<p>Veštačko osemenjavanje (VO) je najznačajnija reproduktivna biotehnologija u<br />intenzivnoj proizvodnji svinja. Efikasan izbor visoko fertilnih genetski superiornih<br />nerastova i visok fertilitet veštački osemenjenih krmača, ima veliki ekonomski uticaj na<br />efikasnost praktične primene ove biotehnologije. Međutim, prethodna istraživanja<br />pokazuju da procena klasičnih parametara fertiliteta ejakulata (koncentracija, ukupan<br />broj, pokretljivost i morfologija spermatozoida) nisu dovoljni pokazatelji fertiliteta i<br />reproduktivne performanse nerastova. Sa druge strane, pokazalo se da je fertilitet<br />veštački osemenjenih krmača, često, niži od onog kod prirodno osemenjenih krmača.<br />Kao osnovni razlog nižeg fertiliteta kod VO krmača, navodi se osemenjavanje sa<br />prekomerno razređenim dozama i/ili dozama dugotrajno čuvanim (3 do 5 dana).<br />Rezultati prethodnih istraživanja ukazuju da komponente semene plazme imaju ključni<br />uticaj na fertilizacioni potencijal spermatozoida in vivo i in vitro, kao i na fiziološke<br />procese važne za uspešnu oplodnju i razvoj embriona u uterusu.<br />Zbog toga je glavni cilj ovog istraživanja bio da se: (a) odredi sadržaj proteina u<br />spermalnoj plazma nerastova koji se koriste za VO na nekoliko komercijalnih farmi<br />svinja u Srbiji, (b) oceni uticaj sadržaja proteina u spermalnoj plazmi na pokretljivost i<br />morfologija spermatozoida u nativnoj i razređenoj spermi, nakon 3 dana čuvanja u<br />razređenom stanju i (c) ispita uticaj intrauterine infuzije spermalne plazme, pre<br />aplikacije klasične VO doze, na fertilitet krmača.<br />Sadržaj proteina u spermalnoj plazmi se kretao između 1% i 6,5%, što je<br />ustanovljeno kod 212 uzoraka, dobijenih iz ejakulata 106 nerastova, koji se koriste za<br />VO na 6 farmi u AP Vojvodini. Nizak nivo proteina (1-3.5%, prosečno 2,4%) je<br />ustanovljen kod 69%, a visok nivo proteina (3.6-6.5%, prosečno 4,2%) kod 31%<br />ispitivanih nerastova. Nije ustanovljen značajan (P>0,05) uticaj rase ili starosti nerasta,<br />kao ni godišnje sezone, na sadržaj proteina u spermalnoj plazmi. Citomorfološka<br />svojstva spermatozoida su testirana sistemom CASA i protočnom citometrijom. U<br />nativnoj spermi testiranih nerastova, prosečno je bilo 71% živih, 13% spermatozoida sa<br />oštećenim akrozomom i 32% spermatozoida sa morfološkim anomalijama. Volumen<br />ejakulata, koncentracija, ukupan broj i pokretljivost spermatozoida bili su značajno<br />(P<0,01) veći kod nerastova sa visokim, u poređenju sa niskim sadržajem proteina u<br />spermalnoj plazmi. Progresivna pokretljivost - PP (64%) i broj živih spermatozoida - ŽS<br />(66%) bio je značajno veći, dok su broj spermatozoida sa oštećenom ćelijskom<br />membranom - OM (19%), akrozomom - OA (29%) i hromozomima - OH (13%) bili<br />značajno (p<0,01) niži u uzorcima sperme sa visokim sadržajem proteina, koji su bili<br />čuvani 72h u razređenju 1:4, od ovih vrednosti kod uzoraka sa niskim sadržajem<br />proteina (PP = 48%, ŽS = 44%, OM = 27% OA = 45% i OH = 22%). Zamena autologne<br />spermalne plazme iz ejakulata sa niskim sadržajem proteina od jednog nerasta, sa<br />homologom spermalnom plazmom iz ejakulata drugog nerasta sa visokim sadržajem<br />proteina, značajno (p<0,01) povećava progresivnu pokretljivost spermatozoida, sa 52%<br />na 65%, kod uzoraka čuvanih 72h u razređenju 1:4. Intrauterina infuzija 30 ml semene<br />plazme, pre aplikacije klasične VO doze, značajno (p<0,05) povećava vrednost<br />prašenja (94%) i prosečan broj živo rođene prasadi po leglu (12.3) (p<0,01), u<br />poređenju sa kontrolom grupom krmača (83% i 10.5 prasadi).<br />Na osnovu dobijenih rezultata, može se zaključiti: (1) postoje značajne razlike u<br />sadržaju proteina u spermalnoj plazmi između pojedinih nerastova, (2) uzorci sperme sa<br />visokim sadržajem proteina, imaju veće vrednosti fertilizacionog potencijala<br />spermatozoida, od uzoraka sa niskim sadržajem proteina u spermalnoj plazmi, posle 72h<br />čuvanja u razređenju 1:4 i (3) infuzija spermalne plazme, pre aplikacije klasične VO<br />iv<br />doze, značajno povećava fertilitet tako tretiranih krmača, u poređenju sa kontrolnim<br />krmača. Ovi rezultati pokazuju da određivanje sadržaja proteina u spermalnoj plazmi,<br />može biti korisno sredstvo za predviđanje stepena fertiliteta nerasta, pre njegove<br />upotrebe za VO, kao i da se spermalna plazma može koristi za povećanje fertiliteta<br />veštački osemenjenih krmača. Dobijenim rezultatima su, u potpunosti, potvrđene radne<br />hipoteze i ostvareni postavljeni ciljevi istraživanja.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)95676 |
| Date | 26 December 2015 |
| Creators | Apić Jelena |
| Contributors | Vakanjac Slobodanka, Jotanović Stoja, Radović Ivan, Kanački Zdenko, Stanković Branislav |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0021 seconds