Fitohemijska analiza i antioksidantni kapacitet plodova trešnje inficiranih gljivom Monilinia laxa Aderh. i Ruhl / Phytochemical analysis and antioxidant capacity of sweet cherry fruits infected with Monilinia laxa Aderh. and Ruhl. Language

Description

<p>Mrka trulež, čiji je prouzrokovač Monilinia laxa, spada u najče&scaron;če i najznačajnije bolesti ploda ko&scaron;tičavih voćaka, naročito tre&scaron;nje. Cilj ovog rada je bio da se utvrde razlike u reakciji&nbsp; devet sorti plodova tre&scaron;nje (različitih pomolo&scaron;kih osobina) prema mrkoj truleži, uzorkovanih sa oglednog dobra Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, Poljoprivredni fakultet Novi Sad na Rimskim &Scaron;ančevima (koordinate: 45&deg;20&acute;N, 19&deg;51&acute;E). S obzirom da se u prirodnim uslovima plod tre&scaron;nje može zaraziti od strane vi&scaron;e patogena, biohemijski parametri su analizirani i na ve&scaron;tački inokulisanim plodovima. Ispitivane sorte su pokazale značajne razlike u pojavi oboljenja na plodu, kako u uslovima ve&scaron;tačke inokulacije, tako i u prirodnoj infekciji. U oba slučaja kod sorti su zabeležene različite ocene intenziteta zaraze, zavisno od sortimenta. Biohemijskom analizom plodova zabeležene su značajne razlike u sadržaju rastvorljivih proteina (SP), aktivnosti supereksid dismutaze (SOD), aktivnosti gvajakol peroksidaze (GPx), aktivnost pirogalol peroksidaze (PPx), lipidnoj peroksidaciji (LP). Utvrđene su značajne razlike u sadržaju &scaron;ećera, organskih kiselinih i sekundarnih metabolita (fenoli, tanini, proantocijanidini, flavonoidi, antocijanini). Takođe rezultati su pokazali razlike u antioksidantnoj aktivnost (DPPH, FRAP, ABTS i TRC testovi). Na sadržaj sekundarnih biomolekula kao i na antioksidantnu&nbsp; aktivnost&nbsp; uticali su sorta, intenzitet zaraze ploda, kao i interakcija između ova dva faktora. Većina ispitivanih sorti je pokazala visok sadržaj polifenolnih komponenti, dok je u uslovima infekcije,<br />Fitohemijska analiza i antioksidantni kapacitet plodova tre&scaron;nje inficiranih gljivom Monilinia laxa Aderh i Ruhl,&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; B. Borković<br /><br /><br />sadržaj ovih parametara bio značajno niži. Na osnovu dobijenih razultata, sadržaj sekundarnih metabolita se može koristiti kao jedan od parametara u oceni otpornosti sorti tre&scaron;nje prema mrkoj truleži. Datum</p>

Links & Downloads

1. https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija153916781050398.pdf?controlNumber=(BISIS)107893&fileName=153916781050398.pdf&id=12134&source=NDLTD&language=en
2. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=107893&source=NDLTD&language=en

Tags

Additional Fields

Identifer	oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)107893
Date	25 January 2019
Creators	Borković Boško
Contributors	Malenčić Đorđe, Stojšin Vera, Prvulović Dejan, Ljubojević Mirjana, Kiprovski Biljana
Publisher	Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture at Novi Sad
Source Sets	University of Novi Sad
Language	Serbian
Detected Language	Unknown
Type	PhD thesis