<p>Predmet istraživanja rada je pojam/teorijski koncept<br />„transkulturalnost“ u savremenoj interkulturalnoj (migracionoj) književnosti nemačkog govornog područja i mogućnosti njegove analize na primeru romana Saše Stanišića Kako vojnik popravlja gramofon (2006). Bavljenje teorijskim konceptom<br />„transkulturalnost“ kao i njegovom analizom u tzv.<br />„hibridnoj književnosti“ u koju spada i migraciona književnost nemačkog govornog područja zahtevaju preciziranje nekoliko pojmova – migracija, migranti, hibridna književnost, migraciona književnost, kultura, transkulturalnost, identitet, alteritet, hibridnost. Tekstovi koji se bave različitim susretima, diferancijama i preklapanjima kultura (postojećim odnosima identiteta i alteriteta i mogućnostima kulturne hibridnosti) su predmet istraživanja interkulturalne i postkolonijalne nauke o književnosti, koje će, takođe, biti detaljnije razjašnjene. Cilj razjašnjenja pomenutih pojmova i oblasti izučavanja je da se u Stanišićevom romanu prepoznaju transkulturalni elementi i da se odredi pristup analize tih pojava u literarnom tekstu. U radu se polazi od hipoteze da se u Stanišićevom romanu transkulturalnost favorizuje i da ovakav stav utiče ne samo na sadržinu romana već i na autorov odabir naratoloških kategorija. Postavljena hipoteza biće proverena pomoću komunikacionog modela teksta (odnos između teksteksternog nivoa realne komunikacije i tekstinternog nivoa pripovedanog/ likova i odnos između teksinternog nivoa načina pripovedanja i tekstinternog nivoa pripovedanog/ likova). Za analizu i vrednovanje koncepta transkulturalnosti na osnovu kategorije „likovi“ odabran je model pomoću koga je moguće detaljno analizirati transkulturalnost kako na kvantitativnom tako i na kvalitativnom nivou likova i koji obuhvata selekciju, koncepciju, karakterizaciju, funkciju i konstelaciju likova. Likovi se u ovom radu posmatraju kao nosioci određenih kulturnih vrednosti, a pomenuti model služi za pronalaženje odgovora na sledeća pitanja: Da li u datom fiktivnom svetu preovladavaju predstavnici heterogenih ili homogenih shvatanja kulture, da li transkulturalni likovi spadaju u kompleksne ili tipizirane likove, kakva je karakterizacija transkulturalnih likova, koju funkciju dobijaju transkulturalni likovi i da li su u datom fiktivnom socijalnom prostoru transkulturalni stilovi života uopšte poželjni? Sledeće kategorije, pomoću kojih će biti istražena funkcija transkulturalnosti u Stanišićevom romanu, su pripovedačka instanca, fokalizacija i redosled pripovedanja (tekstinterni nivo načina pripovedanja). U analizi teksta koristiće se pristup kakav ga zagovoraju „postklasične“ teorije o pripovedanju. Postklasična naratologija obuhvata mnoštvo različitih teorija, ali je svima zajedničko da ne prate<br />ideal objektivnih neutralnih sudova kao što to čini klasična naratologija, već se bave i kontekstom nastanka teksta, kao i ideološkim primesama u samom tekstu, koje se ogledaju i u odabiru načina pripovedanja. Cilj analize tekstinternog nivoa načina pripovedanja je pronalaženje odgovora na sledeća pitanja: Da li autorov odabir pripovedačke/-ih instance/-i i fokaliziranih likova doprinosi favorizovanju pogleda na svet kakav ga zagovara transkulturalni koncept i da li se u autorovom odabiru redosleda pripovedanja naglašavaju susreti i prožimanja različitih kultura?</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)105113 |
| Date | 09 October 2017 |
| Creators | Pajić Ivana |
| Contributors | Zobenica Nikolina, Knežević Jelena, Petrović Jilih Marina, Živančević-Sekeruš Ivana |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | ge |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.002 seconds