<p>Увод: Бројне генске мутације су у основи наследних склоности ка повећаном згрушавању крви (наследних тромбофилија). Најчешће испитиване наследне тромбофилије су: недостатак антитромбина, недостатак протеина Ц, недостатак протеина С, мутација проакцелерина FV Leiden и мутација протромбина FII G 20210 А. Тромбоза дубоких вена (ТДВ) често се јавља у општој популацији а код великог броја оболелих долази до поновне појаве болести. Стога је важно утврђивање значајности параметара који доприносе ризику за настанак ТДВ. Циљ: Утврђивање учесталости тромбофилних мутација код болесника са венским тромбоемболизмом и код здравих особа у популацији Војводине, испитивање повезаности тромбофилних мутација са локализацијом тромбозе и појавом плућне емболије, утврђивање разлике у времену појављивања ТДВ између оболелих са присуством појединачне и удружене тромбофилије, утврђивање учесталости удружене тромбофилије код оболелих и здравих особа и њен утицај на понављање тромбозног процеса у односу на појединачне тромбофилије и на основу добијених резултата утврђивање у којим случајевима је потребно извршити генетичко испитивање тромбофилије ради одређивања врсте и трајања антитромбозне терапије. Материјал и методе: Испитано је 175 оболелих особа са потврђеном ТДВ и 115 клинички и лабораторијски здравих особа које никад нису доживеле тромбозни инцидент и које су одабране тако да се контролна група поклапа са групом оболелих по полу. Активност антитромбина, протеина Ц и С, резистенција на активирани протеин Ц, ниво фактора VIII и ниво фибриногена одређивани су коагулационим тестовима а присуство мутација FV Leiden, FII G 20210 А, MTHFRС 677 Т и MTHFRА 1298 С испитивано је методом алелске дискриминације на Real-Time PCR инструменту. Оболелима је мерен и крвни притисак и одређиван липидни статус у случајевима сумње на поремећај нивоа липида у крви. Добијени подаци су нумерички обрађивани стандардним процедурама дескриптивне статистике и статистичке анализе. Резултати: Постојање наследне тромбофилије је утврђено код 57,14% оболелих са ТДВ и 48,21% здравих особа. Код укупно 16,57% оболелих испитаника утврђен је недостатак барем једног од природних инхибитора коагулације: код 4,0% недостатак антитромбина, код 1,71% недостатак протеина Ц, код 10,29% недостатак протеина С и код 0,57% истовремено постојање недостатка протеина Ц и протеина С. Постојање резистенције на активирани протеин Ц утврђено је код 30,38% оболелих. Постојање FV Leiden мутације утврђено је код 21,14% оболелих, код 16,0% у хетерозиготном а код 5,14% у хомозиготном облику и код 10,42% испитаника контролне групе у хетерозиготном облику док хомозиготних носилаца није било. Постојање FIIG 20210 А мутације утврђено је код 7,43% оболелих, код 4,0% у хетерозиготном облику а код 3,43% у хомозиготном облику и код 8,18% испитаника контролне групе, код 6,36% у хетерозиготном облику а код 1,82% у хомозиготном облику. Постојање мутације MTHFR С 677 Т је утврђено код 50,86% оболелих, код 42,86% у хетерозиготном облику а код 18,0% у хомозиготном облику и код 62,62% испитаника контролне групе, код 43,93% у хетерозиготном облику а код 18,69% у хомозиготном облику. Постојање мутације MTHFR А 1298 С утврђено је код 44,94% оболелих и 25,37% здравих испитаника са MTHFR С 677 Т мутацијом. Присуство фактора VIII у повишеној концентрацији утврђено је код 17,71% оболелих а присуство повишених вредности концентрац ије фибриногена код 9,81% оболелих. Код укупно 84,57% оболелих испитаника утврђено је постојање барем једне тромбофилије. Закључци: Између постојања недостатака природних инхибитора коагулације, постојања FV Leiden мутације у хомозиготном облику, као и постојања удружене наследне тромбофилије и настанка ТДВ утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Недостатак неког од природних инхибитора повезан је са највећим ризиком за настанак ТДВ. Између постојања FIIG 20210 А мутације, у хомозиготном или хетерозиготном облику, постојања FV Leiden мутације у хетерозиготном облику, као и постојања MTHFRC677 T мутације, самостално или истовремено са MTHFRА 1298 C мутацијом и настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између присуства FIIG 20210 А мутације или FV Leiden мутације и MTHFRC677 T мутације у хомозиготном облику, као и удружене наследне тромбофилије и појаве ТДВ у трудноћи или пуерперијуму утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између постојања наследне тромбофилије, појединачне или удружене, и клиничког испољавања венске тромбоемболијске болести код оболелих са ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између постојања наследне тромбофилије, појединачне или удружене, и старости у време настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између присуства MTHFRC677 T мутације и поновљеног тромбозног процеса утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између присуства FIIG 20210 А мутације и FV Leiden мутације, у хомозиготном или хетерозиготном облику, удружене наследне тромбофилије и поновљеног тромбозног процеса није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између гојазности и повишеног крвног притиска и настанка ТДВ утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између хиперлипопротеинемије и настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. На основу добијених резултата можемо закључити да се одлука о испитивању наследне тромбофилије доноси узимајући у обзир старост, пол и присуство пролазних или трајних фактора ризика.</p> / <p>Uvod: Brojne genske mutacije su u osnovi naslednih sklonosti ka povećanom zgrušavanju krvi (naslednih trombofilija). Najčešće ispitivane nasledne trombofilije su: nedostatak antitrombina, nedostatak proteina C, nedostatak proteina S, mutacija proakcelerina FV Leiden i mutacija protrombina FII G 20210 A. Tromboza dubokih vena (TDV) često se javlja u opštoj populaciji a kod velikog broja obolelih dolazi do ponovne pojave bolesti. Stoga je važno utvrđivanje značajnosti parametara koji doprinose riziku za nastanak TDV. Cilj: Utvrđivanje učestalosti trombofilnih mutacija kod bolesnika sa venskim tromboembolizmom i kod zdravih osoba u populaciji Vojvodine, ispitivanje povezanosti trombofilnih mutacija sa lokalizacijom tromboze i pojavom plućne embolije, utvrđivanje razlike u vremenu pojavljivanja TDV između obolelih sa prisustvom pojedinačne i udružene trombofilije, utvrđivanje učestalosti udružene trombofilije kod obolelih i zdravih osoba i njen uticaj na ponavljanje tromboznog procesa u odnosu na pojedinačne trombofilije i na osnovu dobijenih rezultata utvrđivanje u kojim slučajevima je potrebno izvršiti genetičko ispitivanje trombofilije radi određivanja vrste i trajanja antitrombozne terapije. Materijal i metode: Ispitano je 175 obolelih osoba sa potvrđenom TDV i 115 klinički i laboratorijski zdravih osoba koje nikad nisu doživele trombozni incident i koje su odabrane tako da se kontrolna grupa poklapa sa grupom obolelih po polu. Aktivnost antitrombina, proteina C i S, rezistencija na aktivirani protein C, nivo faktora VIII i nivo fibrinogena određivani su koagulacionim testovima a prisustvo mutacija FV Leiden, FII G 20210 A, MTHFRS 677 T i MTHFRA 1298 S ispitivano je metodom alelske diskriminacije na Real-Time PCR instrumentu. Obolelima je meren i krvni pritisak i određivan lipidni status u slučajevima sumnje na poremećaj nivoa lipida u krvi. Dobijeni podaci su numerički obrađivani standardnim procedurama deskriptivne statistike i statističke analize. Rezultati: Postojanje nasledne trombofilije je utvrđeno kod 57,14% obolelih sa TDV i 48,21% zdravih osoba. Kod ukupno 16,57% obolelih ispitanika utvrđen je nedostatak barem jednog od prirodnih inhibitora koagulacije: kod 4,0% nedostatak antitrombina, kod 1,71% nedostatak proteina C, kod 10,29% nedostatak proteina S i kod 0,57% istovremeno postojanje nedostatka proteina C i proteina S. Postojanje rezistencije na aktivirani protein C utvrđeno je kod 30,38% obolelih. Postojanje FV Leiden mutacije utvrđeno je kod 21,14% obolelih, kod 16,0% u heterozigotnom a kod 5,14% u homozigotnom obliku i kod 10,42% ispitanika kontrolne grupe u heterozigotnom obliku dok homozigotnih nosilaca nije bilo. Postojanje FIIG 20210 A mutacije utvrđeno je kod 7,43% obolelih, kod 4,0% u heterozigotnom obliku a kod 3,43% u homozigotnom obliku i kod 8,18% ispitanika kontrolne grupe, kod 6,36% u heterozigotnom obliku a kod 1,82% u homozigotnom obliku. Postojanje mutacije MTHFR S 677 T je utvrđeno kod 50,86% obolelih, kod 42,86% u heterozigotnom obliku a kod 18,0% u homozigotnom obliku i kod 62,62% ispitanika kontrolne grupe, kod 43,93% u heterozigotnom obliku a kod 18,69% u homozigotnom obliku. Postojanje mutacije MTHFR A 1298 S utvrđeno je kod 44,94% obolelih i 25,37% zdravih ispitanika sa MTHFR S 677 T mutacijom. Prisustvo faktora VIII u povišenoj koncentraciji utvrđeno je kod 17,71% obolelih a prisustvo povišenih vrednosti koncentrac ije fibrinogena kod 9,81% obolelih. Kod ukupno 84,57% obolelih ispitanika utvrđeno je postojanje barem jedne trombofilije. Zaključci: Između postojanja nedostataka prirodnih inhibitora koagulacije, postojanja FV Leiden mutacije u homozigotnom obliku, kao i postojanja udružene nasledne trombofilije i nastanka TDV utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Nedostatak nekog od prirodnih inhibitora povezan je sa najvećim rizikom za nastanak TDV. Između postojanja FIIG 20210 A mutacije, u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, postojanja FV Leiden mutacije u heterozigotnom obliku, kao i postojanja MTHFRC677 T mutacije, samostalno ili istovremeno sa MTHFRA 1298 C mutacijom i nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva FIIG 20210 A mutacije ili FV Leiden mutacije i MTHFRC677 T mutacije u homozigotnom obliku, kao i udružene nasledne trombofilije i pojave TDV u trudnoći ili puerperijumu utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između postojanja nasledne trombofilije, pojedinačne ili udružene, i kliničkog ispoljavanja venske tromboembolijske bolesti kod obolelih sa TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između postojanja nasledne trombofilije, pojedinačne ili udružene, i starosti u vreme nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva MTHFRC677 T mutacije i ponovljenog tromboznog procesa utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva FIIG 20210 A mutacije i FV Leiden mutacije, u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, udružene nasledne trombofilije i ponovljenog tromboznog procesa nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između gojaznosti i povišenog krvnog pritiska i nastanka TDV utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između hiperlipoproteinemije i nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da se odluka o ispitivanju nasledne trombofilije donosi uzimajući u obzir starost, pol i prisustvo prolaznih ili trajnih faktora rizika.</p> / <p>Introduction: Numerous mutations are involved in genetic basis of an increased tendency for blood to clot (inherited thrombophilia). Most commonly investigated are: antithrombin deficiency, protein C deficiency, protein S deficiency, proaccelerin gene mutation FV Leiden and prothrombin gene mutation FIIG 20210 А. Deep vein thrombosis (DVT) is common in the general population and many patients experience a recurrence of the disease. It is, therefore, important to determine the significance of parameters contributing to the increased risk for DVT development. Objective: The aim of this study was to determine frequencies of thrombophilic mutations in patients with venous thromboembolism and healthy subjects in population of Vojvodina, to evaluate the association between thrombophilic mutations and thrombosis localization including pulmonary embolism, to determine the difference in age of DVT occurrence between patients with single and combined thrombophilic abnormalities, to determine frequencies of combined thrombophilic abnormalities in patients and healthy subjects and their influence on DVT recurrence compared to single thrombophilic abnormalities and on the basis of the results to determine when genetic testing is needed in order to determine the type and duration of anticoagulation therapy. Materials and methods: The study included 175 patients with documented DVT and sex-matched group of 115 healthy subjects without clinical or laboratory abnormalities, never having experienced DVT. Antithrombin, protein C and protein S activity; activated protein C resistance, factor VIII and fibrinogen levels are determined using coagulation tests, while for FV Leiden, FII G 20210 А, MTHFR C 677 T and MTHFR A 1298C mutation detection allelic discrimination assays on Real-Time PCR instrument are performed. Blood pressure is measured on all patients and in case of suspected plasma lipid levels elevation lipid profile is determined. The data obtained were subject to descriptive statistic and statistical analysis. Results: The total incidence of inherited thrombophilia was 57,14% in patients and 48,21% in healthy subjects. Total frequency of natural coagulation inhibitor deficiencies in patients was 16,57%: antithrombin deficiency 4,0%, protein C deficiency 1,71%, protein S deficiency 10,29% and combined protein C and protein S deficiency 0,57%. The incidence of activated protein C resistance in patients was 30,38%. The incidence of FV Leiden mutation was 21,14% in patients, 16,0% were heterozygous and 5,14% were homozygous, and 10,42% in healthy subjects, all of which were heterozygous. The incidence of FIIG 20210 А mutation was 7,43% in patients, 4,0% were heterozygous and 3,43% were homozygous, and 8,18% in healthy subjects, 6,36% were heterozygous and 1,82% were homozygous. The incidence of MTHFR C 677 T mutation was 50,86% in patients, 42,86% were heterozygous and 18,0% were homozygous, and 62,62% in healthy subjects, 43,93% were heterozygous and 18,69% were homozygous. The incidence of MTHFR A 1298 C mutation was 44,94% in patients with MTHFR C 677 T mutation and 25,37% in healthy subjects MTHFR C 677 T mutation. At least one thrombophilic abnormalitiy was present in 84,57% patients. Conclusions: The association between natural coagulation inhibitor deficiencies, FV Leiden mutation in homozygous form and combined thrombophilia and DVT development was statistically significant. Natural coagulation inhibitor deficiencies were associated with greatest risk of DVT development. The association between FII G 20210 А mutation, in homozygous or heterozygous form, FV Leiden mutation in heterozygous form, MTHFR C 677 T mutation alone or combined with MTHFR A 1298 C mutation and DVT development was not statistically significant. The association between FII G 20210 А mutation, FV Leiden mutation and MTHFR C 677 T mutation in homozygous form and DVT development during pregnancy and puerperium was statistically significant. The association between single or combined inherited thrombophilia and thrombosis localization including pulmonary embolism was not statistically significant. The association between single or combined inherited thrombophilia and the age of DVT occurrence was not statistically significant. The association between MTHFR C 677 T mutation and DVT recurrence was statistically significant. The association between FII G 20210 А mutation and FV Leiden mutation, in homozygous or heterozygous form, combined thrombophilia and DVT recurrence was not statistically significant. The association between obesity and high blood pressure and DVT development was statistically significant. The association between hyperlipoproteinemia and DVT development was not statistically significant. Based on the results we can conclude that decision to perform inherited thrombophilia testing should be based upon age, gender and the presence of transient or permanent risk factors.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)95468 |
| Date | 21 December 2015 |
| Creators | Barjaktarović Iva |
| Contributors | Mitić Gorana, Veselinović Igor, Stojiljković Goran, Andrijević Ljiljana, Obreht Vidaković Dragana, Pasternak Janko, Vuković Radenko |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Medicine at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0038 seconds