постулате или<br />аксиоме. Појам остаје подразумевајући, али,<br />на својим границама, ипак флуидан. Говори<br />се о људској природи, природи критике,<br />женској природи, природи као свету растиња<br />и животиња.<br />Природа у људској свести пуна је тајни<br />и неразумевања живота. У тим тајнама<br />преплиће се реално и иреално, уобичајено,<br />разумљиво са необичним и недоступним<br />разумевањем.<br />Ова расправа креће од првобитне<br />поезије, Гилгамеша, грчких и римских<br />песника, поезије америчких Индијанаца и<br />Црнаца до западноевропских песника,<br />индијске, кинеске и јапанске традиције до<br />англосаксонске и свакако словенске<br />традиције, руске, пољске, српске и хрватске,<br />лужичкосрпске. А основна литература иде<br />од Јолесових једноставних облика, преко<br />студије Грабовича о митотворности природе<br />код Шевченка до Фридрихове структуре<br />модерне лирике.<br />Словенски фоклор још је у видику<br />интереса слависта, али словенски мит и<br />поезија ретко допиру до сазнања<br />западноевропске науке, никако филозофије,<br />с часним изузецима појединих немачких<br />слависта и А. Лорда с интересом за певаче<br />који причају. А. Јолес уопште није био<br />свестан још једне једноставне форме,<br />заметка лирске књижевне врсте, тзв. лирских<br />искри или скратица, лат. scintilla lyrica, као<br />што су коломијка, частушка, копла, куплет,<br />краковјак, бећарац, првенствено зато што<br />није познавао словенску усмену поезију.<br />Ова расправа приказује митотворност<br />природе у светској, словенским и<br />украјинској поезији, проблематизује<br />иновације песничке традиције и описује<br />допринос својим закључцима науци о<br />књижевности, пре свега у структури модерне<br />лирике и књижевних врста, допуњујући<br />сазнања Х. Фридриха и А. Јолеса јер ови<br />истраживачи нису познавали словенске<br />књижевности.</p> / <p style="text-align: justify;">Priroda, natura, spada u onaj red reči,<br />kao što su vreme, prostor, život, smrt,<br />kretanje, za koje svi smatraju da znaju šta<br />znače, šta podrazumevaju, i koje, navodno, ne<br />iziskuju temeljnih ili dodatnih<br />objašnjenja. Spada u takozvane postulate ili<br />aksiome. Pojam ostaje podrazumevajući, ali,<br />na svojim granicama, ipak fluidan. Govori<br />se o ljudskoj prirodi, prirodi kritike,<br />ženskoj prirodi, prirodi kao svetu rastinja<br />i životinja.<br />Priroda u ljudskoj svesti puna je tajni<br />i nerazumevanja života. U tim tajnama<br />prepliće se realno i irealno, uobičajeno,<br />razumljivo sa neobičnim i nedostupnim<br />razumevanjem.<br />Ova rasprava kreće od prvobitne<br />poezije, Gilgameša, grčkih i rimskih<br />pesnika, poezije američkih Indijanaca i<br />Crnaca do zapadnoevropskih pesnika,<br />indijske, kineske i japanske tradicije do<br />anglosaksonske i svakako slovenske<br />tradicije, ruske, poljske, srpske i hrvatske,<br />lužičkosrpske. A osnovna literatura ide<br />od Jolesovih jednostavnih oblika, preko<br />studije Graboviča o mitotvornosti prirode<br />kod Ševčenka do Fridrihove strukture<br />moderne lirike.<br />Slovenski foklor još je u vidiku<br />interesa slavista, ali slovenski mit i<br />poezija retko dopiru do saznanja<br />zapadnoevropske nauke, nikako filozofije,<br />s časnim izuzecima pojedinih nemačkih<br />slavista i A. Lorda s interesom za pevače<br />koji pričaju. A. Joles uopšte nije bio<br />svestan još jedne jednostavne forme,<br />zametka lirske književne vrste, tzv. lirskih<br />iskri ili skratica, lat. scintilla lyrica, kao<br />što su kolomijka, častuška, kopla, kuplet,<br />krakovjak, bećarac, prvenstveno zato što<br />nije poznavao slovensku usmenu poeziju.<br />Ova rasprava prikazuje mitotvornost<br />prirode u svetskoj, slovenskim i<br />ukrajinskoj poeziji, problematizuje<br />inovacije pesničke tradicije i opisuje<br />doprinos svojim zaključcima nauci o<br />književnosti, pre svega u strukturi moderne<br />lirike i književnih vrsta, dopunjujući<br />saznanja H. Fridriha i A. Jolesa jer ovi<br />istraživači nisu poznavali slovenske<br />književnosti.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)103892 |
| Date | 16 December 2016 |
| Creators | Šarko-Golubović Natalija |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0034 seconds