<p>Кохлеарна имплантација представља интервенцију којом се код деце са глувоћом и тешком до дубоком наглувошћу може обезбедити приступ звуку и сензорним информацијама путем слушног модалитета, у циљу рaзвоjа гoвoрнo-jeзичких и кoгнитивних пoтeнциjaла и укључивања у сoциjaлну срeдину. Услед мождане реорганизације као последице ране слушне депривације, и звучне стимулације путем кохлеарног импланта, која је ограниченог квалитета, значајан број деце са кохлеарним имплантом не успева да сустигне своје вршњаке у говорно-језичком развоју, у когнитивном функционисању, различитим академским областима и социјалним компетенцијама. Циљеви истраживања су да се утврди ниво развијености егзекутивних функција и аритметичких вештина ученика са кохлеарним имплантом узраста у односу на вршњаке очуваног слуха, да се испита међусобна повезаност егзекутивних функција и аритметичких вештина и да ли на њих утичу узраст и дужина коришћења кохлеарног импланта. Истраживање је спроведено као студија пресека током 2016. и 2017. године, у Клиничком центру Војводине, Клиника за болести уха, грла и носа у Новом Саду; Клиничком центру Србије, ОРЛ одсек за аудиолошку рехабилитацију у Београду; две школе за образовање деце са сметњама у развоју и три редовне школе. Узорак је чинило 46 ученика са кохлеарним имплантом, узраста од 9 до 16 година (АС 12;11, СД 2;1) и 114 ученика очуваног слуха (АС 12;9, СД 1;10).<br />У истраживању су примењени: тестови за испитивање егзекутивних функција (Тест прављења трага у боји за децу – Children Color Trail Making Test (CCTT), Распон бројева унапред и уназад, Визуелни распон меморије, Тест вербалне флуентности, Тест пет тачака – Five-Point Test, Шифра, Карте са променом правила) и Упитник за процену егзекутивних функција на основу понашања – Behavior rating inventory of executive function, BRIEF; тестови за процену аритметичких вештина (суптест Рачунање и тест Математичка флуентност), као и општи упитник са социо-демографским, социо-економским карактеристикама и упитник о подацима у вези са глувоћом и уградњом кохлеарног импланта и начином комуникације за ученике са кохлеарним имплантом. Према резултатима у нашем истраживању, код ученика са кохлеарним имплантом су забележена лошија постигнућа у области Вербалних (F = 119,44, p = 0,000) и Невербалних (F = 14,857, p = 0,000) аспекара егзекутивних функција у односу на ученике очуваног слуха. Испитиване групе се нису разликовале у односу на Аспект понашања. У области аритметичких вештина, ученици са кохлеарним имплантом су постигли лошије резултате у односу на ученике очуваног слуха и на суптесту Рачунање (F = 42,172, p = 0,000) и на тесту Математичке флуентности (F = 24,070, p = 0,000). Резултати показују да се сви аспекти егзекутивних функција налазе у позитивној корелацији са аритметичким вештинама ученика са кохлеарним имплантом. Хијерархијском регресионом анализом је утврђено да су егзекутивне функције предиктори нивоа развијености аритметичких вештина, при чему концептуално и процедурално знање из аритметике више предвиђају Вербални аспекти егзекутивних функција, а декларативно знање Невербални аспекти егзекутивних функција. Узраст ученика са кохлеарним имплантом позитивно је повезан са Вербалним и Невербалним аспектима егзекутивних функција, али не и са Аспектом понашања. Узраст ученика такође корелира и са постигнућима из аритметике, док је дужина коришћења кохлеарног импланта, након контролисања узраста, у позитивној корелацији једино са постигнућима на суптесту Рачунање. Нижи ниво развијености егзекутивних функција и аритметичких вештина ученика са кохлеарним имплантом у односу на ученике очуваног слуха, намеће потребу да се поред подршке у говорно-језичком развоју, обезбеди и праћење и подршка како у развоју егзекутивних функција, тако и у академским областима, као што је математика. Успешна рехабилитација и образовање захтевају сагледавање целокупног развоја и функционисања ученика са кохлеарним имплантом, како би им се омогућило да остваре своје максималне потенцијале и искористе све предности које кохлеарни имплант пружа. очуваног слуха, намеће потребу да се поред подршке у говорно-језичком развоју, обезбеди и праћење и подршка како у развоју егзекутивних функција, тако и у академским областима, као што је математика. Успешна рехабилитација и образовање захтевају сагледавање целокупног развоја и функционисања ученика са кохлеарним имплантом, како би им се омогућило да остваре своје максималне потенцијале и искористе све предности које кохлеарни имплант пружа.</p> / <p>Kohlearna implantacija predstavlja intervenciju kojom se kod dece sa gluvoćom i teškom do dubokom nagluvošću može obezbediti pristup zvuku i senzornim informacijama putem slušnog modaliteta, u cilju razvoja govorno-jezičkih i kognitivnih potencijala i uključivanja u socijalnu sredinu. Usled moždane reorganizacije kao posledice rane slušne deprivacije, i zvučne stimulacije putem kohlearnog implanta, koja je ograničenog kvaliteta, značajan broj dece sa kohlearnim implantom ne uspeva da sustigne svoje vršnjake u govorno-jezičkom razvoju, u kognitivnom funkcionisanju, različitim akademskim oblastima i socijalnim kompetencijama. Ciljevi istraživanja su da se utvrdi nivo razvijenosti egzekutivnih funkcija i aritmetičkih veština učenika sa kohlearnim implantom uzrasta u odnosu na vršnjake očuvanog sluha, da se ispita međusobna povezanost egzekutivnih funkcija i aritmetičkih veština i da li na njih utiču uzrast i dužina korišćenja kohlearnog implanta. Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka tokom 2016. i 2017. godine, u Kliničkom centru Vojvodine, Klinika za bolesti uha, grla i nosa u Novom Sadu; Kliničkom centru Srbije, ORL odsek za audiološku rehabilitaciju u Beogradu; dve škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i tri redovne škole. Uzorak je činilo 46 učenika sa kohlearnim implantom, uzrasta od 9 do 16 godina (AS 12;11, SD 2;1) i 114 učenika očuvanog sluha (AS 12;9, SD 1;10).<br />U istraživanju su primenjeni: testovi za ispitivanje egzekutivnih funkcija (Test pravljenja traga u boji za decu – Children Color Trail Making Test (CCTT), Raspon brojeva unapred i unazad, Vizuelni raspon memorije, Test verbalne fluentnosti, Test pet tačaka – Five-Point Test, Šifra, Karte sa promenom pravila) i Upitnik za procenu egzekutivnih funkcija na osnovu ponašanja – Behavior rating inventory of executive function, BRIEF; testovi za procenu aritmetičkih veština (suptest Računanje i test Matematička fluentnost), kao i opšti upitnik sa socio-demografskim, socio-ekonomskim karakteristikama i upitnik o podacima u vezi sa gluvoćom i ugradnjom kohlearnog implanta i načinom komunikacije za učenike sa kohlearnim implantom. Prema rezultatima u našem istraživanju, kod učenika sa kohlearnim implantom su zabeležena lošija postignuća u oblasti Verbalnih (F = 119,44, p = 0,000) i Neverbalnih (F = 14,857, p = 0,000) aspekara egzekutivnih funkcija u odnosu na učenike očuvanog sluha. Ispitivane grupe se nisu razlikovale u odnosu na Aspekt ponašanja. U oblasti aritmetičkih veština, učenici sa kohlearnim implantom su postigli lošije rezultate u odnosu na učenike očuvanog sluha i na suptestu Računanje (F = 42,172, p = 0,000) i na testu Matematičke fluentnosti (F = 24,070, p = 0,000). Rezultati pokazuju da se svi aspekti egzekutivnih funkcija nalaze u pozitivnoj korelaciji sa aritmetičkim veštinama učenika sa kohlearnim implantom. Hijerarhijskom regresionom analizom je utvrđeno da su egzekutivne funkcije prediktori nivoa razvijenosti aritmetičkih veština, pri čemu konceptualno i proceduralno znanje iz aritmetike više predviđaju Verbalni aspekti egzekutivnih funkcija, a deklarativno znanje Neverbalni aspekti egzekutivnih funkcija. Uzrast učenika sa kohlearnim implantom pozitivno je povezan sa Verbalnim i Neverbalnim aspektima egzekutivnih funkcija, ali ne i sa Aspektom ponašanja. Uzrast učenika takođe korelira i sa postignućima iz aritmetike, dok je dužina korišćenja kohlearnog implanta, nakon kontrolisanja uzrasta, u pozitivnoj korelaciji jedino sa postignućima na suptestu Računanje. Niži nivo razvijenosti egzekutivnih funkcija i aritmetičkih veština učenika sa kohlearnim implantom u odnosu na učenike očuvanog sluha, nameće potrebu da se pored podrške u govorno-jezičkom razvoju, obezbedi i praćenje i podrška kako u razvoju egzekutivnih funkcija, tako i u akademskim oblastima, kao što je matematika. Uspešna rehabilitacija i obrazovanje zahtevaju sagledavanje celokupnog razvoja i funkcionisanja učenika sa kohlearnim implantom, kako bi im se omogućilo da ostvare svoje maksimalne potencijale i iskoriste sve prednosti koje kohlearni implant pruža. očuvanog sluha, nameće potrebu da se pored podrške u govorno-jezičkom razvoju, obezbedi i praćenje i podrška kako u razvoju egzekutivnih funkcija, tako i u akademskim oblastima, kao što je matematika. Uspešna rehabilitacija i obrazovanje zahtevaju sagledavanje celokupnog razvoja i funkcionisanja učenika sa kohlearnim implantom, kako bi im se omogućilo da ostvare svoje maksimalne potencijale i iskoriste sve prednosti koje kohlearni implant pruža.</p> / <p>Cochlear implantation is an intervention which enables children with deafness and severe to profound hearing loss an access to sound and sensory information via hearing modality, with the goal of developing speech-language and cognitive potentials and involvement in the social surroundings. Due to neural reorganization as a consequence of early auditory deprivation, and auditory stimulation via cochlear implant, which is of a limited quality, a significant number of children with cochlear implants cannot catch up to their peers in speech-language development, cognitive functioning, different academic areas and social competencies. The goals of the research are establishing the level of development of executive functions and arithmetic skills of students with cochlear implants compared to peers with healthy hearing, inquiring into the mutual connection of executive functions and arithmetic skills and whether age and the duration of use of cochlear implants produce a significant effect. The research was conducted in the form of a cross-sectional study during 2016 and 2017, in the Clinical Centre of Vojvodina, The Otorhinolaryngology Clinic in Novi Sad; Clinical Centre of Serbia, ORL department for audiological rehabilitation in Belgrade; two schools for education of children with developmental difficulties and three regular schools. The sample consisted of 46 students with cochlear implants, aged 3 to 16 years (M=12,11; SD=2,1) and 114 students with healthy hearing (M=12,9; SD= 1,10). For the purpose of the research, the following instruments were used: executive function tests (Children Color Trail Making Test (CCTT), Digits forward and backward, The Spatial Span test, Verbal Fluency test, the Five-Point Test, Code, and the Rule Shift Card Test) and Behavior Rating Inventory Of Executive Function (BRIEF); tests for the assessment of arithmetic skills (subtests Calculation and Mathematical Fluency), as well as a general questionnaire for socio-demographic, socio-economical characteristics and a questionnaire about information in regards to deafness and the implantation of the cochlear implant and modes of communication for students with cochlear implants. According to the results of this research, students with cochlear implants have lower achievement in the area of Verbal (F = 119,44, p = 0,000) and Nonverbal (F = 14,857, p = 0,000) aspects of executive functions compared to students of healthy hearing. The tested groups did not differ in the area of behavioral aspect. When it comes to arithmetic skills, students with cochlear implants had lower achievement compared to that of students with healthy hearing on both the Calculation subtest (F = 42,172, p = 0,000) and the subtest of Mathematical Fluency (F = 24,070, p = 0,000). Results show that all aspects of executive functions correlate positively with arithmetical skills of students with cochlear implants. Hierarchal regression analysis confirmed that executive functions predict the level of arithmetical skills development, where conceptual and procedural knowledge of arithmetic predicts the Verbal aspect of executive functions, while declarative knowledge predicts the Nonverbal aspect of executive functions. The age of students with cochlear implants is positively correlated to Verbal and Nonverbal aspects of executive functions, but not with the Behavioral aspect. The age of students also correlates with achievement in arithmetic, while the duration of use of cochlear implants, after controlling the age variable, is in correlation only with the achievement on the Calculation subtest. A lower level of development of executive functions and arithmetic skills of students with cochlear implants compared to students with healthy hearing emphasizes a need for establishing tracking and support, in addition to support in the speech-language development, for both the development of excutive functions and academic areas, such as mathematics. Successful rehabilitation and education demand an overview of complete development and the functioning of students with cochlear implants in order to enable them to achieve their maximum potential and harvest all the benefits of cochlear implants.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)107229 |
| Date | 25 June 2018 |
| Creators | Škrbić Renata |
| Contributors | Komazec Zoran, Bugarski-Ignjatović Vojislava, Karić Jasmina, Veselinović Mila, Semnic Marija, Lemajić-Komazec Slobodanka, Zotović Marija |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Medicine at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0039 seconds